PRAVILNIK

O PROTOKOLU POSTUPANJA U USTANOVI U ODGOVORU NA NASILJE, ZLOSTAVLJANJE I ZANEMARIVANJE

("Sl. glasnik RS", br. 30/2010)
lan 1
Ovim pravilnikom utvruje se Protokol postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Protokol iz stava 1. ovog lana odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

lan 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

PROTOKOL POSTUPANJA U USTANOVI U ODGOVORU NA NASILJE, ZLOSTAVLJANJE I ZANEMARIVANJE

Prava deteta i uenika u Republici Srbiji ostvaruju se u skladu sa potvrenim meunarodnim ugovorima, Ustavom Republike Srbije, Krivinim zakonikom ("Slubeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 - ispravka, 107/05 - ispravka, 72/09 i 111/09), Zakonom o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica ("Slubeni glasnik RS", broj 85/05), Zakonikom o krivinom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Slubeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon i 72/09), Zakonom o prekrajima ("Slubeni glasnik RS", br. 101/05 i 116/08), Porodinim zakonom ("Slubeni glasnik RS", broj 18/05), Zakonom o optem upravnom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01), Zakonom o zabrani diskriminacije ("Slubeni glasnik RS", broj 22/09), Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Slubeni glasnik RS", broj 72/09 - u daljem tekstu: Zakon) i drugim zakonima kojima se reguliu prava deteta i uenika. Republika Srbija se ratifikacijom Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija ("Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori", broj 15/90 i "Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori", br. 4/96 i 2/97 - u daljem tekstu: Konvencija), obavezala da obezbedi ostvarivanje svih prava deteta, a naroito, na zatitu od svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, potpunu informisanost, na pravino postupanje i zatitu privatnosti, kao i da detetu koje je bilo izloeno nasilju obezbedi podrku za fiziki i psihiki oporavak i njegovu socijalnu reintegraciju. Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje (u daljem tekstu: Pravilnik o protokolu) propisuju se sadraji i naini sprovoenja

preventivnih i interventnih aktivnosti, uslovi i naini za procenu rizika, naini zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, praenje efekata preduzetih mera i aktivnosti. Ustanova, u smislu ovog protokola, jeste predkolska ustanova, osnovna i srednja kola i dom uenika. Pod prostorom ustanove podrazumeva se prostor u seditu i van sedita ustanove u kom se ostvaruje vaspitno-obrazovni, obrazovno-vaspitni i vaspitni rad, kao i druge aktivnosti ustanove (u daljem tekstu: obrazovno-vaspitni rad). U primeni Pravilnika o protokolu ustanova je duna da obezbedi uslove za sigurno i podsticajno odrastanje i razvoj deteta i uenika, zatitu od svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i socijalnu reintegraciju deteta i uenika koje je izvrilo, odnosno bilo izloeno nasilju, zlostavljanju ili zanemarivanju. Zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovi odnosi se na svakog - decu, uenike, zaposlene, roditelje i trea lica. Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput uinjenog, odnosno ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponaanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugroavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva linosti deteta i uenika ili zaposlenog. Nasilje i zlostavljanje moe da se javi od strane: zaposlenog prema detetu, ueniku, drugom zaposlenom, roditelju, odnosno staratelju ili drugom licu koje je preuzelo brigu o detetu i ueniku (u daljem tekstu: roditelj); deteta i uenika prema drugom detetu i ueniku ili zaposlenom; roditelja prema svom detetu, drugom detetu i ueniku i prema zaposlenom. Nasilje i zlostavljanje moe da javi kao fiziko, psihiko (emocionalno) i socijalno. Fiziko nasilje i zlostavljanje je ponaanje koje moe da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povreivanja deteta, uenika ili zaposlenog; fiziko kanjavanje dece i uenika od strane zaposlenih i drugih odraslih osoba. Psihiko nasilje i zlostavljanje je ponaanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugroavanja psihikog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva deteta i uenika ili zaposlenog. Socijalno nasilje i zlostavljanje je ponaanje kojim se iskljuuje dete i uenik iz grupe vrnjaka i razliitih oblika socijalnih aktivnosti, odvajanjem od drugih, neprihvatanjem po osnovu razliitosti, uskraivanjem informacija, izolovanjem od zajednice, uskraivanjem zadovoljavanja socijalnih potreba. Osim navedenih oblika, nasilje i zlostavljanje prepoznaje se i kroz: zloupotrebu, seksualno nasilje, eksploataciju deteta i uenika, elektronsko nasilje i dr. Zloupotreba deteta i uenika je sve ono to pojedinac, odnosno institucija ini ili ne ini, to negativno utie, nanosi tetu, uskrauje ili smanjuje mogunost za bezbedan i zdrav razvoj i dovodi ga u nemoan poloaj prema pojedincu ili ustanovi (zloupotreba u sportu, u politike, verske, komercijalne i druge svrhe). Zloupotreba podrazumeva i prekomerno podsticanje, odnosno psiholoki pritisak na dete i uenika od strane roditelja ili nastavnika radi postignua koja mogu da imaju za posledicu ugroavanje normalnog psihofizikog i socijalnog razvoja i najboljeg interesa deteta.

