You are on page 1of 11

Методика наставе физичког васпитања

Игра и њена улога у развоју детета


– Студијски пројекат за израду мастер рада –

Ментор: Студент:
проф. др Вељко Банђур Љиљана Рајић
бр. индекса 2086/2020

Београд, јун 2021.


Садржај
1. Увод.........................................................................................................................................................3
2. Теоријски приступ проблему.................................................................................................................4
2.1. Појам игре – значење и карактеристике..........................................................................................4
2.2. Класификација игара.........................................................................................................................4
2.2.1. Елементарне игре.....................................................................................................................4
2.2.2. Спортске игре............................................................................................................................4
2.3. Игра и развој детета...........................................................................................................................4
2.4. Игра у настави....................................................................................................................................4
2.4.1. Игра у настави физичког васпитања........................................................................................4
2.5. Улога наставника у развоју детета...................................................................................................4
3. Методолошки оквири истраживања.....................................................................................................5
3.1. Предмет истраживања.......................................................................................................................5
3.2. Циљ и задаци истраживања..............................................................................................................5
3.3. Хипотезе истраживања......................................................................................................................6
3.4. Метода, технике и инструменти истраживања...............................................................................6
3.5. Узорак истраживања..........................................................................................................................6
4. Литература..............................................................................................................................................7

2
1. Увод

Како би дете расло и развијало се, а тиме и очувало своје здравље, потребне су му
хранљиве материје (минерали, витамини, угљени хидрати, беланчевине, масти
аминокиселине...) које добија из намирница. Неправилна, лоша исхрана и слаб унос
хранљивих материја (којих има преко 40), посебно у детињству, може да доведе до
здравствених проблема и јављања болести (гојазност, срчане, кожне болести и болести
костију и мишића).

Поред здраве исхране један од најважнијих спољашњих фактора који утиче на развој и
раст деце је физичка активност. Пре свега се мисли на свеукупну активност која је
повезана са радом мишића, без обзира на облике: настава физичког васпитања, игра,
спортска рекреација или спортска активност. Основна одлика дечијег узраста је
интензиван раст и развој, као и стварање позитивних предуслова који ће утицати на
здравље детета. Поред социјалне компоненте коју обезбеђује породица, веома је битан и
физички фактор, тј. кинези-фактор, јер ствара позитивну климу раста и развоја детета.
Пораст броја гојазне деце у Србији је пре свега последица недовољне физичке активности
и лоше исхране.1

Физичке активности подстичу раст и развој јединке, посебно моторички развој, који утиче
на стицање моторичких вештина неопходних за очување здравља. Перманентним
образовањем и васпитањем чланова породице, педагози и други стручњаци (наставници,
учитељи, тренери) код детета треба да подстичу здраве животне стилове како би се стекле
навике исхране и физичког вежбања, а у циљу формирања посебног селф-концепта који
садржи сазнања и делања у смислу очувања и заштите сопственог и туђег здравља, као и
природе.

Игра је потреба детета, незамењљиво средство у решавању постављених педагошких


задатака. Кретање је условљено садржајем игре, а садржаји који се спроводе стварају
позитивне емоције код деце. Игром дете ангажује и развија своје физичке и психичке
снаге, као и способности.

1
Мартиновић,Д, „Игра као средство и метод на часовима физичког васпитања“, Црногорска спортска
академија „Sport Mont“, часопис бр.28,29,30.

3
2. Теоријски приступ проблему

2.1. Појам игре – значење и карактеристике

2.2. Класификација игара

2.2.1. Елементарне игре

2.2.2. Спортске игре

2.3. Игра и развој детета

2.4. Игра у настави

2.4.1. Игра у настави физичког васпитања

2.5. Улога наставника у развоју детета

Школа представља место где деца бораве и седе већи део дана. Искуство је показало да
клупе у којима ученици седе, нису одговарајуће за њихов узраст, па се тиме повећава
негативни утицај седећег положаја. То је период када деца брзо расту и брзо се развијају, и
када им више одговара активан живот и више кретања, па дуготрајно седење током наставе
и учења лоше утиче на њихов психофизички развој.

Кроз наставни план и програн, игара је присутна на готово сваком часу физичког
васпитања. Игре се примењују у свим деловима часа који су међусобно повезани тако да се
из једног у други део прелази без пауза.

