ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA ("Sl. glasnik RS", br.

72/2009, 52/2011 i 55/2013)

I OSNOVNE ODREDBE Predmet zakona lan 1 Ovim zakonom ureuju se osnove sistema predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, i to: principi, ciljevi i standardi obrazovanja i vaspitanja, nain i uslovi za obavljanje delatnosti predkolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, vrste programa obrazovanja i vaspitanja, osnivanje, organizacija, finansiranje i nadzor nad radom ustanova obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: ustanova), kao i druga pitanja od znaaja za obrazovanje i vaspitanje. Termini izraeni u ovom zakonu u gramatikom mukom rodu podrazumevaju prirodni muki i enski rod lica na koje se odnose. Obrazovanje i vaspitanje lan 2 Sistem obrazovanja i vaspitanja obuhvata predkolsko vaspitanje i obrazovanje, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje i predstavlja sastavni deo ukupnog uenja tokom celog ivota svih graana u Republici Srbiji. Specifinosti obavljanja delatnosti obrazovanja odraslih u sistemu obrazovanja i vaspitanja ureuju se posebnim zakonom. Obrazovanje i vaspitanje ostvaruje se uz potovanje optih principa obrazovanja i vaspitanja, ostvarivanjem ciljeva i standarda obrazovanja i vaspitanja. Opti principi sistema obrazovanja i vaspitanja lan 3 Sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, uenike i odrasle: 1) jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etnike, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivalita, materijalnog ili zdravstvenog stanja, tekoa i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama; 2) kvalitetno i uravnoteeno obrazovanje i vaspitanje, zasnovano na tekovinama i dostignuima savremene nauke i prilagoeno uzrasnim i linim obrazovnim potrebama svakog deteta, uenika i odraslog; 3) obrazovanje i vaspitanje u demokratski ureenoj i socijalno odgovornoj ustanovi u kojoj se neguje otvorenost, saradnja, tolerancija, svest o kulturnoj i civilizacijskoj povezanosti u svetu, posveenost osnovnim moralnim vrednostima, vrednostima pravde, istine, solidarnosti, slobode, potenja i odgovornosti i u kojoj je osigurano puno potovanje prava deteta, uenika i odraslog; 4) usmerenost obrazovanja i vaspitanja na dete i uenika kroz raznovrsne oblike nastave, uenja i ocenjivanja kojima se izlazi u susret razliitim potrebama uenika, razvija motivacija za uenje i podie kvalitet postignua;

5) jednake mogunosti za obrazovanje i vaspitanje na svim nivoima i vrstama obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa potrebama i interesovanjima dece, uenika i odraslih, bez prepreka za promene, nastavljanje i upotpunjavanje obrazovanja i obrazovanje tokom celog ivota; 6) osposobljenost za rad uenika i odraslih usklaenu sa savremenim zahtevima profesije za koju se pripremaju. Sistem obrazovanja i vaspitanja svojom organizacijom i sadrajima obezbeuje i: 1) efikasnu saradnju sa porodicom ukljuivanjem roditelja, odnosno staratelja radi uspenog ostvarivanja postavljenih ciljeva obrazovanja i vaspitanja; 2) raznovrsne oblike saradnje sa organizacijama nadlenim za poslove zapoljavanja i lokalnom zajednicom i irom drutvenom sredinom kako bi se postigao pun sklad izmeu individualnog i drutvenog interesa u obrazovanju i vaspitanju; 3) efikasnost, ekonominost i fleksibilnost organizacije sistema radi postizanja to boljeg uinka; 4) otvorenost prema pedagokim i organizacionim inovacijama. U ostvarivanju principa, posebna panja posveuje se: 1) pravovremenom ukljuivanju u razliite vidove predkolskog vaspitanja i obrazovanja; 2) adekvatnoj pripremljenosti za kolsko uenje i za prelazak na vie nivoe obrazovanja i vaspitanja; 3) mogunosti da uenici i odrasli sa izuzetnim sposobnostima (talentovani i obdareni), bez obzira na sopstvene materijalne uslove imaju pristup odgovarajuim nivoima obrazovanja i ustanovama, kao i identifikaciji, praenju i stimulisanju uenika sa izuzetnim sposobnostima, kao budueg naunog potencijala; 4) mogunosti da deca, uenici i odrasli sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom, bez obzira na sopstvene materijalne uslove imaju pristup svim nivoima obrazovanja u ustanovama, a lica smetena u ustanove socijalne zatite, bolesna deca, uenici i odrasli ostvaruju pravo na obrazovanje za vreme smetaja u ustanovi i tokom bolnikog i kunog leenja; 4a) smanjenju stope osipanja iz sistema obrazovanja i vaspitanja, posebno osoba iz socijalno ugroenih kategorija stanovnitva i nerazvijenih podruja, osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i drugih osoba sa specifinim tekoama u uenju i podrci njihovom ponovnom ukljuenju u sistem, u skladu sa principima inkluzivnog obrazovanja; 4b) karijernom voenju i savetovanju zaposlenih, uenika i odraslih usmerenom ka linom razvoju pojedinca i napredovanju u obrazovnom i profesionalnom smislu; 5) ostvarivanju prava na obrazovanje, bez ugroavanja drugih prava deteta i drugih ljudskih prava. Ciljevi obrazovanja i vaspitanja lan 4 Ciljevi obrazovanja i vaspitanja jesu: 1) pun intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fiziki razvoj svakog deteta, uenika i odraslog, u skladu sa njegovim uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjima; 2) sticanje kvalitetnih znanja, vetina i stavova koje su svima neophodne za lino ostvarenje i razvoj, inkluziju i zaposlenje i sticanje i razvijanje osnovnih kompetencija u pogledu komunikacije na maternjem jeziku, komunikacije na stranim jezicima, matematike pismenosti i osnovnih kompetencija u nauci i tehnologiji,

digitalne kompetencije, kompetencije uenja kako se ui, meuljudske i graanske kompetencije i kulturnog izraavanja; 3) razvoj stvaralakih sposobnosti, kreativnosti, estetske percepcije i ukusa; 4) razvoj sposobnosti pronalaenja, analiziranja, primene i saoptavanja informacija, uz veto i efikasno korienje informaciono-komunikacionih tehnologija; 5) osposobljavanje za reavanje problema, povezivanje i primenu znanja i vetina u daljem obrazovanju, profesionalnom radu i svakodnevnom ivotu radi unapreivanja linog ivota i ekonomskog, socijalnog i demokratskog razvoja drutva; 6) razvoj motivacije za uenje, osposobljavanje za samostalno uenje, uenje i obrazovanje tokom celog ivota i ukljuivanje u meunarodne obrazovne i profesionalne procese; 7) razvoj svesti o sebi, samoinicijative, sposobnosti samovrednovanja i izraavanja svog miljenja; 8) osposobljavanje za donoenje valjanih odluka o izboru daljeg obrazovanja i zanimanja, sopstvenog razvoja i budueg ivota; 9) osposobljavanje za rad i zanimanje stvaranjem strunih kompetencija, u skladu sa zahtevima zanimanja, potrebama trita rada, razvojem savremene nauke, ekonomije, tehnike i tehnologije; 10) razvoj i praktikovanje zdravih ivotnih stilova, svesti o vanosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti, potrebe negovanja i razvoja fizikih sposobnosti; 11) razvoj svesti o znaaju odrivog razvoja, zatite i ouvanja prirode i ivotne sredine, ekoloke etike i zatite ivotinja; 12) razvoj sposobnosti komuniciranja, dijaloga, oseanja solidarnosti, kvalitetne i efikasne saradnje sa drugima i sposobnosti za timski rad i negovanje drugarstva i prijateljstva; 13) razvijanje sposobnosti za ulogu odgovornog graanina, za ivot u demokratski ureenom i humanom drutvu zasnovanom na potovanju ljudskih i graanskih prava, prava na razliitost i brizi za druge, kao i osnovnih vrednosti pravde, istine, slobode, potenja i line odgovornosti; 14) formiranje stavova, uverenja i sistema vrednosti, razvoj linog i nacionalnog identiteta, razvijanje svesti i oseanja pripadnosti dravi Srbiji, potovanje i negovanje srpskog jezika i svog jezika, tradicije i kulture srpskog naroda, nacionalnih manjina i etnikih zajednica, drugih naroda, razvijanje multikulturalizma, potovanje i ouvanje nacionalne i svetske kulturne batine; 15) razvoj i potovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezike, verske, rodne, polne i uzrasne ravnopravnosti, tolerancije i uvaavanje razliitosti; 16) poveanje obrazovnog nivoa stanovnitva i razvoj Republike Srbije kao drave zasnovane na znanju. Opti ishodi i standardi obrazovanja i vaspitanja lan 5 Opti ishodi obrazovanja i vaspitanja rezultat su celokupnog procesa obrazovanja i vaspitanja kojim se obezbeuje da deca, uenici i odrasli steknu znanja, vetine i vrednosne stavove koji e doprineti njihovom razvoju i uspehu, razvoju i uspehu njihovih porodica, zajednice i drutva u celini. Sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi sve uslove da deca, uenici i odrasli postiu opte ishode, odnosno budu osposobljeni da:

1) usvajaju i izgrauju znanje, primenjuju i razmenjuju steeno znanje; 2) naue kako da ue i da koriste svoj um; 2a) ovladaju znanjima i vetinama potrebnim za nastavak kolovanja i ukljuivanje u svet rada; 3) identifikuju i reavaju probleme i donose odluke koristei kritiko i kreativno miljenje; 4) rade efikasno sa drugima kao lanovi tima, grupe, organizacije i zajednice; 5) odgovorno i efikasno upravljaju sobom i svojim aktivnostima; 6) prikupljaju, analiziraju, organizuju i kritiki procenjuju informacije; 7) efikasno komuniciraju koristei se raznovrsnim verbalnim, vizuelnim i simbolikim sredstvima; 8) efikasno i kritiki koriste nauna i tehnoloka znanja, uz pokazivanje odgovornosti prema svom ivotu, ivotu drugih i ivotnoj sredini; 9) shvataju svet kao celinu povezanih sistema i prilikom reavanja konkretnih problema razumeju da nisu izolovani; 10) pokreu i spremno prihvataju promene, preuzimaju odgovornost i imaju preduzetniki pristup i jasnu orijentaciju ka ostvarenju ciljeva i postizanju uspeha. Ostvarivanje optih ishoda obrazovanja i vaspitanja obezbeuje se ukupnim obrazovno-vaspitnim procesom na svim nivoima obrazovanja, kroz sve oblike, naine i sadraje rada. Standardi obrazovanja i vaspitanja obuhvataju: 1) opte i posebne standarde znanja, vetina i vrednosnih stavova uenika i odraslih (u daljem tekstu: opti i posebni standardi postignua); 2) standarde znanja, vetina i vrednosnih stavova (u daljem tekstu: kompetencije) za profesiju nastavnika i vaspitaa i njihovog profesionalnog razvoja; 3) standarde kompetencija direktora, prosvetnog inspektora i prosvetnog savetnika; 4) standarde kvaliteta udbenika i nastavnih sredstava; 5) standarde kvaliteta rada ustanove. Standardi postignua jesu skup ishoda obrazovanja i vaspitanja koji se odnose na svaki nivo, ciklus, vrstu obrazovanja, obrazovni profil, razred, predmet, odnosno modul. Opti standardi postignua utvruju se na osnovu optih ishoda obrazovanja i vaspitanja po nivoima, ciklusima i vrstama obrazovanja i vaspitanja, odnosno obrazovnim profilima. Posebni standardi postignua utvruju se prema razredima, predmetima, odnosno modulima, na osnovu optih ishoda obrazovanja i vaspitanja i optih standarda postignua. Za uenika kome je usled socijalne uskraenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga to potrebno, posebni standardi postignua mogu da se prilagoavaju svakom pojedinano, uz stalno praenje njegovog razvoja.

Za uenika sa izuzetnim sposobnostima posebni standardi postignua mogu da se prilagoavaju svakom pojedinano, uz stalno praenje razvoja. Pravo na obrazovanje i vaspitanje lan 6 Svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje. Graani Republike Srbije jednaki su u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje, bez obzira na pol, rasu, nacionalnu, versku i jeziku pripadnost, socijalno i kulturno poreklo, imovno stanje, uzrast, fiziku i psihiku konstituciju, smetnje u razvoju i invaliditet, politiko opredeljenje ili drugu linu osobinu. Lica sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvaava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, u redovnom sistemu uz pojedinanu, odnosno grupnu dodatnu podrku ili u posebnoj predkolskoj grupi ili koli, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Lica sa izuzetnim sposobnostima imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvaava njihove posebne obrazovne i vaspitne potrebe, u redovnom sistemu, u posebnim odeljenjima ili posebnoj koli, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Strani dravljani i lica bez dravljanstva imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje pod istim uslovima i na nain propisan za dravljane Republike Srbije. Obavljanje delatnosti lan 7 Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja ustanova. Na osnivanje i rad ustanove iz stava 1. ovog lana primenjuju se propisi o javnim slubama. Nain obavljanja delatnosti obrazovanja i vaspitanja propisan je ovim zakonom i posebnim zakonima u oblasti obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: poseban zakon). Obavljanje obrazovno-vaspitnog rada lan 8 U ustanovi obrazovno-vaspitni rad obavljaju: nastavnik, vaspita i struni saradnik. Nastavnik, vaspita i struni saradnik jeste lice koje je steklo odgovarajue visoko obrazovanje: 1) na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalistike akademske studije ili specijalistike strukovne studije) po propisu koji ureuje visoko obrazovanje, poev od 10. septembra 2005. godine; 2) na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine, po propisu koji je ureivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine. Izuzetno, nastavnik i vaspita jeste i lice sa steenim odgovarajuim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine ili viim obrazovanjem.

Lice iz st. 2. i 3. ovog lana mora da ima obrazovanje iz psiholokih, pedagokih i metodikih disciplina steeno na visokokolskoj ustanovi u toku studija ili nakon diplomiranja, od najmanje 30 bodova i est bodova prakse u ustanovi, u skladu sa Evropskim sistemom prenosa bodova. Program za sticanje obrazovanja iz stava 4. ovog lana realizuje visokokolska ustanova u okviru akreditovanog studijskog programa ili kao program obrazovanja tokom itavog ivota, u skladu sa propisima kojima se ureuje visoko obrazovanje. U obavljanju obrazovno-vaspitnog rada nastavniku, vaspitau i strunom saradniku mogu da pomau i druga lica, u skladu sa ovim zakonom. Lice iz st. 1. i 6. ovog lana, kao i drugi zaposleni u ustanovi duni su da svojim radom i ukupnim ponaanjem potuju opte principe obrazovanja i vaspitanja i doprinose ostvarivanju ciljeva obrazovanja i vaspitanja, optih i posebnih standarda postignua i razvijanju pozitivne atmosfere u ustanovi. Upotreba jezika lan 9 Obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku. Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na maternjem jeziku. Izuzetno on moe da se ostvaruje i dvojezino ili na srpskom jeziku, u skladu sa posebnim zakonom. Obrazovno-vaspitni rad moe da se izvodi i na stranom jeziku, odnosno dvojezino, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Obrazovno-vaspitni rad za lica koja koriste znakovni jezik, odnosno posebno pismo ili druga tehnika reenja, moe da se izvodi na znakovnom jeziku i pomou sredstava tog jezika. Evidencija i javne isprave lan 10 Ustanova vodi propisanu evidenciju i izdaje javne isprave, u skladu sa posebnim zakonom. Javna isprava izdata suprotno ovom i posebnom zakonu - nitava je. Baza podataka i jedinstveni informacioni sistem prosvete lan 10a Ustanova vodi bazu podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete. Baza podataka predstavlja skup svih evidencija propisanih posebnim zakonom koje ustanova vodi u elektronskom obliku. Evidencije koje vodi ustanova predstavljaju skup podataka o ustanovi, deci i uenicima, roditeljima, starateljima i hraniteljima i zaposlenima. Jedinstveni informacioni sistem prosvete ine objedinjeni podaci iz evidencija svih ustanova koji se vode kao baza podataka i koji uspostavlja i kojim upravlja ministarstvo nadleno za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo). Podaci u evidencijama

lan 10b Podaci o ustanovi predstavljaju skup optih podataka kojima se odreuje pravni status ustanove, status ustanove u sistemu obrazovanja i vaspitanja, podaci o programima koje ustanova realizuje, podaci o objektu ustanove, aktima i organima ustanove i rezultatima spoljanjeg vrednovanja ustanove. Podaci o deci i uenicima, roditeljima, starateljima i hraniteljima i zaposlenima predstavljaju skup linih podataka kojima se odreuje njihov identitet, obrazovni, socijalni i zdravstveni status i potrebna obrazovna, socijalna i zdravstvena podrka. Za odreivanje identiteta prikupljaju se sledei podaci: ime, prezime, jedinstveni matini broj graana, datum roenja, mesto roenja, drava i mesto stanovanja, adresa, kontakt telefon i drugi podaci u skladu sa posebnim zakonom. Za odreivanje obrazovnog statusa dece i uenika prikupljaju se podaci o upisanom podruju rada i smeru, o jeziku na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad, izbornim predmetima, stranim jezicima, obrazovanju po individualnom obrazovnom planu, ocenama po klasifikacionim periodima, podaci o polaganim ispitima, nagradama i pohvalama osvojenim tokom procesa obrazovanja, izostancima, vladanju i izdatim javnim ispravama. Za odreivanje socijalnog statusa dece i uenika prikupljaju se podaci o uslovima stanovanja i stanju porodice. Za odreivanje socijalnog statusa roditelja, staratelja i hranitelja prikupljaju se podaci o steenoj strunoj spremi, zanimanju i obliku zaposlenja, a za zaposlene u ustanovama podaci o zanimanju, strunoj spremi, zaposlenju, licenci, plati, napredovanju i kretanju u slubi. Za odreivanje zdravstvenog statusa dece i uenika prikupljaju se podaci dobijeni na osnovu procene potreba za pruanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrke koju utvruje interresorna komisija. Blie uslove i nain voenja, prikupljanja, unosa, auriranja, dostupnosti podataka koji se unose u evidencije i javne isprave i druga pitanja od znaaja za voenje evidencija i izdavanje javnih isprava, propisuje ministar nadlean za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: ministar). Lini podaci upisani u evidenciju prikupljaju se, obrauju, uvaju i koriste za potrebe obrazovno-vaspitnog rada, u skladu sa posebnim zakonom. Nadlenom ministarstvu dostavljaju se podaci u statistikom obliku, osim linih podataka potrebnih za voenje registra o licencama za nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, direktora i sekretara ustanove. Svrha obrade podataka lan 10v Svrha obrade podataka je obezbeivanje indikatora radi praenja obuhvata dece i uenika, efikasnog i kvalitetnog funkcionisanja obrazovno-vaspitnog sistema, planiranja obrazovne politike, praenje, prouavanje i unapreivanje obrazovno-vaspitnog nivoa dece i uenika, profesionalnog statusa i usavravanja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika, rada obrazovno-vaspitnih ustanova, efikasno finansiranje sistema obrazovanja i vaspitanja i stvaranje osnova za sprovoenje nacionalnih i meunarodnih istraivanja u oblasti obrazovanja i vaspitanja. Zatita podataka lan 10g Svi vidovi prikupljanja, dranja, obrade i korienja podataka sprovode se u skladu s posebnim zakonom, uz potovanje naela propisanih zakonom kojim se ureuje zatita podataka o linosti.