Seksualno nasilje i zlostavljanje je ponaanje kojim se dete i uenik seksualno uznemirava, navodi ili primorava na uee u seksualnim aktivnostima koje ne eli, ne shvata ili za koje nije razvojno dorastao ili se koristi za prostituciju, pornografiju i druge oblike seksualne eksploatacije. Eksploatacija je rad koji nije u najboljem interesu deteta i uenika, a u korist je drugog lica, ustanove ili organizacije. Ove aktivnosti mogu da imaju za posledicu ugroavanje fizikog ili mentalnog zdravlja, moralnog, socijalnog i emocionalnog razvoja deteta i uenika, njegovu ekonomsku zavisnost, uskraivanje prava na obrazovanje i slobodu izbora. Elektronsko nasilje i zlostavljanje je zloupotreba informacionih tehnologija koja moe da ima za posledicu povredu druge linosti i ugroavanje dostojanstva i ostvaruje se slanjem poruka elektronskom potom, SMS-om, MMS-om, putem veb-sajta (web site), etovanjem, ukljuivanjem u forume, socijalne mree i sl. Zanemarivanje i nemarno postupanje je proputanje roditelja, druge osobe koja je preuzela brigu o detetu i ueniku, ustanove ili zaposlenog da u okviru raspoloivih sredstava obezbedi uslove za pravilan razvoj deteta i uenika u svim oblastima, a to moe da narui njegovo zdravlje i razvoj. Zanemarivanje u ustanovi obuhvata: uskraivanje pojedinih oblika obrazovno-vaspitnog rada neophodnih detetu i ueniku; nereagovanje na sumnju o zanemarivanju ili na zanemarivanje od strane roditelja; propuste u obavljanju nadzora i zatite deteta i uenika od povreivanja, samopovreivanja, upotrebe alkohola, duvana, narkotikog sredstva ili psihoaktivne supstance, ukljuivanja u destruktivne grupe i organizacije i dr.

PREVENCIJA NASILJA, ZLOSTAVLJANJA I ZANEMARIVANJA

Prevenciju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja ine mere i aktivnosti kojima se u ustanovi stvara sigurno i podsticajno okruenje, neguje atmosfera saradnje, uvaavanja i konstruktivne komunikacije. Preventivnim aktivnostima se: 1) podie nivo svesti i osetljivosti deteta i uenika, roditelja i svih zaposlenih za prepoznavanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja; 2) neguje atmosfera saradnje i tolerancije, uvaavanja i konstruktivne komunikacije u kojoj se ne tolerie nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje; 3) istiu i unapreuju znanja, vetine i stavovi potrebni za konstruktivno reagovanje na nasilje; 4) obezbeuje zatita deteta i uenika, roditelja i svih zaposlenih od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Deca i uenici, roditelji i zaposleni zajedniki planiraju, osmiljavaju i sprovode preventivne aktivnosti, naine informisanja o sadrajima, merama i aktivnostima za spreavanje i zatitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

U okviru prevencije nasilja i zlostavljanja ustanova ostvaruje vaspitni rad, pojaan vaspitni rad i vaspitni rad koji je u intenzitetu primeren potrebama, samostalno ili u saradnji sa drugim nadlenim organima, organizacijama i slubama.

