MAŠINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

AERODINAMIČKE KONSTRUKCIJE
akademske studije 2017; IV semestar; izborni predmet; dr Časlav Mitrović, redovni profesor

ELISE (PROPELLERS)
1. UVOD

Evolucija bilo kog inženjerskog sistema

mora da se pokorava objektivnim zakonima.
Delovi inženjerskih sistema razvijaju u skladu sa
određenim trendovima.
Hajde da pokušamo da identifikujemo glavni
trend evolucije jednog vazduhoplova analizirajući
razvoj elisa od prvog vazduhoplova pa do svemirskih
brodova. Postoji veliki broj vazduhoplovnih propulzivnih
uredjaja koji su zasnovani na različitim principima rada.
Ovde ćemo samo analizirati elise (ili kod nas odomaćeno propeleri)
Osnovni princip rada je da motor aktivira pogon elise koja gura
vazduhoplov napred.
Elisa kod prvih vazduhoplova je napravljena od jednog ili više koso instaliranih
lopatica u obliku noževa. Kada rotira, lopatice “seku” vazduh i bacaju ga nazad i tako se
vazduhoplov kreće napred.
U stručnoj literaturi se mogu naći opise elisa različitih oblika i veličina, sa različitim brojem
lopatica, proizvedeni od različitih materijala, sa podesivim i nepodesivim uglom ugradnje lopatica, itd.
U zavisnosti od broja lopatica pokazaćemo verzije elisa prema određenom redosledu.
Početna pozicija sa tačke gledišta evolucije zakona pripada verziji elise sa jednom lopaticom. Ona ima vrlo jednostavnu
strukturu. Ima jednu lopaticu u obliku noža i kratak masivan protivteg.
1
 MAŠINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU
AERODINAMIČKE KONSTRUKCIJE
akademske studije 2017; IV semestar; izborni predmet; dr Časlav Mitrović, redovni profesor

Takva elisa je bila jednostavna za proizvodnju i statički je

jednostavna za uravnoteženje.
Projektovanje ovakve elise se zasnivalo na modeliranje lopatice (u
početku je ona bila u obliku noža ne vodeći mnogo računa o aeroprofilu i
vitoperenju) i na pravilnom odabiru težinu protivtega.
Ali, praktično je nemoguće da se dinamički balansira jer rotirajući sa
jednom lopaticom elisa će uvek biti pritisnuta vazduhom sa jedne strane.
Za ovakvu elisu možemo reći da je prilično egzotična i izgradnja se
koristi samo za vazduhoplove malih snaga i kod avio modela koji imaju
velike brzine motora.
Elisa sa jednom lopaticom- Taylor J-2 Cub (1937)
Mnogo više je popularna elisa sa dvostrukim lopaticama. Ona, za
razliku od jednokrake elise, je potpuno dinamički uravnotežena ali
prilikom izrade se zahteva pažlјivo statičko balansiranje i savršeno
podjednaku izradu lopatica.
Povećanje snage motora zahteva odgovarajuću povećanje efikasnosti
elise. Takvi resursi kao povećanje brzine rotacije i prečnika elise su
ograničene. Na primer, već pri 2000 [o/min] krajevi lopatice elise
prečnika 3 m imaju supersoničnu brzinu. Ovo ima za posledicu odvajanje
strujnica na krajevima lopatica, dok se za povećanje efikasnosti elise
drugim metodama susrećemo sa poznatim teškoćama.
Tako, povećanje prečnika elise povećava se veličina vazduhoplova,
tako da je neophodno da se produži stajni trap, što otežava projektovanje
i homologaciju takvog vazduhoplova.
Elisa sa dve lopatice - RV-4

2
 MAŠINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU
AERODINAMIČKE KONSTRUKCIJE
akademske studije 2017; IV semestar; izborni predmet; dr Časlav Mitrović, redovni profesor

Najradikalnija metoda za povećanje efikasnosti elise je povećavanje broj lopatica. Tako imamo elise sa više lopatica (tri, četiri,
pet,..). Ali, broj lopatica je takođe ograničen. Ako ih ima previše, onda počnu da smetaju jedne drugima, čime efikasnost propelera
smanjuje. Time je ograničen broj lopatica na osam.

Elisa sa dve
Elisa sa četiri lopatice
lopatice

Elisa sa dva reda

Elisa sa pet
kontrarotirajućih
lopatica
lopatica

3
 MAŠINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU
AERODINAMIČKE KONSTRUKCIJE
akademske studije 2017; IV semestar; izborni predmet; dr Časlav Mitrović, redovni profesor

