ZAKON

O SREDNJEM OBRAZOVANJU I VASPITANJU

("Sl. glasnik RS", br. 55/2013)

I UVODNE ODREDBE
Predmet Zakona lan 1
Ovim zakonom ureuje se srednje obrazovanje i vaspitanje, kao deo jedinstvenog sistema obrazovanja i vaspitanja, i to: obavljanje delatnosti srednjeg obrazovanja i vaspitanja, upotreba jezika, programi i ispiti, prava, obaveze i odgovornosti uenika, evidencija i javne isprave, trajk zaposlenih, kao i druga pitanja od znaaja za srednje obrazovanje i vaspitanje. Termini izraeni u ovom zakonu u gramatikom mukom rodu podrazumevaju prirodni muki i enski rod lica na koje se odnose.

Ciljevi i opti ishodi srednjeg obrazovanja i vaspitanja lan 2

Srednje obrazovanje i vaspitanje ostvaruje se u skladu sa ciljevima koji su definisani zakonom kojim se ureuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zakon) i ovim zakonom, a naroito: - razvoj kljunih kompetencija neophodnih za dalje obrazovanje i aktivnu ulogu graanina za ivot u savremenom drutvu; - razvoj strunih kompetencija neophodnih za uspeno zapoljavanje; - osposobljavanje za samostalno donoenje odluka o izboru zanimanja i daljeg obrazovanja; - svest o vanosti zdravlja i bezbednosti, ukljuujui i bezbednost i zdravlje na radu; - osposobljavanje za reavanje problema, komunikaciju i timski rad; - potovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezike, verske, rodne, polne i uzrasne ravnopravnosti, tolerancije i uvaavanja razliitosti; - razvoj motivacije za uenje, osposobljavanje za samostalno uenje, samoinicijative, sposobnost samovrednovanja i izraavanja sopstvenog miljenja. Srednje obrazovanje i vaspitanje mora da obezbedi uslove da uenici i odrasli postignu opte ishode obrazovanja i vaspitanja u skladu sa Zakonom.

Delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja lan 3

Delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja je delatnost od neposrednog drutvenog interesa i ostvaruje se kao javna sluba. Nain obavljanja delatnosti srednjeg obrazovanja i vaspitanja propisan je Zakonom i ovim zakonom.

Srednja kola lan 4

Delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja obavlja se u srednjoj koli (u daljem tekstu: kola), i to: - gimnaziji; - strunoj koli; - umetnikoj koli; - meovitoj koli (gimnaziji i strunoj ili umetnikoj koli); - koli za obrazovanje odraslih; - koli za uenike sa smetnjama u razvoju. U gimnaziji se stie opte obrazovanje i vaspitanje u etvorogodinjem trajanju kojim se obezbeuje priprema za nastavak obrazovanja u visokokolskim ustanovama. U specijalizovanoj gimnaziji i odeljenjima za uenike sa posebnim sposobnostima ostvaruju se posebni nastavni planovi i programi za uenike sa posebnim sposobnostima u etvorogodinjem trajanju, kojima se obezbeuje priprema za nastavak obrazovanja u visokokolskim ustanovama. U strunoj koli se stiu odgovarajue opte i struno obrazovanje i vaspitanje u trogodinjem i etvorogodinjem trajanju za obavljanje poslova odgovarajueg zanimanja i za nastavak obrazovanja u visokokolskim ustanovama. U strunoj koli mogu da se stiu specijalistiko i majstorsko obrazovanje u trajanju od godinu dana do dve godine, i drugi oblici strunog obrazovanja: obrazovanje za rad u trajanju od dve godine, struno osposobljavanje i obuka do godinu dana. U umetnikoj koli se stie opte i umetniko obrazovanje i vaspitanje u etvorogodinjem trajanju za obavljanje poslova odgovarajueg zanimanja i za nastavak obrazovanja u visokokolskim ustanovama.

Meovita kola obezbeuje obrazovanje i vaspitanje koje se stie u gimnaziji i strunoj koli, odnosno u gimnaziji i umetnikoj koli. U koli za obrazovanje odraslih ostvaruju se posebni programi za obrazovanje odraslih u dvogodinjem i trogodinjem trajanju, programi strunog osposobljavanja, specijalistikog, odnosno majstorskog obrazovanja, programi obuke i drugi programi za obrazovanje odraslih. U koli za uenike sa smetnjama u razvoju ostvaruje se obrazovanje i vaspitanje za odgovarajua zanimanja uenika koji ovu kolu pohaaju na osnovu miljenja interresorne komisije za procenu dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrke ueniku uz saglasnost roditelja. U koli mogu da se sprovode programi obuka. kola sa domom obezbeuje smetaj i ishranu uenika u skladu sa zakonom kojim se ureuje ueniki standard. Unikatna kola je kola koja jedina u Republici Srbiji ostvaruje odreeni program obrazovanja i vaspitanja. kola od posebnog interesa za Republiku Srbiju jeste kola koja ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja koji je od posebnog interesa za Republiku Srbiju, odnosno koja je od posebnog kulturnog, prosvetnog ili istorijskog znaaja za Republiku Srbiju. Vlada odreuje unikatne kole i kole od posebnog interesa za Republiku Srbiju.

Upotreba jezika lan 5

Obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku. Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se i na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezino, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 uenika. kola moe da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezino i za manje od 15 uenika upisanih u prvi razred, uz saglasnost ministarstva nadlenog za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo), u skladu sa zakonom. Saglasnost za ostvarivanje kolskog programa na jezicima nacionalnih manjina za manje od 15 uenika Ministarstvo daje po pribavljenom miljenju odgovarajueg nacionalnog saveta nacionalne manjine u skladu sa zakonom kojim se ureuje nadlenost nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi miljenje u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, smatra se da je miljenje dato. Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku i pismu nacionalne manjine, kola je u obavezi da za uenika organizuje nastavu srpskog jezika.

Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za uenika pripadnika nacionalne manjine organizuje se nastava jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture. Obrazovno-vaspitni rad moe da se izvodi na stranom jeziku, odnosno dvojezino, uz saglasnost Ministarstva. Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na stranom jeziku, ueniku se organizuje nastava srpskog jezika. Blie uslove za ostvarivanje programa obrazovno-vaspitnog rada na stranom jeziku, odnosno dvojezino propisuje ministar nadlean za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: ministar ). Obrazovno-vaspitni rad za uenike koji koriste znakovni jezik, odnosno posebno pismo ili druga tehnika reenja ostvaruje se u skladu sa Zakonom.

II PROGRAMI SREDNJEG OBRAZOVANJA I VASPITANJA

1. Nastavni planovi i programi lan 6
Nastavni plan i program donosi se u skladu sa utvrenim principima, ciljevima i standardima postignua, odnosno standardima kvalifikacije. Nastavni planovi i programi donose se u skladu sa Zakonom i ovim zakonom. Nastavni plan i program sadri i module, gde modul predstavlja skup teorijskih i praktinih programskih sadraja i oblika rada funkcionalno i tematski povezanih u okviru jednog ili vie predmeta.

Nastavni program verske nastave lan 7

Nastavni program verske nastave, na usaglaeni predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, po pribavljenom miljenju organa nadlenog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama, donosi ministar.

Komisija za versku nastavu lan 8

Organizovanje i ostvarivanje verske nastave prati Komisija za versku nastavu u koli (u daljem tekstu: Komisija). Komisiju obrazuje Vlada na vreme od est godina.

U Komisiju se imenuju po jedan predstavnik tradicionalnih crkava i verskih zajednica, tri predstavnika organa nadlenog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama i tri predstavnika Ministarstva. lan Komisije moe biti razreen pre isteka mandata, i to: na lini zahtev, na predlog predlagaa i ako ne ispunjava svoju dunost kao lan Komisije, odnosno svojim postupcima povredi ugled dunosti koju obavlja. U sluaju razreenja lana Komisije pre isteka mandata, Vlada postavlja novog lana po pribavljenom predlogu predstavnika iji je lan razreen. Predsednika i zamenika predsednika Komisije biraju lanovi Komisije na prvoj sednici, veinom glasova od ukupnog broja lanova Komisije. Komisija obavlja poslove koji se, naroito, odnose na: 1) usaglaavanje predloga programa verske nastave; 2) udbenike i druga nastavna sredstva, u skladu sa zakonom kojim se ureuju pitanja vezana za udbenike i druga nastavna sredstva; 3) davanje miljenja o listama nastavnika verske nastave; 4) druga pitanja vezana za praenje organizovanja i ostvarivanja programa verske nastave. Nain rada i druga pitanja od znaaja za rad Komisije, ureuju se poslovnikom o radu Komisije.

2. Razvojni plan kole lan 9

kola donosi razvojni plan u skladu sa Zakonom i ovim zakonom. Na osnovu izvetaja o samovrednovanju u celini, izvetaja o ostvarenosti standarda postignua i drugih indikatora kvaliteta rada, kola donosi razvojni plan. Razvojni plan kole sadri: 1) prioritete u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada; 2) plan i nosioce aktivnosti; 3) kriterijume i merila za samovrednovanje planiranih aktivnosti; 4) mere unapreivanja obrazovno-vaspitnog rada na osnovu analize rezultata uenika na maturskom i zavrnom ispitu; 5) mere za unapreivanje dostupnosti odgovarajuih oblika podrke i razumnih prilagoavanja i kvaliteta obrazovanja i vaspitanja za uenike kojima je potrebna dodatna podrka;

6) plan rada sa talentovanim i nadarenim uenicima; 7) program zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao i poveanja saradnje meu uenicima i roditeljima, zaposlenima i uenicima i zaposlenima; 8) mere prevencije osipanja broja uenika; 9) druge mere usmerene na dostizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja koje prevazilaze sadraj pojedinih nastavnih predmeta; 10) plan pripreme za ispite kojima se zavrava odreeni nivo i vrsta obrazovanja (maturski, zavrni ispiti i dr.); 11) plan strunog usavravanja nastavnika, direktora, strunih saradnika i drugih zaposlenih u koli; 12) plan napredovanja i sticanja zvanja nastavnika, strunih saradnika i vaspitaa; 13) plan ukljuivanja roditelja, odnosno staratelja u rad kole; 14) plan saradnje sa drugim kolama, privrednim drutvima i drugim organima i organizacijama od znaaja za rad kole; 15) druga pitanja od znaaja za razvoj kole.