Prava, obaveze i odgovornosti svih u ustanovi u prevenciji nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

Radi prevencije nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja ustanova je duna da upozna sve zaposlene, decu, uenike i roditelje sa njihovim pravima, obavezama i odgovornostima, propisanim zakonom, Pravilnikom o protokolu i drugim podzakonskim i optim aktima. Zaposleni svojim kvalitetnim radom (vaspitno-obrazovnim, obrazovno-vaspitnim, vaspitnim, strunim i drugim radom) i primenom razliitih metoda, oblika rada i aktivnosti obezbeuju podsticajnu i bezbednu sredinu. U ustanovi odeljenjski stareina, vaspita, nastavnik i struni saradnik izborom odgovarajuih sadraja i naina rada doprinose sticanju kvalitetnih znanja i vetina i formiranju vrednosnih stavova za uzajamno razumevanje, uvaavanje razliitosti, konstruktivno prevazilaenje sukoba i dr. Odeljenjski stareina, vaspita, nastavnik i struni saradnik je duan da obezbedi zatitu deteta i uenika od proizvoljnog ili nezakonitog meanja u njegovu privatnost, porodicu, dom ili prepisku, kao i zatitu od nezakonitih napada na njegovu ast i ugled. Zaposleni ne sme svojim ponaanjem da izazove ili doprinese nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju (na primer: nepotovanje linosti i prava deteta i uenika, nedoslednost u postupanju, neobjektivno ocenjivanje i dr.). Uenici, kao odgovorni uesnici u obrazovanju i vaspitanju, radi prevencije nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, obavezni su da: uvaavaju i potuju linost drugih - dece, uenika, zaposlenih, roditelja i treih lica; potuju pravila ustanove i sve one akte kojima se ureuju njihova prava, obaveze i odgovornosti; aktivno uestvuju u radu odeljenjske zajednice; kao lanovi uenikog parlamenta i kolskog odbora, posebno doprinose i uestvuju u preventivnim aktivnostima; svojim ponaanjem ne izazivaju, doprinose ili uestvuju u nasilju i zlostavljanju. Roditelj je duan da, u najboljem interesu deteta i uenika: sarauje sa ustanovom; uestvuje u preventivnim merama i aktivnostima; uvaava i potuje linost svog deteta, druge dece i uenika, zaposlenih i drugih roditelja. Roditelj ne sme svojim ponaanjem u ustanovi da izazove ili doprinese pojavi nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

Program zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

Prevencija nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao jedan od prioriteta u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada planira se razvojnim planom i sastavni je deo godinjeg plana rada. Ustanova programom zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja odreuje mere i aktivnosti koje obezbeuju razvijanje i negovanje pozitivne atmosfere i bezbedno okruenje (u dalj em tekstu: program zatite).

Program zatite utvruje se na osnovu analize stanja bezbednosti, prisutnosti razliitih oblika i intenziteta nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovi, specifinosti ustanove i rezultata samovrednovanja i vrednovanja kvaliteta rada ustanove. Programom zatite definiu se preventivne i interventne aktivnosti, odgovorna lica i vremenska dinamika ostvarivanja. Program zatite sadri: 1) naine na koji se preventivne mere i aktivnosti ugrauju u svakodnevni ivot i rad ustanove (vaspitne, nastavne i vannastavne aktivnosti), na svim nivoima (pojedinac, vaspitna grupa, odeljenjska zajednica, ueniki parlament, struni organi, tela i timovi, roditeljski sastanci, roditelji - individualno i grupno, savet roditelja); 2) struno usavravanje zaposlenih radi unapreivanja kompetencija zaposlenih za preventivni rad, blagovremeno uoavanje, prepoznavanje, reagovanje na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje; 3) naine informisanja o obavezama i odgovornostima u oblasti zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja; 4) podsticanje i osposobljavanje uenika za aktivno uestvovanje u radu odeljenjske zajednice, uenikog parlamenta, kolskog odbora i strunih organa ustanove; 5) sadraje i naine za pojaan vaspitni rad radi razvijanja samoodgovornog i drutveno odgovornog ponaanja; 6) postupke za rano prepoznavanje rizika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja; 7) naine reagovanja na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, uloge i odgovornosti i postupanje u intervenciji kada postoji sumnja ili se ono dogaa; 8) oblike i sadraje rada sa svom decom i uenicima, odnosno onima koji trpe, ine ili su svedoci nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja; 9) naine, oblike i sadraje saradnje sa porodicom, jedinicom lokalne samouprave, nadlenim organom unutranjih poslova (u daljem tekstu: policija), centrom za socijalni rad, zdravstvenom slubom i dr.; 10) naine praenja, vrednovanja i izvetavanja organa ustanove o ostvarivanju i efektima programa zatite, a naroito, u odnosu na: (1) uestalost incidentnih situacija i broj prijava; (2) zastupljenost razliitih oblika i nivoa nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja; (3) broj povreda; (4) uestalost i broj vaspitno-disciplinskih postupaka protiv uenika i disciplinskih postupaka protiv zaposlenih;