2. ISTORIJSKI OSVRT

Kako je polovinom devetnaestog veka primena elisa na brodovima postala prilično uobičajena to je
za potrebe brodskih elisa počelo i naučno istraživanje elisa. Prvu naučnu teoriju elise postavio je
W.J.Rankine 1865. godine a usavršio je R.E. Froude.
Teorija idealne elise, primenom osnovnih zakona mehanike fluida na elisu i strujanje kroz nju,
odredjuje performanse elise. To predstavlja globalnu analizu koja daje opsti prikaz strujanja oko elise,
povezujući brzine strujanja kroz elisu i oko nje sa apsorbovanom snagom i propulzivnom silom elise.
Teorija idealne elise je korisna za odredjivanje idealnih performansi elise, ali ne daje nikakve informacije
o obliku kraka elise. Iz ovoga se može zaključiti da se teorija idealne elise ne može iskoristiti za
konstrukciju elise.
Razvojem vazduhoplovstva, početkom dvadesetog veka, teorija idealne elise se usavršavala u cilju
analize avionskih elisa.
Skoro paralelno sa teorijom idealne elise razvijala se i teorija elementa kraka. Tako je početni razvoj William John Macquorn Rankine
elisa sledio dva odvojena pravca. Teoriju elemenata kraka postavio je W.Froude, a njenom usavršavanju (1820-1872)
značajno je doprineo S.Drzewiecki u periodu od 1892. Do 1920.godine.
Teorija elementa kraka odredjuje sile na kraku elise izazvane kretanjem fluida (kretanjem elise kroz
vazduh) pa prema tome odredjuje sile i performanse cele elise. Od samog početka teorija elemenata kraka
je postala osnova za aerodinamičke analize elisa zato što se ovom teorijom dobijaju parametri neophodni
za konstrukciju same elise. S druge strane, ova teorija se nije mogla samostalno primenjivati, već je za
njenu primenu bilo potrebno odrediti brzine strujanja u ravni obrtanja elise, odnosno brzine strujanja na
samoj elisi. Početni pokušaji da se u teoriji elementa kraka iskoriste aksijalne brzine u ravni obrtanja elise,
odredjene primenom teorije idealne elise, nisu dali zadovoljavajuće rezultate. Razlozi su bili u
nepotpunosti same teorije idealne elise i nedostatku znanja o aerodinamici aeroprofila neophodnog za
teoriju elementa kraka. Zato se u nekim fazama razvoja teorijske analize elisa pribegavalo manje ili više
uspešnom kombinovanju sa rezultatima eksperimentalnih ispitivanja. Robert Edmund Froude
(1846 - 1924)
Teoriju idealne elise je od 1919. do 1920.godine značajno proširio A.Betz uključujući u nju rotaciju
strujanja, što je uz dotadašnji razvoj aerodinamike omogućilo uspešno spajanje teorije idealne elise i
teorije elementa kraka.
4
 MAŠINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU
AERODINAMIČKE KONSTRUKCIJE
akademske studije 2017; IV semestar; izborni predmet; dr Časlav Mitrović, redovni profesor

U osnovi teorije elementa kraka je teorija krila primenjena na rotirajuće površine. Zato su teorija krila
koju je (od 1911-1919.godine) postavio L.Prandtl kao i radovi F.W.Lanchester-a, W.M.Kutta-a i N.Jaukovskiy-a
bili veoma značajni za razvoj vrtložne teorije elise. Osnovu vrtložne teorije elisa postavili su 1907.godine
F.W.Lanchester i 1909.godine O.Flamm.
Nakontoga, u sledećih dvadesetak godina unapredjenju teorija elisa značajno su doprineli A.Fage,
H.E.Collins, R.Wood, H.Glauert, L Bairstrow, G. de Bothezat, E.Pistolesi, H.B.Hembold, T.von Karman, T.Bienen,
S.Kawada, S,Goldstein, D.Yeatman i C.N.H.Lock.
Savremene vrtložne teorije elisa baziraju se na konceptu da je elisa zamenjena sistemom vezanih vrtloga
i da se sa krakova elise odvajaju slobodni vrtlozi koji iza elise formiraju vrtložni trag. Vrtlozi indukuju brzine i
na taj način definišu strijno polje oko elise. Zbog složenosti rešavanja ovog vrtložnog sistema u vrtložnim William Froude (1810 – 1879)
teorijama često se koristi model idealne elise (sa beskonačnim brojem krakova). U inicijalnoj fazi razvoja
analize elisa vrtložni koncept je imao veliku ulogu da je skoro potisnuo teoriju idealne elise zato što vrtložna
teorija, bez teorije idealne elise, inkorporira indukovane brzine u teoriju elementa kraka.
Medjutim, primenom vrtložne teorije i teorije idealne elise na isti model dobijaju se identični rezultati, pa
se tada teorija elementa kraka često izvodi do rezultata za indukovane brzine dobijene primenom teorije
idealne elise. Treba da naglasiti da teoriji idealne elise ipak nedostaje osnova za razumevanje indukovanih
brzina u ravni obrtanja elise, što je neophodno za potpunu primenu teorije elementa kraka.
Zbog toga se vrtložna teorija smatra mnogo konfornijom i logično fundamentalnom u savremenom
pristupu analizi elisa.
Stefan Drzewiecki (1844 – 1938)

Frederick William Lanchester Martin Wilhelm Kutta

Ludwig Prandtl (1875 –1953) (1868-1946) (1867 – 1944) Albert Betz (1885 – 1968)
5