Za potrebe naunoistraivakog rada i prilikom izrade obrazovno-politikih i statistikih analiza, lini podaci koriste se i objavljuju na nain kojim se obezbeuje zatita identiteta uesnika obrazovanja i vaspitanja. Korienje podataka lan 10d Korisnik podataka iz jedinstvenog informacionog sistema prosvete moe biti dravni i drugi organ i organizacija, kao i pravno i fiziko lice, pod uslovom da je zakonom ili drugim propisima ovlaeno da trai i prima podatke, da su ti podaci neophodni za izvrenje poslova iz njegove nadlenosti ili slue za potrebe istraivanja, i da obezbedi zatitu linih podataka. Podaci u bazi podataka i jedinstvenom informacionom sistemu prosvete moraju biti bezbednim merama zatieni od neovlaenog pristupa i korienja. Blie uslove i nain uspostavljanja jedinstvenog informacionog sistema prosvete, prikupljanja, unosa, auriranja, dostupnosti podataka i druga pitanja od znaaja za taj sistem, propisuje ministar. Auriranje i uvanje podataka lan 10 Podaci u evidencijama, odnosno bazi podataka auriraju se na dan nastanka promene, a najkasnije u roku od 30 dana od dana nastanka promene. Rokovi uvanja podataka u evidencijama, odnosno bazi podataka i podataka u jedinstvenom informacionom sistemu prosvete ureuju se posebnim zakonom. Nadzor lan 11 Nadzor nad primenom ovog zakona vri Ministarstvo, u skladu sa zakonom. II RAZVOJ, OBEZBEIVANJE I UNAPREIVANJE KVALITETA OBRAZOVANJA I VASPITANJA

1. SAVETI Vrste saveta lan 12 Radi praenja, omoguavanja razvoja i unapreivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obrazuju se: 1) Nacionalni prosvetni savet - za predkolsko, osnovno i srednje opte i umetniko obrazovanje i vaspitanje; 2) Savet za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih - za srednje struno obrazovanje i vaspitanje, specijalistiko i majstorsko obrazovanje, obrazovanje odraslih, obrazovanje za rad, struno osposobljavanje i obuku. Saveti iz stava 1. ovog lana duni su da meusobno sarauju i da prilikom razmatranja pitanja koja su od zajednikog interesa usklauju svoje stavove.

Kada saveti iz stava 1. ovog lana razmatraju pitanja koja su od opteg znaaja za oblast obrazovanja, duni su da obezbede usaglaene stavove sa odgovarajuim savetom u ijoj su nadlenosti pitanja razvoja visokog obrazovanja. Saveti su duni da podnose izvetaj o svom radu i o stanju u oblasti obrazovanja i vaspitanja Narodnoj skuptini, odnosno Vladi, najmanje jedanput godinje. Saveti iz stava 1. ovog lana mogu da obrazuju stalne i povremene komisije iz reda nastavnika, vaspitaa, strunih saradnika i drugih istaknutih strunjaka i naunika, u skladu s poslovnikom. Stalne komisije iz stava 5. ovog lana mogu da se obrazuju i za pitanja obrazovanja od posebnog interesa za nacionalne manjine. Sredstva za rad saveta iz stava 1. ovog lana obezbeuju se u budetu Republike Srbije. lanovi Nacionalnog prosvetnog saveta imaju pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi nadleni odbor Narodne skuptine, a lanovi Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih u visini koju odredi Vlada. Ministarstvo je duno da obezbedi sve uslove za obavljanje administrativno-tehnikih poslova za potrebe saveta iz stava 1. ovog lana. Saveti iz stava 1. ovog lana donose odluke veinom glasova od ukupnog broja lanova. Saveti iz stava 1. ovog lana donose poslovnik o svom radu. Rad saveta iz stava 1. ovog lana je javan. Predsednik saveta iz stava 1. ovog lana bira se iz reda strunjaka iz oblasti obrazovanja. Sednicama saveta iz stava 1. ovog lana prisustvuje predstavnik Ministarstva i nadlenog odbora Narodne skuptine Republike Srbije, bez prava odluivanja. U radu sednica saveta iz stava 1. ovog lana uestvuju bez prava odluivanja po dva predstavnika uenikih parlamenata koje bira Unija srednjokolaca u Republici Srbiji. Sastav Nacionalnog prosvetnog saveta lan 13 Nacionalni prosvetni savet ima 43 lana, ukljuujui i predsednika. Predsednika i lanove Nacionalnog prosvetnog saveta bira Narodna skuptina na vreme od est godina. Predsednik i lanovi Nacionalnog prosvetnog saveta biraju se, i to: 1) tri lana iz reda akademika - redovnih profesora univerziteta, sa liste kandidata koju podnosi Srpska akademija nauka i umetnosti i jedan lan Matice srpske iz reda redovnih profesora univerziteta, sa liste kandidata koju podnosi Matica srpska; 2) etiri lana iz reda nastavnika Univerziteta u Beogradu, sa liste kandidata koju podnosi Univerzitet u Beogradu; 3) po jedan lan iz reda nastavnika drugih univerziteta iji je osniva Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina: Univerziteta u Niu, Univerziteta u Kragujevcu, Univerziteta u Novom Sadu, Univerziteta u Pritini sa seditem u Kosovskoj Mitrovici, Univerziteta umetnosti u Beogradu i Dravnog univerziteta u Novom Pazaru, sa liste kandidata koju podnose ovi univerziteti;

4) lan iz reda nastavnika fakulteta koji obrazuju nastavnike razredne nastave, sa liste kandidata koju zajedniki podnose ovi fakulteti iji je osniva Republika Srbija; 5) po jedan lan iz reda nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika, predstavnika: Saveza udruenja vaspitaa Srbije, Saveza uitelja Republike Srbije, Drutva za srpski jezik i knjievnost Srbije, Drutva za strane jezike Srbije, Drutva matematiara Srbije, drutava istoriara, Srpskog geografskog drutva, Drutva fiziara Srbije, Srpskog hemijskog drutva, Srpskog biolokog drutva, Srpskog filozofskog drutva, Saveza drutava muzikih i baletskih pedagoga Srbije, Drutva likovnih pedagoga Srbije, Saveza pedagoga za fiziku kulturu, Drutva psihologa Srbije, Pedagokog drutva Srbije, Sociolokog drutva Srbije i Drutva defektologa Srbije, sa lista kandidata koje podnose ova udruenja; 6) dva lana iz reda predstavnika zajednica srednjih strunih kola, sa liste kandidata koju zajedniki podnose ove zajednice, i lan iz reda predstavnika Zajednice gimnazija, sa liste kandidata koju podnosi ta zajednica; 7) lan iz reda predstavnika visokokoskih ustanova strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa, sa liste koju zajedniki podnose te visokokolske ustanove iji je osniva Republika Srbija; 8) lan iz reda Srpske pravoslavne crkve, sa liste kandidata koju podnosi ova crkva; 9) lan iz reda tradicionalnih crkava i verskih zajednica, osim Srpske pravoslavne crkve, sa liste kandidata koju zajedniki podnose ove crkve i verske zajednice; 10) lan iz reda nacionalnih manjina, sa liste kandidata koju zajedniki podnose saveti nacionalnih manjina; 11) lan iz reda nacionalne organizacije za zapoljavanje, sa liste kandidata koju podnosi ova organizacija; 12) lan iz reda reprezentativnih sindikata osnovanih za teritoriju Republike Srbije za delatnost obrazovanja, sa liste kandidata koju zajedniki podnose ovi sindikati; 13) lan iz reda udruenja poslodavaca, sa liste kandidata koju zajedniki podnose ova udruenja. Podnosioci lista predlau kandidate - strunjake za nivoe i oblasti obrazovanja koji su u nadlenosti ovog saveta. Podnosioci lista iz stava 3. ovog lana duni su da dostave liste kandidata za lanove Nacionalnog prosvetnog saveta etiri meseca pre isteka mandata lanova kojima mandat istie. Lista iz stava 3. ovog lana sadri vei broj kandidata od broja lanova koji se biraju. Ako podnosilac liste ne dostavi listu u roku iz stava 5. ovog lana, Narodna skuptina bira lanove Nacionalnog prosvetnog saveta iz reda propisane strukture. Najmanje polovina lanova Nacionalnog prosvetnog saveta bira se iz reda strunjaka iz oblasti obrazovanja i vaspitanja. Za lana Nacionalnog prosvetnog saveta ne moe da bude izabrano lice koje je imenovano, izabrano ili postavljeno na funkciju u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave, lice izabrano u organ politike stranke ili organ upravljanja ustanove, lice zaposleno u Ministarstvu, Zavodu za unapreenje vaspitanja i obrazovanja, Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Zavodu za udbenike i nastavna sredstva, kao i optinski prosvetni inspektor. Narodna skuptina razreava lana Nacionalnog prosvetnog saveta pre isteka mandata, i to: na lini zahtev, na predlog predlagaa i ako ne ispunjava svoju dunost kao lan Nacionalnog prosvetnog saveta, odnosno svojim postupcima povredi ugled dunosti koju obavlja ili ukoliko nastupi uslov iz stava 9. ovog lana.

U sluaju razreenja lana Nacionalnog prosvetnog saveta pre isteka mandata, bira se novi lan do isteka mandata ovog saveta, sa odgovarajue podnete liste. Nadlenost Nacionalnog prosvetnog saveta lan 14 U oblasti razvoja i unapreivanja sistema obrazovanja i vaspitanja Nacionalni prosvetni savet: 1) prati i analizira stanje obrazovanja na svim nivoima iz svoje nadlenosti i usaglaenost sistema obrazovanja sa evropskim principima i vrednostima; 2) utvruje pravce razvoja i unapreivanja kvaliteta predkolskog, osnovnog i srednjeg opteg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja; 3) uestvuje u pripremi strategije obrazovanja na osnovu utvrenih pravaca razvoja predkolskog, osnovnog i srednjeg opteg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja; 4) razmatra, zauzima stavove i daje miljenje Ministarstvu u postupku donoenja zakona i drugih akata, kojima se ureuju pitanja od znaaja za oblast obrazovanja i vaspitanja; 5) utvruje: (1) opte i posebne standarde postignua; (2) standarde kompetencija za profesiju nastavnika i vaspitaa i strunog saradnika i njihovog profesionalnog razvoja; (3) standarde kompetencija direktora; (4) standarde kvaliteta udbenika i nastavnih sredstava; (5) standarde uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predkolskog vaspitanja i obrazovanja; (6) standarde kvaliteta rada ustanove; 6) donosi: osnove programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja, nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg opteg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja, deo nastavnog plana i programa srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih za opteobrazovne predmete i osnove vaspitnog programa; 7) utvruje predlog: programa zavrnog ispita osnovnog obrazovanja i vaspitanja, opte i umetnike mature, u skladu sa ovim i posebnim zakonom; 8) utvruje postojanje potrebe za novim udbenicima i donosi plan udbenika i nastavnih sredstava predkolskog, osnovnog i srednjeg opteg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja, opteobrazovnih predmeta srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih; 8a) prati, analizira i daje preporuke za smanjenje osipanja dece i uenika iz obrazovnog sistema i utvruje predloge mera za nastavak obrazovanja osoba koje su napustile sistem; 9) daje preporuke za obrazovanje i dopunsko obrazovanje nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika savetu nadlenom za pitanja razvoja visokog obrazovanja; 10) obezbeuje konsultacije i pribavlja miljenje predstavnika relevantnih drutveno marginalizovanih grupa i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.

Akti iz stava 1. taka 5) ovog lana objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a akti iz stava 1. taka 6) ovog lana objavljuju se u "Prosvetnom glasniku". Sastav Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih lan 15 Savet za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih ima 21 lana, ukljuujui i predsednika. Predsednika i lanove Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, imenuje Vlada iz reda: istaknutih predstavnika privredne komore, zanatlija, udruenja poslodavaca, strunjaka iz oblasti strunog obrazovanja i obrazovanja odraslih, privrede, zapoljavanja, rada, socijalne i omladinske politike, nastavnika iz zajednica strunih kola i reprezentativnih sindikata osnovanih za teritoriju Republike Srbije za delatnost obrazovanja. Vlada imenuje lanove Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih na vreme od est godina. Izuzetno od stava 3. ovog lana, polovini lanova prvoimenovanog sastava Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, mandat traje tri godine. Za lana Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih ne moe da bude imenovano lice koje je izabrano, imenovano ili postavljeno na funkciju u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave i lice izabrano u organ politike stranke ili kolski odbor. Nadlenost Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih lan 16 Savet za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih: 1) prati i analizira stanje obrazovanja iz svoje nadlenosti, njegovu usaglaenost sa evropskim principima i vrednostima i predlae mere za njegovo unapreivanje; 2) uestvuje u pripremi strategije razvoja i unapreivanja kvaliteta strunog obrazovanja, a posebno srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja, obrazovanja odraslih, specijalistikog i majstorskog obrazovanja, srednjeg strunog obrazovanja i obuka lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i drugih oblika strunog obrazovanja (formalnog i neformalnog); 3) predlae ministru: (1) listu obrazovnih profila; (2) posebne standarde postignua za srednje struno obrazovanje; (3) dodatne standarde kvaliteta rada strunih kola i kola za obrazovanje odraslih; (4) standarde kvalifikacija za nivo srednjeg strunog obrazovanja, strunog usavravanja i drugih oblika strunog obrazovanja; (5) standarde programa i standarde za ostvarivanje programa strunog osposobljavanja i obuke kada se ostvaruju prema vankolskim propisima; (6) deo nastavnih planova i programa za obrazovne profile, i to za strune predmete i module srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih i programe drugih oblika strunog obrazovanja - obrazovanja za rad, strunog osposobljavanja i obuke;

(7) programe: specijalistikog ispita, majstorskog ispita, zavrnog ispita obrazovanja za rad, ispita strunog osposobljavanja, ispita za obuku i modele priznavanja prethodno steenih znanja i vetina, u skladu sa ovim i posebnim zakonom; (8) programe strune mature i zavrnog ispita srednjeg strunog obrazovanja; (9) (brisana) (10) nacionalni okvir kvalifikacija za nivo srednjeg strunog obrazovanja, strunog usavravanja i za druge oblike strunog obrazovanja; 3a) utvruje postojanje potrebe za novim udbenicima i donosi plan udbenika i nastavnih sredstva za strune predmete; 4) razmatra, zauzima stavove i daje miljenje Ministarstvu u postupku pripremanja nacrta zakona, predloga propisa o mrei strunih kola i kola za obrazovanje odraslih i drugih akata kojima se ureuju pitanja od znaaja za obrazovanje iz njegove nadlenosti; 5) prati, podstie i usmerava aktivnosti koje povezuju obrazovanje i zapoljavanje i njihov uticaj na privredni razvoj; 6) povezuje i ukljuuje potrebe i interese socijalnih partnera sa pravcima razvoja strunog obrazovanja i obrazovanja odraslih; 6a) prati, analizira i daje preporuke za smanjenje osipanja dece i uenika iz obrazovnog sistema i utvruje predloge mera za nastavak obrazovanja osoba koje su napustile sistem; 7) razmatra i predlae u oblasti svoje nadlenosti modele razvoja i profesionalnog savetovanja; 8) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom. 2. ZAVODI lan 17 Radi praenja, obezbeivanja i unapreivanja kvaliteta i razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja, za obavljanje razvojnih, savetodavnih, istraivakih i drugih strunih poslova u predkolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, Republika Srbija osniva: 1) Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja; 2) Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Akte o osnivanju Zavoda za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: zavodi) donosi Vlada. Na osnivanje, organizaciju i rad zavoda primenjuju se propisi o javnim slubama. O promeni naziva, sedita i statusnoj promeni zavoda odluuje Vlada. Na statut i godinji plan i program rada zavoda saglasnost daje Vlada. Zavodi su obavezni da sarauju po svim pitanjima obrazovanja i vaspitanja koja su od zajednikog znaaja. Svoj rad, planove i programe rada zavodi usaglaavaju sa utvrenim pravcima razvoja obrazovanja i vaspitanja, strategijama Vlade koje se odnose na obrazovanje i vaspitanje, planskim aktima Ministarstva, Nacionalnog

prosvetnog saveta i Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih i aktivnostima koje se odnose na evropske integracije. Zavodi podnose izvetaje o svom radu Vladi najmanje jedanput godinje, a Ministarstvu periodine izvetaje o vanim pitanjima iz delatnosti zavoda. Za osnivanje i rad zavoda sredstva se obezbeuju u budetu Republike Srbije. Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja lan 18 Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja obavlja strune poslove iz oblasti obrazovanja i vaspitanja i uestvuje u pripremi propisa iz nadlenosti Ministarstva, Nacionalnog prosvetnog saveta, Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, kao i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom. Zavod iz stava 1. ovog lana u svom sastavu ima organizacione jedinice - centre, i to: 1) Centar za razvoj programa i udbenika; 2) Centar za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih; 3) Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju. Zavod iz stava 1. ovog lana moe da ima posebne organizacione jedinice za pitanja obrazovanja nacionalnih manjina, kao i druge organizacione jedinice, u skladu sa statutom. Centar za razvoj programa i udbenika lan 19 Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za razvoj programa i udbenika obavlja strune poslove koji se, naroito, odnose na: 1) pripremu standarda: (1) kvaliteta udbenika i nastavnih sredstava; (2) uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predkolskog vaspitanja i obrazovanja; 2) pripremu: (1) osnova programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja; (2) nastavnih planova i programa osnovnog, opteg srednjeg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja; (3) osnova vaspitnog programa; (4) dela nastavnog plana i programa strunog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih za opteobrazovne predmete; 3) pripremu programa predkolskog i osnovnog obrazovanja u inostranstvu; 4) pripremu plana udbenika osnovnog i srednjeg opteg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja i uestvovanje u pripremi plana udbenika opteobrazovnih predmeta strunog obrazovanja i obrazovanja odraslih;

5) predlaganje ministru odobravanja udbenika i nastavnih sredstava osnovnog i srednjeg opteg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja, opteobrazovnih predmeta srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih; 6) druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju. Poslove iz stava 1. taka 5) ovog lana Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja obavlja kao povereni posao. Centar za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih lan 20 Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih obavlja strune poslove koji se, naroito, odnose na: 1) pripremu standarda iz nadlenosti Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih; 2) pripremu dela nastavnog plana i programa srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja za obrazovne profile i programa zavrnog ispita i strune mature; 3) pripremu dela nastavnih planova i programa osnovnog i srednjeg strunog obrazovanja odraslih i programa zavrnih ispita i strune mature; 4) pripremu programa majstorskog i specijalistikog obrazovanja i njihovih ispita; 5) pripremu dela nastavnog plana i programa obrazovanja za rad i zavrnog ispita, programe strunog osposobljavanja i programe ispita, programe obuke i programe ispita i modele priznavanja prethodno steenih znanja i vetina; 6) uestvovanje u pripremi standarda kvaliteta udbenika i nastavnih sredstava strunog obrazovanja i obrazovanja odraslih i plana udbenika; 7) davanje strune ocene udbenika strunog obrazovanja i obrazovanja odraslih u postupku odobravanja; 8) pripremu nacionalnog okvira kvalifikacija za nivo srednjeg strunog obrazovanja, specijalistikog i majstorskog obrazovanja i za druge oblike strunog obrazovanja; 9) pripremu liste obrazovnih profila; 10) pripremu mree strunih kola i kola za obrazovanje odraslih i praenje njene celishodnosti; 11) pripremu razvojnih projekata i aktivnosti koje povezuju struno obrazovanje i zapoljavanje; 12) poslove utvrivanja ispunjenosti standarda programa strunog osposobljavanja i obuke kada se ostvaruju prema vankolskim propisima; 13) davanje miljenja o ispunjenosti standarda za ostvarivanje posebnih programa strunog osposobljavanja i obuke; 14) pomae koordinaciju socijalnog dijaloga i partnerstva na razliitim nivoima planiranja, razvoja i ostvarivanja strunog obrazovanja i obrazovanja odraslih; 15) druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju.