(5) ostvarene obuke u prevenciji nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i potrebe daljeg usavravanja; (6) broj i efekte akcija koje promoviu saradnju, razumevanje i pomo vrnjaka; (7) stepen i kvalitet ukljuenosti roditelja u ivot i rad ustanove; (8) druge parametre.

Tim za zatitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

Ustanova ima poseban tim za zatitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja (u daljem tekstu: tim za zatitu). lanove i rukovodioca tima za zatitu odreuje direktor ustanove iz reda zaposlenih (nastavnik, vaspita, struni saradnik, sekretar i dr.). Broj i sastav lanova tima za zatitu zavise od specifinosti ustanove (vrsta i veliina ustanove, organizacija rada, izdvojena odeljenja, prisustvo dece i uenika iz manjinskih i marginalizovanih grupa i dr.). Direktor odreuje, psihologa, pedagoga ili, izuzetno, drugog zaposlenog - lana tima za zatitu, kao odgovornog za voenje i uvanje dokumentacije o svim situacijama nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u kojima tim za zatitu uestvuje. Ustanova moe da ukljui u tim za zatitu predstavnike roditelja i lokalne zajednice, uenikog parlamenta i po potrebi odgovarajue strunjake (socijalni radnik, specijalni pedagog, lekar, predstavnik policije i dr.). Zadaci tima za zatitu jesu, naroito, da: 1) priprema program zatite; 2) informie decu i uenike, zaposlene i roditelje o planiranim aktivnostima i mogunosti traenja podrke i pomoi od tima za zatitu; 3) uestvuje u obukama i projektima za razvijanje kompetencija potrebnih za prevenciju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja; 4) predlae mere za prevenciju i zatitu, organizuje konsultacije i uestvuje u proceni rizika i donoenju odluka o postupcima u sluajevima sumnje ili deavanja nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja; 5) ukljuuje roditelje u preventivne i interventne mere i aktivnosti; 6) prati i procenjuje efekte preduzetih mera za zatitu dece i uenika i daje odgovarajue predloge direktoru; 7) sarauje sa strunjacima iz drugih nadlenih organa, organizacija, slubi i medija radi sveobuhvatne zatite dece i uenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja; 8) vodi i uva dokumentaciju; 9) izvetava struna tela i organe upravljanja.

INTERVENTNE AKTIVNOSTI
Intervenciju u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje ine mere i aktivnosti kojima se ono zaustavlja, osigurava bezbednost uesnika (onih koji trpe, ine ili svedoe), smanjuje rizik od ponavljanja, ublaavaju posledice za sve uesnike i prate efekti preduzetih mera. U ustanovi se intervenie na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, kada se ono deava ili se dogodilo izmeu: dece ili uenika (vrnjako nasilje); zaposlenog i deteta, odnosno uenika; roditelja i deteta, odnosno uenika; roditelja i zaposlenog, kao i kada nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje ini tree lice u odnosu na dete, zaposlenog ili roditelja. Ustanova je duna da intervenie uvek kada postoji sumnja ili saznanje da dete i uenik trpi nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, bez obzira na to gde se ono dogodilo, gde se dogaa ili gde se priprema.

Razvrstavanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja po nivoima

Razvrstavanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja na nivoe ima za cilj obezbeivanje ujednaenog postupanja (intervenisanja) ustanova u situacijama nasilja i zlostavljanja kada su akteri deca, odnosno uenici (dete - dete, uenik - uenik, dete i uenik - zaposleni). Isti oblici nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja mogu da se pojave na vie nivoa, ali se razlikuju u intenzitetu, stepenu rizika, uestalosti, posledicama i uesnicima.

