SciTech - Mart - Entimologija

Page 1 of 5

AKTUELNOSTI IZ NAUKE I TEHNOLOGIJE

home

impresum

kontakt

sadraj broja 002

ENTOMOLOGIJA

KAKO POBEDITI PELINJEG KRPELJA

Pie: Dubravka Mari

Mnogo je razloga za ovekovu opinjenost pelama. Med je svakako jedna od najstarijih, najomiljenijih i najdragocenijih namirnica na jelovniku ljudske vrste. On nije samo ukusna i prirodna poslastica nego i lek, ali kao takav nije i jedini pelinji proizvod sa blagotvornim svojstvima po zdravlje i lepotu. Dobra organizacija, vrsto ustrojstvo, solidarnost, hijerarhija i podela rada kao odlike pelinje zajednice bile su jo jedan razlog za ovekovo divljenje prema pelama i neto sa ime se moglo porediti i ljudsko drutvo. Pele, ba kao i oveka, ugroava isti parazit - krpelj

Varroa destructor je krpelj koji za kratko vreme moe da desetkuje konicu i protiv koga pelari koriste raznovrsna sredstva, ukljuujui i pesticide, a iji se ostaci esto nalaze u medu, vosku i propolisu. Novi propisi Evropske unije direktno zabranjuju prisustvo ovih materija u pelinjim proizvodima i to moe biti prepreka za izvoz naeg meda. Naravno da ni domai potroa ne eli da bude potcenjen. Uostalom, med je oduvek vaio za zdravu i prirodnu namirnicu. Zato je u interesu samih proizvoaa da on i drugi pelinji proizvodi ostanu na tako dobrom glasu. O izazovu nazvanom Varroa destructor, nedavno se govorilo na Drugom savetovanju o biologiji i zdravstvenoj zatiti pela, odranom na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu.
Poetkom prolog veka naunici su shvatili da toplokrvna bia nisu i jedina stvorenja na Zemlji koje napada krpelj. Tada je Edvard Jakobson na ostrvu Java, u Indoneziji, meu tamonjom istonom medonosnom pelom vrste Apis cerana uoio postojanje varoe ili pelinjeg krpelja. Uzorak koji je poslao u Holandiju, 1904. godine ispitao je njegov kolega erar Edemans koji je opisao novu vrstu krpelja i nazvao je Varroa jacobsoni, Oudemans (1904). Ovaj krpelj ostao je nezapaen i, takorei, zaboravljen sve do poetka sedamdesetih godina prolog veka kada je Varroa primeena i na zapadnoj medonosnoj peli vrste Apis mellifera, postajui problem gotovo itavog sveta koji donosi velike gubitke pelarstvu kao poljoprivrednoj grani. Mnogo vea ugroenost ove zapadne vrste pela svojevremeno je objanjavana time kako je ona vea od istone pele, te da zato i varoa ima bolje uslove za ivot.