Poslove iz stava 1. ta. 7) i 12) ovog lana Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja obavlja kao povereni posao. Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju lan 21 Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju obavlja strune poslove koji se, naroito, odnose na: 1) pripremu standarda kompetencija za profesiju nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika i njihovog profesionalnog razvoja i kompetencija direktora; 2) unapreivanje sistema stalnog strunog usavravanja i profesionalnog razvoja zaposlenih u predkolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju; 3) pripremu programa uvoenja u posao pripravnika i programa za polaganje ispita za dozvolu za rad; 4) odobravanje programa stalnog strunog usavravanja nastavnika, vaspitaa, strunog saradnika i direktora; 5) uestvovanje u ostvarivanju evropskih i meunarodnih programa u oblasti profesionalnog razvoja zaposlenih; 6) pripremu dodatnih materijala i prirunika za nastavnike i vaspitae kojima se podrava postizanje ciljeva obrazovanja i standarda postignua, kao i pridravanje principa sistema obrazovanja i vaspitanja; 7) druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju. Poslove iz stava 1. taka 4) ovog lana Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja obavlja kao povereni posao. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja lan 22 Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obavlja strune poslove u oblasti praenja i vrednovanja stepena, sprovoenje optih principa, ostvarenosti ciljeva obrazovanja i vaspitanja, standarda postignua po nivoima i vrstama obrazovanja, kao i druge poslove, u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom. Zavod iz stava 1. ovog lana obavlja strune poslove koji se, naroito, odnose na: 1) pripremu: (1) optih i posebnih standarda postignua; (2) standarda kvaliteta rada ustanova; (3) posebnih standarda postignua u osnovnom obrazovanju i vaspitanju i u optem srednjem i umetnikom obrazovanju i vaspitanju; (4) programa zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, maturskih ispita u optem srednjem i umetnikom obrazovanju i vaspitanju; (5) pripremu instrumenata zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, opte i umetnike mature u optem srednjem i umetnikom obrazovanju i vaspitanju, obradu i analizu rezultata ispita;

2) vrednovanje ogleda; 3) vrednovanje rada ustanova; 4) obavljanje meunarodnih istraivanja, nacionalnih ispitivanja i praenje uenikih postignua; 5) pruanje strune podrke Ministarstvu i nadlenim savetima po pitanju osiguranja kvaliteta i prikupljanja i obrade podataka; 6) pruanje strune podrke ustanovama u pogledu praenja i vrednovanja stepena ostvarenosti ciljeva, optih i posebnih standarda postignua, samovrednovanja ustanova, pripremanje materijala za ispitivanje i ocenjivanje uenika, strunih preporuka za prilagoavanje posebnih standarda; 7) praenje usaglaenosti sistema vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja sa sistemima vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja evropskih zemalja; 8) druge poslove u skladu sa ovim zakonom, aktom o osnivanju i statutom Zavoda. Zavod iz stava 1. ovog lana u svom sastavu ima organizacione jedinice - centre, i to: 1) Centar za standarde; 2) Centar za ispite; 3) Centar za vrednovanje i istraivanja. Zavod iz stava 1. ovog lana moe da ima posebne organizacione jedinice za pitanja obrazovanja nacionalnih manjina, kao i druge organizacione jedinice, u skladu sa statutom. Zavod iz stava 1. ovog lana podnosi Ministarstvu posebne periodine izvetaje o obrazovnim indikatorima. Strune komisije lan 23 Za obavljanje pojedinih poslova zavodi mogu da obrazuju posebne strune komisije i timove iz reda kompetentnih lica u oblasti obrazovanja i vaspitanja ili da angauju naunoistraivake ustanove, uz prethodnu saglasnost Ministarstva. Odnos Nacionalnog prosvetnog saveta, ministra i zavoda lan 24 Zavodi iz lana 17. ovog zakona, koji su nadleni za pripremu ili uee u pripremi podzakonskih akata koje donosi Nacionalni prosvetni savet ili ministar, duni su da ove poslove obave i pripremljene materijale dostave Ministarstvu u roku koji im odredi ministar. Postupak pokree ministar dostavljanjem zahteva odgovarajuem zavodu. Ministar dostavlja Nacionalnom prosvetnom savetu na razmatranje, utvrivanje predloga ili odluivanje materijal zavoda iz stava 1. ovog lana. Ako Nacionalni prosvetni savet najkasnije u roku od tri meseca od dana prijema materijala iz stava 2. ovog lana ne donese akt iz svoje nadlenosti, akt donosi ministar. 2a AGENCIJA ZA OBRAZOVANJE I VASPITANJE

lan 24a Radi praenja ostvarivanja optih principa i ciljeva, stratekih pravaca razvoja i unapreenja celokupnog sistema obrazovanja i vaspitanja, Republika Srbija osniva Agenciju za obrazovanje i vaspitanje (u daljem tekstu: Agencija). Agencija ima svojstvo pravnog lica. Prava i dunosti osnivaa Agencije vri Vlada. Na rad i obavljanje delatnosti Agencije primenjuju se propisi o javnim agencijama. Rad Agencije finansira se u celini ili preteno od cene koju plaaju korisnici usluga. lan 24b Agencija obavlja poslove koji se odnose na odobravanje drugoj organizaciji sticanja statusa javno priznatog organizatora aktivnosti u okviru neformalnog obrazovanja odraslih, kao i priznavanja prethodnog uenja, u skladu sa meunarodnim instrumentima i standardima za istraivanje, praenje i evaluaciju u obrazovanju odraslih; priznavanje strane visokokolske isprave radi zapoljavanja i druge poslove prema aktu o osnivanju, u skladu sa zakonom. 3. MINISTARSTVO Nadlenost Ministarstva lan 25 U obezbeivanju uslova za ostvarivanje prava dece, uenika i odraslih na besplatno obrazovanje i drugih prava utvrenih ovim zakonom, Ministarstvo preduzima sve neophodne mere kojima se u potpunosti obezbeuje ostvarivanje tih prava. Ministarstvo obezbeuje funkcionisanje sistema obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa optim principima i ciljevima obrazovanja i vaspitanja, a naroito: 1) planira i prati razvoj obrazovanja i vaspitanja; 2) vri nadzor nad radom ustanova i zavoda; 3) planira, koordinira i organizuje programe stalnog strunog usavravanja zaposlenih u ustanovama; 4) vri proveru rezultata ostvarenosti propisanih ciljeva obrazovanja i vaspitanja na republikom nivou; 5) ostvaruje meunarodnu saradnju na planu razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja, analizu i prenoenje stranih iskustava i evropskih programa i dostignua; 6) uspostavlja i upravlja jedinstvenim informacionim sistemom prosvete u Republici Srbiji, stara se o nesmetanom protoku podataka i obezbeuje dostupnost i zatitu podataka; 7) vodi registar i izdaje dozvole za rad nastavnika, vaspitaa, strunih saradnika i direktora; 8) utvruje nacionalni okvir kvalifikacija za nivo srednjeg strunog obrazovanja, strunog usavravanja i za druge oblike strunog obrazovanja. Akt iz stava 2. taka 8) ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

kolska uprava lan 26 Za obavljanje struno-pedagokog nadzora, davanje podrke razvojnom planiranju i osiguranju kvaliteta rada ustanova i obavljanje drugih poslova utvrenih zakonom, u Ministarstvu se obrazuju organizacione jedinice za obavljanje tih poslova van sedita Ministarstva - kolske uprave, u skladu sa zakonom. Ministarstvo u okviru kolske uprave: 1) obavlja struno-pedagoki nadzor u ustanovama; 2) koordinira struno usavravanje nastavnika, vaspitaa, strunog saradnika, direktora i sekretara ustanove; 3) daje podrku razvojnom planiranju, razvoju predkolskog, kolskog i vaspitnog programa i osiguranju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja; 4) uestvuje u pripremama plana razvoja obrazovanja i vaspitanja za podruje za koje je obrazovana kolska uprava i prati njegovo ostvarivanje; 5) obezbeuje sve uslove da ustanove nesmetano unose, popunjavaju, auriraju i odravaju bazu podataka o obrazovanju i vaspitanju u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete; 6) vri kontrolu namenskog korienja finansijskih sredstava ustanova; 7) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i drugim propisima. III USTANOVE I DRUGE ORGANIZACIJE Vrste ustanova lan 27 Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavljaju: 1) u predkolskom vaspitanju i obrazovanju - predkolska ustanova; 2) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju - osnovna kola, osnovna kola za obrazovanje odraslih, osnovna muzika, odnosno baletska kola i osnovna kola za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju; 3) u srednjem obrazovanju i vaspitanju - srednja kola, i to: gimnazija (opta i specijalizovana), struna kola, meovita kola (gimnazija i struna ili umetnika), umetnika kola, srednja kola za obrazovanje odraslih i srednja kola za uenike sa smetnjama u razvoju. kola moe da obezbeuje smetaj i ishranu uenika (u daljem tekstu: kola sa domom). kola za uenike sa smetnjama u razvoju, kao i kola koja ima uenike sa smetnjama u razvoju, moe da prua dodatnu podrku u obrazovanju dece, uenika i odraslih sa smetnjama u razvoju u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj koli i porodici, u skladu s kriterijumima i standardima koje propisuje ministar. Unikatna ustanova, u smislu ovog zakona, jeste ustanova koja jedina u Republici Srbiji ostvaruje odreeni program obrazovanja i vaspitanja. Ustanova od posebnog interesa za Republiku Srbiju, u smislu ovog zakona, jeste ustanova koja ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja koji je od posebnog interesa za Republiku Srbiju, odnosno koja je od posebnog kulturnog, prosvetnog ili istorijskog znaaja za Republiku Srbiju.

Vlada odreuje unikatne i ustanove od posebnog interesa za Republiku Srbiju. Osnivanje ustanove lan 28 Ustanovu moe da osnuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, nacionalni savet nacionalne manjine i drugo pravno ili fiziko lice. Osniva ustanove ne moe da bude fiziko lice koje je pravnosnanom presudom osueno za krivino delo za koje je izreena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca ili koje je osueno za: krivino delo nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnjenje; za krivino delo primanje mita ili davanje mita; za krivino delo iz grupe krivinih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraaja i protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom, bez obzira na izreenu krivinu sankciju, ni lice za koje je, u skladu sa zakonom, utvreno diskriminatorno ponaanje. Ustanova iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave moe da bude nastavna baza visokokolske ustanove - vebaonica, u skladu sa zakonom. Listu vebaonica iz stava 3. ovog lana, na osnovu sprovedenog javnog konkursa, reenjem utvruje ministar. Mrea ustanova lan 29 Broj i prostorni raspored ustanova iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, prema vrsti i strukturi, planira se aktom o mrei ustanova. Ustanova iz stava 1. ovog lana osniva se u skladu sa aktom o mrei ustanova. Akt o mrei predkolskih ustanova i akt o mrei osnovnih kola iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, donosi skuptina jedinice lokalne samouprave, na osnovu kriterijuma koje utvrdi Vlada. U jedinici lokalne samouprave u kojoj je u slubenoj upotrebi i jezik i pismo nacionalne manjine, odnosno u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku i pismu nacionalne manjine, akt o mrei predkolskih ustanova i osnovnih kola donosi se uz prethodno pribavljeno miljenje nacionalnog saveta nacionalne manjine iji je jezik i pismo u slubenoj upotrebi u jedinici lokalne samouprave, odnosno iji se jezik i pismo koristi u obrazovno-vaspitnom radu. Saglasnost na akt o mrei osnovnih kola daje Ministarstvo. Kada Ministarstvo utvrdi da nadleni organ jedinice lokalne samouprave nije doneo akt o mrei osnovnih kola, odredie rok za njegovo donoenje. Ako nadleni organ jedinice lokalne samouprave ne donese akt u roku iz stava 6. ovog lana, Ministarstvo donosi akt o mrei osnovnih kola. Vlada utvruje kriterijume na osnovu kojih donosi akt o mrei srednjih kola. Akt o mrei srednjih kola iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave donosi Vlada, na osnovu kriterijuma iz stava 8. ovog lana. Uslovi za osnivanje, poetak rada i obavljanje delatnosti ustanove

lan 30 Ustanovu moe da osnuje Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, ako: 1) postoji potreba za vaspitanjem i obrazovanjem dece, obrazovanjem i vaspitanjem uenika ili obrazovanjem odraslih na odreenom podruju; 2) ima program obrazovanja i vaspitanja; 3) ima obezbeena sredstva za osnivanje i rad. Drugo pravno ili fiziko lice moe da osnuje ustanovu ako, osim uslova iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana, ima garanciju poslovne banke da su obezbeena sredstva u visini potrebnih sredstava za godinu dana rada predkolske ustanove, ciklus osnovnog obrazovanja ili za trajanje programa srednjeg obrazovanja. Ustanova moe da pone sa radom i da obavlja delatnost obrazovanja i vaspitanja ako ispunjava uslove za osnivanje i ima: 1) propisani prostor, opremu i nastavna sredstva; 2) nastavnike, vaspitae i strune saradnike u radnom odnosu na neodreeno vreme; 3) obezbeene higijensko-tehnike uslove, u skladu sa zakonom i propisima kojima se ureuje ova oblast. Blie uslove za osnivanje, poetak rada i obavljanje delatnosti ustanove, propisuje ministar. Izdvojeno odeljenje ustanove lan 31 Ustanova obavlja delatnost u svom seditu. Ustanova moe da obavlja delatnost i van sedita, odnosno u drugom objektu, organizovanjem izdvojenog odeljenja, ako ispunjava uslove iz lana 30. stav 3. ovog zakona, uz saglasnost Ministarstva. Izdvojeno odeljenje nema svojstvo pravnog lica. Na organizovanje i rad izdvojenog odeljenja primenjuju se odredbe ovog i posebnog zakona. Verifikacija ustanova lan 32 Ustanova moe da pone sa radom kada se utvrdi da ispunjava uslove za osnivanje i poetak rada i dobije reenje o verifikaciji. Zahtev za verifikaciju podnosi se i kada se u ustanovi vri statusna promena, menja sedite, odnosno objekat, organizuje rad u izdvojenom odeljenju, uvodi novi obrazovni profil ili ostvaruje novi program obrazovanja i vaspitanja. Zahtev za verifikaciju sadri: naziv, sedite i vrstu ustanove, program obrazovanja i vaspitanja, jezik na kome e se ostvarivati obrazovno-vaspitni rad, razloge i opravdanost osnivanja i uslove koje obezbeuje osniva za poetak rada i obavljanje delatnosti. Uz zahtev se dostavljaju akt o osnivanju ustanove i dokazi o ispunjenosti uslova iz lana 30. ovog zakona.

O zahtevu za verifikaciju ustanove odluuje Ministarstvo najkasnije u roku od tri meseca od podnoenja zahteva. Reenje o zahtevu za verifikaciju ustanove konano je. Proirena delatnost ustanove lan 33 Ustanova koja ima reenje o verifikaciji moe da obavlja i drugu delatnost koja je u funkciji obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: proirena delatnost) pod uslovom da se njome ne ometa obavljanje delatnosti obrazovanja i vaspitanja. Uenici mlai od 15 godina ne mogu da se angauju u proirenoj delatnosti kole. Uenici sa navrenih 15 godina mogu da se angauju samo u okviru nastave, a zaposleni ustanove ako se ne ometa ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada. Proirena delatnost ustanove moe da bude davanje usluga, proizvodnja, prodaja i druga delatnost kojom se unapreuje ili doprinosi racionalnijem i kvalitetnijem obavljanju obrazovanja i vaspitanja. Srednja kola moe da ostvaruje programe obuka, u skladu sa potrebama trita rada. Odluku o proirenju delatnosti donosi organ upravljanja ustanove, uz saglasnost Ministarstva. Odluka o proirenju delatnosti ustanove iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave sadri i plan prihoda koji e se ostvariti i izdataka za obavljanje te delatnosti, nain angaovanja uenika i zaposlenih i nain raspolaganja i plan korienja ostvarenih sredstava, u skladu sa propisima koji reguliu budetski sistem. Blie uslove za obavljanje proirene delatnosti ustanove, propisuje ministar. Statusne promene i promene naziva i sedita lan 34 Ustanova moe da vri statusne promene, promenu naziva ili sedita. Odluku o statusnoj promeni ustanove donosi organ upravljanja, uz saglasnost osnivaa. Odluku o promeni naziva ili sedita ustanove donosi organ upravljanja, uz saglasnost osnivaa, a kada je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, uz saglasnost Ministarstva. kola ne moe da vri statusne promene, promenu naziva ili sedita u toku nastavne godine. Zabrana rada ustanove lan 35 Kada organ nadlean za obavljanje poslova inspekcijskog, odnosno struno-pedagokog nadzora utvrdi da ustanova ne ispunjava propisane uslove za rad ili ne obavlja delatnost na propisani nain, kao i u sluaju obustave rada ili trajka organizovanog suprotno zakonu, odredie joj rok za ispunjenje uslova, odnosno otklanjanje nepravilnosti u obavljanju delatnosti i o tome e obavestiti osnivaa.

Kada ustanova, iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, ne postupi u datom roku po nalogu organa iz stava 1. ovog lana, odnosno kada organ upravljanja ne obavlja poslove iz svoje nadlenosti, Ministarstvo preduzima jednu od sledeih privremenih mera: 1) razreava organ upravljanja i imenuje privremeni organ upravljanja; 2) razreava direktora i postavlja vrioca dunosti direktora; 3) razreava organ upravljanja i direktora i imenuje privremeni organ upravljanja i postavlja vrioca dunosti direktora. Privremeni organ upravljanja iz stava 2. ovog lana ima najmanje pet lanova i obavlja poslove iz nadlenosti organa upravljanja. Ako u toku trajanja privremene mere iz stava 2. taka 1) istekne mandat direktoru ustanove, ministar postavlja vrioca dunosti direktora do prestanka privremene mere i izbora direktora. Ako u toku trajanja privremene mere iz stava 2. taka 2) istekne mandat organu upravljanja ustanove, ministar imenuje privremeni organ upravljanja, do prestanka privremene mere i imenovanja organa upravljanja. Vrilac dunosti direktora ustanove i privremeni organ upravljanja obavljaju dunosti dok Ministarstvo ne utvrdi da su ispunjeni uslovi, otklonjene nepravilnosti iz stava 1. ovog lana i da su se stekli uslovi za prestanak privremenih mera, a najdue est meseci. Ako vrilac dunosti direktora ustanove i privremeni organ upravljanja ne otklone utvrene nepravilnosti, Ministarstvo zabranjuje rad ustanove. Kada ustanova iji je osniva drugo pravno ili fiziko lice ne postupi u datom roku po nalogu organa iz stava 1. ovog lana, odnosno kada organ upravljanja ne obavlja poslove iz svoje nadlenosti, a osniva ne preduzme mere u skladu sa zakonom ni posle propisanog roka za otklanjanje nepravilnosti, Ministarstvo zabranjuje rad ustanove. Ukidanje ustanove lan 36 Ustanova se ukida u skladu sa zakonom. Uenici kole koja se ukida imaju pravo da zavre zapoeto obrazovanje u drugoj koli koju odredi Ministarstvo. Strana ustanova lan 37 Ustanovu moe, pod uslovima predvienim meunarodnim ugovorom, odnosno pod uslovom reciprociteta, da osnuje strana drava, strano pravno ili fiziko lice radi ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja koji nisu doneti na osnovu ovog zakona, ako je program donet, odnosno akreditovan u inostranstvu, ako ispunjava uslove iz lana 30. stav 1. ovog zakona i dobije odobrenje Ministarstva. Isprava koju izda ustanova iz stava 1. ovog lana priznaje se pod uslovima i po postupku, propisanim posebnim zakonom. Ministarstvo vodi evidenciju o stranim ustanovama kojima je dato odobrenje. Centar za struno usavravanje

lan 38 Jedinica teritorijalne autonomije, odnosno jedinica lokalne samouprave, moe samostalno ili u saradnji sa drugim jedinicama lokalne samouprave da osnuje centar za struno usavravanje, u skladu sa zakonom kojim se ureuju javne slube. U ostvarivanju delatnosti centar iz stava 1. ovog lana duan je da potuje opte principe i ciljeve obrazovanja i vaspitanja i da struno usavravanje zaposlenih ostvaruje u skladu sa ovim zakonom. Centar iz stava 1. ovog lana vri izbor odobrenih programa strunog usavravanja i daje prednost onim programima za koje proceni da na najcelishodniji nain obezbeuju postizanje optih standarda postignua i obavlja druge poslove. Druga organizacija lan 39 Druga organizacija, odnosno fiziko lice moe da ostvaruje i posebne programe u oblasti predkolskog vaspitanja i obrazovanja ako ispunjava standarde uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predkolskog vaspitanja i obrazovanja i dobije odobrenje Ministarstva. Druga organizacija, odnosno fiziko lice moe da ostvaruje posebne programe strunog osposobljavanja i obuke ako ispunjava standarde za ostvarivanje posebnih programa i dobije odobrenje Ministarstva. Registar lan 40 Ministarstvo vodi evidenciju (u daljem tekstu: registar): 1) ustanova koje obavljaju delatnost obrazovanja i vaspitanja, kao i proirenu delatnost; 2) drugih organizacija i fizikih lica koja obavljaju poslove u oblasti predkolskog vaspitanja i obrazovanja ili ostvaruju propisane, odnosno odobrene posebne programe strunog osposobljavanja ili obuke; 3) propisanih, odnosno odobrenih programa strunog osposobljavanja i obuke; 4) nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika kojima je izdata licenca za nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika; 5) direktora kojima je izdata licenca za direktora; 6) sekretara koji su poloili struni ispit za sekretara. Registar je javan i uva se trajno u pisanom i elektronskom obliku. Svi vidovi prikupljanja, obrade i korienja linih podataka iz registra sprovode se u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita podataka o linosti. Sadraj i nain voenja registra propisuje ministar. Autonomija ustanove lan 41 Pod autonomijom ustanove podrazumeva se pravo na:

1) donoenje statuta, programa obrazovanja i vaspitanja, razvojnog plana, godinjeg plana rada ustanove, pravila ponaanja u ustanovi i drugih optih akata ustanove; 2) donoenje plana strunog usavravanja i profesionalnog razvoja nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika; 3) samovrednovanje rada ustanove; 4) izbor zaposlenih i predstavnika zaposlenih u organ upravljanja i strune organe; 5) ureivanje unutranje organizacije i rada strunih organa; 6) nain ostvarivanja saradnje sa ustanovama iz oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne i deje zatite, javnim preduzeima, privrednim drutvima i drugim organizacijama, radi ostvarivanja prava dece, uenika i zaposlenih. Ustanova donosi opte i druge akte potujui opte principe i ciljeve obrazovanja i vaspitanja i kojima se na najcelishodniji nain obezbeuje ostvarivanje optih ishoda obrazovanja. Odgovornost ustanove za bezbednost dece i uenika lan 42 Ustanova je duna da propie mere, nain i postupak zatite i bezbednosti dece i uenika za vreme boravka u ustanovi i svih aktivnosti koje organizuje ustanova, u saradnji sa nadlenim organom jedinice lokalne samouprave. Ustanova je duna da sprovodi mere iz stava 1. ovog lana. Blie uslove, oblike, mere, nain, postupak i smernice za zatitu i bezbednost dece i uenika u ustanovi, propisuje ministar. Pravila ponaanja u ustanovi lan 43 U ustanovi se neguju odnosi meusobnog razumevanja i uvaavanja linosti dece, uenika, zaposlenih i roditelja. Zaposleni imaju obavezu da svojim radom i ukupnim ponaanjem doprinose razvijanju pozitivne atmosfere u ustanovi. Ponaanje u ustanovi i odnosi dece, uenika, zaposlenih i roditelja ureuju se pravilima ponaanja u ustanovi. Zabrana diskriminacije lan 44 U ustanovi su zabranjene aktivnosti kojima se ugroavaju, omalovaavaju, diskriminiu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etnike, jezike, verske ili polne pripadnosti, fizikih i psihikih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno politikog opredeljenja i podsticanje ili nespreavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Pod diskriminacijom lica ili grupe lica smatra se svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven nain, iskljuivanje ili ograniavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili proputanje injenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlaivanjem ili davanjem prvenstva.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zatite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom poloaju. Blie kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, uenika ili treeg lica u ustanovi, zajedniki propisuje ministar i organ nadlean za pripremu propisa o ljudskim i manjinskim pravima. Zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja lan 45 U ustanovi je zabranjeno: fiziko, psihiko i socijalno nasilje; zlostavljanje i zanemarivanje dece i uenika; fiziko kanjavanje i vreanje linosti, odnosno seksualna zloupotreba dece i uenika ili zaposlenih. Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput uinjenog ili ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponaanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugroavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva linosti deteta i uenika ili zaposlenog. Zanemarivanje i nemarno postupanje predstavlja proputanje ustanove ili zaposlenog da obezbedi uslove za pravilan razvoj deteta i uenika. Ustanova je duna da odmah podnese prijavu nadlenom organu ako se kod deteta ili uenika primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja. Pod fizikim nasiljem, u smislu stava 1. ovog lana, smatra se: fiziko kanjavanje dece i uenika od strane zaposlenih i drugih odraslih osoba; svako ponaanje koje moe da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povreivanja deteta, uenika ili zaposlenog; nasilno ponaanje zaposlenog prema deci, uenicima ili drugim zaposlenim, kao i uenika prema drugim uenicima ili zaposlenim. Pod psihikim nasiljem, u smislu stava 1. ovog lana smatra se ponaanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugroavanja psihikog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva deteta i uenika ili zaposlenog. Pod socijalnim nasiljem, u smislu stava 1. ovog lana smatra se iskljuivanje deteta i uenika iz grupe vrnjaka i razliitih oblika socijalnih aktivnosti ustanove. U ustanovi je zabranjen svaki oblik nasilja i zlostavljanja iz stava 2. ovog lana od strane uenika, njegovog roditelja, odnosno staratelja ili odraslog, nad nastavnikom, vaspitaem, strunim saradnikom i drugim zaposlenim. Zbog povrede zabrane iz stava 8. ovog lana protiv roditelja, odnosno staratelja deteta ili uenika pokree se prekrajni, odnosno krivini postupak. Protokol postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje i zlostavljanje, sadraj i naine sprovoenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslove i naine za procenu rizika, naine zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, propisuje ministar. Blie uslove o nainima prepoznavanja neverbalnih oblika zlostavljanja dece i uenika od strane zaposlenog za vreme nege, odmora i rekreacije i drugih oblika vaspitno-obrazovnog rada, propisuje ministar. Zabrana stranakog organizovanja i delovanja lan 46 U ustanovi nije dozvoljeno stranako organizovanje i delovanje i korienje prostora ustanove u te svrhe. Statut ustanove

lan 47 Ustanova ima statut. Statut je osnovni opti akt ustanove, kojim se blie ureuju organizacija, nain rada, upravljanje i rukovoenje u ustanovi, postupanje organa ustanove radi obezbeivanja ostvarivanja prava deteta i uenika, zatite i bezbednosti dece, uenika i zaposlenih i mere za spreavanje povreda zabrana utvrenih ovim zakonom, nain objavljivanja optih akata i obavetavanja svih zainteresovanih strana o odlukama organa i druga pitanja, u skladu sa zakonom. Osiguranje kvaliteta rada ustanove lan 48 Ustanova se samostalno i u saradnji sa nadlenim organom jedinice lokalne samouprave stara o obezbeivanju i unapreivanju uslova za razvoj obrazovanja i vaspitanja, osiguranja i unapreivanja kvaliteta programa obrazovanja i vaspitanja, svih oblika obrazovno-vaspitnog rada i uslova u kojima se on ostvaruje. Radi osiguranja kvaliteta rada u ustanovi se vrednuju ostvarivanje ciljeva i standarda postignua, programa obrazovanja i vaspitanja, razvojnog plana i zadovoljstva uenika i roditelja, odnosno staratelja dece i uenika. Vrednovanje kvaliteta ostvaruje se kao samovrednovanje i spoljanje vrednovanje. Samovrednovanjem ustanova ocenjuje: kvalitet programa obrazovanja i vaspitanja i njegovo ostvarivanje, sve oblike i nain ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada, struno usavravanje i profesionalni razvoj, uslove u kojima se ostvaruje obrazovanje i vaspitanje, zadovoljstvo uenika i roditelja, odnosno staratelja dece i uenika. U samovrednovanju uestvuju struni organi, savet roditelja, ueniki parlament, direktor i organ upravljanja ustanove. Samovrednovanje se obavlja svake godine po pojedinim oblastima vrednovanja, a svake etvrte ili pete godine u celini. Izvetaj o samovrednovanju kvaliteta rada ustanove podnosi direktor vaspitno-obrazovnom, nastavnikom, odnosno pedagokom veu, savetu roditelja i organu upravljanja. Spoljanje vrednovanje rada ustanove obavlja se struno-pedagokim nadzorom Ministarstva i od strane Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja uestvuje u spoljanjem vrednovanju kvaliteta rada ustanove putem vrednovanja postignua uenika na zavrnim i maturskim ispitima ili po ukazanoj potrebi. Organe i tela ustanove, postupke praenja ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja, drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada i uslova rada, osnove i merila za samovrednovanje i vrednovanje, sadrinu i nain objavljivanja rezultata samovrednovanja i vrednovanja kvaliteta rada ustanove, po pribavljenom miljenju nadlenog saveta, propisuje ministar. Razvojni plan ustanove lan 49 Ustanova ima razvojni plan. Razvojni plan ustanove jeste strateki plan razvoja ustanove koji sadri prioritete u ostvarivanju obrazovnovaspitnog rada, plan i nosioce aktivnosti, kriterijume i merila za vrednovanje planiranih aktivnosti i druga pitanja od znaaja za razvoj ustanove.

Razvojni plan ustanove donosi se na osnovu izvetaja o samovrednovanju i izvetaja o ostvarenosti standarda postignua i drugih indikatora kvaliteta rada ustanove. Razvojni plan donosi organ upravljanja, na predlog strunog aktiva za razvojno planiranje, za period od tri do pet godina. U postupku osiguranja kvaliteta rada ustanove vrednuje se i ostvarivanje razvojnog plana ustanove. Sredstva ustanove lan 50 Zemljite, zgrade i druga sredstva koja su steena, odnosno koja steknu ustanove iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, jesu u javnoj svojini i koriste se za obavljanje delatnosti utvrene ovim zakonom. Strukovno i struno povezivanje lan 51 Ustanove mogu da se povezuju i sarauju sa odgovarajuim ustanovama u zemlji i inostranstvu, radi unapreivanja obrazovanja i vaspitanja i razmene iskustava. U funkciji unapreivanja obrazovanja i vaspitanja ustanove mogu da se meusobno povezuju u strukovna udruenja. Na osnivanje, organizaciju, upis u registar i rad udruenja iz stava 2. ovog lana shodno se primenjuju propisi koji se odnose na udruenja. Strukovna udruenja imaju pravo davanja miljenja o pitanjima od znaaja za rad udruenih ustanova. Nastavnici, vaspitai i struni saradnici mogu da se meusobno povezuju u struna drutva. Struna drutva imaju pravo da daju miljenje i predloge za unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada i da uestvuju u radu komisija i timova koji se bave obrazovanjem i vaspitanjem. Na osnivanje, organizaciju, upis u registar i rad strunog drutva primenjuju se propisi kojima se ureuje udruivanje. IV ORGANI USTANOVE Organi ustanove lan 52 Ustanova ima organe upravljanja, rukovoenja, strune i savetodavne organe, u skladu sa ovim zakonom, osnivakim aktom i optim aktom. Prilikom utvrivanja sastava organa upravljanja ustanove koju osniva drugo pravno ili fiziko lice, obezbeuje se ravnopravna zastupljenost roditelja, a struni organi - obrazuju se u skladu sa optim aktom. ORGANI USTANOVE IJI JE OSNIVA REPUBLIKA SRBIJA, AUTONOMNA POKRAJINA ILI JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE Organi upravljanja ustanove

lan 53 Organ upravljanja u predkolskoj ustanovi jeste upravni odbor. Organ upravljanja u koli jeste kolski odbor. Predsednik i lanovi organa upravljanja obavljaju poslove iz svoje nadlenosti, bez naknade. Sastav i imenovanje organa upravljanja lan 54 Organ upravljanja ima devet lanova, ukljuujui i predsednika. lanove organa upravljanja ustanove imenuje i razreava skuptina jedinice lokalne samouprave, a predsednika biraju lanovi veinom glasova od ukupnog broja lanova organa upravljanja. Organ upravljanja ustanove ine po tri predstavnika zaposlenih, roditelja i jedinice lokalne samouprave. U ustanovi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine lanovi organa upravljanja predstavnici jedinice lokalne samouprave imenuju se uz pribavljeno miljenje odgovarajueg nacionalnog saveta nacionalne manjine. Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi miljenje u roku od 15 dana od prijema zahteva, smatra se da je miljenje dato. U ustanovi u kojoj se u veini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za koje je, u skladu sa zakonom kojim se ureuju nadlenosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, utvreno da su od posebnog znaaja za nacionalnu manjinu, nacionalni savet nacionalne manjine predlae tri lana predstavnika jedinice lokalne samouprave u organ upravljanja. kolski odbor osnovne kole za obrazovanje odraslih ima sedam lanova, ukljuujui i predsednika, od kojih tri iz reda zaposlenih i etiri predstavnika jedinice lokalne samouprave. Za srednje kole od posebnog interesa za Republiku Srbiju i unikatne kole Ministarstvo predlae skuptini jedinice lokalne samouprave tri istaknuta predstavnika: privredne komore, zanatlija, udruenja poslodavaca, nacionalne organizacije za zapoljavanje, sindikata i drugih zainteresovanih za rad kole (u daljem tekstu: socijalni partneri). U kolski odbor srednje strune kole skuptina jedinice lokalne samouprave imenuje tri predstavnika socijalnih partnera iz podruja rada kole. U srednjoj strunoj koli u kojoj se u veini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za koju je, u skladu sa zakonom kojim se ureuju nadlenosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, utvreno da je od posebnog znaaja za nacionalnu manjinu, nacionalni savet nacionalne manjine u organ upravljanja od tri lana najmanje jednog predlae iz reda predstavnika socijalnih partnera iz podruja rada kole. kolski odbor srednje kole za obrazovanje odraslih ima devet lanova, ukljuujui i predsednika, i to po tri predstavnika zaposlenih, socijalnih partnera i jedinice lokalne samouprave. lanove organa upravljanja iz reda zaposlenih predlae vaspitno-obrazovno, odnosno nastavniko vee, za kolu sa domom - nastavniko i pedagoko vee, na zajednikoj sednici, a iz reda roditelja - savet roditelja, tajnim izjanjavanjem. Za lana organa upravljanja ne moe da bude predloeno ni imenovano lice: 1) koje je pravnosnanom presudom osueno za krivino delo za koje je izreena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca ili koje je osueno za: krivino delo nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnjenje; za krivino delo primanje mita ili davanje

mita; za krivino delo iz grupe krivinih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraaja i protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom, bez obzira na izreenu krivinu sankciju, ni lice za koje je, u skladu sa zakonom, utvreno diskriminatorno ponaanje; 2) koje bi moglo da zastupa interese vie struktura, osim lanova sindikata; 3) iji su poslovi, dunost ili funkcija nespojivi sa obavljanjem poslova u organu upravljanja; 4) koje je ve imenovano za lana organa upravljanja druge ustanove; 5) koje je izabrano za direktora druge ustanove; 6) u drugim sluajevima, utvrenim zakonom. Skuptina jedinice lokalne samouprave odluuje reenjem o predlogu ovlaenog predlagaa. Ako ovlaeni predlaga ne sprovede postupak u skladu sa ovim zakonom ili predloi kandidata suprotno odredbama ovog zakona, skuptina jedinice lokalne samouprave odreuje rok za usklaivanje sa ovim zakonom. Ako ovlaeni predlaga ni u datom roku ne postupi u skladu sa ovim zakonom, skuptina jedinice lokalne samouprave imenovae lanove organa upravljanja bez predloga ovlaenog predlagaa. Reenje o imenovanju, odnosno razreenju organa upravljanja - konano je u upravnom postupku. Mandat organa upravljanja lan 55 Mandat organa upravljanja traje etiri godine. Postupak za imenovanje lanova organa upravljanja pokree se najkasnije dva meseca pre isteka mandata prethodno imenovanim lanovima organa upravljanja. Skuptina jedinice lokalne samouprave razreie, pre isteka mandata, pojedine lanove, ukljuujui i predsednika ili organ upravljanja ustanove, na lini zahtev lana, kao i ako: 1) organ upravljanja donosi nezakonite odluke ili ne donosi odluke koje je na osnovu zakona i statuta duan da donosi; 2) lan organa upravljanja neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom onemoguava rad organa upravljanja; 3) u postupku preispitavanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti; 4) ovlaeni predlaga pokrene inicijativu za razreenje lana organa upravljanja zbog prestanka osnova po kojem je imenovan u organ upravljanja; 5) nastupi uslov iz lana 54. stav 11. ovog zakona. Izborni period novoimenovanog pojedinog lana organa upravljanja traje do isteka mandata organa upravljanja. Kada Ministarstvo utvrdi nepravilnosti u postupku imenovanja, odnosno razreenja organa upravljanja, skuptina jedinice lokalne samouprave duna je da odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja akta kojim se nalae mera, otkloni utvrene nepravilnosti.

Ako skuptina jedinice lokalne samouprave ne pokrene postupak za preispitivanje akta o imenovanju, odnosno razreenju organa upravljanja i ne usaglasi ga sa ovim zakonom, u roku iz stava 5. ovog lana, ministar razreava postojei i imenuje privremeni organ upravljanja ustanove. Privremeni organ upravljanja lan 56 Ministar imenuje privremeni organ upravljanja ustanove ako ih ne imenuje jedinica lokalne samouprave do isteka mandata prethodno imenovanim lanovima organa upravljanja. Mandat privremenog organa upravljanja ustanove traje do imenovanja novog. Nadlenost organa upravljanja lan 57 Organ upravljanja ustanove: 1) donosi statut, pravila ponaanja u ustanovi i druge opte akte i daje saglasnost na akt o organizaciji i sistematizaciji poslova; 2) donosi predkolski, kolski, odnosno vaspitni program (u daljem tekstu: program obrazovanja i vaspitanja), razvojni plan, godinji plan rada, usvaja izvetaje o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i samovrednovanju; 3) utvruje predlog finansijskog plana za pripremu budeta Republike Srbije; 4) donosi finansijski plan ustanove, u skladu sa zakonom; 5) usvaja izvetaj o poslovanju, godinji obraun i izvetaj o izvoenju ekskurzija, odnosno nastave u prirodi; 6) raspisuje konkurs i bira direktora; 7) razmatra potovanje optih principa, ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignua i preduzima mere za poboljanje uslova rada i ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada; 8) donosi plan strunog usavravanja zaposlenih i usvaja izvetaj o njegovom ostvarivanju; 9) odluuje po albi, odnosno prigovoru na reenje direktora; 10) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom. Organ upravljanja donosi odluke veinom glasova ukupnog broja lanova. Sednicama organa upravljanja prisustvuje i uestvuje u njihovom radu predstavnik sindikata u ustanovi, bez prava odluivanja. Sednicama kolskog odbora osnovne kole prisustvuju i uestvuju u njihovom radu dva predstavnika uenikog parlamenta, bez prava odluivanja. Sednicama kolskog odbora srednje kole kada kolski odbor odluuje po pitanjima iz lana 57. stav 1. ta. 3), 4), 5), 6) i 9) prisustvuju i uestvuju u njihovom radu dva predstavnika uenikog parlamenta, bez prava odluivanja. kolski odbor srednje kole sastaje se u proirenom sastavu kada razmatra i odluuje o pitanjima iz lana 57. stav 1. ta. 1), 2), 7) i 8).

Proireni sastav ukljuuje dva punoletna uenika koje bira ueniki parlament kole. Za obavljanje poslova iz svoje nadlenosti organ upravljanja odgovara organu koji ga imenuje i osnivau. Savet roditelja lan 58 Ustanova ima savet roditelja, osim kole za obrazovanje odraslih. U savet roditelja kole bira se po jedan predstavnik roditelja uenika svakog odeljenja, odnosno vaspitne grupe ako kola ostvaruje predkolski program. U ustanovi u kojoj stiu obrazovanje pripadnici nacionalne manjine, odnosno etnike grupe u savetu roditelja srazmerno su zastupljeni i predstavnici nacionalne manjine, odnosno etnike grupe. U ustanovi u kojoj stiu obrazovanje deca i uenici sa smetnjama u razvoju, lan saveta roditelja je i predstavnik roditelja dece, odnosno uenika sa smetnjama u razvoju. Savet roditelja: 1) predlae predstavnike roditelja dece, odnosno uenika u organ upravljanja; 2) predlae svog predstavnika u struni aktiv za razvojno planiranje i u druge timove ustanove; 3) predlae mere za osiguranje kvaliteta i unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada; 4) uestvuje u postupku predlaganja izbornih predmeta i u postupku izbora udbenika; 5) razmatra predlog programa obrazovanja i vaspitanja, razvojnog plana, godinjeg plana rada, izvetaje o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i o samovrednovanju; 6) razmatra namenu korienja sredstava od donacija i od proirene delatnosti ustanove; 7) predlae organu upravljanja namenu korienja sredstava ostvarenih radom uenike zadruge i prikupljenih od roditelja; 8) razmatra i prati uslove za rad ustanove, uslove za odrastanje i uenje, bezbednost i zatitu dece i uenika; 9) uestvuje u postupku propisivanja mera iz lana 42. ovog zakona; 10) daje saglasnost na program i organizovanje ekskurzije, odnosno programe nastave u prirodi i razmatra izvetaj o njihovom ostvarivanju; 11) razmatra i druga pitanja utvrena statutom. Savet roditelja svoje predloge, pitanja i stavove upuuje organu upravljanja, direktoru i strunim organima ustanove. Nain izbora saveta roditelja ustanove ureuje se statutom ustanove, a rad poslovnikom saveta. Direktor ustanove lan 59 Direktor rukovodi radom ustanove.