Prvi nivo:
Oblici fizikog nasilja i zlostavljanja su, naroito: udaranje vrga, guranje, tipanje, grebanje, gaanje, upanje, ujedanje, saplitanje, utiranje, prljanje, unitavanje stvari. Oblici psihikog nasilja i zlostavljanja su, naroito: omalovaavanje, ogovaranje, vreanje, ruganje, nazivanje pogrdnim imenima, psovanje, etiketiranje, imitiranje, "prozivanje". Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naroito: dobacivanje, podsmevanje, iskljuivanje iz grupe ili zajednikih aktivnosti, favorizovanje na osnovu razliitosti, irenje glasina. Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naroito, neumesno, sa seksualnom porukom: dobacivanje, psovanje, lascivni komentari, irenje pria, etiketiranje, seksualno nedvosmislena gestikulacija. Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija i drugih komunikacionih programa su, naroito: uznemiravajue pozivanje, slanje uznemiravajuih poruka SMS-om, MMS-om.

Drugi nivo:
Oblici fizikog nasilja i zlostavljanja su, naroito: amaranje, udaranje, gaenje, cepanje odela, "utke", zatvaranje, pljuvanje, otimanje i unitavanje imovine, izmicanje stolice, upanje za ui i kosu.

Oblici psihikog nasilja i zlostavljanja su, naroito: ucenjivanje, pretnje, nepravedno kanjavanje, zabrana komuniciranja, iskljuivanje, manipulisanje. Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naroito: spletkarenje, uskraivanje panje od strane grupe (ignorisanje), neukljuivanje, neprihvatanje, manipulisanje, iskoriavanje. Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naroito: seksualno dodirivanje, pokazivanje pornografskog materijala, pokazivanje intimnih delova tela, svlaenje. Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija su, naroito: oglaavanje, snimanje i slanje video zapisa, zloupotreba blogova, foruma i etovanja, snimanje kamerom pojedinaca protiv njihove volje, snimanje kamerom nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika.

Trei nivo:
Oblici fizikog nasilja i zlostavljanja su, naroito: tua, davljenje, bacanje, prouzrokovanje opekotina i drugih povreda, uskraivanje hrane i sna, izlaganje niskim temperaturama, napad orujem. Oblici psihikog nasilja i zlostavljanja su, naroito: zastraivanje, ucenjivanje uz ozbiljnu pretnju, iznuivanje novca ili stvari, ograniavanje kretanja, navoenje na korienje narkotikih sredstava i psihoaktivnih supstanci, ukljuivanje u destruktivne grupe i organizacije. Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naroito: pretnje, izolacija, maltretiranje grupe prema pojedincu ili grupi, organizovanje zatvorenih grupa (klanova) koje ima za posledicu povreivanje drugih. Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naroito: zavoenje od strane odraslih, podvoenj e, zloupotreba poloaja, navoenje, iznuivanje i prinuda na seksualni in, silovanje, incest. Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija su, naroito: snimanje nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika, deija pornografija. Radi ujednaenog i primerenog postupanja, ustanova u prevenciji i intervenciji na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, optim aktom utvruje kao lake povrede obaveza uenika: - ponavljanje nasilnog ponaanja sa prvog nivoa kada vaspitni rad nije delotvoran; - nasilno ponaanje sa drugog nivoa kada pojaani vaspitni rad nije delotvoran. Nasilno ponaanje sa treeg nivoa moe da bude tretirano kao tea povreda obaveza i kao povreda zabrane utvrene Zakonom, u zavisnosti od okolnosti (posledice, intenzitet, uestalost, uesnici, vreme, mesto, nain i dr.), to procenjuju tim za zatitu i direktor.

Intervencija prema nivoima nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

Nivo nasilja i zlostavljanja uslovljava i preduzimanje odreenih interventnih mera i aktivnosti.