4
Наставник физичке културе, кроз своје часове, може много да уради и допринесе
правилном развоју деце, а брига за физички развој детета свакако захтева координирани
рад свих наставника. Од сваког наставника очекује се да буде добар организатор, да
стално прати резултате свог рада и стручно да се усавршавања. Наствавник све време
током свог рада, на уму треба да има да је свако дете јединка за себе и да поштује
индивидуалне разлике и могућности деце коју васптива и образује, што од њега захтева да
буде толерантан у приступу деци и захтевима које им поставља.

3. Методолошки оквири истраживања

3.1. Предмет истраживања


Предмет истраживања овог рада биће процена утицаја игре на раст и развој детета млађег
школског узраста, као и у којој је мери заступљено коришћење игре у наставном процесу и
на часовима физичког васпитања Такође, бавићемо се проценом колико су ученици
физички активни у свакодневним активностима, као и питањем колики је утицај
наставника на психофизички развој деце млађег школског узраста.

3.2. Циљ и задаци истраживања


Циљ истраживања је да се прикаже да ли игра има утицај на психофизички развој детета и
колика је заступљеност употребе игара у оквиру наставе физичког васпитања, као и у
свакодневним активностима детата.

Поред тога, циљ је био да се прикажу да је улога наставника у психофизичком развоју


детета од изузетног значаја.

Задаци истраживања су следећи:

 Испитати да ли је и у коликој мери заступљена игра на часовима физичког


васпитања у нижим разредима основне школе;

5
 Испитати колико по мишљењу наставника и родитеља, игра утиче на
психофизички развој деце млађег школског узраста
 Испитати да ли се деца и у коликој мери баве физичком активношћу ван школе и
ван часова физичког васпитања.
 Испитати да ли наставник има утицај на раст и развој детета.

3.3. Хипотезе истраживања


За потребе овог рада поставила сам следеће хипотезе:

 Игре су у довољној мери заступљени на часовима физичког васпитања.

 Игре у великој мери утичу на психофизички развој детета млађег школског узрасту.

 Деца нижих разреда основне школе, се у довољној мери баве физичком


активношћу.

 Наставник има значајну улогу у правилном психофизичком развоју детета

3.4. Метода, технике и инструменти истраживања


У истраживању ћемо применити дескриптивну методу, која је намењена истраживању
васпитно – образовне праксе и описивању облика наставног рада, а за прикупљање
података одабрана је истраживачка техника анкетирање.

За потребе овог истраживања креиране су две анкете: једна за учитеље и једна за


родитеље.

Анкете се састоји од пет питања затвореног типа. Испитаницима ће бити понуђена скала
од пет тврдњи, у којој испитаници треба да покажу степен слагања или не слагања са
одређеном тврдњом (Ликертова скала). Скала садржи следеће уобичајне ставове: у
потпуности се не слажем, не слажем се, немам мишљење, слажем се и у потпуности се
слажем.

6
3.5. Узорак истраживања
У истраживању ће бити испитивани родитељи ученика нижих разреда и учитељи трећег
разреда, бирани методом случајног избора, а испитивање ће се вршити у Основној школи
„20. октобар”, на Новом Београду.

4. Литература

1. Банђур, В, Поткоњак, Н. (2006): Истраживачки рад у школи, Београд: Школска


књига.
2. Банђур, В, Поткоњак, Н. (1999): Методологија педагогије, Београд, Учитељски
факултет;
3. Гајевић, А. (2010): Физичка развијеност и физичке способности деце основношколског
узраст, Београд, Републички завод за спорт
4. Иванић, С.: Методологија праћења физичког развоја и физичких способности деце
и омладине, Градски секретаријат за спорт и омладину Града Београда, Београд,
1996.
5. Ивовић, С., Жарковић, Б. (1977). Игре, Београд: Спортска књига.
6. Игњатовић, А: Основе физичког и здравственог васпитања, Факултет педагошких
наука, Крагујевац, 2016.
7. Кундачина, М, Банђур, В. (2002): Методолошки практикум, Ужице, Учитељски
факултет;
8. Мартиновић, Д., Вишњић, Д.: Методика физичког васпитања, Учитељски
факултет, Београд, 2005.
9. Мартиновић, Д., Међедовић, Е. (2006). Игра - извор дечије радости. Београд:
Учитељски факултет у Београду.
10. Мартиновић, Д. (2003): Постигнућа у настави физичког васпитања, Београд,
Интерпринт;
11. Мартиновић,Д, Игра као средство и метод на часовима физичког васпитања, Црногорска
спортска академија „Sport Mont“, часопис бр.28,29,30.
12. Мацура, М: Раст, развој и физичка активност, Факултет за спорт и физичко васпитање,
Београд, 2012.