Direktor ustanove moe da bude lice koje ispunjava uslove propisane lanom 8. stav 2. i lanom 120. ovog zakona. Dunost direktora predkolske ustanove moe da obavlja lice koje ima: obrazovanje iz lana 8. stav 2. ovog zakona za vaspitaa ili strunog saradnika, dozvolu za rad, obuku i poloen ispit za direktora ustanove i najmanje pet godina rada u ustanovi nakon steenog odgovarajueg obrazovanja. Dunost direktora predkolske ustanove moe da obavlja i lice koje ima: odgovarajue obrazovanje iz lana 8. stav 3. ovog zakona za vaspitaa, dozvolu za rad, obuku i poloen ispit za direktora ustanove i najmanje deset godina rada u predkolskoj ustanovi na poslovima vaspitanja i obrazovanja nakon steenog odgovarajueg obrazovanja. Dunost direktora kole moe da obavlja lice koje ima odgovarajue obrazovanje iz lana 8. stav 2. ovog zakona za nastavnika te vrste kole i podruja rada, za pedagoga i psihologa, dozvolu za rad, obuku i poloen ispit za direktora ustanove i najmanje pet godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon steenog odgovarajueg obrazovanja. Izuzetno, dunost direktora osnovne kole moe da obavlja lice koje ima odgovarajue obrazovanje iz lana 8. stav 3. ovog zakona za nastavnika te vrste kole, dozvolu za rad, obuku i poloen ispit za direktora ustanove i najmanje deset godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon steenog odgovarajueg obrazovanja, ako se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat sa odgovarajuim obrazovanjem iz lana 8. stav 2. ovog zakona. Na ponovljenom konkursu kandidati koji imaju odgovarajue obrazovanje iz lana 8. st. 2. i 3. ovog zakona, ravnopravni su. Ispit za direktora ustanove moe da polae i lice koje ispunjava uslove za direktora ustanove i koje ima i dokaz o pohaanom propisanom programu obuke. Lice koje poloi ispit za direktora stie dozvolu za rad direktora (u daljem tekstu: licenca za direktora). Izabrani direktor koji nema poloen ispit za direktora, duan je da ga poloi u roku od godinu dana od dana stupanja na dunost. Direktoru koji ne poloi ispit za direktora u roku od godinu dana od dana stupanja na dunost, prestaje dunost direktora. Licenca za direktora oduzima se direktoru koji je osuen pravnosnanom presudom za krivino delo ili privredni prestup u vrenju dunosti. Direktor ustanove bira se na period od etiri godine. Mandat direktora tee od dana stupanja na dunost. Direktoru ustanove miruje radni odnos za vreme prvog izbornog perioda na radnom mestu sa koga je izabran. Direktoru ustanove prestaje radni odnos ako se u toku trajanja mandata utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 2. ovog lana ili odbije da se podvrgne lekarskom pregledu na zahtev organa upravljanja. O pravima, obavezama i odgovornostima direktora odluuje organ upravljanja. Blie uslove za izbor direktora, program obuke u skladu sa standardima kompetencija direktora, program ispita, nain i postupak polaganja ispita, sastav i nain rada komisije Ministarstva, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine pred kojom se polae ispit za direktora, sadrinu i izgled obrasca licence za direktora, sadraj i nain voenja registra izdatih licenci za direktora, trokove polaganja ispita, naknade za rad lanova komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem ispita i sticanjem licence za direktora, propisuje ministar. Izbor direktora ustanove

lan 60 Direktora ustanove bira organ upravljanja na osnovu konkursa, po pribavljenom miljenju vaspitnoobrazovnog, nastavnikog, odnosno nastavnikog i pedagokog vea. U ustanovi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine, organ upravljanja bira direktora uz pribavljeno miljenje odgovarajueg nacionalnog saveta nacionalne manjine. U ustanovi u kojoj se u veini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za koju je, u skladu sa zakonom kojim se ureuju nadlenosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, utvreno da je od posebnog znaaja za nacionalnu manjinu, organ upravljanja bira direktora uz prethodnu saglasnost odgovarajueg nacionalnog saveta nacionalne manjine. Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi miljenje, odnosno prethodnu saglasnost u roku od 15 dana od prijema zahteva, smatra se da je miljenje, odnosno saglasnost data. Miljenje vea iz stava 1. ovog lana daje se na posebnoj sednici kojoj prisustvuju svi zaposleni i koji se izjanjavaju o svim kandidatima tajnim izjanjavanjem. Konkurs za izbor direktora raspisuje se najkasnije tri meseca pre isteka mandata direktora. Odluka sa dokumentacijom o izabranom kandidatu dostavlja se ministru na saglasnost. Smatra se da je odluka organa upravljanja o izboru direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost ako u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke ne donese akt kojim odbija saglasnost. Organ upravljanja ustanove posle proteka roka iz stava 8. ovog lana donosi reenje o izboru direktora i dostavlja ga uesnicima konkursa. Reenjem se utvruju i vreme stupanja na dunost, kao i obaveza polaganja ispita za direktora. Uesnik konkursa nezadovoljan reenjem iz stava 9. ovog lana ima pravo na sudsku zatitu u upravnom sporu. Akt o odbijanju saglasnosti ministar donosi ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa zakonom ili se njenim donoenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti ustanove. Ako ministar donese akt kojim se odbija davanje saglasnosti na odluku o izboru direktora ustanove, raspisuje se novi konkurs. Vrilac dunosti direktora lan 61 Vrioca dunosti direktora postavlja organ upravljanja do izbora direktora ako direktoru ustanove prestane dunost, a nije raspisan konkurs ili organ upravljanja nije doneo odluku o izboru ili je ministar doneo akt kojim je odbijeno davanje saglasnosti na odluku organa upravljanja. Ako organ upravljanja ne postavi vrioca dunosti direktora u sluajevima iz stava 1. ovog lana ili ne donese odluku po ponovljenom konkursu, odnosno ministar ne da saglasnost na odluku po ponovljenom konkursu, vrioca dunosti direktora postavlja ministar, u roku od sedam dana od dana saznanja za nastupanje razloga za postavljenje. Za vrioca dunosti direktora ustanove ne moe biti postavljeno lice koje u postupku izbora za direktora nije dobilo saglasnost. Za vrioca dunosti direktora ustanove moe da bude postavljen nastavnik, vaspita i struni saradnik, najdue est meseci.

Vriocu dunosti direktora ustanove miruje radni odnos na poslovima sa kojih je postavljen, za vreme dok obavlja tu dunost. Prava, obaveze i odgovornosti direktora ustanove odnose se i na vrioca dunosti direktora. Nadlenost i odgovornost direktora ustanove lan 62 Direktor je odgovoran za zakonitost rada i za uspeno obavljanje delatnosti ustanove. Direktor za svoj rad odgovara organu upravljanja i ministru. Osim poslova utvrenih zakonom i statutom ustanove, direktor: 1) planira i organizuje ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja i svih aktivnosti ustanove; 2) stara se o osiguranju kvaliteta, samovrednovanju, ostvarivanju standarda postignua i unapreivanju obrazovno-vaspitnog rada; 3) stara se o ostvarivanju razvojnog plana ustanove; 4) odluuje o korienju sredstava utvrenih finansijskim planom i odgovara za odobravanje i namensko korienje tih sredstava, u skladu sa zakonom; 5) sarauje sa organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama i udruenjima; 6) organizuje i vri pedagoko-instruktivni uvid i prati kvalitet obrazovno-vaspitnog rada i pedagoke prakse i preduzima mere za unapreivanje i usavravanje rada nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika; 7) planira i prati struno usavravanje i sprovodi postupak za sticanje zvanja nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika; 8) preduzima mere u sluajevima povreda zabrana iz l. 44. do 46. ovog zakona i nedolinog ponaanja zaposlenog i njegovog negativnog uticaja na decu i uenike; 9) preduzima mere radi izvravanja naloga prosvetnog inspektora i prosvetnog savetnika, kao i drugih inspekcijskih organa; 10) stara se o blagovremenom i tanom unosu i odravanju aurnosti baze podataka o ustanovi u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete; 11) stara se o blagovremenom objavljivanju i obavetavanju zaposlenih, uenika i roditelja odnosno staratelja, strunih organa i organa upravljanja o svim pitanjima od interesa za rad ustanove i ovih organa; 12) saziva i rukovodi sednicama vaspitno-obrazovnog, nastavnikog, odnosno pedagokog vea, bez prava odluivanja; 13) obrazuje struna tela i timove, usmerava i usklauje rad strunih organa u ustanovi; 14) sarauje sa roditeljima, odnosno starateljima dece i uenika; 15) podnosi izvetaje o svom radu i radu ustanove organu upravljanja, najmanje dva puta godinje; 16) donosi opti akt o organizaciji i sistematizaciji poslova;

17) odluuje o pravima, obavezama i odgovornostima uenika i zaposlenih, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. U sluaju privremene odsutnosti ili spreenosti direktora da obavlja dunost, zamenjuje ga nastavnik, vaspita i struni saradnik u ustanovi na osnovu ovlaenja direktora, odnosno organa upravljanja, u skladu sa zakonom. Prestanak dunosti direktora lan 63 Dunost direktora ustanove prestaje: istekom mandata, na lini zahtev, sticanjem uslova za mirovanje radnog odnosa, prestankom radnog odnosa i razreenjem. Odluku o prestanku dunosti direktora donosi organ upravljanja. Organ upravljanja razreava direktora ustanove ako je utvreno da: 1) ustanova nije donela blagovremeno program obrazovanja, odnosno ne ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja ili ne preduzima mere za ostvarivanje principa, ciljeva i standarda postignua; 2) ustanova ne sprovodi mere za bezbednost i zatitu dece i uenika; 3) direktor ne preduzima ili neblagovremeno preduzima odgovarajue mere u sluajevima povreda zabrana iz l. 44. do 46. ovog zakona i teih povreda radnih obaveza zaposlenih; 4) u ustanovi nije obezbeeno uvanje propisane evidencije i dokumentacije; 5) se u ustanovi vodi evidencija i izdaju javne isprave suprotno ovom i posebnom zakonu; 6) direktor ne ispunjava uslove iz lana 59. ovog zakona; 7) direktor ne postupa po nalogu, odnosno meri nadlenog organa za otklanjanje utvrenih nedostataka i nepravilnosti; 8) direktor predlaganjem nezakonitih odluka, nepotpunim, neblagovremenim i netanim obavetavanjem ili sazivanjem sednica suprotno poslovniku ometa rad organa upravljanja i zaposlenih; 9) direktor nije obezbedio da se u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete vri blagovremen i taan unos i odravanje aurne baze podataka ustanove; 10) je u radni odnos primio ili angauje lice van radnog odnosa suprotno zakonu, posebnom kolektivnom ugovoru i optem aktu i u drugim sluajevima, u skladu sa zakonom; 10a) je namerno ili krajnjom nepanjom uinio propust prilikom donoenja odluke u disciplinskom postupku, koja je pravnosnanom sudskom presudom ponitena kao nezakonita i ako je ustanova obavezana na naknadu tete u iznosu koji moe ugroziti redovno poslovanje ustanove. Direktor je materijalno odgovoran za tetu koju namerno ili krajnjom nepanjom nanese ustanovi, u skladu sa zakonom. Organ upravljanja razreava direktora ustanove dunosti ako mu se u disciplinskom postupku izrekne mera prestanka radnog odnosa zbog utvrene odgovornosti za teu povredu radne obaveze propisane za zaposlene iz lana 141. ovog zakona ili se stekne uslov za otkaz ugovora o radu u skladu sa optim propisima o radu. Organ upravljanja razreava direktora dunosti pre isteka mandata kada je konanim aktom nadlenog organa utvreno da je ustanova, odnosno direktor odgovaran za prekraj iz ovog ili posebnog zakona, privredni prestup ili krivino delo u vrenju dunosti.

Organ upravljanja razreava direktora ustanove po naloenoj meri prosvetnog inspektora, u roku od osam dana od dana prijema naloga. Smatra se da je odluka organa upravljanja o razreenju direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost, ako u roku od 15 dana od dana njenog dostavljanja ne donese akt kojim odbija saglasnost. Akt o odbijanju saglasnosti ministar donosi ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa ovim zakonom ili se njenim donoenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti ustanove. Ako organ upravljanja ne donese odluku o razreenju direktora u roku iz stava 5. ovog lana, moe da ga razrei ministar, u roku od 15 dana od dana prijema zapisnika o neizvrenom nalogu. Prava direktora ustanove po prestanku dunosti lan 64 Direktor ustanove kome prestane dunost zbog isteka drugog i svakog narednog mandata ili na lini zahtev, rasporeuje se na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja. Ako nema odgovarajuih poslova u istoj ili drugoj ustanovi, lice iz stava 1. ovog lana ostvaruje prava kao zaposleni za ijim radom prestane potreba, u skladu sa zakonom. Direktoru ustanove koji je razreen u skladu sa lanom 63. st. 3. i 4. ovog zakona, prestaje radni odnos bez prava na otpremninu. Direktoru ustanove kome u drugom i svakom narednom mandatu prestane dunost razreenjem, bez prestanka radnog odnosa, a koji ne moe da se rasporedi na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja, prestaje radni odnos, uz isplatu otpremnine, u skladu sa zakonom. Pomonik direktora lan 65 Ustanova moe da ima pomonika direktora, u skladu sa normativom kojim se utvruju kriterijumi i standardi za finansiranje ustanove. Reenjem direktora na poslove pomonika direktora rasporeuje se nastavnik, vaspita i struni saradnik, odnosno koji ima profesionalni ugled i iskustvo u ustanovi, za svaku kolsku, odnosno radnu godinu. Pomonik direktora organizuje, rukovodi i odgovoran je za pedagoki rad ustanove, koordinira rad strunih aktiva i drugih strunih organa ustanove i obavlja druge poslove, u skladu sa statutom ustanove. Pomonik direktora obavlja i poslove nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, u skladu sa reenjem direktora. Struni organi, timovi i pedagoki kolegijum ustanove lan 66 Struni organi predkolske ustanove jesu vaspitno-obrazovno vee i struni aktivi vaspitaa i medicinskih sestara, aktiv za razvojno planiranje i drugi struni aktivi i timovi, u skladu sa statutom. Struni organi kole jesu: nastavniko vee, odeljenjsko vee, struno vee za razrednu nastavu, struno vee za oblasti predmeta, struni aktivi za razvojno planiranje i za razvoj kolskog programa i drugi struni aktivi i timovi, u skladu sa statutom. kola sa domom ima i pedagoko vee.

Vaspitno-obrazovno vee ine vaspitai i struni saradnici. Nastavniko vee ine nastavnici, vaspitai i struni saradnici. Pedagoko vee ine vaspitai i struni saradnici koji ostvaruju vaspitni rad u koli sa domom. Odeljenjsko vee ine nastavnici koji izvode nastavu u odreenom odeljenju. Struno vee za razrednu nastavu ine nastavnici koji izvode nastavu u prvom ciklusu obrazovanja. Pedagoki asistent uestvuje u radu vea iz st. 3. do 7. ovog lana bez prava odluivanja. Struno vee za oblasti predmeta ine nastavnici koji izvode nastavu iz grupe srodnih predmeta. Struni aktiv za razvojno planiranje ine predstavnici nastavnika, vaspitaa, strunih saradnika, jedinice lokalne samouprave, uenikog parlamenta i saveta roditelja. lanove strunog aktiva za razvojno planiranje imenuje organ upravljanja. Struni aktiv za razvoj kolskog programa ine predstavnici nastavnika i strunih saradnika. lanove strunog aktiva za razvoj kolskog programa imenuje nastavniko vee. Direktor obrazuje tim za ostvarivanje odreenog zadatka, programa ili projekta. Tim mogu da ine predstavnici zaposlenih, roditelja, jedinice lokalne samouprave, odnosno strunjaka za pojedina pitanja. U koli u kojoj stiu obrazovanje uenici sa smetnjama u razvoju, direktor obrazuje struni tim za inkluzivno obrazovanje. Pedagoki kolegijum ine predsednici strunih vea i strunih aktiva i predstavnik strunih saradnika. Pedagoki kolegijum razmatra pitanja i daje miljenje u vezi sa poslovima direktora iz lana 62. stav 3. ta. 1) do 3) i ta. 5) do 7) ovog zakona. Pedagokim kolegijumom predsedava i rukovodi direktor, odnosno pomonik direktora, a odeljenjskim veem odeljenjski stareina. Sednicama strunih organa kole mogu da prisustvuju predstavnici uenikog parlamenta, bez prava odluivanja. Nadlenost strunih organa, timova i pedagokog kolegijuma lan 67 Struni organi, timovi i pedagoki kolegijum: staraju se o osiguranju i unapreivanju kvaliteta obrazovnovaspitnog rada ustanove; prate ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja; staraju se o ostvarivanju ciljeva i standarda postignua; vrednuju rezultate rada nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika; prate i utvruju rezultate rada dece, uenika i odraslih; preduzimaju mere za jedinstven i usklaen rad sa decom, uenicima i odraslima u procesu obrazovanja i vaspitanja i reavaju druga struna pitanja obrazovno-vaspitnog rada. Nadlenost, nain rada i odgovornost strunih organa, timova i pedagokog kolegijuma ureuje se statutom ustanove. Sekretar ustanove lan 68

Upravne, normativno-pravne i druge pravne poslove u ustanovi obavlja sekretar, u skladu sa normativom kojim se utvruju kriterijumi i standardi za finansiranje ustanove. Poslove sekretara moe da obavlja diplomirani pravnik - master ili diplomirani pravnik koji je stekao visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine, sa poloenim strunim ispitom za sekretara. Sekretar iz stava 2. ovog lana uvodi se u posao i osposobljava se za samostalan rad savladavanjem programa za uvoenje u posao i polaganjem ispita za sekretara. Sekretaru - pripravniku direktor odreuje mentora sa liste sekretara ustanova koju utvrdi kolska uprava. Sekretar je duan da u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa poloi struni ispit za sekretara. Sekretaru koji ne poloi struni ispit u roku iz stava 4. ovog lana prestaje radni odnos. Sekretar koji ima poloen pravosudni ili struni ispit za zaposlene u organima dravne uprave ili dravni struni ispit ne polae struni ispit za sekretara. Izuzetno od stava 2. ovog lana, za sekretara predkolske ustanove i osnovne kole moe da bude izabrano i drugo lice, ukoliko se i na ponovljeni konkurs ne prijavi nijedan kandidat sa odgovarajuim obrazovanjem, najdue dve godine. Nain i program uvoenja u posao, program, sadrinu, nain i rokove za polaganje strunog ispita, sastav i nain rada komisije Ministarstva, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine pred kojom se polae struni ispit i obrazac uverenja koji se izdaje, trokove polaganja ispita, naknade za rad lanova komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem strunog ispita za sekretara ustanove, propisuje ministar. V PROGRAMI OBRAZOVANJA I VASPITANJA I ISPITI

1. PROGRAMI OBRAZOVANJA I VASPITANJA Obrazovni programi ustanova lan 69 Predkolska ustanova razvija i ostvaruje programe vaspitanja i obrazovanja dece, u skladu sa osnovama programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja i posebnim zakonom. Osnovna kola ostvaruje kolski program, a moe da ostvaruje i: individualni obrazovni plan za uenike i odrasle sa smetnjama u razvoju, individualan program srpskog jezika, odnosno jezika nacionalne manjine za uenike koji ne poznaju jezik na kome se izvodi nastava, kolski program za muziko i baletsko obrazovanje, kolski program za obrazovanje odraslih, vaspitni program za uenike u koli sa domom i druge programe, u skladu sa posebnim zakonom. Srednja kola ostvaruje kolski program opteg, strunog i umetnikog obrazovanja, a moe da ostvaruje i: individualni obrazovni plan za uenike i odrasle sa smetnjama u razvoju, individualan program srpskog jezika, odnosno jezika nacionalne manjine za uenike koji ne poznaju jezik na kome se izvodi nastava, kolski program za muziko i baletsko obrazovanje, kolski program za obrazovanje odraslih, vaspitni program za uenike u koli sa domom, program specijalistikog i majstorskog obrazovanja, program obrazovanja za rad, programe strunog osposobljavanja, obuke i druge programe, u skladu sa posebnim zakonom. Izuzetno, osnovna kola moe da ostvaruje i predkolski program, a srednja kola - predkolski program, program osnovnog obrazovanja i vaspitanja i vaspitni program.