http://scitech.sgi.co.rs/html/002/00209.html

7.11.2013

SciTech - Mart - Entimologija

Page 2 of 5

Varroa destructor na radilicama

Varroa destructor na larvama pele

Varroa destructor - odrasli primerak

Na samom kraju XX stolea dolo se i do novih saznanja o krpelju koji ugroava pelinju populaciju. Ameriki istraiva Dejvid Anderson je 2000. godine utvrdio da se Varroa jacobsoni, opisana gotovo stotinu godina ranije, uopte ne razmnoava u leglu pela vrste Apis mellifera. Istraivanja koja je kasnije izvrio na pelama iz razliitih delova sveta, ukazala su na bitne razlike u osobinama nekoliko zapaenih tipova tog krpelja (samo u Aziji ima 18 razliitih tipova), a podelio ih je u dve grupe. U prvoj, nazvanoj Varroa destructor, nali su se krpelji sa azijskog kopna, dok su u drugu grupu pod nazivom Varroa jacobsoni ubrojani krpelji iz Malezije i Indonezije, iji je opis odgovarao Edemansovom s poetka prolog veka. Ispitivanjem varoe sa Apis mellifere sprovedenim na uzorcima iz 32 zemlje i sa razliitih kontinenata, identifikovana su dva razliita tipa parazita zapadne medonosne pele tip Koreja i tip Japan/Tajland. U Evropi je dokazano prisustvo iskljuivo korejskog tipa Varroa destructora, a on nastanjuje i Srednji istok, june delove Afrike, kao i Severnu i Junu Ameriku. Japanskotajlandski tip Varroa destructora ivi u Severnoj i Junoj Americi i ne nanosi tako velike tete populaciji pela kao prvi tip. Dosadanja saznanja ukazuju na postojanje etiri vrste krpelja roda Varroa i to su V. jacobsoni, V. undervoodi, V. rindereri i V. destructor. Tokom poslednjih 40 godina ona se naselila na svim kontinentima izuzev Australije i Centralne Afrike, a njen ivotni prostor je sve vei zbog prevoza pela i matica brodovima i avionima ili usled selidbenih aktivnosti samih pelara. Krpelji se prenose iz drutva u drutvo putem pelarske opreme, zaraenih pela koje zalutaju u druge konice, kao i pelama-pljakaima zajednica oslabljenih napadom varoe. Ovaj krpelj nanosi dvostruku tetu tako to se kao parazit hrani hemolimfom pela ime ih iscrpljuje i, istovremeno, prenosi razne viruse izazivae drugih bolesti ovih prirodi i oveku korisnih insekata. Pelinje larve obolele od varoze pokazuju uznemirenost i razvijaju se u mlade pele sa nepravilno razvijenim delovima tela, a imaju i promene na stomaku, neodgovarajui poloaj krila ili nedostatak jednog od njih, pa esto i patrljke umesto krila. Pele zaraene varoom pokuavaju da polete, ali im to ne uspeva. Mogue ih je videti kako puze po travi ispred konica, prevru se na lea i umiru. Ukoliko se zakasni sa unitavanjem varoe, pelinja zajednica koja je napadnuta moe biti unitena. Zbog laganog toka varoze na samom poetku epidemije, ali i usled injenice da ona za to vreme nee umanjiti produktivnost pelinje zajednice, prvi kliniki simptomi se zapaaju posle dve do tri godine. im stepen zaraenosti pela pree pet procenata, poinje nagli porast populacije varoa. Ta stopa e tokom jeseni postepeno rasti zbog ubrzane reprodukcije varoe, ali i kao posledica smanjenja broja pela to se odraava i na poveanje relativnog broja napadnutih pela. Najnovija saznanja ukazuju da pelinja zajednica propada kada u njoj boravi izmeu pet i est hiljada varoa. S obzirom na to da je Varroa destructor krpelj koji se razmnoava velikom brzinom, pelari koriste raznovrsna sredstva ukljuujui i pesticide, iji se ostaci esto mogu nai u medu, propolisu i vosku. I pored delotvornosti ovakvih sredstava u svetu se sve vie radi na iznalaenju drugaijih metoda. Meu njima su i genetskoselekcione mere zasnovane na praenju higijenskog i negovateljskog ponaanja pelinjih zajednica radi stvaranja novih linija pela otpornih na bolesti, na primer, odgajanjem matica koje mogu da zaustave reprodukciju napasnika.

Varroa destructor

http://scitech.sgi.co.rs/html/002/00209.html

7.11.2013

SciTech - Mart - Entimologija

Page 3 of 5

u raznim stadijumima razvoja Portret jednog parazita Ovaj krpelj soivastog tela irokog oko milimetar i po kada je re o, inae, veim enkama (mujaci su manji od jednog milimetra) ima est ekstremiteta, ubrajajui tu i usni aparat za ubadanje i sisanje kojim enke probijaju hitinski omota pela. U sluaju odraslih pela, enke se prvo privrste na mesta koja omoguavaju laku ishranu hemolimfom, dok se odrasli mujaci varoe iji su usni aparat i drelo slabo razvijeni, ne hrane hemolimfom. enke i mujaci se takoe razlikuju i po boji dok su one braonkaste, oni su sivkasti ili ukasti. Razliiti su i njihovi hromozomski setovi mujaci imaju po sedam hromozoma, to znai da su haploidni i da se razvijaju partenogenezom (iz neoploenih jaja), dok enke imaju po14 hromozoma, pa su diploidne i razvijaju se iz oploenih jajaaca. ivotni ciklus varoe je u potpunosti prilagoen fazama razvoja larvi, lutki i mladih jedinki radilica i trutova, tako da je i temperatura koja pogoduje njenom razvitku priblina temperaturi pelinjeg drutva. To znai da se varoa razmnoava u uskom temperaturnom razmaku izmeu 31 i 37 stepeni Celzijusove skale i pri stabilnoj vlanosti vazduha od 60 do 80 procenata. Odrasla enka varoe sa svog prvobitnog domaina u vidu odrasle pele ijom se hemolimfom hranila, obino odlazi posle sedam dana. Tada ulazi u radilika i trutovska legla stara pet do est dana i to pre zatvaranja elija saa tj. dvadesetak sati pre poklapanja radilike elije i oko 40 sati pre zatvaranja trutovske elije. Pri tom e radije izabrati trutovsko leglo, ija je temperatura pogodnija za odlaganje i za razvie jaja. Osim toga, hormonalni sastav trutove hemolimfe predstavlja izvor bolje hrane za varou od hemolimfe radilice. Premda se nekada smatralo da se krpelji mogu hraniti izmetom, ostacima larvine hrane, lepljivim sastojcima elija saa ili larvi pela, danas se zna kako je za normalno formiranje i polno sazrevanje enki krpelja Varroa destructora neophodna hemolimfa larvi, pre svega, trutovskog legla. Ali, iako su varoe uoavane i na drugim insektima, pa ak i na pelarima neposredno posle rada sa konicom, razmnoavanje krpelja je mogue samo u leglu medonosne pele. Po ulasku u eliju radilice ili truta, enka krpelja dopuzi do njenog dna i potopi se u larvinu hranu. Tokom prva etiri asa od poklapanja elije, varoa naputa larvinu hranu i poinje da se hrani hemolimfom onog to e se tek razviti u pelinju lutku. Jasni pokazatelj prisutnosti parazita u leglu jeste varoin izmet u obliku belih taaka na donjem delu domainovog tela ili na zidovima elija.