Na prvom nivou, po pravilu, aktivnosti preduzima samostalno odeljenjski stareina, nastavnik, odnosno vaspita, u saradnji sa roditeljem, u smislu pojaanog vaspitnog rada sa vaspitnom grupom, odeljenjskom zajednicom, grupom uenika i individualno. Izuzetno, ako se nasilno ponaanje ponavlja, ako vaspitni rad nije bio delotvoran, ako su posledice tee, ako je u pitanju nasilje i zlostavljanje od strane grupe prema pojedincu ili ako isto dete i uenik trpi ponovljeno nasilje i zlostavljanje za situacije prvog nivoa, ustanova intervenie aktivnostima predvienim za drugi, odnosno trei nivo. Na drugom nivou, po pravilu, aktivnosti preduzima odeljenjski stareina, odnosno vaspita, u saradnji sa pedagogom, psihologom, timom za zatitu i direktorom, uz obavezno uee roditelja, u smislu pojaanog vaspitnog rada. Ukoliko pojaani vaspitni rad nije delotvoran, direktor pokree vaspitno-disciplinski postupak i izrie meru, u skladu sa Zakonom. Na treem nivou, aktivnosti preduzima direktor sa timom za zatitu, uz obavezno angaovanje roditelja i nadlenih organa, organizacija i slubi (centar za socijalni rad, zdravstvena sluba, policija i druge organizacije i slube). Ukoliko prisustvo roditelja nije u najboljem interesu uenika, tj. moe da mu teti, ugrozi njegovu bezbednost ili ometa postupak u ustanovi, direktor obavetava centar za socijalni rad, odnosno policiju. Na ovom nivou obavezni su vaspitni rad koji je u intenzitetu primeren potrebama uenika, kao i pokretanje vaspitno-disciplinskog postupka i izricanje mere, u skladu sa Zakonom. Ako je za rad sa uenikom angaovana i druga organizacija ili sluba, ustanova ostvaruje saradnju sa njom i meusobno usklauju aktivnosti. Informacije o nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju od uenika prikuplja, po pravilu, psiholog, pedagog, odnosno drugo zadueno lice u ustanovi - odeljenjski stareina, vaspita grupe ili lan tima za zatitu. Izjavu o nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju uenik daje direktoru u prisustvu psihologa ili pedagoga i roditelja, osim ako je roditelj spreen da prisustvuje. Izuzetno, ako postoji sumnja ili saznanje na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje deteta i uenika u porodici, direktor obavetava centar za socijalni rad i policiju, koji obavetavaju roditelja, u skladu sa zakonom. Ukoliko se radi o dogaaju koji zahteva preduzimanje neodlonih interventnih mera i aktivnosti, direktor obavetava roditelja i u proces zatite ukljuuje centar za socijalni rad. Ako postoji sumnja da nasilni dogaaj moe da ima elemente krivinog dela ili prekraja, direktor obavetava roditelja i policiju. Uvek kada je zaposleni poinilac nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja prema detetu i ueniku u ustanovi, direktor preduzima mere prema zaposlenom, u skladu sa zakonom, a prema detetu i ueniku mere za zatitu i podrku (plan zatite) na osnovu Pravilnika o protokolu. Kada je roditelj poinilac nasilja i zlostavljanja prema zaposlenom, ustanova je duna da odmah obavesti policiju.

Kada je uenik poinilac nasilja prema zaposlenom, direktor je duan da obavesti roditelja, a u zavisnosti od sluaja i policiju, odnosno centar za socijalni rad; da pokrene vaspitno-disciplinski postupak i da izrekne vaspitno-disciplinsku meru, u skladu sa Zakonom. Ukoliko postoji sumnja da je poinilac nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja tree odraslo lice (ukljuujui punoletnog uenika) prema detetu i ueniku, direktor je obavezan da istovremeno obavesti roditelja deteta koje je izloeno nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju, nadleni centar za socijalni rad i policiju. Kada se nasilje i zlostavljanje deava u ustanovi izmeu odraslih lica (zaposleni - zaposleni; zaposleni - roditelj; zaposleni, roditelj - tree lice), direktor preduzima mere, u skladu sa zakonom. U postupku zatite deteta i uenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja ustanova je duna da: postupak vodi efikasno i ekonomino; obezbedi zatitu i poverljivost podataka do kojih doe pre i u toku postupka; da uenika ne izlae ponovnom i nepotrebnom davanju izjava.