3. kolski program lan 10

kola ostvaruje kolski program. kolskim programom blie se odreuje nain na koji kola obrazuje i vaspitava uenike radi sticanja znanja, vetina i stavova neophodnih za dalje obrazovanje i zapoljavanje, uspostavlja organizacionu strukturu zasnovanu na timskom radu i odgovornosti svakog zaposlenog za ostvarivanje utvrenih ciljeva, kao i povezivanje sa reprezentativnim sindikatima i udruenjima poslodavaca i preuzimanje svog dela odgovornosti za razvoj drutvene sredine. kolski program obuhvata sve sadraje, procese i aktivnosti usmerene na ostvarivanje principa, ciljeva i standarda postignua, i zadovoljenje optih i specifinih obrazovnih interesa i potreba uenika, roditelja, odnosno staratelja i lokalne samouprave, a u skladu sa optimalnim mogunostima kole. kolski program se donosi na osnovu nastavnog plana i programa, odnosno programa odreenih oblika strunog obrazovanja, a uzimajui u obzir razvojni plan kole, u skladu sa Zakonom i ovim zakonom. kola, u skladu sa Zakonom, donosi kolski program, po pravilu, na etiri godine i objavljuje ga najkasnije dva meseca pre poetka kolske godine u kojoj e poeti njegova primena.

Pojedini delovi kolskog programa inoviraju se i nadograuju u toku njegovog ostvarivanja. kolski program omoguava orijentaciju uenika i roditelja, odnosno staratelja u izboru kole, praenje kvaliteta obrazovno-vaspitnog procesa i njegovih rezultata, kao i procenu individualnog rada i napredovanja svakog uenika. kolski program predstavlja osnovu na kojoj svaki nastavnik i struni saradnik planira, programira i realizuje svoj rad.

Sadrina kolskog programa lan 11

kolski program sadri: 1) ciljeve kolskog programa; 2) naziv, vrstu i trajanje svih programa obrazovanja i vaspitanja koje kola ostvaruje i jezik na kome se ostvaruje program; 3) obavezne i izborne predmete i module po obrazovnim profilima i razredima; 4) nain ostvarivanja principa, ciljeva i ishoda obrazovanja i standarda postignua, nain i postupak ostvarivanja propisanih nastavnih planova i programa, programa drugih oblika strunog obrazovanja i vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu; 5) program dopunske, dodatne i pripremne nastave; 6) programe i aktivnosti kojima se razvijaju sposobnosti za reavanje problema, komunikacija, timski rad, samoinicijativa i podsticanje preduzetnikog duha; 7) fakultativne nastavne predmete, njihove programske sadraje i aktivnosti kojima se ostvaruju; 8) naine ostvarivanja i prilagoavanja programa muzikog i baletskog obrazovanja i vaspitanja, obrazovanja odraslih, uenika sa posebnim sposobnostima i dvojezinog obrazovanja; 9) program kulturnih aktivnosti kole; 10) program slobodnih aktivnosti; 11) program karijernog voenja i savetovanja; 12) program zatite ivotne sredine; 13) programe zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programe prevencije drugih oblika rizinog ponaanja; 14) program kolskog sporta;

15) program saradnje sa lokalnom samoupravom; 16) program saradnje sa porodicom; 17) program izleta i ekskurzija; 18) program bezbednosti i zdravlja na radu; 19) druge programe od znaaja za kolu. Individualni obrazovni planovi svih uenika koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu ine prilog kolskog programa.

Dodatna podrka u obrazovanju i vaspitanju lan 12

Za uenika i odraslog kome je zbog smetnji u razvoju i invaliditeta, specifinih tekoa u uenju, socijalne uskraenosti i drugih razloga potrebna dodatna podrka u obrazovanju i vaspitanju, kola obezbeuje otklanjanje fizikih i komunikacijskih prepreka i zavisno od potreba, donosi i individualni obrazovni plan, u skladu sa Zakonom. Cilj dodatne podrke u obrazovanju i vaspitanju jeste postizanje optimalnog ukljuivanja uenika i odraslih u redovan obrazovno-vaspitni rad, osamostaljivanje u vrnjakom kolektivu i njegovo napredovanje u obrazovanju i priprema za svet rada. Za ostvarivanje dodatne podrke u obrazovanju i vaspitanju, direktor, nastavnik, struni saradnik, vaspita, pedagoki i andragoki asistent i roditelj, odnosno staratelj, moe da dobije posebnu strunu pomo u pogledu sprovoenja inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja. Radi ostvarivanja dodatne podrke u obrazovanju i vaspitanju, kola ostvaruje saradnju sa organima lokalne samouprave, kao i drugim organizacijama, ustanovama i institucijama na lokalnom i irem nivou. Posebnu strunu pomo iz stava 3. ovog lana mogu da pruaju lica kompetentna u oblasti inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja i kole koje su svojim aktivnostima postale primeri dobre prakse u sprovoenju inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja. Liste lica i kola iz stava 5. ovog lana, utvruje ministar. Blie uslove za utvrivanje lista iz stava 6. ovog lana, propisuje ministar. Liste iz stava 6. ovog lana objavljuju se na zvaninoj internet strani Ministarstva.

Program kulturnih aktivnosti kole lan 13

Kulturna aktivnost kole obuhvata aktivnosti koje se ostvaruju na osnovu programa kulturnih aktivnosti kole i obuhvata: proslave dana kole, poetka i zavretka kolske godine, proslave kolskih i dravnih praznika, priredbe, predstave, izlobe, koncerte, sportska takmienja, nauno-istraivake aktivnosti, i druge aktivnosti koje doprinose proirenju uticaja kole na vaspitanje uenika i kulturni razvoj kolskog okruenja, kao i zajednike kulturne aktivnosti sa institucijama i organizacijama u lokalnoj samoupravi radi obogaivanja kulturnog ivota i ostvarivanja obrazovno-vaspitne uloge kole.

Program slobodnih aktivnosti lan 14

Radi jaanja obrazovno-vaspitne delatnosti kole, podsticanja individualnih sklonosti i interesovanja, pravilnog korienja slobodnog vremena, kao i radi bogaenja drutvenog ivota i razonode uenika, razvijanja i negovanja drugarstva i prijateljstva, kola je duna da realizuje slobodne aktivnosti, koje se, po pravilu, sprovode kroz rad u sekcijama.

Program karijernog voenja i savetovanja uenika lan 15

kola omoguava formiranje zrele i odgovorne linosti, sposobne da donosi dobro promilj ene i odgovorne odluke o vlastitoj profesionalnoj budunosti i da ih sprovodi u delo. kola formira struni tim za karijerno voenje i savetovanje u ijem sastavu su struni saradnici i nastavnici. Tim u saradnji sa nastavnicima realizuje praenje individualnih sklonosti uenika. Savetodavni rad obavlja se tokom kolovanja, i kola, po potrebi, sarauje sa nadlenim ustanovama koje se bave karijernim voenjem i savetovanjem. kola pomae uenicima i roditeljima u istraivanju mogunosti za dalje uenje i zapoljavanje, odnosno identifikovanje, izbor i korienje brojnih informacija o profesijama, karijeri, daljem uenju i obrazovanju i objektivno razlikovanje i formiranje sopstvenog stava o tome. U tom cilju kola prati razvoj uenika i informie ih o zanimanjima, obrazovnim profilima, uslovima studiranja i potrebama na tritu rada.

Program zatite ivotne sredine lan 16

Program zatite ivotne sredine obuhvata aktivnosti usmerene na jaanje i razvoj svesti o znaaju zdrave ivotne sredine, odrivog razvoja i ouvanju i unapreenju prirodnih resursa. kola doprinosi zatiti ivotne sredine ostvarivanjem programa zatite ivotne sredine, zajednikim istraivanjem i akcijama lokalne samouprave i kole, kao i na drugi nain, u skladu sa zakonom.

Program zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programi prevencije drugih oblika rizinog ponaanja

lan 17
Program zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programi prevencije drugih oblika rizinog ponaanja, kao to su, naroito, upotreba alkohola, duvana, psihoaktivnih supstanci, maloletnika delinkvencija, sastavni su deo kolskog programa i ostvaruju se u skladu sa Zakonom. Programi iz stava 1. ovog lana ostvaruju se kroz razliite nastavne i slobodne aktivnosti sa uenicima, zaposlenima, roditeljima, odnosno starateljima, u saradnji sa jedinicom lokalne samouprave, u skladu sa utvrenim potrebama. U ostvarivanje programa iz stava 1. ovog lana ukljuuju se i fizika i pravna lica sa teritorije jedinice lokalne samouprave, ustanove u oblasti kulture i sporta, vrnjaki posrednici, kao i lica obuena za prevenciju i intervenciju u sluaju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i drugih oblika rizinog ponaanja. Listu lica obuenih za prevenciju i intervenciju u sluaju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i drugih oblika rizinog ponaanja i listu kola koje su svojim aktivnostima postale primeri dobre prakse u sprovoenju programa iz stava 1. ovog lana, utvruje ministar. Blie uslove za utvrivanje lista iz stava 4. ovog lana, propisuje ministar. Liste iz stava 4. ovog lana objavljuju se na zvaninoj internet strani Ministarstva.

Program kolskog sporta lan 18

Radi razvoja i praktikovanja zdravih ivotnih stilova, svesti o vanosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti, potrebe negovanja i razvoja fizikih sposobnosti, kola u okviru kolskog programa, pored nastave realizuje i program kolskog sporta. kolskim sportom su obuhvaeni svi uenici kroz odeljenjska takmienja i pripreme za takmienja. kola obavlja pripreme i takmienja u skladu sa kolskim programom. kola moe da sarauje i sa lokalnim sportskim organizacijama. U toku kolske godine kola moe da organizuje nedelju kolskog sporta.