Varoi nimalo ne smeta to je slepa, jer se dobro orijentie i kree se velikom brzinom
enka ovde uglavnom poloi izmeu pet i est jaja od kojih e se iz prvog najee izlei mujak, a iz ostalih enke. U svom preobraaju od jaja u odraslu jedinku, krpelji prolaze kroz dva stadijuma razvitka, pri emu e do pojave polno zrelog mujaka proi samo pet ili est dana, dok e za razvoj polno zrele enke biti potrebno petnaestak dana. Najee se dogaa da samo jedan mujak i tri ili etiri enke imaju dovoljno vremena za dostizanje polne zrelosti pre nego to pela-domain napusti eliju. Polno zrele enke krpelja se oplode u zatvorenoj eliji saa, a mujaci onda uginu. Oploene enke krpelja naputaju eliju sa mladim pelama na kojima parazitiraju. Osim mujaka uginue i enke koje ne sazru pre otvaranja elije saa. Uoi zimovanja enke krpelja sa odraslih pela prelaze u leglo, a razvojni ciklus se ponavlja. Veina enki varoe, to znai 80 procenata njih polae jaja jednom u ivotu, a tek 20 odsto dva i vie puta. Repoduktivni potencijal je veinom ogranien koliinom jaja snesenom tokom tog prvog polaganja, a izgledi za drugo rastu jedino kada je leglo veoma zaraeno i u elije stiu mnoge enke koje prethodno nisu iscrple svoje mogunosti za razmnoavanje. Zimi su varoe uglavnom na odraslim jedinkama, tokom prolea poinju da ulaze u leglo, dok se leti izmeu 80 i 90 odsto parazita nalazi u leglu i samo desetak procenata na pelama. Varoe koje se izlegu izmeu marta i avgusta ive od 20 do 45 dana, a one koje se pojave kasnije imaju ivotni vek dug izmeu dva i deset meseci. Upravo krpelji koji ive due od pola godine nanose i najvee tete pelinjim zajednicama, zato to dva ili tri puta polau jaja koja se izvode na leglu zimskih pela, zbog ega je leglo i najugroenije u jesen kada ga i ima malo. Da porast populacije krpelja u konicama, iako lagan na poetku, vremenom postaje sve bri, ukazuju i istraivanja prof. dr Zorana Stanimirovia i asistenta mr Jevrosime Stevanovi sa Katedre za biologiju, Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu. Ako u radilikom leglu od jednog krpelja tokom narednih 50 dana nastaje 11 novih, pa za 50 dana jo 115 krpelja, a posle dodatnih 50 dana i 1.330 novih krpelja, u trutovskom leglu je taj porast na 50 dana daleko dramatiniji, tako da posle 150 dana od jednog jedinog krpelja nastaje 6.000 jedinki!

http://scitech.sgi.co.rs/html/002/00209.html

7.11.2013

SciTech - Mart - Entimologija

Page 4 of 5

Ukoliko jo i radilice ili trutovi tokom sezone svakodnevno u konicu unesu po dve nove enke spremne za razmnoavanje, u narednih mesec dana populacija se moe uveati za hiljadu novih krpelja!

