Život – između zločina i kazne

Život je borba. A svoju životnu bitku Rodion Romanovič Raskoljnikov vodi u niskoj sobici veličine ¨mračnog
sanduka¨, koja liči na zatvorsku ćeliju.

Boravak u njoj kod bivšeg studenta izaziva strepnju, podsećajući ga na vlastiti sunovrat i okrutan život bez pravde.
U svetu u kojem su materijalne vrednosti nadvladale moralne kvalitete, Raskoljnikov razmišlja o zatiranju
zla, jer izuzetni ljudi imaju pravo da prekrše zakon kako bi pomogli čovečanstvu. Splet čudnih okolnosti i
posebno duševno stanje naveli su ga da počini gnusni zločin. Ne ubija samo staricu koja zarađuje na tuđoj
nesreći, već i čemernu Lizavetu čiji je život, bio čak tragičniji od njegovog. Iako opravdanje za učinjeno
delo pronalazi u višem cilju oslobađanja sveta beskorisne lihvarke u njemu se odvija nemilosrdna borba
zbog koje ni u snovima nema mira. Razjeda ga toliko snažno, do te mere da se razboljeva i propada
duševno i fizički. Dostojevski se pobrinuo da njegovog junaka kazni savest, u njemu se dešavaju stravični
lomovi, jer je počinjeni zločin prestavljao preveliki teret za njegova bolesna i mršava pleća. U trenucima
straha i slabosti odlučuje da sve prizna, a onda se povlači i odustaje. Iako nesposoban da pokaže osećanja,
duboko pati zbog zla i nepravde koji pogađaju njemu drage ljude. Želi da promeni svet u kome pohlepni i
prepredeni, poput Lužina, uprkos svojim zlodelima uživaju ugled u društvu, dok je nedužna Sonja koja
nosi veliki teret užasa i patnje, obeležena i kažnjena. Poput slagalice sve se složilo i Raskoljnikov se predaje
vlastima. U momentu ogroman teret mu pada sa grudi i doživljava prosvetljenje. On je mlad čovek kome
je priroda podarila lepotu pamet i ambicije, ali i čovek kojem je život nametnuo siromaštvo. Neizvesna
budućnost i krajnja beda prave od uzornog mladića zločinca osuđenog na progon u Sibir. Raskoljnikova
nisu slomile okolnosti i teškoće, već se razboljeva zbog povređenog ponosa. Dugo se oporavljao, a onda se
u život vratio pročišćen, pun nade. Na životnom putu Rodion nailazi na teške i mučne prepreke i kada nam
se činilo da se predao, da je breme koje ga pritiska preveliko. On izlazi kao pobednik. Rađa se novi
Raskoljnikov spreman da ,uz ljubav i veru, krene ispočetka.

Život je kratak i treba da uzmemo sve ono što nam pruža i nikad ne prekinuti borbu, jer nikad nije kasno za novi
početak.

U prvi mah nekažnjen za počinjeni zločin, Raskoljinova je sačekala mnogo gora kazna, savest koju Dostojevski
budi. Ali on nije prestupnik koji je za učinjeno delo kažnjen doživotno, da ostatak života provede na drugoj
strani zakona, već mu pisac ostavlja mogućnost da se iskupi i vrati na pravi put.