Osim programa iz st. 1. do 4. ovog lana ustanova moe da ostvaruje i druge programe i aktivnosti usmerene na unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada, poveanja kvaliteta i dostupnosti obrazovanja i vaspitanja. Ustanova iz stava 5. ovog lana moe stei status model centra. Osnove programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja lan 70 Predkolsko vaspitanje i obrazovanje za decu uzrasta od est meseci do polaska u kolu ostvaruje se u predkolskoj ustanovi u skladu sa osnovama programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja. Osnove programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja jesu osnova za: 1) izradu i razvijanje programa vaspitno-obrazovnog rada na nivou predkolske ustanove - jasli, vrtia i pripremnih grupa u vrtiu i pri osnovnoj koli (u daljem tekstu: predkolski program); 2) izradu i razvijanje posebnih i specijalizovanih programa, u skladu sa posebnim zakonom; 3) izradu kriterijuma za praenje i vrednovanje kvaliteta vaspitanja obrazovanja; 4) unapreivanje i razvoj predkolske ustanove. Sadraj osnova programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja ureuje se posebnim zakonom. Predkolski program lan 71 Predkolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje se na osnovu predkolskog programa. Predkolski program donosi predkolska ustanova, odnosno kola koja ostvaruje predkolski program, u skladu sa osnovama programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja. Predkolski program sadri opte podatke o ustanovi i njenom okruenju, vrste i trajanje programa vaspitnoobrazovnog rada, drugih oblika rada i usluga i druge podatke, u skladu sa posebnim zakonom. U okviru predkolskog programa mogu da se ostvaruju posebni, specijalizovani i drugi programi, u skladu sa posebnim zakonom, prema mogunostima predkolske ustanove, u skladu sa potrebama i interesima dece i roditelja i jedinice lokalne samouprave. Nastavni planovi i programi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja lan 72 Nastavni plan i program jeste osnova za donoenje kolskog programa u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju. Struktura nastavnih planova i programa obrazovanja odraslih ureuje se posebnim zakonom. Nastavni plan i program donosi se u skladu sa utvrenim principima, ciljevima i standardima postignua. Nastavni plan i program trogodinjeg srednjeg strunog obrazovanja sadri, najmanje 30 odsto opteg i 65 odsto strunog obrazovanja, a nastavni plan i program etvorogodinjeg strunog i umetnikog obrazovanja sadri najmanje 40 odsto opteg i 55 odsto strunog, odnosno umetnikog obrazovanja.

Nastavni plan obuhvata izborne predmete po nivoima i vrstama obrazovanja od kojih uenik obavezno bira jedan ili vie predmeta prema svojim sklonostima. Jedan od obaveznih izbornih predmeta je verska nastava ili graansko vaspitanje. Uenik koji se opredelio za jedan od dva izborna predmeta versku nastavu ili graansko vaspitanje, izborni predmet moe da menja u toku ciklusa osnovnog, odnosno do kraja sticanja srednjeg obrazovanja i vaspitanja. Nastavni planovi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja lan 73 Nastavni planovi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja sadre: 1) obavezne predmete po razredima u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju; 2) izborne predmete po razredima u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju; 3) oblike obrazovno-vaspitnog rada (redovna, dopunska i dodatna nastava i ostali oblici obrazovno-vaspitnog rada); 4) godinji i nedeljni fond asova po predmetima i oblicima obrazovno-vaspitnog rada. Nastavni plan osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja moe da sadri i module, samostalne ili u okviru predmeta, sa fondom asova. Modul, u smislu ovog zakona, jeste skup teorijskih i praktinih programskih sadraja i oblika rada funkcionalno i tematski povezanih u okviru predmeta ili vie predmeta. Nastavni programi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja lan 74 Nastavni program osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja donosi se u skladu sa utvrenim optim i posebnim standardima postignua i sadri: 1) ciljeve obrazovanja i vaspitanja po nivoima, ciklusima, vrstama obrazovanja, odnosno obrazovnim profilima, ciljeve obrazovanja i vaspitanja po predmetima, modulima i razredima; 2) obavezne i preporuene sadraje obaveznih i izbornih predmeta i modula kojima se obezbeuje ostvarivanje optih ishoda i posebnih standarda postignua; 3) preporuene vrste aktivnosti i naina ostvarivanja programa; 4) preporueni nain prilagoavanja programa obrazovanja odraslih, uenika sa izuzetnim sposobnostima, programa predmeta od znaaja za nacionalnu manjinu i dvojezinog obrazovanja; 5) preporuke za pripremu individualnog obrazovnog plana za uenike kojima je potrebna dodatna obrazovna podrka, koji se sa zakanjenjem ukljuuju u obrazovni proces, koji ne poznaju jezik na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad; 6) druga pitanja od znaaja za ostvarivanje nastavnih programa. Drugi oblici strunog obrazovanja i njihovi programi lan 75

Drugi oblici strunog obrazovanja, u smislu ovog zakona jesu: obrazovanje za rad, struno osposobljavanje i obuka. Obrazovanjem za rad stiu se znanja, vetine i pozitivan odnos prema zanimanju. Strunim osposobljavanjem stiu se znanja, vetine i pozitivan odnos prema obavljanju odreenih poslova za zanimanje. Obukom se stiu osnovna znanja, vetine i pozitivan stav za obavljanje odreenih poslova ili operacija u procesu rada. Programi drugih oblika strunog obrazovanja iz stava 1. ovog lana jesu osnova za donoenje kolskog programa u srednjem obrazovanju i vaspitanju. Posebni programi strunog osposobljavanja i obuke doneti prema drugim propisima - ostvaruju se na osnovu utvrenih standarda. kolski program lan 76 Osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje, specijalistiko i majstorsko obrazovanje i drugi oblici strunog obrazovanja ostvaruju se na osnovu kolskog programa. kolski program donosi se na osnovu nastavnog plana i programa, odnosno programa odreenih oblika strunog obrazovanja. kolskim programom obezbeuje se ostvarivanje principa, ciljeva i standarda postignua, prema potrebama uenika i roditelja, odnosno staratelja i lokalne zajednice. kolski program sadri: 1) ciljeve kolskog programa; 2) naziv, vrstu i trajanje svih programa obrazovanja i vaspitanja koje kola ostvaruje i jezik na kome se ostvaruje program; 3) obavezne i izborne predmete i module, po ciklusima, odnosno obrazovnim profilima i razredima; 4) nain ostvarivanja principa i ciljeva obrazovanja i standarda postignua, nain i postupak ostvarivanja propisanih nastavnih planova i programa, programa drugih oblika strunog obrazovanja i vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu; 5) fakultativne nastavne predmete, njihove programske sadraje i aktivnosti kojima se ostvaruju; 6) naine ostvarivanja i prilagoavanja programa muzikog i baletskog obrazovanja i vaspitanja, obrazovanja odraslih, uenika sa posebnim sposobnostima i dvojezinog obrazovanja; 7) druga pitanja od znaaja za kolski program. kolski program donosi kolski odbor, po pravilu, svake etvrte godine, u skladu sa nastavnim planom i programom. Individualni obrazovni plan lan 77

Za dete i uenika kome je usled socijalne uskraenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podrka u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbeuje otklanjanje fizikih i komunikacijskih prepreka i donosi individualni obrazovni plan. Individualni obrazovni plan (u daljem tekstu: IOP) je poseban dokument kojim se planira dodatna podrka u obrazovanju i vaspitanju za odreeno dete i uenika, u skladu sa njegovim sposobnostima i mogunostima. Cilj IOP-a je optimalni razvoj deteta i uenika, ukljuivanje u vrnjaki kolektiv i ostvarivanje optih i posebnih ishoda obrazovanja i vaspitanja, odnosno zadovoljavanja obrazovno-vaspitnih potreba deteta i uenika. IOP se izrauje na osnovu prethodno realizovanih i evidentiranih mera individualizacije i izraenog pedagokog profila deteta i uenika. IOP se izrauje prema obrazovno-vaspitnim potrebama deteta i uenika i moe da bude zasnovan na: 1) prilagoavanju naina rada, kao i uslova u kojima se izvodi obrazovno-vaspitni rad (IOP1); 2) prilagoavanju i izmeni sadraja obrazovno-vaspitnog rada, ishoda i standarda postignua (IOP2); 3) obogaivanju i proirivanju sadraja obrazovno-vaspitnog rada za dete i uenika sa izuzetnim sposobnostima (IOP3). Donoenju IOP-a 2, prethodi donoenje, primena i vrednovanje IOP-a 1, kao i pribavljanje miljenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrkom detetu i ueniku. Izuzetno, za uenika koji obrazovanje stie ostvarivanjem IOP-a 2, osim nastavnog programa, moe da se izmeni i nastavni plan, na osnovu miljenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrkom detetu i ueniku. IOP donosi pedagoki kolegijum ustanove na predlog strunog tima za inkluzivno obrazovanje, odnosno tima za pruanje dodatne podrke detetu i ueniku (u daljem tekstu: Tim). Tim u predkolskoj ustanovi ine vaspita, struni saradnik, saradnik, roditelj, odnosno staratelj, a u skladu sa potrebama deteta i pedagoki asistent, odnosno pratilac za linu pomo detetu, na predlog roditelja, odnosno staratelja. Tim u koli ini nastavnik razredne nastave, odnosno nastavnik predmetne nastave, odeljenjski stareina, struni saradnik, roditelj, odnosno staratelj, a u skladu sa potrebama uenika i pedagoki asistent, odnosno pratilac za linu pomo ueniku, na predlog roditelja, odnosno staratelja. Roditelj, odnosno staratelj daje saglasnost na sprovoenje IOP-a, u skladu sa zakonom. U prvoj godini upisa u ustanovu, IOP se donosi i vrednuje tromeseno, a u svakoj narednoj godini dva puta u toku radne, odnosno kolske godine. Sprovoenje IOP-a prati Ministarstvo, u skladu sa ovim zakonom. Blie uputstvo za ostvarivanje IOP-a, njegovu primenu i vrednovanje donosi ministar. Osnove vaspitnog programa i program vaspitnog rada lan 78 Osnove vaspitnog programa jesu osnova za:

1) donoenje vaspitnog programa u koli sa domom i u domu uenika; 2) vrednovanje kvaliteta vaspitnog rada u koli sa domom i u domu uenika. Osnove vaspitnog programa moraju da budu u skladu sa optim principima i da doprinose ostvarivanju optih standarda postignua. Vaspitni rad u koli sa domom i u domu uenika ostvaruje se na osnovu programa vaspitnog rada, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Programom vaspitnog rada utvruju se: ciljevi, vrste aktivnosti, oblici rada i druga pitanja od znaaja za vaspitni rad. Program vaspitnog rada donosi kola sa domom i dom uenika, po pravilu, na vreme od etiri godine, na nain i po postupku utvrenim ovim i posebnim zakonom. Nadlenost i postupak za donoenje programa obrazovanja i vaspitanja lan 79 Osnove programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja, nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg opteg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja, deo nastavnog plana i programa opteobrazovnih predmeta srednjeg strunog obrazovanja i obrazovanja odraslih i osnove vaspitnog programa, na predlog ministra, donosi Nacionalni prosvetni savet. Nastavni plan i program osnovnog obrazovanja odraslih po pribavljenom miljenju Nacionalnog prosvetnog saveta, na predlog Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, donosi ministar. Deo nastavnog plana i programa srednjeg strunog obrazovanja i obrazovanja odraslih, na predlog Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, donosi ministar. Program osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja za pripadnike nacionalnih manjina na predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine i miljenja Nacionalnog prosvetnog saveta, donosi ministar. Programe specijalistikog i majstorskog obrazovanja, po pribavljenim miljenjima nadlenih ministarstava, na predlog Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, donosi ministar. Programe drugih oblika strunog obrazovanja na predlog Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, donosi ministar. Donoenje programa obrazovanja i vaspitanja ustanova lan 80 Predkolski, kolski i program vaspitnog rada pripremaju odgovarajui struni organi ustanove. O predlogu programa iz stava 1. ovog lana ustanova pribavlja miljenja saveta roditelja, a kola i od uenikog parlamenta i saglasnost nadlenog organa osnivaa na planirana materijalna sredstva za njihovo ostvarivanje. Ako se program obrazovanja i vaspitanja ili njegov deo ostvaruje na stranom jeziku, pre njegovog donoenja kola pribavlja saglasnost ministra. Kada je osniva ustanove Republika Srbija, saglasnost iz stava 2. ovog lana daje Ministarstvo. Program iz stava 1. ovog lana donosi organ upravljanja ustanove.

Objavljivanje programa obrazovanja i vaspitanja ustanova lan 81 kolski program donosi se najkasnije dva meseca pre poetka kolske godine u kojoj e poeti njegova primena. Predkolski, kolski i program vaspitnog rada objavljuje se, u skladu sa optim aktom ustanove. Ustanova obezbeuje najbolji nain da program iz stava 2. ovog lana bude dostupan svim zainteresovanim korisnicima. 2. ISPITI Zavrni ispit u osnovnom obrazovanju i vaspitanju lan 82 Nakon zavrenog osmog razreda uenik polae zavrni ispit. Zavrnim ispitom procenjuje se stepen ostvarenosti optih i posebnih standarda postignua u osnovnom obrazovanju i vaspitanju. Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polae zavrni ispit, u skladu sa njegovim motorikim i ulnim mogunostima, odnosno uslovima koje zahteva odreena vrsta invaliditeta. Nakon obavljenog zavrnog ispita ueniku se izdaje javna isprava. Nakon obavljenog zavrnog ispita uenik stie pravo na upis u srednju kolu bez polaganja kvalifikacionog ispita, osim prijemnog ispita za proveru izuzetnih sposobnosti, na nain i po postupku propisanim posebnim zakonom. Program zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, na predlog Nacionalnog prosvetnog saveta i obrazac javne isprave iz stava 4. ovog lana, donosi ministar. Opta matura lan 83 Nakon zavrenog etvrtog razreda srednjeg opteg obrazovanja i vaspitanja u gimnaziji uenik polae optu maturu, u skladu sa posebnim zakonom. Optu maturu moe da polae i uenik nakon zavrenog etvrtog razreda srednjeg strunog, odnosno umetnikog obrazovanja i vaspitanja u strunoj, odnosno umetnikoj koli, pod uslovima propisanim posebnim zakonom. Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polae optu maturu u skladu sa njegovim motorikim i ulnim mogunostima, odnosno uslovima koje zahteva odreena vrsta invaliditeta, a moe da bude osloboen polaganja dela maturskog ispita iz predmeta za koje su mu tokom obrazovanja prilagoavani standardi postignua. Nakon poloene opte mature ueniku se izdaje javna isprava, u skladu sa posebnim zakonom. Na osnovu poloene opte mature, uenik moe da se upie u odgovarajuu visokokolsku ustanovu, bez polaganja prijemnog ispita, osim ispita za proveru posebnih sklonosti i sposobnosti, na nain i po postupku propisanim posebnim zakonom.

Program opte mature, na predlog Nacionalnog prosvetnog saveta, donosi ministar. Struna i umetnika matura lan 84 Nakon zavrenog etvrtog razreda srednjeg strunog, odnosno umetnikog obrazovanja i vaspitanja u strunoj, odnosno umetnikoj koli, uenik polae strunu, odnosno umetniku maturu, u skladu sa posebnim zakonom. Strunu, odnosno umetniku maturu moe da polae odrasli nakon zavrenog trogodinjeg srednjeg strunog, odnosno umetnikog obrazovanja i vaspitanja u strunoj, odnosno umetnikoj koli, u skladu sa posebnim zakonom. Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polae strunu, odnosno umetniku maturu u skladu sa njegovim motorikim i ulnim mogunostima, odnosno uslovima koje zahteva odreena vrsta invaliditeta, a moe da bude osloboen polaganja dela maturskog ispita iz predmeta za koje su mu tokom obrazovanja prilagoavani standardi postignua. Nakon poloene strune, odnosno umetnike mature uenik stie srednje struno, odnosno umetniko obrazovanje i vaspitanje, o emu se izdaje javna isprava, u skladu sa posebnim zakonom. Na osnovu poloene strune, odnosno umetnike mature, uenik moe da se upie u odgovarajuu visokokolsku ustanovu, na nain i po postupku propisanim posebnim zakonom. Program strune mature na predlog Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, a umetnike mature na predlog Nacionalnog prosvetnog saveta, donosi ministar. Zavrni ispit srednjeg strunog obrazovanja, specijalistiki i majstorski ispit lan 85 Uenik polae zavrni ispit nakon zavrenog srednjeg strunog obrazovanja u trogodinjem trajanju, a odrasli nakon zavrenog srednjeg strunog obrazovanja po programu za odrasle, u skladu sa posebnim zakonom. Nakon savladanog programa specijalistikog, odnosno majstorskog obrazovanja odrasli polae specijalistiki, odnosno majstorski ispit, o emu se izdaje javna isprava, u skladu sa posebnim zakonom. Uenik i odrasli sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polae ispite iz st. 1. i 2. ovog lana u skladu sa njegovim motorikim i ulnim mogunostima, odnosno uslovima koje zahteva odreena vrsta invaliditeta, a moe da bude osloboen polaganja dela ispita iz predmeta za koje su mu tokom obrazovanja prilagoavani standardi postignua. Program zavrnog ispita i programe specijalistikog i majstorskog ispita na predlog Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, donosi ministar. Ispiti drugih oblika strunog obrazovanja lan 86 Uenik i odrasli polae zavrni ispit nakon zavrenog dvogodinjeg obrazovanja za rad ili drugog razreda srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja u srednjoj strunoj koli, u skladu sa posebnim zakonom. Uenik i odrasli nakon zavrenog strunog osposobljavanja, zavrenog prvog razreda srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja polae ispit strune osposobljenosti u srednjoj strunoj koli ili drugoj organizaciji koja ima odobrenje za rad, o emu se izdaje isprava, u skladu sa posebnim zakonom.

Uenik i odrasli nakon savladanog programa obuke polae ispit za obuku u koli ili drugoj organizaciji koja ima odobrenje za rad, pred posebnom komisijom, o emu se izdaje isprava, u skladu sa posebnim zakonom. Uenik i odrasli sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polae ispite iz st. 1. do 3. ovog lana u skladu sa njegovim motorikim i ulnim mogunostima, odnosno uslovima koje zahteva odreena vrsta invaliditeta, a moe da bude osloboen polaganja dela ispita iz predmeta ili sadraja za koje su mu tokom obrazovanja prilagoavani standardi postignua. Programe iz st. 1. do 3. ovog lana, na predlog Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, donosi ministar. VI OSTVARIVANJE OBRAZOVANJA I VASPITANJA Obrazovno-vaspitni rad lan 87 Obrazovno-vaspitni rad obuhvata nastavne i vannastavne aktivnosti ustanove kojima se ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja i postiu propisani ciljevi i standardi postignua, u skladu sa ovim zakonom. kolska i radna godina lan 88 Obrazovno-vaspitni rad kole ostvaruje se u toku kolske godine, koja poinje 1. septembra, a zavrava se 31. avgusta naredne godine. Obrazovno-vaspitni rad organizuje se u dva polugodita. Uenici imaju kolski raspust. Vreme, trajanje i organizacija obrazovno-vaspitnog rada i kolskog raspusta utvruje se kolskim kalendarom. kolski kalendar propisuje ministar do 1. juna. kolski kalendar moe da se menja u izuzetnim sluajevima, na zahtev kole, uz saglasnost ministra. Vaspitno-obrazovni rad predkolske ustanove ostvaruje se u toku radne godine, koja se prilagoava kolskoj godini. Godinji plan rada lan 89 Godinjim planom rada utvruju se vreme, mesto, nain i nosioci ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja. Godinji plan rada ustanova donosi u skladu sa kolskim kalendarom, razvojnim planom i predkolskim, kolskim i vaspitnim programom, do 15. septembra. Prekid obrazovno-vaspitnog rada lan 90 Obrazovno-vaspitni rad moe da se prekine u sluaju vie sile, epidemije i drugim sluajevima kojima su ugroeni bezbednost i zdravlje dece, uenika i zaposlenih.