Redosled postupanja u intervenciji

1) Proveravanje sumnje ili otkrivanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja obavlja se prikupljanjem informacija - direktno ili indirektno. Prikupljanje informacija ima za cilj utvrivanje relevantnih injenica na osnovu kojih se potvr uje ili odbacuje sumnja na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Tokom prikupljanja informacija potuju se principi utvreni Konvencijom i pravila koja se primenjuju u postupcima u kojima uestvuje maloletno lice - dete i uenik. Ustanova proverava svaku informaciju o moguem nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju. Vri se pregled video zapisa ukoliko ustanova ima elektronski nadzor nad prostorom. Kada roditelj prijavi direktoru neprimereno ponaanje zaposlenog prema njegovom detetu, direktor postupa u skladu sa Zakonom. U sluaju neosnovane sumnje pojaava se vaspitni rad i prati ponaanje uesnika. Kada se potvrdi sumnja, direktor i tim za zatitu preduzimaju mere i aktivnosti za izvreno nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. 2) Zaustavljanje nasilja i zlostavljanja i smirivanje uesnika je obaveza svih zaposlenih u ustanovi, a naroito najblieg prisutnog zaposlenog i deurnog nastavnika, odnosno vaspitaa da odluno prekine sve aktivnosti, razdvoji i smiri uesnike u aktu nasilja. U sluaju da zaposleni proceni da je sukob visoko rizian i da ne moe sam da ga zaustavi, odmah e traiti pomo. 3) Obavetavanje roditelja i preduzimanje hitnih akcija po potrebi (pruanje prve pomoi, obezbeivanje lekarske pomoi, obavetavanje policije i centra za socijalni rad) obavlja se odmah nakon zaustavljanja nasilja i zlostavljanja. Ukoliko roditelj nije dostupan ili njegovo obavetavanje nije u najboljem interesu deteta i uenika, ustanova odmah obavetava centar za socijalni rad. 4) Konsultacije u ustanovi se vre radi: razjanjavanja okolnosti, analiziranja injenica na to objektivniji nain, procene nivoa nasilja i zlostavljanja, nivoa rizika i preduzimanja odgovarajuih mera i aktivnosti, izbegavanja konfuzije i spreavanja nekoordinisane akcije. U konsult acije u

ustanovi ukljuuju se: odeljenjski stareina, deurni nastavnik, psiholog, pedagog, tim za zatitu, direktor, ueniki parlament. Ukoliko u toku konsultacija u ustanovi direktor i tim za zatitu, usled sloenih okolnosti ne mogu sa sigurnou da procene nivo nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao i da odrede mere i aktivnosti, u konsultacije ukljuuju nadlene organe i druge organizacije i slube: Ministarstvo prosvete - kolsku upravu, centar za socijalni rad, policiju, zdravstvenu slubu i dr. 5) Mere i aktivnosti preduzimaju se za sve nivoe nasilja i zlostavljanja. Operativni plan zatite (u daljem tekstu: plan zatite) sainjava se za konkretnu situaciju drugog i treeg nivoa za svu decu i uenike - uesnike nasilja i zlostavljanja (one koji trpe, koji ine i koji su svedoci nasilja i zlostavljanja). Plan zatite zavisi od: vrste i teine nasilnog ina, posledica nasilja po pojedinca i kolektiv, broja uesnika i sl. Plan zatite sadri: aktivnosti usmerene na promenu ponaanja - pojaan vaspitni rad, rad sa roditeljem, rad sa odeljenjskom zajednicom, ukljuivanje uenikog parlamenta i saveta roditelja, a po potrebi i organa upravljanja; nosioce tih aktivnosti vremensku dinamiku; naine kojima e se obezbediti ponovno ukljuivanje svih uesnika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u zajednicu. Mere i aktivnosti treba da budu preduzete uz uee deteta i uenika i da budu u skladu sa njegovim razvojnim mogunostima. Kada tim za zatitu proceni da postoji potreba da se, osim pojaanog vaspitnog rada ili vaspitnog rada koji u intenzitetu odgovara potrebama uenika, prilagodi i obrazovni rad, predloie timu za pruanje dodatne podrke uenicima pripremu individualnog obrazovnog plana. Plan zatite sainjava tim za zatitu zajedno sa odeljenjskim stareinom, odnosno vaspitaem, psihologom, pedagogom (ukoliko nisu lanovi tima za zatitu), direktorom i roditeljem, a po potrebi i sa drugim nadlenim organizacijama i slubama. U pripremu plana zatite, kada god je mogue, ustanova e ukljuiti predstavnike odeljenjske zajednice, odnosno grupe, uenikog parlamenta, kao i uenike - uesnike u nasilju i zlostavljanju. Plan zatite ukljuuje i informacije o merama i aktivnostima koje ustanova preduzima samostalno, u saradnji sa drugim nadlenim organizacijama i slubama i kada druge nadlene organizacije i slube sprovode aktivnosti samostalno. Kada su u mere i aktivnosti ukljuene druge organizacije i slube, odreuju se zadaci, odgovorna lica, dinamika i naini meusobnog izvetavanja. Za trei nivo nasilja i zlostavljanja direktor ustanove podnosi prijavu nadlenim organima, organizacijama i slubama i obavetava Ministarstvo prosvete, odnosno nadlenu kolsku upravu, u roku od 24 sata. Pre prijave obavlja se razgovor sa roditeljima, osim ako tim za zatitu, policija ili centar za socijalni rad procene da time moe da bude ugroen najbolji interes deteta i uenika. Ukoliko je komunikacija sa medijima neophodna, odgovoran je direktor, osim ako je direktor uesnik nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja. U tom sluaju komunikaciju sa medijima ostvaruje predsednik organa upravljanja. 6) Efekte preduzetih mera i aktivnosti prati ustanova (odeljenjski stareina, vaspita, tim za zatitu, psiholog i pedagog) radi provere uspenosti, daljeg planiranja zatite i drugih aktivnosti