Borba na svim frontovima I pored postojanja higijensko-negovateljskog ponaanja (Stanimirovi i saradnici, 1999 - 2003.), pele ne mogu da se suprotstave ovakvoj najezdi, ali to ne moe ni ovek. U stvari, naunici smatraju da Varroa destructor ne moe biti unitena, pa zato radije govore o stvaranju odgovarajue strategije za borbu protiv pelinjeg krpelja zasnovane na naunim saznanjima, a koja podrazumeva upotrebu supstanci prirodnog (organska sredstava) ili sintetskog porekla (akaricidi). O primeni ovih poslednjih postoje suprotstavljena miljenja i dok jedni smatraju da ih treba koristiti radi svoenja varoza na podnoljiv nivo, drugi misle da njihova primena osim terapeutskih efekata podrazumeva i zagaenje pelinjih proizvoda, zbog ega med, propolis i vosak prestaju da budu potpuno prirodni proizvodi. Problem je i to varoa postaje otporna na gotovo sve postojee akaricide, te se oni zalau za korienje biotehnikih metoda. Od sintetskih hemijskih lekova koji su u odnosu na organska jedinjenja obino efikasniji u kontroli varoze, najvie se upotrebljavaju fluvalinat, flumetrin i kumafos, pa onda cimiazol, bromopropilat i amitraz. Prilikom korienja ovih sredstava neophodno je pridravati se preporuka strunjaka treba korisititi samo registrovane preparate, potovati uputstva, ne dozvoliti da koncentracije padnu ispod delotvornih (ubitanih), te blagovremeno uklanjati pesticide, i nikako se ne osloniti iskljuivo na jedan pesticid. Akaricidi nisu dozvoljeni u zemljama u kojima se kao, na primer, na Novom Zelandu tradicionalno koriste samo preparati sa organskim hemijskim jedinjenjima. Meu ovim supstancama u borbi protiv varoze delotvorne su dve vrste materija eterina ulja i organske kiseline. Pored njih obeavaju i neke druge supstance i to, pre svih, eer i biljna ulja, ali da bi ona ula u kliniku praksu potrebna su dalja istraivanja. Ipak, ne bi trebalo zaboraviti da se varoa uspeno prilagoava i ovakvim sredstvima, kao to se nikako ne sme zanemariti injenica da su ako se zloupotrebljavaju, ona isto tako opasna i za pele i za pelare. Nauka je ve stvorila pele-mutante koje su dovoljno agresivne i same mogu da uklone krpelja. ta e se dogoditi ako Varroa destructor uspeno odgovori i na ovaj ovekov izazov? Razvoj varoe u pelinjem drutvu, klimatski uslovi i duina perioda pogodnog za pau (kod nas on poinje cvetanjem voa, a zavrava se cvetanjem livade i luenjem medljike tj. preraenih izluevina biljnih vai), predstavljaju inioce koji mogu da utiu na izbor strategije za borbu protiv ovog krpelja. Novi standardi Evropske unije o kvalitetu pelinjih proizvoda strogo zabranjuju prisustvo rezidua u njima, a to iskljuuje primenu hemijskih preparata tokom medobranja. Prema istraivanjima obavljenim u saradnji Katedre za biologiju Fakulteta veterinarske medicine iz Beograda i Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda, utvreno je da premda populacija varoe u ovom osetljivom periodu raste, primenom biotehnikih mera njena brojnost moe biti svedena na prihvatljiv nivo. Meu biotehnikim merama korienim u svetu za borbu protiv varoe jesu metod klopke, ograniavanje legla, isecanje poklopljenog trutovskog legla, korienje rama graevnjaka, upotreba trutovskog saa kao mamca ili stvaranje mladih drutava. Od biofizikih mera primenjuju se seoba pelinjih zajednica i osunavanje konica, a sve se vie koristi i termika metoda. Profesori beogradskog Poljoprivrednog fakulteta, Mia Mladenovi i Dragoljub Konstantinovi su jo 1985. godine u Japanu, strunoj javnosti predstavili rezultate metoda termiko-hemijskog suzbijanja varoe. Biotehnike i termike metode ne utiu loe na pele i leglo, ne naruavaju podelu rada u zajednici, iskljuuju opasnost od zagaenja pelinjih proizvoda, omoguavaju dobijanje dodatnih koliina voska (pojedini efikasni akaricidi se izuzetno dobro taloe u vosku), delotvorni su i do 80 procenata i mogu se preporuiti kao dopunske mere u sanaciji varoze. Ipak, i pored poznavanja mnogih naina borbe protiv krpelja pela, ovek je itekako svestan da nije lako

http://scitech.sgi.co.rs/html/002/00209.html

7.11.2013

SciTech - Mart - Entimologija

Page 5 of 5

pobediti neprijatelja koji predstavlja pravog diva meu grinjama, tim ivim fosilima neizmenjenim ve 400 miliona godina. Varoi nimalo ne smeta to to je slepa, jer se dobro orijentie i kree se velikom brzinom. Takoe je opremljena i tvrdim omotaem koji je uspeno titi od pela. Nauka je ve stvorila pele-mutante koje su dovoljno agresivne i same mogu da uklone krpelja. ta e se dogoditi ako Varroa destructor uspeno odgovori i na ovaj ovekov izazov? Odgovor verovatno glasi - evoluciji nikad kraja...

home

impresum

kontakt

sadraj broja 002

http://scitech.sgi.co.rs/html/002/00209.html

7.11.2013