Odluku o prekidu obrazovno-vaspitnog rada donosi nadleni organ jedinice lokalne samouprave. Ako nadleni organ jedinice lokalne samouprave ne donese odluku o prekidu obrazovno-vaspitnog rada, odluku odmah donosi ministar. Nakon prestanka razloga za prekid obrazovno-vaspitnog rada, kola nadoknauje proputeni rad, na nain koji odredi kola, po odobrenju ministra. U sluaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, vanrednog stanja ili drugih vanrednih okolnosti, ministar propisuje poseban program obrazovanja, uputstvo o organizaciji i radu kole i odreuje kole koje nastavljaju sa radom. Pravo na besplatno obrazovanje lan 91 U ustanovi iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave obezbeuje se besplatno: 1) osnovno obrazovanje i vaspitanje uenika i odraslih, u skladu sa ovim zakonom; 2) vaspitanje i obrazovanje dece u godini pred polazak u kolu, u skladu sa ovim i posebnim zakonom; 3) srednje obrazovanje redovnih i vanrednih uenika, pod jednakim uslovima, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Redovan uenik jeste lice koje je u prvom razredu srednjeg obrazovanja i obrazovanja za rad mlae od 17 godina, a vanredan uenik - lice starije od 17 godina. Izuzetno od stava 2. ovog lana, lice iz osetljivih drutvenih grupa i sa izuzetnim sposobnostima mlae od 17 godina moe da stie srednje obrazovanje ili obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog uenika, ako opravda nemogunost redovnog pohaanja nastave, uz saglasnost ministra. Uzrast lica koje stie osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje po programu za odrasle ureuje se posebnim zakonom. Lice koje je steklo srednje obrazovanje, a eli da se prekvalifikuje ili dokvalifikuje, stekne specijalistiko ili majstorsko obrazovanje, plaa kolarinu. Visinu kolarine utvruje Ministarstvo, prema vrstama obrazovanja, s tim da se pojedini vanredni uenici - lica starija od 17 godina iz stava 2. ovog lana mogu da oslobode plaanja kolarine, radi postizanja pune ravnopravnosti u sticanju obrazovanja. Roditelj, odnosno staratelj deteta i uenika moe da se opredeli i za upis u ustanovu iji je osniva drugo pravno ili fiziko lice, uz obezbeivanje trokova obrazovanja i vaspitanja. Nastava u inostranstvu lan 92 Za decu i uenike koji privremeno ili stalno borave u inostranstvu, a poreklom su iz Republike Srbije moe da se organizuje nastava na srpskom jeziku, po posebnom programu. Nastavnici koji realizuju nastavu u inostranstvu biraju se na javnom konkursu.

Poseban program obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu, nain voenja evidencije i izdavanja javnih isprava, posebne uslove za nastavnika, obezbeivanje i nain isplate sredstava za plate i druga pitanja od znaaja za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu, propisuje ministar. Trajanje predkolskog vaspitanja i obrazovanja lan 93 Predkolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje se u trajanju utvrenom programom predkolskog vaspitanja i obrazovanja. Program pripreme deteta pred polazak u osnovnu kolu u okviru predkolskog vaspitanja i obrazovanja (u daljem tekstu: pripremni predkolski program) traje etiri sata dnevno, najmanje devet meseci. Pripremni predkolski program ostvaruje vaspita. Trajanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja lan 94 Osnovno obrazovanje i vaspitanje traje osam godina i ostvaruje se u dva obrazovna ciklusa. Prvi ciklus obuhvata prvi do etvrtog razreda, za koje se organizuje razredna nastava, u skladu sa posebnim zakonom. Izuzetno, nastava stranog jezika, izbornih i fakultativnih predmeta moe da se organizuje i kao predmetna, u skladu sa posebnim zakonom i kolskim programom. Drugi ciklus obuhvata peti do osmog razreda, za koje se organizuje predmetna nastava, u skladu sa kolskim programom. Osnovno muziko obrazovanje i vaspitanje traje od dve do est, a baletsko etiri godine i ostvaruju se u dva obrazovna ciklusa, u skladu sa posebnim zakonom i kolskim programom. Osnovno obrazovanje odraslih organizuje se po razredima od prvog do osmog razreda i traje od tri do pet godina, u skladu sa kolskim programom. Trajanje srednjeg obrazovanja i vaspitanja i strunog usavravanja lan 95 Srednje obrazovanje i vaspitanje traje tri ili etiri godine, u skladu sa posebnim zakonom i kolskim programom. Srednje obrazovanje odraslih traje dve ili tri godine, u skladu sa posebnim zakonom i kolskim programom. Specijalistiko i majstorsko obrazovanje traje od godinu do dve godine, u skladu sa posebnim zakonom i propisanim programom. Trajanje drugih oblika strunog obrazovanja lan 96 Obrazovanje za rad traje dve godine. Struno osposobljavanje i obuka traju do godinu dana, u skladu sa propisanim, odnosno odobrenim programom. Upis dece u predkolsku ustanovu

lan 97 U predkolsku ustanovu moe da se upie dete na zahtev roditelja, odnosno staratelja. U predkolsku ustanovu upisuju se sva deca u godini pred polazak u kolu. Uz dokumentaciju potrebnu za upis, roditelj dostavlja i dokaz o zdravstvenom pregledu deteta. Roditelj, odnosno staratelj ije dete nije obuhvaeno vaspitno-obrazovnim radom u predkolskoj ustanovi, duan je da upie dete starosti od pet i po do est i po godina u predkolsku ustanovu, odnosno osnovnu kolu koja ostvaruje pripremni predkolski program, s tim da ima pravo da izabere predkolsku ustanovu, odnosno osnovnu kolu. Predkolska ustanova iji je osniva jedinica lokalne samouprave, odnosno osnovna kola koja ostvaruje predkolski program, a iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, duni su da upiu svako dete radi pohaanja pripremnog predkolskog programa, bez obzira na prebivalite roditelja. Pohaanje programa iz stava 4. ovog lana u ustanovi iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave - besplatno je. Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obavetava predkolsku ustanovu, odnosno osnovnu kolu koja ostvaruje pripremni predkolski program o deci koja su stasala za pohaanje pripremnog predkolskog programa, u skladu sa posebnim zakonom. Blie uslove za utvrivanje prioriteta za upis dece u predkolsku ustanovu, propisuje ministar. Upis uenika u osnovnu kolu lan 98 U prvi razred osnovne kole upisuje se svako dete koje do poetka kolske godine ima najmanje est i po, a najvie sedam i po godina. Uz dokumentaciju potrebnu za upis, roditelj dostavlja i dokaz o zdravstvenom pregledu deteta. Izuzetno, deca iz osetljivih drutvenih grupa mogu da se upiu u kolu, bez dokaza o prebivalitu roditelja i potrebne dokumentacije. Ispitivanje deteta upisanog u kolu vre psiholog i pedagog kole na maternjem jeziku deteta, primenom standardnih postupaka i instrumenata, preporuenih od nadlenog zavoda, odnosno ovlaene strune organizacije. Ako ne postoji mogunost da se ispitivanje deteta vri na maternjem jeziku, kola angauje prevodioca na predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine. Ispitivanje dece sa motorikim i ulnim smetnjama vri se uz primenu oblika ispitivanja na koji dete moe optimalno da odgovori. Izuzetno, kada je to u najboljem interesu deteta, detetu se moe odloiti upis za godinu dana od strane pedagoga i psihologa, a na osnovu miljenja interresorne komisije, koje sadri dokaze o potrebi odlaganja i predlog mera dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrke detetu u periodu do polaska u kolu. U postupku ispitivanja deteta upisanog u kolu, kola moe da utvrdi potrebu za donoenjem individualnog obrazovnog plana ili dodatnom podrkom za obrazovanje. Ako dodatna podrka zahteva finansijska sredstva, kola upuuje pismeni zahtev osnivau po pribavljenom miljenju interresorne komisije.

U kolu za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju mogu da se upiu deca na osnovu miljenja interresorne komisije za procenu potreba za pruanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrke ueniku, uz saglasnost roditelja. Dete starosti od est do est i po godina upisuje se u prvi razred nakon provere spremnosti za polazak u kolu. Proveru spremnosti deteta vri psiholog kole primenom standardnih postupaka i instrumenata, preporuenih od nadlenog zavoda, odnosno ovlaene strune organizacije. U postupku provere spremnosti na osnovu miljenja psihologa kola moe da preporui: 1) upis deteta u prvi razred; 2) upis deteta u kolu nakon godinu dana, uz pohaanje pripremnog predkolskog programa. Roditelj, odnosno staratelj deteta, kome je preporueno odlaganje polaska deteta u kolu za godinu dana, moe da podnese zahtev komisiji kole za ponovno utvrivanje spremnosti za upis u kolu. Komisiju ine: psiholog, pedagog, uitelj i pedijatar deteta. Komisija kole primenom standardnih postupaka i instrumenata, moe da odobri upis deteta ili da potvrdi odlaganje upisa deteta za godinu dana. Ako dete starije od sedam i po godina zbog bolesti ili drugih razloga nije upisano u prvi razred, moe da se upie u prvi ili odgovarajui razred na osnovu prethodne provere znanja. kola je duna da upie svako dete sa podruja kole. kola moe da upie i dete sa podruja druge kole, na zahtev roditelja, u skladu sa mogunostima kole. Roditelj, odnosno staratelj moe da izabere osnovnu kolu u koju e da upie dete podnoenjem zahteva izabranoj koli najkasnije do 1. februara tekue kalendarske godine u kojoj se vri upis. U prvi razred osnovne muzike, odnosno baletske kole, upisuje se uenik osnovne kole koji poloi prijemni ispit, u skladu sa posebnim zakonom. Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obavetava kolu i roditelje, odnosno staratelje o deci koja su stasala za upis i koja su upisana u kolu. Blie uslove za procenu potreba za pruanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrke ueniku, sastav i nain rada interresorne komisije, propisuju sporazumno ministar nadlean za poslove zdravlja, ministar nadlean za poslove socijalne politike i ministar. Upis uenika u srednju kolu lan 99 U prvi razred srednje kole upisuju se lica sa steenim osnovnim obrazovanjem, u skladu sa posebnim zakonom. U prvi razred srednje kole koja ostvaruje programe muzikog i baletskog obrazovanja, prilagoen ili individualizovani kolski program za uenike sa izuzetnim sposobnostima, kao i individualni obrazovni plan za uenike i odrasle sa smetnjama u razvoju, upisuju se lica u skladu sa posebnim zakonom. Izuzetno, pojedina lica ili grupe lica mogu da se upiu u srednju kolu pod povoljnijim uslovima radi postizanja pune ravnopravnosti u sticanju obrazovanja, u skladu sa merilima i po postupku koji propie ministar.

Nakon zavrenog srednjeg obrazovanja u srednju kolu moe da se upie lice radi prekvalifikacije, dokvalifikacije, specijalistikog ili majstorskog obrazovanja, u skladu sa posebnim zakonom. U srednju kolu moe da se upie i lice sa steenim ili zavrenim osnovnim obrazovanjem radi strunog osposobljavanja, odnosno obuavanja. Izuzetno, odrasli koji stie osnovno obrazovanje moe uporedo da pohaa propisani ili odobreni program obuke u srednjoj koli. Upis stranih dravljana i lica bez dravljanstva lan 100 Strani dravljanin i lice bez dravljanstva upisuju se u kolu iz lana 27. ovog zakona i ostvaruju pravo na obrazovanje pod istim uslovima i na nain propisan zakonom za dravljane Republike Srbije. Za decu i uenike iz stava 1. ovog lana, za prognana i raseljena lica i decu i uenike koji su vraeni u zemlju na osnovu sporazuma o readmisiji, koja ne poznaju jezik na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad ili pojedine programske sadraje od znaaja za nastavak obrazovanja, kola organizuje uenje jezika, odnosno pripremu za nastavu i dopunsku nastavu, po posebnom uputstvu koje donosi ministar. Dete stranog dravljanina, dok boravi u Republici Srbiji, ima pravo da pohaa nastavu maternjeg jezika i kulture, besplatno pod uslovom reciprociteta ili na teret roditelja, u prostorijama ustanove koju odredi organ jedinice lokalne samouprave. Ogled lan 101 Unapreivanje kvaliteta i osavremenjavanje obrazovno-vaspitnog rada, uvoenje novih sadraja programa obrazovanja i vaspitanja, organizacionih novina ili naina finansiranja mogu da se pre njihovog uvoenja proveravaju ogledom. Inicijativu za uvoenje ogleda sa predlogom programa moe da podnese ustanova, nadleni savet, zavodi ili drugo pravno lice. Program ogleda sadri cilj, oekivane ishode, trajanje, nain i uslove njegovog ostvarivanja i nain vrednovanja. Inicijativu sa predlogom ogleda razmatra ministar i po prihvatanju inicijative odluuje o odobravanju ogleda i propisuje program ogleda. Za inicijativu koja ukljuuje znaajne novine ministar moe da pribavi i miljenje nadlenog saveta. Ministar raspisuje konkurs za sprovoenje ogleda i po okonanju konkursa odreuje ustanovu za njegovo sprovoenje. Prednost za sprovoenje ogleda ima ustanova koja je podnela inicijativu. Ogled moe da traje najdue pet godina, od kojih se u poslednjoj godini sprovodi vrednovanje ogleda. U postupku vrednovanja ogleda sprovoenje programa prati prosvetni savetnik, a ocenu ostvarenog cilja i oekivanih ishoda na kraju ogleda - Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji daje odgovarajui predlog ministru i inicijatoru ogleda. Izvetaj o sprovedenom ogledu i ocena ogleda objavljuje se na nain koji je dostupan iroj strunoj javnosti. Na osnovu izvetaja o sprovedenom ogledu i ocene ogleda ministar odluuje o njegovoj daljoj primeni.

Za vreme izvoenja ogleda u ustanovi se ne mogu vriti statusne promene. Isprava izdata na osnovu kolskog programa ogleda ima karakter javne isprave, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Udbenici lan 102 U ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada koriste se udbenici i nastavna sredstva koje, na predlog nadlenog zavoda odobri ministar, u skladu sa posebnim zakonom. Ministar moe da odobri vie udbenika za isti predmet u istom razredu, kao i strani udbenik. Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, koriste se udbenici i nastavna sredstva odobreni, u skladu sa posebnim zakonom. Strani udbenik moe da se odobri za upotrebu, u skladu sa posebnim zakonom. U postupku odobravanja utvruje se da li udbenik odgovara standardima kvaliteta, koji se odnose na sadrinu, pedagoko-psiholoke zahteve, didaktiku i metodiku obradu, jezike zahteve, izradu, grafiku, likovnu i tehniku opremljenost udbenika, odnosno da li obezbeuje ostvarivanje principa i ciljeva obrazovanja i standarda postignua. U ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada mogu da se koriste i druga nastavna sredstva i pomagala, u skladu sa posebnim zakonom. Za uenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, prilagoavaju se udbenici, u skladu sa njihovim potrebama. VII PRAVA DETETA I UENIKA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI UENIKA Prava deteta i uenika lan 103 Prava deteta i uenika ostvaruju se u skladu sa potvrenim meunarodnim ugovorima, ovim i posebnim zakonima, a ustanova, odnosno svi zaposleni duni su da obezbede njihovo ostvarivanje, a naroito pravo na: 1) kvalitetan obrazovno-vaspitni rad koji obezbeuje ostvarivanje principa i ciljeva iz l. 3. i 4. ovog zakona; 2) uvaavanje linosti; 3) podrku za svestrani razvoj linosti, podrku za posebno iskazane talente i njihovu afirmaciju; 4) zatitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja; 5) blagovremenu i potpunu informaciju o pitanjima od znaaja za njegovo kolovanje; 6) informacije o njegovim pravima i obavezama; 7) uestvovanje u radu organa kole, u skladu sa ovim i posebnim zakonom; 8) slobodu udruivanja u razliite grupe, klubove i organizovanje uenikog parlamenta; 9) podnoenje prigovora i albe na ocenu i na ostvarivanje drugih prava po osnovu obrazovanja;

10) pokretanje inicijative za preispitivanje odgovornosti uesnika u obrazovno-vaspitnom procesu ukoliko prava iz ta. 1) do 9) ovog lana nisu ostvarena; 11) ostvarivanje svih prava deteta i uenika, prava na zatitu i na pravino postupanje kole prema ueniku i kada povredi obavezu utvrenu ovim zakonom; 12) pravo na stipendiju, kredit, smetaj i ishranu u domu uenika, u skladu sa posebnim zakonom. Ustanova je duna da obezbedi sve uslove za ostvarivanje prava deteta i uenika iz stava 1. ovog lana. Uenik, roditelj, odnosno staratelj deteta i uenika moe da podnese prijavu direktoru ustanove u sluaju povrede prava iz stava 1. ovog lana ili neprimerenog ponaanja zaposlenih prema detetu i ueniku, u roku od 15 dana od nastupanja sluaja. Direktor je duan da prijavu razmotri i da, uz konsultaciju sa uenikom, roditeljem, odnosno starateljem deteta i uenika i zaposlenim odlui o njoj i preduzme odgovarajue mere, u roku od 15 dana od dana prijema prijave. Zaposleni u ustanovi duan je da prijavi direktoru, odnosno organu upravljanja krenje prava deteta i uenika. Odeljenjska zajednica lan 104 Uenici jednog odeljenja kole obrazuju odeljenjsku zajednicu. Nain rada odeljenjske zajednice uenika blie se ureuje statutom kole. Ueniki parlament lan 105 U poslednja dva razreda osnovne kole i u srednjoj koli organizuje se ueniki parlament (u daljem tekstu: parlament) radi: 1) davanja miljenja i predloga strunim organima, kolskom odboru, savetu roditelja i direktoru o: pravilima ponaanja u koli, merama bezbednosti uenika, godinjem planu rada, kolskom razvojnom planu, kolskom programu, nainu ureivanja kolskog prostora, izboru udbenika, slobodnim i vannastavnim aktivnostima, ueu na sportskim i drugim takmienjima i organizaciji svih manifestacija uenika u koli i van nje i drugim pitanjima od znaaja za njihovo obrazovanje; 2) razmatranja odnosa i saradnje uenika i nastavnika, vaspitaa ili strunog saradnika i atmosfere u koli; 3) obavetavanja uenika o pitanjima od posebnog znaaja za njihovo kolovanje i o aktivnostima uenikog parlamenta; 4) aktivnog uea u procesu planiranja razvoja kole i u samovrednovanju kole; 5) predlaganja lanova strunog aktiva za razvojno planiranje iz reda uenika. Parlament ine po dva predstavnika svakog odeljenja u koli, a u umetnikoj koli - po tri iz svakog razreda, odnosno godine. lanove parlamenta biraju uenici odeljenjske zajednice svake kolske godine. lanovi parlamenta biraju predsednika.

Parlament bira dva predstavnika uenika koji uestvuju u radu kolskog odbora, odnosno proirenog saziva kolskog odbora u skladu sa lanom 57. ovog zakona. Program rada parlamenta sastavni je deo godinjeg plana rada kole. Ueniki parlamenti kola mogu da se udrue u zajednicu uenikih parlamenata. Optereenje uenika lan 106 Optereenje uenika osnovne i srednje kole i trajanje kolskog asa ureuje se posebnim zakonom. Ocenjivanje lan 107 Ocenjivanjem u osnovnoj i srednjoj koli procenjuje se ostvarenost propisanih ciljeva i standarda postignua u toku savladavanja kolskog programa, a za uenike sa smetnjama u razvoju - prilagoenih standarda postignua u savladavanju individualnog obrazovnog plana. Ocenjivanje je javno i svaka ocena ueniku mora odmah da bude obrazloena. Ukoliko nastavnik ne obrazloi ocenu, a uenik to od njega zahteva, uenik ima pravo da podnese prigovor na ocenu. Uenik se ocenjuje iz svih nastavnih predmeta i vladanja. U toku kolske godine ocenjivanje je opisno i brojano i vri se na osnovu praenja napredovanja uenika u savlaivanju kolskog programa, a na osnovu posebnih standarda postignua. Uenik se ocenjuje najmanje etiri puta u polugoditu u osnovnom i tri puta u srednjem obrazovanju i vaspitanju. Izuzetno od stava 5. ovog lana, ako je nedeljni fond asova nastavnog predmeta jedan as, uenik se ocenjuje najmanje dva puta u polugoditu. Zakljuna ocena iz predmeta jeste brojana i izvodi se na kraju prvog i drugog polugodita, prema utvrenim standardima postignua i propisanim kriterijumima za ocenjivanje. Uenik sa smetnjama u razvoju kome su tokom obrazovanja prilagoavani posebni standardi postignua ocenjuje se u skladu sa prilagoenim standardima. Ocenjivanje i napredovanje uenika lan 108 U prvom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjivanje i zakljuna ocena su opisni i uenik prelazi u naredni razred. U ostalim razredima osnovnog i u srednjem obrazovanju i vaspitanju ocenjivanje je opisno i brojano u toku kolske godine, osim iz predmeta koje odredi ministar. Opisna ocena sadri povratnu informaciju za uenika i roditelja i prua mu jasno uputstvo kako da unapredi svoj rad. Uenik drugog i treeg razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji na kraju drugog polugodita ima nedovoljne ocene prevodi se u naredni razred, na osnovu odluke odeljenjskog vea, osim ako roditelj, odnosno staratelj izriito zahteva da uenik ponavlja razred.