Program saradnje sa lokalnom samoupravom lan 19

Saradnja sa lokalnom samoupravom, koja ukljuuje i saradnju sa kancelarijama za mlade u jedinicama lokalne samouprave, ostvaruje se na osnovu programa koji ini deo kolskog programa i deo razvojnog plana kole. kola prati, ukljuuje se u deavanja u lokalnoj samoupravi, i zajedno sa njenim predstavnicima planira sadraj i nain saradnje, naroito o pitanjima od kojih zavisi razvoj kole.

Program saradnje sa porodicom lan 20

kola podstie i neguje partnerski odnos sa roditeljima, odnosno starateljima uenika, zasnovan na principima meusobnog razumevanja, potovanja i poverenja. Programom saradnje sa porodicom kola definie oblasti, sadraj i oblike saradnje sa roditeljima, odnosno starateljima uenika, koji obuhvataju detaljno informisanje i savetovanje roditelja, ukljuivanje roditelja u aktivnosti kole, konsultovanje u donoenju odluka oko bezbednosnih, nastavnih, vannastavnih, organizacionih i finansijskih pitanja i to radi unapreivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao i obezbeivanja sveobuhvatnosti i trajnosti obrazovno-vaspitnih uticaja. Radi praenja uspenosti programa, kola moe da na kraju svakog polugodita organizuje anketiranje roditelja u pogledu njihovog zadovoljstva programom i u pogledu njihovih sugestija za naredno polugodite. Anketiranje se obavlja anonimno kako bi bilo objektivno. Miljenje roditelja, odnosno staratelja, dobijeno kao rezultat anketiranja, uzima se u obzir u postupku vrednovanja kvaliteta rada kole.

Program izleta i ekskurzija lan 21

kola planira izvoenje izleta i ekskurzija, na nain i pod uslovima utvrenim nastavnim planom i programom. Program izleta i ekskurzija sastavni je deo kolskog programa i godinjeg plana rada kole. Prilikom izvoenja izleta i ekskurzije naroito se mora voditi rauna o svim vidovima zatite i bezbednosti uenika.

Program bezbednosti i zdravlja na radu lan 22

Program bezbednosti i zdravlja na radu obuhvata zajednike aktivnosti kole, roditelja i lokalne samouprave, usmerene na razvoj svesti za sprovoenje i unapreivanje bezbednosti i zdravlja na radu.

Uenike organizacije u koli lan 23

kola moe da ima svoje uenike organizacije, a moe da se povezuje i sa organizacijama van kole (Crveni krst, organizacija gorana, planinara, izviaa i slino), u skladu sa zakonom. U svakoj koli se organizuje ueniki parlament, u skladu sa Zakonom.

Ueniki parlament predlae svoj program rada, u skladu sa Zakonom. Nain rada uenikog parlamenta odreuje se aktom kole. Ueniki parlamenti kola mogu da se udrue u zajednicu uenikih parlamenata. Ueniki parlament, uz saglasnost kolskog odbora, moe osnovati ueniki klub. Plan rada uenikog kluba donosi kolski odbor, na predlog uenikog parlamenta, kao sastavni deo kolskog programa. Nain rada uenikog kluba odreuje se aktom kole.

4. Model centar lan 24

Model centar je kola koja unutar kolskog programa ostvaruje i druge programe i aktivnosti usmerene na unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada, poveanje kvaliteta i dostupnosti obrazovanja i vaspitanja. Ukoliko kola ostvaruje programe i aktivnosti obrazovanja kojima se unapreuje obrazovnovaspitni rad za odrasle, model centar obrazuje centar za kontinuirano obrazovanje odraslih, kao posebnu organizacionu jedinicu. Blie uslove na osnovu kojih kola stie status model centra i druga pitanja od znaaja za rad model centra propisuje ministar.

III OSTVARIVANJE OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Obrazovno-vaspitni rad lan 25
Obrazovno-vaspitni rad obuhvata nastavne i vannastavne aktivnosti kole kojima se ostvaruje kolski program i postiu propisani ciljevi, ishodi i standardi postignua, u skladu sa Zakonom i ovim zakonom.

Oblici obrazovno-vaspitnog rada lan 26

Obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada za redovnog uenika su: nastava - teorijska, praktina i vebe, dodatna, dopunska nastava i praksa kada su odreeni nastavnim planom i programom, pripremna nastava i drutveno-korisni rad ako se u toku kolske godine ukae potreba za njim. Obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada za vanrednog uenika mogu biti: nastava, pripremni i konsultativno-instruktivni rad. Izborni oblici obrazovno-vaspitnog rada su verska nastava i graansko vaspitanje i drugi predmeti odreeni nastavnim planom i programom.

Fakultativni oblici obrazovno-vaspitnog rada su: nastava jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture, drugog, odnosno treeg stranog jezika i predmeta potrebnih za dalje kolovanje, struno osposobljavanje ili razvoj uenika i vannastavni oblici - hor, orkestar, pozorite, ekskurzija, kulturno-umetnike, tehnike, pronalazake, humanitarne, sportskorekreativne i druge aktivnosti. Fakultativni oblici obrazovno-vaspitnog rada obavezni su za uenike koji se za njih opredele.

Nastava na daljinu lan 27

Obrazovno-vaspitni rad moe da se ostvaruje i kao nastava na daljinu. Nastava na daljinu moe da se organizuje za redovnog uenika koji nije u mogunosti da pohaa nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada zbog: bolesti, invaliditeta, kao i nemogunosti putovanja do kole zbog ivota u udaljenim sredinama. Nastava na daljinu ostvaruje se na zahtev roditelja, odnosno staratelja, za svaku kolsku godinu. O nastavi na daljinu kola odluuje na osnovu raspoloivih sredstava potrebnih za ovaj vid obrazovanja i vaspitanja. kola vodi evidenciju o obrazovanju i vaspitanju uenika koji ostvaruju nastavu na daljinu. Blie uslove za ostvarivanje nastave na daljinu, nain osiguranja kvaliteta i vrednovanja, kao i druga pitanja vezana za ostvarivanje nastave na daljinu propisuje ministar.

Broj i trajanje asova lan 28

U gimnaziji uenik moe da ima do 31 as obavezne i izborne nastave nedeljno, u strunoj i umetnikoj koli do 33 asa, osim u koli koja ostvaruje programe baletskog obrazovanja, gde uenik moe da ima do 41 as. Kada uenik kole iz stava 1. ovog lana pripadnik nacionalne manjine stie obrazovanje na jeziku nacionalne manjine, odnosno dvojezino ili na srpskom jeziku, ima dva asa nastave nedeljno vie. Uenik moe da ima do etiri asa fakultativne nastave nedeljno. as teorijske nastave i vebi traje 45 minuta, a praktine nastave 60 minuta. Nastava moe da bude organizovana u blokovima. U koli za uenike sa smetnjama u razvoju nastavnim planom i programom moe se propisati krae trajanje asa.

Broj uenika u odeljenju lan 29

Nastava se izvodi u odeljenju do 30 uenika, u grupi, odnosno pojedinano, u skladu sa kolskim programom. U jednom odeljenju mogu da budu najvie dva uenika sa smetnjama u razvoju. Broj uenika utvren u stavu 1. ovog lana umanjuje se za dva po ueniku koji srednje obrazovanje i vaspitanje stie ostvarivanjem individualnog obrazovnog plana, odnosno za tri po ueniku koji srednje obrazovanje i vaspitanje stie ostvarivanjem individualnog obrazovnog plana sa prilagoenim standardima. U odeljenju, odnosno vaspitnoj grupi uenika u kolama za uenike sa smetnjama u razvoju moe biti od est do 12 uenika, a za praktinu nastavu do est uenika.

Praktina nastava i profesionalna praksa lan 30

Praktinu nastavu i profesionalnu praksu kola moe da ostvaruje u saradnji sa privrednim drutvom, ustanovom, drugom organizacijom ili drugim pravnim licem. Nain sprovoenja praktine nastave iz stava 1. ovog lana i druga pitanja vezana za ostvarivanje praktine nastave ureuje ministar. Za uenika sa smetnjama u razvoju obezbeuje se adaptacija radnog mesta u odnosu na njegove mogunosti i vrstu invaliditeta u okviru praktine nastave. Vreme, nain i uslovi za ostvarivanje praktine nastave i profesionalne prakse utvruju se ugovorom.

Drugi oblici neposrednog obrazovno-vaspitnog rada lan 31

Dodatnu nastavu kola ostvaruje za uenika koji postie izuzetne rezultate ili pokazuje interesovanje za produbljivanje znanja iz odreenog predmeta. Dopunsku nastavu kola ostvaruje sa uenicima koji imaju tekoe u savladavanju programa iz pojedinih predmeta ili sa uenicima koji ele da unaprede postignua u odreenoj nastavnoj oblasti. Uenik je obavezan da ostvaruje dopunsku nastavu ako se proceni da je to potrebno. Pripremnu nastavu kola ostvaruje za redovnog uenika koji se upuuje na polaganje razrednog ispita, i za vanrednog uenika.

Pripremna nastava ostvaruje se i za uenika koji je upuen na polaganje popravnog ispita, u obimu od najmanje 10% od ukupnog godinjeg broja asova iz predmeta na koji je upuen na popravni ispit. kola je duna da organizuje pripremu svih uenika za polaganje maturskih i zavrnih ispita u obimu od najmanje 5% od ukupnog godinjeg broja asova iz predmeta iz kojih se polae maturski, odnosno zavrni ispit. Za uenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, koji su ukljueni u redovan sistem obrazovanja i vaspitanja, ostvaruje se dodatna podrka u skladu sa individualnim obrazovnim planom.