7
13. Немец, П: Елементарне игре и њихова примена, Београд, 1999.
14. Стаматовић, М. (1990): Физичко вежбање свакодневна потреба ученика. Живот и
школа, Загреб
15. Томић, Д: Елементарне игре, НИП «Партизан», Београд, 1986.
16. https://zuov.gov.rs/ посећено дана 9.6.2020.

Прилог 1 Упитник за учитеље

Поштовани учитељи,

Овим упитником желимо да сазнамо какво је Ваше искуство у разредној настави, односно
колико се на Вашим часовима физичког васпитања примењује игра. Прочитајте питања,
када добро размислите заокружите један од одговора или напишите одговор.
Ова анкета је анонимна.
Молимо Вас да будете искрени.
Захваљујемо Вам на сарадњи!

Пол: а) мушки б) женски

Ваш ниво образовања је: а) виша стручна спрема б) висока стручна спрема в) мастер

Године рада у школи: 0-5 5-10 10-15 15-20 20 и више

Прочитајте тврдње пажљиво и оцените њихову истинитост по свом мишљењу и то тако


што 1 значи у потпуности се не слажем; 2: не слажем се; 3: немам мишљење; 4: слажем
се; 5: у потпуности се слажем.

Тврдња 1 2 3 4 5

Игра утиче на психофизички развој ученика.

Сматрам да је игра довољно заступљена кроз наставне садржаје


физичког васпитања.

8
За потребе реализације часа, увек ми је доступно коришћење
реквизита и сале за физичко.

Учитељ има велику улогу у психофизичком развоју детета.

Прилог 2 Упитник за родитеље

Поштовани родитељи,

Ова анкета је део истраживања студента мастер студија на Учитељском факултету у


Београду. Резултати овог анкетног упитника користиће се искључиво у научне сврхе, па је
Ваш допринос овом истраживању од велике важности.
Ова анкета је анонимна.
Молимо Вас да будете искрени.

Захваљујемо Вам на сарадњи!

Прочитајте тврдње пажљиво и оцените њихову истинитост по свом мишљењу и то тако


што 1 значи у потпуности се не слажем; 2: не слажем се; 3: немам мишљење; 4: слажем
се; 5: у потпуности се слажем.

Тврдња 1 2 3 4 5

Моје дете ужива док се кроз игру бави спортом.

Моје дете се свакодневно, после школе бави неком физичком


активношћу (вежба, тржи, плива...у просеку најмање 30 минута
дневно)

9
Игра утиче на правилан раст и развој детета.

Физичка активност је у довољној мери заступљена у школи.

За правилан психофизички развој детета, велику улогу има учитељ.

2.2. Класификација игара

Постоји много различитих врста класификација дечијих игара. Поједини аутори их дел
према циљу који желимо постићи, према средствима и према месту организовања, такође
други аурорт класификацију игара врше према узрасту, годишњим добима, броју играча,
месту где се изводе и др.Тако Билер врши поделу игара у више група и то:

 функционалне игре - То су прве игре детета, једноставни мишићни покрети који се

понављају, користећи додатне предмете или без њих

 фикцијске игре – се најчешће развијају кроз машту детета, кад дете кроз игру опонаша
своје родитеље, а игре представљају симболе ( лутка за девојчицу представља дете о
коме се она стара)
 Конструктивне - Игре у којима се барата одређеним предметима са намером да се
нешто од њих створи. Ове игре развијају стваралачке способности детета.
 озбиљне игре тј. спорт – настаје кад игра која је била наивна прерасте у озбиљну
активност

Такође, полазећи од развојног периода код деце, игре се деле и на стваралачке и


педагошке.

Класификација игара коју подржава већина теоретичара игре дели на:


Елементарне (основне);
спортске.
У зависности шта желимо постићи игром, које циљеве треба реализовати кроз игру, игре
можемо поделити још и на :

10
игре које развијају брзину и снагу; игре спретности; игре рефлекса; штафетне дечје игре;
игре у природи.

11

You might also like