ustanove. Ustanova prati ponaanje deteta i uenika koje je trpelo i koje je izvrilo nasilje i zlostavljanje, ali i dece i uenika koji su indirektno bili ukljueni (svedoci). Prati se i ukljuenost roditelja i drugih nadlenih organa, organizacija i slubi. Efekte preduzetih mera prate i nadlene slube Ministarstva prosvete.

Dokumentacija, analiza i izvetavanje

U sprovoenju preventivnih i interventnih mera i aktivnosti ustanova: 1) prati ostvarivanje programa zatite ustanove; 2) evidentira sluajeve nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja drugog i treeg nivoa; 3) prati ostvarivanje konkretnih planova zatite drugog i treeg nivoa; 4) analizira stanje i izvetava. Odeljenjski stareina, odnosno vaspita belei nasilje na prvom nivou; prati i procenjuje delotvornost preduzetih mera i aktivnosti; podnosi izvetaj timu za zatitu, u skladu sa dinamikom predvienom programom zatite. O sluajevima koji zahtevaju ukljuivanje tima za zatitu (drugi i trei nivo) dokumentaciju (slubene beleke i svi drugi oblici evidentiranja podataka o licu, dogaaju, preduzetim radnjama i dr.) vodi, uva i analizira za potrebe ustanove psiholog ili pedagog, a izuzetno, drugi lan tima za zatitu koga je odredio direktor. Tim podnosi izvetaj direktoru dva puta godinje. Direktor izvetava organ upravljanja, savet roditelja i ueniki parlament. Izvetaj o ostvarivanju programa zatite je sastavni deo godinjeg izvetaja o radu ustanove i dostavlja se Ministarstvu prosvete, odnosno nadlenoj kolskoj upravi. Izvetaj sadri, naroito: analizu efekata preventivnih mera i aktivnosti i rezultate samovrednovanja u ovoj oblasti, broj i vrstu sluajeva nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, preduzete interventne mere i aktivnosti, kao i njihove efekte. Direktor odluuje o dozvoli pristupa dokumentaciji i podacima u postupku zatite deteta i uenika, osim ako je na osnovu zakona, a na zahtev suda, odnosno drugog nadlenog organa obavezan da ih dostavi. Korienje dokumentacije u javne svrhe mora biti u skladu sa zakonom. Na osnovu analiza stanja, praenja nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, vrednovanja kvaliteta i efikasnosti preduzetih mera i aktivnosti u oblasti prevencije i intervencije, ustanova definie dalju politiku zatite dece i uenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.