Uenika zadruga lan 32

U koli moe da se osnuje uenika zadruga s ciljem podsticanja razvijanja pozitivnog odnosa uenika prema radu i profesionalne orijentacije, povezivanja nastave sa svetom rada, razvijanja svesti o odgovornosti za preuzete obaveze, kao i razvoja pozitivnog odnosa prema timskom radu. Rad uenike zadruge ureuje se statutom kole i pravilima za rad zadruge, u skladu sa zakonom. kola moe pruati usluge i prodavati proizvode nastale kao rezultat rada u uenikoj zadruzi, kao i kolski pribor i opremu. Sredstva steena radom uenike zadruge koriste se za proirenje materijalne osnove rada uenike zadruge, ekskurzije, ishranu uenika, nagrade lanovima zadruge i unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada u koli i u druge svrhe, u skladu sa aktima kojima se ureuje rad uenike zadruge.

IV UENICI
1. Upis uenika i odraslih Pravo na upis lan 33
U kolu moe da se upie lice koje je zavrilo osnovno obrazovanje i vaspitanje. Lice koje je zavrilo u inostranstvu osnovno obrazovanje i vaspitanje ili jedan od poslednja dva razreda osnovnog obrazovanja, odnosno koje je zavrilo u Republici Srbiji stranu kolu ili jedan od poslednja dva razreda osnovnog obrazovanja, moe da se upie u kolu ako mu se prizna strana kolska isprava. U prvi razred kole koja ostvaruje programe muzikog i baletskog obrazovanja i vaspitanja moe da se upie lice koje je zavrilo osnovno muziko, odnosno baletsko obrazovanje i vaspitanje, a

lice koje nije zavrilo osnovno muziko, odnosno baletsko obrazovanje i vaspitanje, ako prethodno poloi ispit na nivou programa tog obrazovanja. Lice koje pohaa osnovno obrazovanje i vaspitanje, a nije ga zavrilo, a zavrilo je osnovno muziko ili baletsko obrazovanje i vaspitanje, moe da se upie u kolu koja ostvaruje programe muzikog i baletskog obrazovanja i vaspitanja radi pohaanja nastave iz umetnikih i strunih predmeta. Nakon zavrenog srednjeg obrazovanja i vaspitanja u kolu moe da se upie lice radi prekvalifikacije, dokvalifikacije, specijalistikog ili majstorskog obrazovanja. Nastavnim planom i programom utvruju se uslovi za sticanje specijalistiog i majstorskog obrazovanja.

Upis u kolu za obrazovanje i vaspitanje uenika sa smetnjama u razvoju lan 34

U kolu za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju moe da se upie lice na osnovu miljenja interresorne komisije i uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja.

Odluivanje o broju uenika za upis lan 35

kola, iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, do 31. decembra, predlae Ministarstvu, preko kolskih uprava, broj uenika za upis. Pri odreivanju broja uenika kola u saradnji sa predstavnicima organizacije nadlene za poslove zapoljavanja vodi rauna o potrebama privrede i mogunostima daljeg kolovanja buduih uenika. Za kole na teritoriji autonomne pokrajine, nadleni organ autonomne pokrajine utvruje broj uenika za upis u kolu i dostavlja ga Ministarstvu na saglasnost. U postupku utvrivanja broja uenika za upis u kolu u kojoj se nastava izvodi na jeziku nacionalne manjine, nacionalni savet nacionalne manjine daje miljenje. Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi miljenje u roku od 15 dana od prijema zahteva, smatra se da je miljenje dato. Ministarstvo donosi odluku o broju uenika za upis u kole iz stava 1. ovog lana do 31. marta.

Konkurs za upis u kolu iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave lan 36

Upis uenika u prvi razred kole iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, vri se na osnovu konkursa. Ministarstvo raspisuje zajedniki konkurs za sve kole iz stava 1. ovog lana do 1. maja. Konkurs sadri i obavetenje o jeziku na kojem se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, kao i informacije o prilagoenim uslovima za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju. U postupku upisa uenika u kolu, osnovne kole dostavljaju Ministarstvu sledee podatke: ime i prezime uenika, ime jednog roditelja, odnosno staratelja uenika, osnovna kola u kojoj je uenik zavrio osmi razred i upravni okrug kome ta kola pripada, ocene uenika iz estog, sedmog i osmog razrada (prosek ocena, pojedinane ocene i broj bodova za svaki od navedenih razreda), osvojene nagrade na takmienjima (zbirno i pojedinano po svakom takmienju), broj bodova na zavrnom ispitu (zbirno i pojedinano po ispitu), ukupan broj osvojenih bodova tokom kolovanja, podatak da li je uenik dobitnik Vukove diplome, iskazane elje uenika (za prvi i, eventualno, drugi krug) - ukupan broj, spisak i redosled elja, upisani profil (upisan u prvom i drugom krugu, redni broj elje, ifra i naziv profila). Uenici mogu izvriti uvid u centralnu bazu podataka putem zvaninog sajta Ministarstva, unosom svoje identifikacione ifre. Uvid u podatke za uenike pojedine kole moe se izvriti samo u toj koli, u posebnoj prostoriji u koju je pristup dozvoljen samo uenicima, njihovim roditeljima, odnosno starateljima i licima ovlaenim za sprovoenje i organizaciju ispita. kola u toku godine vri upis kandidata radi sticanja specijalistikog, odnosno majstorskog obrazovanja, strune osposobljenosti, prekvalifikacije, dokvalifikacije i obuke, uz saglasnost Ministarstva, a u koli u kojoj se nastava izvodi na jeziku nacionalne manjine prethodno se pribavlja miljenje nacionalnog saveta nacionalne manjine. Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi miljenje u roku od 15 dana od prijema zahteva, smatra se da je miljenje dato. Konkurs za smetaj uenika u kolu sa domom, odnosno u dom uenika, raspisuje se u skladu sa zakonom kojim se ureuje ueniki standard.

Upis odraslih lan 37

Upis odraslih vri se u skladu sa Zakonom, ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje obrazovanje odraslih.

Redosled kandidata za upis u kolu i prijemni ispit lan 38

Redosled kandidata za upis u kolu utvruje se na osnovu uspeha u prethodnom kolovanju koje ukljuuje i uspeh uenika na zavrnom ispitu.

Kandidati koji se upisuju u umetniku kolu (muzika, baletska i umetnika kola likovne oblasti), odnosno na obrazovni profil u oblasti umetnosti, kolu ili odeljenje za uenike sa posebnim sposobnostima (filoloka gimnazija, matematika gimnazija, gimnazija za sportiste i gimnazija za uenike sa posebnim sposobnostima za fiziku), kolu u kojoj se deo nastave ostvaruje na stranom jeziku i kolu za talentovane uenike, polau prijemni ispit za proveru posebnih sklonosti i sposobnosti. Kandidat za upis u kolu iz stava 2. ovog lana ima pravo da polae prijemni ispit na jeziku na kojem je zavrio osnovno obrazovanje i vaspitanje. Pravo na rangiranje radi upisa u kolu iz stava 2. ovog lana stie kandidat koji je poloio prijemni ispit. Redosled kandidata za upis u kolu iz stava 2. ovog lana utvruje se na osnovu uspeha na prijemnom ispitu i uspeha u prethodnom kolovanju. Kandidat koji je zavrio osnovno obrazovanje i vaspitanje ili poslednja dva razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu ili koji je u Republici Srbiji zavrio stranu kolu ili poslednja dva razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja u stranoj koli, upisuje se preko broja odreenog za upis uenika. Ukoliko kandidat iz stava 6. ovog lana konkurie za upis u kolu iz stava 2. ovog lana, polae prijemni ispit. Merila i postupak za utvrivanje redosleda kandidata za upis u kolu, vrednovanje uea uenika osmog razreda na takmienjima i vrste takmienja ija se mesta vrednuju, sadrinu, vreme, mesto i nain polaganja prijemnog ispita i druga pitanja vezana za upis u kolu, ureuje ministar.

Izbor stranog jezika lan 39

Uenik u koli nastavlja sa izuavanjem stranih jezika koje je uio u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, ukoliko su nastavnim planom i programom predviena dva strana jezika, ili bira jedan od njih ukoliko je predvien jedan strani jezik, osim ako je nastavnim planom i programom predvieno obavezno uenje odreenog stranog jezika. Ako kola ne moe da organizuje nastavu tih jezika zbog nedovoljnog broja prijavljenih uenika (manje od 15 na nivou razreda), u koli se organizuje nastava stranog jezika za koji postoje uslovi.

2. Svojstvo uenika Redovan i vanredan uenik lan 40

Redovan uenik prvog razreda kole je lice koje je upisano u prvi razred radi sticanja srednjeg obrazovanja i vaspitanja ili obrazovanja za rad i mlae je od 17 godina, a vanredan uenik prvog razreda kole je lice upisano u prvi razred srednjeg obrazovanja i vaspitanja ili obrazovanja za rad i starije je od 17 godina. Izuzetno od stava 1. ovog lana, lice iz osetljivih drutvenih grupa i sa izuzetnim sposobnostima mlae od 17 godina moe da stie srednje obrazovanje i vaspitanje ili obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog uenika, ako opravda nemogunost redovnog pohaanja nastave, uz saglasnost ministra. Nastavnim planom i programom za muziko, odnosno baletsko obrazovanje i vaspitanje i za obrazovanje i vaspitanje uenika sa smetnjama u razvoju moe se utvrditi druga starosna granica za upis u kolu.

Sticanje svojstva uenika lan 41

Svojstvo redovnog, odnosno vanrednog uenika stie se upisom u kolu svake kolske godine, pod uslovima utvrenim Zakonom i ovim zakonom. Redovan i vanredan uenik iz stava 1. ovog lana imaju pravo da se upiu u odgovarajui razred najkasnije do 31. avgusta, osim ako je zapoet postupak po zahtevu za zatitu prava uenika, kada se vri upis po okonanju postupka. Izuzetno, redovan uenik srednjeg obrazovanja i vaspitanja koji nije poloio popravni ispit moe da zavri zapoeti razred u istoj koli naredne kolske godine, u svojstvu vanrednog uenika, ponovnim polaganjem nepoloenog ispita, uz obavezu plaanja naknade stvarnih trokova koje utvrdi kola. Kada zavri razred, vanredan uenik ima pravo da se u istoj kolskoj godini upie u naredni razred, u istom svojstvu.

Uporedno kolovanje i svojstvo uenika lan 42

Uenik ima svojstvo redovnog uenika u jednoj koli, osim ako se uporedo koluje u koli koja ostvaruje programe muzikog i baletskog obrazovanja i vaspitanja. Redovan uenik moe uporedo da savladava kolski program, odnosno deo kolskog programa za drugi obrazovni profil, kao vanredan uenik, uz obavezu plaanja naknade stvarnih trokova.

Ispisivanje iz kole i ponovno upisivanje u kolu lan 43

Redovan uenik koji se ispisao iz kole u toku kolske godine moe da se upie u drugu kolu u roku od sedam dana od dana uruenja ispisnice.

Uenik iz stava 1. ovog lana, koji se ne upie u kolu u propisanom roku, ima pravo da naredne kolske godine izvri ponovni upis u istu kolu i u isti razred.

Prelazak uenika u drugu kolu, odnosno na drugi obrazovni profil lan 44

Uenik moe da pree u drugu kolu, odnosno na drugi obrazovni profil, radi zavravanja zapoetog kolovanja, osim u kolu, odnosno obrazovni profil za iji upis je propisana obaveza polaganja prijemnog ispita.

3. Prava i obaveze uenika Pohvaljivanje i nagraivanje uenika lan 45

Uenik koji se istie u uenju i drugim aspektima kolskog rada pohvaljuje se ili nagrauje. Optim aktom kole odreuju se uslovi i nain dodeljivanja pohvala i nagrada, kao i za izbor uenika generacije.

lan 46
Kao poseban oblik priznanja u toku kolovanja ueniku se dodeljuje diploma ili nagrada za izuzetan opti uspeh, odnosno za izuzetan uspeh iz pojedinih nastavnih oblasti ili predmeta i izuzetna postignua u bilo kojoj oblasti rada kole. Vrste diploma, odnosno nagrada, uslove i nain njihovog dodeljivanja utvruje ministar.

Obaveze uenika lan 47

Redovan uenik je duan da pohaa nastavu i izvrava druge obaveze utvrene Zakonom, ovim zakonom i optim aktima kole. Vanredan uenik polae ispite iz svih predmeta utvrenih kolskim programom, osim iz predmeta fiziko vaspitanje - ako je stariji od 20 godina, i izvrava druge obaveze utvrene Zakonom, ovim zakonom i optim aktima kole. Vladanje vanrednog uenika ne ocenjuje se. Uenik koji je smeten u dom u sastavu kole odgovara za povredu obaveze, odnosno zabrane propisane Zakonom i zakonom kojim se ureuje ueniki standard.

V OCENJIVANJE I ISPITI

1. Ocenjivanje uenika lan 48

Ocenjivanjem u koli obezbeuje se stalno praenje ostvarivanja propisanih ciljeva, ishoda i standarda postignua uenika u toku savladavanja kolskog programa. Uenik kome je potrebna dodatna podrka u obrazovanju ocenjuje se u odnosu na ostvarivanje ciljeva i standarda postignua u toku savladavanja individualnog obrazovnog plana ili u odnosu na prilagoene standarde postignua.

Uspeh uenika i ocena lan 49

Uspeh uenika ocenjuje se iz predmeta i vladanja. Ocena je javna i saoptava se ueniku sa obrazloenjem. U toku kolske godine ocenjivanje je opisno i brojano i vri se na osnovu praenja napredovanja uenika u savlaivanju kolskog programa, a na osnovu posebnih standarda postignua najmanje tri puta u toku polugodita. Izuzetno, ukoliko je nedeljni fond nastavnog predmeta jedan as, uenik se ocenjuje najmanje dva puta u polugoditu. Brojana ocena uspeha uenika u uenju je: odlian (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i nedovoljan (1). Ocena nedovoljan (1) je neprelazna. Uspeh uenika iz predmeta verska nastava i graansko vaspitanje ocenjuje se opisno. Ocena iz izbornih predmeta, izuzev verske nastave i graanskog vaspitanja, je brojana i utie na opti uspeh uenika. Ocena iz vladanja tokom godine izraava se opisno i to: primerno, vrlo dobro, dobro, dovoljno i nezadovoljavajue. Zakljuna ocena iz vladanja izraava se brojanom ocenom i to: primerno (5), vrlo dobro (4), dobro (3), dovoljno (2) i nezadovoljavajue (1) i utie na opti uspeh uenika. Vladanje vanrednog uenika ne ocenjuje se. Zakljunu ocenu na predlog predmetnog nastavnika i ocenu iz vladanja na predlog odeljenskog stareine utvruje odeljensko vee. Nain, postupak i kriterijume ocenjivanja uspeha iz pojedinanih predmeta i vladanja i druga pitanja od znaaja za ocenjivanje, propisuje ministar.

Oslobaanje od nastave fizikog vaspitanja

lan 50
Uenik moe biti zbog bolesti ili invaliditeta privremeno ili za odreenu kolsku godinu osloboen, delimino ili u celini, nastave fizikog vaspitanja. Odluku o oslobaanju uenika od nastave fizikog vaspitanja i o ocenjivanju donosi nastavniko vee na osnovu predloga izabranog lekara.

Zavravanje kolovanja u kraem roku lan 51

Uenik koji postie izuzetne rezultate u uenju ima pravo da zavri kolovanje u roku kraem od predvienog. Uenik iz stava 1. ovog lana ima pravo da polaganjem ispita zavri zapoeti i naredni razred. Nastavniko vee utvruje ispunjenost uslova za ostvarivanje tog prava.

Opti uspeh uenika lan 52

Opti uspeh uenika utvruje se na kraju prvog i drugog polugodita na osnovu aritmetike sredine pozitivnih zakljunih brojanih ocena iz predmeta i ocene iz vladanja, i to: - odlian uspeh - ako ima srednju ocenu najmanje 4,50; - vrlo dobar uspeh - ako ima srednju ocenu od 3,50 zakljuno sa 4,49; - dobar uspeh - ako ima srednju ocenu od 2,50 zakljuno sa 3,49; - dovoljan uspeh - ako ima srednju ocenu do 2,49. Ocene iz fakultativnih predmeta ne utiu na opti uspeh uenika.

Napredovanje uenika lan 53

Uenik je zavrio razred kada na kraju kolske godine ima prelazne ocene iz svih obaveznih predmeta i izbornih predmeta koji se ocenjuju brojano. Redovni uenik ponavlja razred kada na kraju drugog polugodita ima tri ili vie neprelaznih ocena iz obaveznih predmeta i izbornih predmeta koji se ocenjuju brojano, kada ne poloi popravni ispit u propisanim rokovima, a u koli koja ostvaruje programe muzikog i baletskog obrazovanja i vaspitanja ako dobije neprelaznu ocenu iz glavnog predmeta na godinjem ispitu. Redovni uenik ima pravo jedanput da ponovi razred u toku kolovanja.

Uspeh uenika na ispitu lan 54

Uspeh uenika ocenjuje se i na ispitu. Ispiti se polau po predmetima i razredima. U koli se polau: razredni, popravni i dopunski ispit. U koli koja ostvaruje programe muzikog i baletskog obrazovanja i vaspitanja polae se i godinji ispit. Godinji ispit iz glavnog predmeta polae uenik kole koja ostvaruje programe muzikog, odnosno baletskog obrazovanja i vaspitanja koji je na kraju kolske godine iz glavnog predmeta ocenjen pozitivnom ocenom. Ispiti iz stava 3. ovog lana polau se pred ispitnom komisijom koju ine najmanje tri lana, od kojih su najmanje dva struna za predmet koji se polae. lanove ispitne komisije odreuje direktor kole. Optim aktom kole utvruju se rokovi za polaganje ispita. Smatra se da nije poloio ispit uenik koji iz neopravdanih razloga ne pristupi ispitu ili odustane od ispita u toku ili pre ispita.

2. Razredni, popravni i drugi ispiti tokom kolovanja Razredni ispit lan 55

Uenik koji iz opravdanih razloga nije prisustvovao nastavi vie od jedne treine predvienog broja asova, a ocenjivanjem se utvrdi da nije ostvario propisane ciljeve, ishode i standarde postignua u toku savladavanja kolskog programa, upuuje se na razredni ispit. Uenik se upuuje na razredni ispit i iz predmeta za koji nije organizovana nastava. Razredni ispit uenik polae u junskom i avgustovskom ispitnom roku.

Popravni ispit lan 56

Popravni ispit polae uenik koji na kraju drugog polugodita ili na razrednom ispitu ima do dve nedovoljne ocene iz obaveznih predmeta i izbornih predmeta koji se ocenjuju brojano. Uenik polae popravni ispit u koli u kojoj stie obrazovanje i vaspitanje u avgustovskom ispitnom roku, a uenik zavrnog razreda u junskom i avgustovskom roku. Uenik zavrnog razreda nakon polaganja razrednog ispita, ako je poloio, ima pravo da u istom ispitnom roku polae zavrni maturski ispit, odnosno da polae popravni ispit ako nije poloio razredni ispit.

Dopunski ispiti lan 57

Uenik kome je odobren prelazak u drugu kolu, odnosno drugi obrazovni profil u skladu sa ovim zakonom, polae dopunske ispite iz predmeta koji nisu bili utvreni kolskim programom, odnosno nastavnim planom i programom koji je uenik zapoeo da savlauje, u rokovima utvrenim reenjem, saglasno optem aktu kole. Lice koje se upisuje u kolu radi prekvalifikacije polae ispite iz strunih predmeta koje odredi komisija koju ine lanovi nastavnikog vea kole imenovani reenjem direktora. Lice koje se upisuje u kolu radi dokvalifikacije polae dopunske ispite iz predmeta iji sadraji nisu preteno isti, iz predmeta koji nisu bili utvreni kolskim programom, odnosno nastavnim planom i programom i ispite zavrnog razreda, o emu odluku donosi komisija koju ine lanovi nastavnikog vea kole imenovani reenjem direktora.

3. Ispiti na osnovu kojih se zavrava odreeni nivo, odnosno vrsta obrazovanja lan 58
Ispiti na osnovu kojih se zavrava odreeni nivo, odnosno vrsta obrazovanja su: opta matura, struna i umetnika matura, zavrni ispit srednjeg strunog obrazovanja, specijalistiki i majstorski ispit. Ispiti iz stava 1. ovog lana polau se u skladu sa Zakonom i ovim zakonom. Organizaciju ispita iz stava 1. ovog lana, uslove pod kojima se sprovode, sastav i procedure rada komisija, termine ispitnih rokova, nain ocenjivanja na ispitima i druga pitanja vezana za polaganje ispita na osnovu kojih se zavrava odreeni nivo, odnosno vrsta obrazovanja propisuje ministar. Krenje procedure ispita kojim se ugroava jednakost uenika, odnosno odraslih predstavlja teu povredu radne obaveze zaposlenih. Izuzetno, ne smatra se krenjem procedure ako se vri prilagoavanje uslova polaganja ispita za uenike sa smetnjama u razvoju, kojim se obezbeuje jednakost uenika i odraslih tokom polaganja ispita.

3.1. Opta matura Program opte mature lan 59

Optom maturom proverava se usvojenost optih standarda postignua nakon zavrenog srednjeg opteg obrazovanja i vaspitanja u gimnaziji, a koji se propisuju programom opte mature.

Opta matura se polae u skladu sa programom opte mature, koji donosi ministar na predlog Nacionalnog prosvetnog saveta.

Pravo na polaganje opte mature lan 60

Optu maturu polau uenici nakon zavrenog etvrtog razreda srednjeg opteg obrazovanja i vaspitanja u gimnaziji. Optu maturu, odnosno njen deo moe da polae i uenik nakon zavrenog etvrtog razreda srednjeg strunog, odnosno umetnikog obrazovanja u skladu sa programom opte mature. Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, specifinim tekoama u uenju ili jezikim barijerama polae optu maturu u uslovima koji obezbeuju prevazilaenje fizikih i komunikacijskih prepreka, a moe da bude osloboen od polaganja dela maturskog ispita iz predmeta za koje su mu tokom obrazovanja prilagoavani standardi postignua, ili da taj deo polae u skladu sa individualnim obrazovnim planom, o emu donose odluku tim za inkluzivno obrazovanje i tim za pruanje dodatne podrke uenicima. Timovi pripremaju planove za organizovanje i sprovoenje opte mature za uenike iz stava 3. ovog lana.

Javna isprava i nastavak kolovanja lan 61

Nakon poloene opte mature ueniku se izdaje javna isprava, u skladu sa ovim zakonom. Na osnovu poloene opte mature, uenik moe da se upie u visokokolsku ustanovu bez polaganja prijemnog ispita, osim ispita za proveru sklonosti i sposobnosti, u skladu sa zakonom kojim se ureuje visoko obrazovanje.

3.2. Struna i umetnika matura Program strune i umetnike mature lan 62

Strunom i umetnikom maturom proverava se steenost kompetencija i usvojenosti posebnih standarda postignua propisanih standardom kvalifikacije u okviru odgovarajueg zanimanja i za nastavak obrazovanja u naunoj, strunoj ili umetnikoj oblasti u kojoj je stekao srednje obrazovanje i vaspitanje, na strukovnim ili akademskim studijama bez polaganja prijemnog ispita, u skladu sa zakonom kojim se ureuje visoko obrazovanje. Struna matura polae se u skladu sa propisanim programom strune mature koji donosi ministar na predlog Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih.

Umetnika matura se polae u skladu sa propisanim programom umetnike mature koji donosi ministar na predlog Nacionalnog prosvetnog saveta.

Pravo na polaganje strune i umetnike mature lan 63

Strunu, odnosno umetniku maturu polae uenik nakon zavrenog etvrtog razreda srednjeg strunog, odnosno umetnikog obrazovanja i vaspitanja u strunoj, odnosno umetnikoj koli. Strunu, odnosno umetniku maturu moe da polae odrasli nakon savladanog programa trogodinjeg srednjeg strunog, odnosno umetnikog obrazovanja i vaspitanja u strunoj, odnosno umetnikoj koli po programu prilagoenom za odrasle. Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, specifinim tekoama u uenju ili jezikim i socijalnim barijerama polae strunu, odnosno umetniku maturu u uslovima koji obezbeuju prevazilaenje fizikih i komunikacijskih prepreka, a moe da bude osloboen polaganja dela maturskog ispita iz predmeta za koje su mu tokom obrazovanja prilagoavani standardi postignua, ili da taj deo polae u skladu sa individualnim obrazovnim planom, o emu odluku donose tim za inkluzivno obrazovanje i tim za pruanje dodatne podrke uenicima. Timovi pripremaju planove za organizovanje i sprovoenje strune i umetnike mature za uenike iz stava 3. ovog lana.

Javna isprava i nastavak kolovanja lan 64

Nakon poloene strune, odnosno umetnike mature uenik stie srednje struno, odnosno umetniko obrazovanje i vaspitanje, o emu se izdaje javna isprava, u skladu sa ovim zakonom. Na osnovu poloene strune, odnosno umetnike mature uenik moe da se upie na studije u naunoj, strunoj ili umetnikoj oblasti u kojoj je stekao srednje obrazovanje i vaspitanje, bez polaganja prijemnog ispita, osim ispita za proveru sklonosti i sposobnosti, u skladu sa zakonom kojim se ureuje visoko obrazovanje. Na osnovu poloene strune, odnosno umetnike mature uenik moe da se upie na studije izvan oblasti iz stava 2. ovog lana, uz polaganje odreenih predmeta opte mature, koje utvrdi samostalna visokokolska ustanova umesto prijemnog ispita, u skladu sa zakonom kojim se ureuje visoko obrazovanje.

3.3. Zavrni ispit srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja i specijalistiki i majstorski ispit Program zavrnog ispita srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja lan 65

Zavrnim ispitom srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja proverava se steenost kompetencija definisanih standardom kvalifikacije za obavljanje poslova odgovarajueg zanimanja. Zavrni ispit srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja polae se po programu koji donosi ministar na predlog Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih.

Pravo na polaganje zavrnog ispita srednjeg strunog obrazovanja i vaspit anja lan 66
Zavrni ispit polae uenik nakon zavrenog srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja u trogodinjem trajanju. Pravo na polaganje zavrnog ispita ima odrasli nakon savladanog programa srednjeg strunog obrazovanja po programu za odrasle, u skladu sa ovim zakonom. Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, specifinim tekoama u uenju ili jezikim i socijalnim barijerama polae ispite iz st. 1. i 2. ovog lana u uslovima koji obezbeuju prevazilaenje fizikih i komunikacijskih prepreka, a moe da bude osloboen polaganja dela ispita iz predmeta za koje su mu tokom obrazovanja prilagoavani standardi postignua, ili da taj deo polae u skladu sa individualnim obrazovnim planom, o emu donose odluku tim za inkluzivno obrazovanje i tim za pruanje dodatne podrke uenicima. Timovi pripremaju planove za organizovanje i sprovoenje zavrnog ispita za uenike iz stava 3. ovog lana. Nakon poloenog zavrnog ispita, ueniku, odnosno odraslom, izdaje se javna isprava, u skladu sa ovim zakonom.

Program specijalistikog i majstorskog obrazovanja lan 67

Nakon savladanog programa specijalistikog, odnosno majstorskog obrazovanja odrasli polae specijalistiki, odnosno majstorski ispit. Majstorskim, odnosno specijalistikim ispitom proveravaju se znanja, vetine i strune kompetencije odraslog za obavljanje poslova odgovarajueg zanimanja, u skladu sa standardom kvalifikacije. Program specijalistikog, odnosno majstorskog ispita, na predlog Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, donosi ministar. Nakon poloenog specijalistikog, odnosno majstorskog ispita, odraslom se izdaje javna isprava, u skladu sa ovim zakonom.

3.4. Ispiti drugih oblika strunog obrazovanja

lan 68
Posle zavrenog drugog razreda srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja ili zavrenog dvogodinjeg obrazovanja za rad, uenik, odnosno odrasli polae zavrni ispit. Zavrnim ispitom proveravaju se znanja, vetine i strune kompetencije u skladu sa standardom kvalifikacije. Uenik i odrasli nakon zavrenog strunog osposobljavanja ili zavrenog prvog razreda srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja polae ispit strune osposobljenosti u skladu sa standardom kvalifikacije. Ispit se polae u srednjoj strunoj koli ili drugoj organizaciji koja ima odobrenje za rad, o emu se izdaje javna isprava, u skladu sa ovim zakonom. Uenik i odrasli nakon savladanog programa obuke polae ispit za obuku u koli ili drugoj organizaciji koja ima odobrenje za rad, pred posebnom komisijom, o emu se izdaje isprava, u skladu sa ovim zakonom. Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, specifinim tekoama u uenju ili jezikim i socijalnim barijerama polae ispite iz st. 1-3. ovog lana u uslovima koji obezbeuju prevazilaenje fizikih i komunikacijskih prepreka, a moe da bude osloboen polaganja dela ispita iz predmeta za koje su mu tokom obrazovanja prilagoavani standardi postignua, ili da taj deo polae u skladu sa individualnim obrazovnim planom, o emu odluku donose tim za inkluzivno obrazovanje i tim za pruanje dodatne podrke uenicima. Timovi pripremaju planove za organizovanje i sprovoenje ispita iz st. 1-3. ovog lana za uenike iz stava 4. ovog lana. Programe iz st. 1-3. ovog lana, na predlog Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, donosi ministar.

VI EVIDENCIJE I JAVNE ISPRAVE

Vrste evidencija lan 69
kola vodi evidenciju o: - ueniku; - uspehu uenika; - ispitima; - obrazovno-vaspitnom i vaspitnom radu; - zaposlenima.

Evidencija o ueniku lan 70

Evidenciju o ueniku ine podaci o njegovom identitetu (lini podaci), obrazovnom, socijalnom i zdravstvenom statusu, kao i podaci o preporuenoj i pruenoj dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podrci. Lini podaci o ueniku su: ime i prezime uenika, jedinstveni matini broj graana, pol, datum roenja, mesto, optina i drava roenja, adresa, mesto, optina i drava stanovanja, kontakt telefon, matini broj uenika, nacionalna pripadnost, dravljanstvo. Izjanjenje o nacionalnoj pripadnosti nije obavezno. Lini podaci o roditelju, staratelju i hranitelju uenika su: ime i prezime roditelja, jedinstveni matini broj graana, pol, datum roenja, mesto, optina i drava roenja, adresa, mesto, optina i drava stanovanja, kontakt telefon, odnosno adresa elektronske pote. Podaci o obrazovnom statusu uenika su podaci o: svojstvu redovnog, odnosno vanrednog uenika, upisanom podruju rada, trajanju obrazovanja i vaspitanja, obrazovnom profilu i smeru, jeziku na kojem se izvodi obrazovno-vaspitni rad, obaveznim i izbornim predmetima, organizaciji obrazovno-vaspitnog rada, individualnom obrazovnom planu, stranim jezicima, fakultativnim predmetima, sekcijama za koje se opredelio, dopunskoj, dodatnoj i pripremnoj nastavi, ueu na takmienjima, nagradama, izostancima, izreenim vaspitnim i vaspitno-disciplinskim merama, ueu u radu organa kole i opredeljenju za nastavak obrazovanja. Podaci o socijalnom statusu uenika i roditelja su: podaci o uslovima stanovanja (stanovanje u stanu, kui, porodinoj kui, podstanarstvo, stanovanje u domu, da li uenik ima svoju sobu i drugi oblici stanovanja), stanju porodice (broju lanova porodinog domainstva, da li su roditelji ivi, njihov obrazovni nivo i zaposlenje i primanja socijalne pomoi). Podatak o zdravstvenom statusu uenika je podatak o tome da li je uenik obuhvaen primarnom zdravstvenom zatitom. Podaci o preporuenoj i pruenoj dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podrci su podaci koje dostavlja interresorna komisija koja vri procenu potreba i podaci o njihovoj ostvarenosti.

Evidencija o uspehu uenika lan 71

Evidenciju o uspehu uenika ine podaci kojima se utvruje postignut uspeh uenika u uenju i vladanju i to: ocene u toku klasifikacionog perioda, zakljune ocene iz nastavnih predmeta i vladanja na kraju prvog i drugog polugodita, zakljune ocene na kraju kolske godine, ocene na maturi i zavrnom ispitu i podaci o izdatim akim knjiicama, svedoanstvima i diplomama, uverenjima o uspehu uenika i diplomama za izuzetan uspeh, kao i o ocenama postignutim na ispitima.

Evidencija o ispitima lan 72

Evidenciju o ispitima ine podaci o obavljenim maturskim i zavrnim ispitima, specijalistikom i majstorskom ispitu, ispitu strune osposobljenosti, ispitu za obuku za rad, razrednim i popravnim ispitima, ispitima vanrednih uenika, dopunskim ispitima, godinjim i drugim ispitima u skladu sa zakonom, kao i podatak o nazivu rada koji je sastavni deo odreenog ispita.

Evidencija o obrazovno-vaspitnom i vaspitnom radu lan 73

Evidenciju o obrazovno-vaspitnom i vaspitnom radu ine podaci o: podeli predmeta, odnosno modula na nastavnike i rasporedu asova nastave i ostalih oblika obrazovno-vaspitnog rada, udbenicima i drugim nastavnim sredstvima, rasporedu pismenih radova, kontrolnim vebama, ostvarivanju kolskog programa, saradnji sa roditeljima i lokalnom samoupravom, vaspitnoj grupi, godinjem programu vaspitnog rada i njegovom ostvarivanju i ostalim oblicima vaspitnog rada.

Evidencija o zaposlenima lan 74

Evidenciju o zaposlenima ine sledei podaci: ime i prezime, jedinstveni matini broj graana, pol, datum roenja, mesto, optina i drava roenja, adresa, mesto, optina i drava stanovanja, kontakt telefon, adresa elektronske pote, nivo i vrsta obrazovanja, podaci o strunom usavravanju i steenim zvanjima, podaci o dravljanstvu, sposobnosti za rad sa decom i uenicima i proveri psihofizikih sposobnosti, podatak o poznavanju jezika nacionalne manjine, podatak o vrsti radnog odnosa, nainu i duini radnog angaovanja, istovremenim angaovanjima u drugim ustanovama, izreenim disciplinskim merama, podaci o strunom ispitu i licenci, podaci o zaduenjima i fondu asova nastavnika, vaspitaa, strunih saradnika i pomonih nastavnika, plati i ueu u radu organa kole, a u svrhu ostvarivanja obrazovnovaspitnog rada, u skladu sa Zakonom.

Nain prikupljanja podataka u evidencijama lan 75

Podaci u evidencijama prikupljaju se na osnovu dokumentacije izdate od strane nadlenih organa koju dostavljaju punoletni uenici i roditelji, odnosno staratelji i izjava punoletnih uenika i roditelja, odnosno staratelja. Naroito osetljivi podaci obrauju se uz pristanak punoletnog uenika i roditelja, odnosno staratelja, koji se daje u pismenom obliku, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita podataka o linosti.

Voenje evidencija lan 76

Prikupljeni podaci ine osnov za voenje evidencija.

Evidencije u koli se vode elektronski, u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete i u papirnoj formi na propisanim obrascima. Vrstu, naziv i sadraj obrazaca i nain voenja evidencija propisuje ministar i odobrava njihovo izdavanje. Evidencija se vodi na srpskom jeziku irilikim pismom, a latinikim u skladu sa zakonom. Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje i na jeziku nacionalne manjine, evidencija se vodi i na jeziku i pismu te nacionalne manjine. Evidencija se moe voditi i samo na jeziku i pismu nacionalne manjine na obrascu koji propisuje ministar, kao deo podzakonskog akta iz stava 3. ovog lana.

Obrada podataka lan 77

Podatke u evidencijama prikuplja kola. Direktor kole se stara i odgovoran je za blagovremen i taan unos podataka i odravanje aurnosti evidencija i bezbednost podataka, bez obzira na nain njihovog voenja.

Rokovi uvanja podataka u evidencijama lan 78

Lini podaci iz evidencije o uenicima i podaci iz evidencije o uspehu uenika koji se odnose na zakljune ocene na kraju kolske godine i ocene na maturi i zavrnom ispitu uvaju se trajno. Svi ostali podaci iz l. 70-73. ovog zakona uvaju se deset godina. Podaci iz evidencije o zaposlenima uvaju se deset godina.

Javne isprave lan 79

Na osnovu podataka unetih u evidenciju, kola izdaje javne isprave. Javne isprave, u smislu ovog zakona, su: aka knjiica, ispisnica, uverenje, svedoanstvo i diploma, a za uenike u srednjoj koli sa domom uenika legitimacija, odnosno elektronska kartica. kola upisanom redovnom ueniku izdaje aku knjiicu, a prilikom ispisivanja - ispisnicu. kola izdaje ueniku uverenje o poloenom ispitu, odnosno o savladanom programu strunog osposobljavanja i svedoanstvo za svaki zavreni razred.

kola izdaje diplomu za steeno obrazovanje za rad u trajanju od dve godine i diplomu o steenom srednjem obrazovanju i vaspitanju, o zavrenom majstorskom obrazovanju i zavrenom specijalistikom obrazovanju. Javna isprava se izdaje na srpskom jeziku irilikim pismom, latinikim pismom u skladu sa zakonom, a kada se nastava izvodi i na jeziku nacionalne manjine, javna isprava se izdaje i na tom jeziku. Ministar propisuje obrazac javne isprave i odobrava njegovo izdavanje, osim za elektronsku karticu.

Upotreba peata lan 80

kola overava verodostojnost javne isprave peatom, saglasno zakonu. Statutom kole odreuje se lice odgovorno za upotrebu i uvanje peata.

Duplikat javne isprave lan 81

kola izdaje duplikat javne isprave na propisanom obrascu, posle proglaenja originala javne isprave nevaeim u "Slubenom glasniku Republike Srbije" na osnovu podataka iz evidencije koju vodi. U nedostatku propisanog obrasca, kola izdaje uverenje o injenicama unetim u evidenciju, u skladu sa zakonom.

Ponitavanje javne isprave lan 82

kola ponitava javnu ispravu iz lana 79. ovog zakona ako utvrdi: 1) da nije izdata na propisanom obrascu; 2) da ju je potpisalo neovlaeno lice; 3) da nije overena peatom u skladu sa zakonom; 4) da nije izdata na jeziku i pismu u skladu sa zakonom; 5) da nije izdata na osnovu propisane evidencije ili da podaci u ispravi ne odgovaraju podacima u evidenciji; 6) da imalac javne isprave nije savladao propisani kolski program, odnosno nastavni plan i program;

7) da imalac javne isprave nije poloio propisane ispite u skladu sa ovim zakonom. Ako kola ne poniti javnu ispravu, u skladu sa zakonom, ponitie je Ministarstvo. Javna isprava koju na propisanom obrascu izda druga organizacija koja obavlja delatnost obrazovanja po vankolskim propisima ili koja sadri naziv obrazovnog profila koji se stie u koli suprotno odredbama ovog i zakona kojim se ureuje obrazovanje odraslih - nitava je.

Oglaavanje ponitavanja javne isprave lan 83

kola, odnosno Ministarstvo oglaava ponitavanje javne isprave u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Utvrivanje steenog obrazovanja u sudskom postupku lan 84

Lice koje nema javnu ispravu o steenom obrazovanju, a evidencija o tome, odnosno arhivska graa je unitena ili nestala, moe da podnese zahtev nadlenom sudu, radi utvrivanja steenog obrazovanja. Zahtev iz stava 1. ovog lana sadri dokaze na osnovu kojih moe da se utvrdi da je to lice steklo odgovarajue obrazovanje i potvrdu da je evidencija, odnosno arhivska graa unitena ili nestala. Potvrdu da je arhivska graa unitena ili nestala izdaje kola u kojoj je lice steklo obrazovanje ili drugo pravno lice koje je preuzelo evidenciju, odnosno arhivsku grau. Ako niko nije preuzeo evidenciju, odnosno arhivsku grau, potvrdu izdaje Ministarstvo.

lan 85
Reenje o utvrivanju steenog obrazovanja, licu iz lana 84. ovog zakona, donosi nadleni sud u vanparninom postupku, na osnovu pismenih dokaza. Reenje kojim se utvruje steeno obrazovanje zamenjuje javnu ispravu koju izdaje kola.

VII PRIZNAVANJE STRANE KOLSKE ISPRAVE

lan 86
Dravljanin Republike Srbije koji je u inostranstvu zavrio srednje obrazovanje ili pojedini razred kole, odnosno koji je u Republici Srbiji zavrio stranu kolu ili pojedine razrede kole, ima pravo da zahteva priznavanje steene strane kolske isprave. Strani dravljanin i lice bez dravljanstva ima pravo da zahteva priznavanje strane kolske isprave, ako za to ima pravni interes.

Priznavanjem se strana kolska isprava izjednaava sa odgovarajuom javnom ispravom steenom u Republici Srbiji. Stranu kolsku ispravu priznaje Ministarstvo.

Postupak lan 87
U postupku priznavanja strane kolske isprave primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuje opti upravni postupak, ukoliko ovim zakonom nije drukije ureeno. U postupku iz stava 1. ovog lana uzimaju se u obzir: sistem obrazovanja strane drave, trajanje obrazovanja, nastavni plan i program, prava koja imaocu daje strana kolska isprava i druge okolnosti od znaaja za odluivanje. Ako se u postupku utvrdi da strani nastavni plan i program znatno odstupa od domaeg sa kojim se uporeuje, priznavanje se uslovljava polaganjem odreenih ispita, izradom odreenih radova ili proverom znanja. Ministarstvo moe utvrivanje ispita i proveru sposobnosti i vetina iz stava 3. ovog lana poveriti posebnoj strunoj komisiji. Ispiti utvreni kao uslov za priznavanje strane kolske isprave polau se u odgovarajuoj koli najkasnije do datuma koji odredi Ministarstvo.

Uslovni upis lan 88

Lice o ijem se pravu na priznavanje strane kolske isprave odluuje moe biti uslovno upisano u naredni razred ukoliko postupak nije okonan do isteka roka za upis uenika u kolu.

Reenje o priznavanju lan 89

Lice koje zahteva priznavanje strane kolske isprave uz zahtev dostavlja original te isprave i prevod ovlaenog prevodioca. Reenje o priznavanju konano je u upravnom postupku. Kratak sadraj reenja ispisuje se na originalu strane kolske isprave i na primerku prevoda (klauzula o priznavanju). Ministarstvo vodi evidenciju i uva dokumentaciju o priznavanju strane kolske isprave.

VIII VREDNOVANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA

Vrednovanje kvaliteta rada kole lan 90

Vrednovanje kvaliteta rada kole ostvaruje se kao samovrednovanje i spoljanje vrednovanje kvaliteta. Samovrednovanje i spoljanje vrednovanje vri se u skladu sa zakonom. Na osnovu rezultata vrednovanja kvaliteta rada, kola sainjava plan za unapreivanje kvaliteta rada u oblastima definisanim standardima kvaliteta rada ustanova. Plan za unapreivanje kvaliteta rada sastavni je deo razvojnog plana kole.

IX TRAJK ZAPOSLENIH
lan 91
Zaposleni u koli ostvaruju pravo na trajk u skladu sa Zakonom, ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje trajk. trajkaki odbor i zaposleni koji uestvuju u trajku duni su da trajk organizuju i vode na nain kojim se ne ugroava bezbednost uenika i zaposlenih i imovine i omoguava nastavak rada po okonanju trajka.

lan 92
Nastavnik, vaspita i struni saradnik ostvaruju pravo na trajk pod uslovom da obezbede minimum procesa rada kole, u ostvarivanju prava graana od opteg interesa u srednjem obrazovanju i vaspitanju. Minimum procesa rada za nastavnika je izvoenje nastave u trajanju od 30, odnosno 40 minuta po asu u okviru dnevnog rasporeda i obavljanje ispita, a za strunog saradnika, odnosno vaspitaa - 20 asova rada nedeljno. Ako nastavnik, vaspita i struni saradnik uestvuju u trajku ne obezbeujui minimum procesa rada iz stava 2. ovog lana, direktor kole pokree disciplinski postupak. Nastavniku, vaspitau i strunom saradniku, za povredu obaveze iz stava 2. ovog lana, izrie se mera prestanka radnog odnosa. Direktor kole je duan da za vreme trajka organizovanog protivno odredbi stava 2. ovog lana, obezbedi ostvarivanje nastave ili obavljanje ispita, odnosno deurstvo vaspitaa dok traje trajk.

X KAZNENE ODREDBE
lan 93

Novanom kaznom od 100.000,00 do 1.000.000,00 dinara kaznie se za prekraj kola ako: 1) obavi ispit suprotno odredbama ovog zakona (l. 55-60, l. 62, 63. i l. 65-68); 2) ne vodi, na propisani nain, ili neuredno vodi propisanu evidenciju (l. 69-78); 3) izda javnu ispravu o zavrenom kolovanju suprotno odredbama ovog zakona (l. 61. i 64, lan 66. stav 5, lan 67. stav 4, lan 68. st. 2. i 3. i lan 79). Novanom kaznom od 5.000,00 do 100.000,00 dinara kaznie se direktor, odnosno odgovorno lice kole, za prekraj iz stava 1. ovog lana.

XI POVERAVANJE POSLOVA DRAVNE UPRAVE AUTONOMNOJ POKRAJINI

lan 94
Poslovi utvreni lanom 5. stav 3. (davanje saglasnosti za realizaciju nastave i ostvarivanje kolskog programa na jezicima nacionalnih manjina za manje od 15 uenika po pribavljenom miljenju odgovarajueg nacionalnog saveta nacionalne manjine), lanom 36. stav 8. (davanje saglasnosti na broj uenika za sticanje strune osposobljenosti, prekvalifikacije, dokvalifikacije i specijalizacije), lanom 86. stav 4. (priznavanje strane kolske isprave), lanom 87. st. 4. i 5. (postupak priznavanja strane kolske isprave) i lanom 89. stav 4. (voenje evidencije i uvanje dokumentacije o priznavanju strane kolske isprave) ovog zakona, poveravaju se autonomnoj pokrajini. Sredstva za finansiranje ustanova na teritoriji autonomne pokrajine obezbeuju se u skladu sa zakonom. U obavljanju poslova iz stava 1. ovog lana organi autonomne pokrajine sarauju sa organima Republike Srbije i organima jedinice lokalne samouprave. U pogledu poverenih poslova dravne uprave iz stava 1. ovog lana Ministarstvo prema autonomnoj pokrajini ima prava i dunosti propisane zakonom kojim se ureuje dravna uprava.

XII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 95
Vlada e, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, obrazovati Komisiju iz lana 8. stav 2. ovog zakona. Ministar e doneti podzakonske akte na osnovu ovlaenja iz ovog zakona u roku od dve godine od dana poetka primene ovog zakona.

lan 96

Podzakonski akti doneti do stupanja na snagu ovog zakona primenjuju se ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, do donoenja propisa na osnovu ovog zakona.

lan 97
kola e uskladiti svoju organizaciju i opte akte sa odredbama ovog zakona u roku od est meseci od dana njegovog stupanja na snagu.

lan 98
Do donoenja novih nastavnih planova i programa u skladu sa Zakonom, u koli se polau: zavrni, maturski, specijalistiki ispit i ispit za proveru strune osposobljenosti. Zavrni ispit polae uenik na kraju dvogodinjeg i trogodinjeg obrazovanj a, maturski ispit - na kraju etvorogodinjeg obrazovanja, specijalistiki ispit - na kraju specijalizacije, a ispit za strunu osposobljenost na kraju strunog osposobljavanja. Ispit iz stava 1. ovog lana uenik polae u koli u kojoj je zavrio razred u junskom i avgustovskom ispitnom roku. Uspeh uenika na ispitu iz stava 1. ovog lana ocenjuje se brojano, prosenom ocenom. Uenik koji je popravni ispit polagao u junskom ispitnom roku, polae ispit iz stava 1. ovog lana u avgustovskom ispitnom roku. Redovan uenik koji ne poloi ispit iz stava 1. ovog lana u avgustovskom ispitnom roku moe taj ispit da polae, kao vanredan uenik, u ispitnim rokovima utvrenim optim aktom kole.

lan 99
Obrazovanje za rad u trajanju od dve godine odgovara drugom stepenu strune spreme; srednje obrazovanje u trajanju od tri godine treem, a srednje obrazovanje u trajanju od etiri godine etvrtom stepenu. kolovanje za specijalizaciju odgovara petom stepenu strune spreme. Struno osposobljavanje u trajanju od godinu dana odgovara prvom stepenu strune spreme. Obrazovanje steeno u koli za talentovane uenike odgovara etvrtom stepenu strune spreme.

lan 100
Lice koje je steklo pravo po osnovu lana 355. stav 1. taka 1. i lana 356. st. 4, 5. i 6. Zakona o usmerenom obrazovanju i vaspitanju ("Slubeni glasnik SRS", br. 14/86, 8/88 i 19/89) i l. 371, 372. i 373. i lana 374. stav 3. Zakona o vaspitanju i obrazovanju ("Slubeni glasnik SAPV", br. 15/83, 11/86, 5/87, 17/88 i 23/88) i lana 138. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vaspitanju i obrazovanju ("Slubeni glasnik SAPV", broj 11/86) zadrava i dalje to pravo.

lan 101
Danom poetka primene ovog zakona prestaje da vai Zakon o srednjoj koli ("Slubeni glasnik RS", br. 50/92, 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 24/96, 23/02, 25/02 ispravka, 62/03 - dr. zakon, 64/03 - dr. zakon, 101/05 - dr. zakon i 72/09), osim odredaba lana 23, lana 24. stav 1. i lana 26. koje se primenjuju do donoenja novih nastavnih planova i programa u skladu sa Zakonom.

lan 102
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se poev od kolske 2013/2014. godine.