Ueniku koji je preveden u naredni razred, priznaje se razred iz koga je preveden kao zavren i organizuje mu se individualizovan rad, u skladu sa lanom 77. ovog zakona. Uenik od etvrtog do sedmog razreda i uenik srednjeg obrazovanja i vaspitanja koji ima do dve nedovoljne zakljune brojane ocene polae popravni ispit u avgustovskom ispitnom roku, a uenik zavrnog razreda u junskom i avgustovskom roku. Uenik iz stava 5. ovog lana zavrava razred ako poloi popravni ispit iz svakog predmeta. Uenik etvrtog do sedmog razreda i uenik srednjeg obrazovanja ponavlja razred ako na kraju drugog polugodita ima vie od dve nedovoljne zakljune brojane ocene ili ne poloi popravni ispit. Izuzetno, redovan uenik srednjeg obrazovanja koji nije poloio popravni ispit moe da zavri zapoeti razred u istoj koli naredne kolske godine, u svojstvu vanrednog uenika ponovnim polaganjem nepoloenog ispita, uz obavezu plaanja naknade stvarnih trokova koje utvrdi kola. Kada zavri razred vanredan uenik ima pravo da se u istoj kolskoj godini upie u naredni razred, u istom svojstvu. Uenik zavrnog razreda osnovnog i srednjeg obrazovanja koji ne poloi popravni, zavrni, odnosno maturski ispit zavrava zapoeto obrazovanje u istoj koli u svojstvu vanrednog uenika polaganjem ispita, uz obavezu plaanja naknade stvarnih trokova koje utvrdi kola. Vladanje i opti uspeh lan 109 Vladanje uenika od prvog do petog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se opisnom ocenom koja ne utie na opti uspeh uenika. Vladanje uenika od estog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja i uenika svih razreda srednjeg obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se opisno u toku polugodita, a brojano na kraju prvog i drugog polugodita i utie na opti uspeh. Opti uspeh uenika osnovnog obrazovanja i vaspitanja utvruje se na kraju prvog i drugog polugodita na osnovu aritmetike sredine pozitivnih zakljunih brojanih ocena iz obaveznih predmeta i ocene iz vladanja, poev od estog razreda. Opti uspeh uenika srednjeg obrazovanja i vaspitanja utvruje se na kraju prvog i drugog polugodita na osnovu aritmetike sredine pozitivnih zakljunih brojanih ocena iz predmeta i ocene iz vladanja. Vladanje vanrednih uenika ne ocenjuje se. Nain, postupak i kriterijume ocenjivanja uspeha iz pojedinanih predmeta i vladanja i druga pitanja od znaaja za ocenjivanje, propisuje ministar. Prigovor i alba na ocenu i ispit lan 110 Uenik osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, njegov roditelj, odnosno staratelj ima pravo da podnese: prigovor na ocenu iz predmeta i vladanja u toku kolske godine, albu na zakljunu ocenu iz predmeta i vladanja na kraju drugog polugodita i albu na ispit. Prigovor na ocenu iz predmeta i vladanja podnosi se direktoru kole u roku od tri dana od saoptenja ocene, alba u roku od tri dana od dana dobijanja ake knjiice, odnosno svedoanstva, a alba na ispit propisan posebnim zakonom, u roku od 24 sata od saoptenja ocene.

Direktor kole, u saradnji sa pedagoko-psiholokom slubom i odeljenskim stareinom, odluuje o prigovoru u roku od tri dana. Ako oceni da je prigovor osnovan i da je ocena izvedena suprotno zakonu i propisima donetim na osnovu njega, reenjem ponitava ocenu i obrazuje komisiju za proveru znanja uenika, pregled i ponovno ocenjivanje pismenog ili drugog rada uenika. Po prigovoru, odnosno albi na ocenu iz vladanja direktor, u saradnji sa pedagoko-psiholokom slubom i odeljenjskim stareinom, utvruje ocenu iz vladanja. Direktor kole je duan da odlui o albi, u roku od 24 sata od njenog prijema. Ako utvrdi da je ocena iz predmeta izvedena suprotno zakonu i propisima donetim na osnovu njega ili je alba iz drugih razloga osnovana, reenjem ponitava zakljunu ocenu i upuuje uenika na polaganje ispita. Ako utvrdi da je ispit obavljen protivno ovom ili posebnom zakonu i propisima donetim na osnovu njih, ponitie ispit i uputie uenika na ponovno polaganje ispita. Ispit se organizuje u roku od tri dana od dana podnoenja albe. Za proveru znanja uenika, pregled i ponovno ocenjivanje pismenog ili drugog rada uenika, odnosno polaganje ispita, direktor reenjem obrazuje komisiju od najmanje tri lana, od kojih su dva struna za predmet, odnosno oblast predmeta ukoliko kola nema potreban broj strunih lica za odgovarajui predmet, angauje struno lice iz druge kole. Nastavnik ija ocena je osporena ili na iji je predlog utvrena zakljuna ocena, ne moe da bude lan komisije. Kada je poniten ispit direktor obrazuje novu komisiju u ijem sastavu ne mogu da budu lanovi komisije iji je ispit poniten. Ocena komisije je konana. Zahtev za zatitu prava uenika lan 111 Uenik, njegov roditelj, odnosno staratelj, koji smatra da su mu povreena prava utvrena ovim ili posebnim zakonom, donoenjem ili nedonoenjem odluke nakon podnoenja prijave, prigovora ili albe, odnosno ako je povreena zabrana iz l. 44. i 45. ovog zakona, pravo iz lana 103. ovog zakona, to utie na status uenika, ima pravo da podnese zahtev za zatitu prava Ministarstvu, u roku od osam dana od dana saznanja za povredu svojih prava. Ako oceni da je zahtev iz stava 1. ovog lana osnovan, Ministarstvo e u roku od osam dana od dana prijema zahteva da upozori kolu i odredi joj primeren rok za otklanjanje povrede zakona. Ako kola ne postupi po upozorenju iz stava 2. ovog lana, Ministarstvo e odluiti o zahtevu. Obaveze uenika lan 112 U ostvarivanju svojih prava uenik ne sme da ugroava druge u ostvarivanju prava. Uenik ima obavezu da: 1) redovno pohaa nastavu i izvrava kolske obaveze; 2) potuje kolska pravila, odluke direktora i organa kole;

3) radi na usvajanju znanja, vetina i vrednosnih stavova propisanih kolskim programom, prati sopstveni napredak i izvetava o tome nastavnike i roditelje, odnosno staratelje; 4) u postupku ocenjivanja pokae svoje stvarno znanje bez korienja raznih oblika prepisivanja i drugih nedozvoljenih oblika pomoi; 5) ne ometa izvoenje nastave i ne naputa as bez prethodnog odobrenja nastavnika; 6) potuje linost drugih uenika, nastavnika i ostalih zaposlenih u koli; 7) uva imovinu kole i istou i estetski izgled kolskih prostorija; 8) stara se o ouvanju ivotne sredine i ponaa u skladu sa pravilima ekoloke etike. Uenik, roditelj, odnosno staratelj uenika duan je da u roku od osam dana pravda izostanak uenika i dostavlja potpune i tane kontakt informacije. Odgovornost uenika lan 113 Sa uenikom koji vri povredu pravila ponaanja ili se ne pridrava odluka direktora i organa kole, neopravdano izostane sa nastave pet asova, odnosno koji svojim ponaanjem ugroava druge u ostvarivanju njihovih prava, kola je duna da, uz uee roditelja, odnosno staratelja uenika, pojaa vaspitni rad aktivnostima: u okviru odeljenske zajednice, strunim radom odeljenjskog stareine, pedagoga, psihologa, posebnih timova, a kada je to neophodno da sarauje sa odgovarajuim ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zatite na promeni ponaanja uenika. Uenik moe da odgovara za laku povredu obaveze utvrenu optim aktom kole, za teu povredu obaveze koja je u vreme izvrenja bila propisana ovim ili posebnim zakonom i za povredu zabrane iz l. 44. i 45. ovog zakona. Tee povrede obaveza uenika jesu: 1) unitenje, oteenje, skrivanje, iznoenje, prepravka ili dopisivanje podataka u evidenciji koju vodi kola ili druga organizacija, odnosno organ; 2) prepravka ili dopisivanje podataka u javnoj ispravi koju izdaje kola ili organ, odnosno ispravi koju izda druga organizacija; 3) unitenje ili kraa imovine kole, privrednog drutva, preduzetnika, uenika ili zaposlenog; 4) podstrekavanje, pomaganje, davanje ueniku i upotreba alkohola, duvana, narkotikog sredstva ili psihoaktivne supstance; 5) unoenje u kolu ili drugu organizaciju oruja ili drugog predmeta kojim moe da ugrozi ili povredi drugo lice; 6) ponaanje uenika kojim ugroava vlastitu bezbednost ili bezbednost drugih uenika, nastavnika i zaposlenih u koli i koje dovodi do njihovog fizikog i psihikog povreivanja; 7) upotreba mobilnog telefona, elektronskog ureaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugroavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja;

8) neopravdano izostajanje sa nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada vie od 25 asova u toku kolske godine, od ega vie od 15 asova nakon pismenog obavetavanja roditelja, odnosno staratelja od strane kole; 9) uestalo injenje lakih povreda obaveza u toku kolske godine, pod uslovom da su preduzete neophodne mere iz stava 1. ovog lana radi korekcije ponaanja uenika. Za povrede iz stava 3. ta. 8) i 9) ovog lana obavezna je postupnost u izricanju mera. Uenik, roditelj odnosno staratelj odgovara za materijalnu tetu koju uenik nanese koli, namerno ili iz krajnje nepanje, u skladu sa zakonom. Vaspitno-disciplinski postupak lan 114 Za tee povrede obaveza uenika i za povrede zabrane iz l. 44. i 45. ovog zakona kola mora voditi vaspitnodisciplinski postupak o kom mora biti obaveten roditelj, odnosno staratelj uenika. U vaspitno-disciplinskom postupku uenik, uz prisustvo roditelja, odnosno staratelja, kao i svi ostali uesnici i svedoci moraju biti sasluani i mogu dati pismenu izjavu. Vaspitno-disciplinski postupak pokree direktor najkasnije u roku od 30 dana za uinjene tee povrede obaveza uenika ili uinjene povrede zabrane iz l. 44. i 45. ovog zakona i okonava se reenjem. Pre donoenja reenja moraju se utvrditi sve injenice koje su od znaaja za donoenje reenja. Vaspitne i vaspitno-disciplinske mere i pravna zatita uenika lan 115 Za povredu obaveze, odnosno zabrane propisane ovim zakonom, mogu da se izreknu mere, i to: 1) za laku povredu obaveza uenika, vaspitna mera - opomena, ukor odeljenjskog stareine ili ukor odeljenjskog vea, u skladu sa optim aktom kole; 2) za teu povredu obaveza uenika, vaspitno-disciplinska mera - ukor direktora i ukor nastavnikog vea, a za uenika srednje kole i iskljuenje uenika iz kole, odnosno kole sa domom; 3) za uinjenu povredu zabrane iz l. 44. i 45. ovog zakona, vaspitno-disciplinska mera: (1) ukor direktora ili ukor nastavnikog vea, (2) premetaj uenika od petog do osmog razreda u drugu osnovnu kolu na osnovu odluke nastavnikog vea, uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja i kole u koju prelazi, (3) za uenika srednje kole - iskljuenje uenika iz kole, odnosno kole sa domom. Vaspitna mera izrie se ueniku za laku povredu obaveze iz stava 1. taka 1) ovog lana, bez voenja vaspitno-disciplinskog postupka. Mera iz stava 1. ovog lana moe da se izrekne ueniku ako je kola prethodno preduzela neophodne aktivnosti iz lana 113. stav 1. ovog zakona. Ako kola nije prethodno preduzela neophodne aktivnosti iz lana 113. stav 1. ovog zakona, preduzee ih pre izricanja mere.

Kada preduzete aktivnosti dovedu do pozitivne promene ponaanja uenika, obustavie se postupak, osim ako je uinjenom povredom zabrane iz l. 44. i 45. ozbiljno ugroen integritet drugog lica. Mera iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana izrie se ueniku nakon sprovedenog vaspitno-disciplinskog postupka i utvrene odgovornosti. Vaspitna i vaspitno-disciplinska mera izriu se u kolskoj godini u kojoj je uinjena povreda obaveze uenika. Zakljunu ocenu iz vladanja utvruje odeljenjsko vee na predlog odeljenjskog stareine na kraju prvog i drugog polugodita na osnovu sagledavanja linosti i ponaanja uenika u celini, procenjivanjem njegovog ukupnog ponaanja i izvravanja obaveza propisanih zakonom i izreenih vaspitnih ili vaspitno-disciplinskih mera i njihovih efekata. Ocena iz vladanja popravlja se kada doe do pozitivne promene u ponaanju uenika. Kada maloletan uenik izvri povredu obaveze, odnosno zabrane iz l. 44. i 45. ovog zakona, kola odmah obavetava roditelja, odnosno staratelja i ukljuuje ga u odgovarajui postupak. Nastavniko vee donosi odluku o vaspitno-disciplinskoj meri iskljuenja uenika iz srednje kole, a direktor reenje o iskljuenju uenika iz kole. Uenik, njegov roditelj, odnosno staratelj ima pravo da podnese albu kolskom odboru na izreenu vaspitnodisciplinsku meru za izvrenu teu povredu obaveze uenika ili za povredu zabrane iz l. 44. i 45. ovog zakona, u roku od tri dana od dana dostavljanja reenja o utvrenoj odgovornosti i izreenoj meri. kolski odbor reava po albi iz stava 10. ovog lana u roku od 15 dana od dana dostavljanja. alba odlae izvrenje reenja direktora. Protiv drugostepenog reenja o izreenoj meri iskljuenja uenika iz srednje kole ili kole sa domom, uenik, njegov roditelj, odnosno staratelj ima pravo na sudsku zatitu u upravnom sporu. VIII ZAPOSLENI U USTANOVI Nastavnici, vaspitai i struni saradnici lan 116 Vaspitno-obrazovni rad u predkolskoj ustanovi ostvaruje vaspita, u skladu sa posebnim zakonom. Nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada u koli ostvaruje nastavnik. Vaspitni rad sa uenicima u koli sa domom ostvaruje vaspita. Strune poslove na unapreivanju vaspitno-obrazovnog rada u predkolskoj ustanovi obavljaju pedagog, psiholog i drugi struni saradnici, u skladu sa posebnim zakonom. Strune poslove u koli obavljaju struni saradnici: psiholog, pedagog i bibliotekar, u muzikoj koli - psiholog, pedagog, nototekar i medijatekar, a u koli za obrazovanje odraslih - andragog, psiholog i bibliotekar. Zavisno od potreba kole i programa koji se ostvaruje, dodatnu podrku i strune poslove moe da obavlja i socijalni radnik, defektolog, logoped i andragog. Saradnik, pedagoki i andragoki asistent i pomoni nastavnik lan 117 U obavljanju delatnosti predkolska ustanova moe da ima saradnika: nutricionistu, socijalnog i zdravstvenog radnika i drugog saradnika, u skladu sa posebnim zakonom.

U vaspitno-obrazovnom radu za ostvarivanje posebnih i specijalizovanih programa predkolska ustanova moe da angauje i druge saradnike, u skladu sa posebnim zakonom. Pedagoki asistent prua pomo i dodatnu podrku deci i uenicima, u skladu sa njihovim potrebama i pomo nastavnicima, vaspitaima i strunim saradnicima u cilju unapreivanja njihovog rada sa decom i uenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrka. U svom radu ostvaruje saradnju sa roditeljima, odnosno starateljima, a zajedno sa direktorom sarauje i sa nadlenim ustanovama, organizacijama, udruenjima i jedinicom lokalne samouprave. Andragoki asistent prua podrku odraslima za ukljuivanje u sistem obrazovanja i pomo u otklanjanju tekoa u toku obrazovanja, u ostvarivanju individualizovanog programa, dodatnoj i dopunskoj nastavi; pomo nastavnicima i strunim saradnicima u ostvarivanju programa obrazovanja; sarauje sa socijalnim partnerima u jedinici lokalne samouprave radi ostvarivanja prava odraslih, a posebno iz osetljivih drutvenih i posebnih ciljnih grupa za ukljuivanje u obrazovni proces i sticanje obrazovanja. Odredbe ovog zakona kojim se ureuje pedagoki asistent, shodno se odnose i na andragokog asistenta. Za pomo nastavniku za pruanje dodatne podrke u nastavi, odnosno ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada mogu da se obrazuju struni timovi na teritoriji jedinice lokalne samouprave. Poslove pripreme laboratorijskih vebi, izvoenja i demonstriranja postupaka, tehniko-tehnoloke pripreme, izvoenja dela praktine nastave i drugih poslova, pod neposrednim rukovodstvom nastavnika, obavlja pomoni nastavnik. Izuzetno, radi pruanja pomoi detetu, odnosno ueniku sa smetnjama u razvoju, obrazovno-vaspitnom radu moe da prisustvuje pratilac deteta, odnosno uenika. Zadaci nastavnika i vaspitaa lan 118 Zadatak nastavnika jeste da svojim kompetencijama osigura postizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignua, uvaavajui principe obrazovanja, predznanja, potrebe, interesovanja i posebne mogunosti deteta i uenika. Zadatak vaspitaa u predkolskoj ustanovi jeste da svojim kompetencijama osigura uvaavanje principa obrazovanja, ostvarivanje ciljeva vaspitanja i obrazovanja i unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada. Zadaci strunog saradnika lan 119 Zadatak strunog saradnika jeste da svojim kompetencijama, savetodavnim i drugim oblicima rada unapreuje obrazovno-vaspitni rad i saradnju sa roditeljima, odnosno starateljima u ustanovi, da prati ostvarivanje utvrenih standarda postignua, prua podrku nastavnicima i vaspitaima za unapreivanje njihovog obrazovno-vaspitnog rada, u skladu sa principima, ciljevima i standardima postignua, pomo nastavnicima u razvijanju individualnih obrazovnih planova i pomo deci, uenicima, roditeljima, nastavnicima i vaspitaima, po pitanjima koja su od znaaja za obrazovanje i vaspitanje i razvoj profesionalne karijere uenika. Program svih oblika rada strunih saradnika, donosi ministar. Uslovi za prijem u radni odnos lan 120 U radni odnos u ustanovi moe da bude primljeno lice, pod uslovima propisanim zakonom i ako:

1) ima odgovarajue obrazovanje; 2) ima psihiku, fiziku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i uenicima; 3) nije osuivano pravnosnanom presudom za krivino delo za koje je izreena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivina dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrnavljenje, za krivino delo primanje mita ili davanje mita, za krivino delo iz grupe krivinih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraaja i protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom, bez obzira na izreenu krivinu sankciju, i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvreno diskriminatorno ponaanje; 4) ima dravljanstvo Republike Srbije; 5) zna jezik na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad. Uslovi iz stava 1. ovog lana dokazuju se prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada. Dokaz o ispunjenosti uslova iz stava 1. ta. 1), 4) i 5) ovog lana podnose se uz prijavu na konkurs, a iz stava 1. taka 2) ovog lana pre zakljuenja ugovora o radu. Dokaz iz stava 1. taka 3) ovog lana pribavlja ustanova. Zaposlenom prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog lana ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu u nadlenoj zdravstvenoj ustanovi na zahtev direktora. Obrazovanje nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika lan 121 Poslove vaspitaa u predkolskoj ustanovi moe da obavlja lice sa steenim odgovarajuim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena, studijama drugog stepena, studijama u trajanju od tri godine, viim obrazovanjem, odnosno sa odgovarajuim srednjim obrazovanjem, u skladu sa posebnim zakonom. Poslove nastavnika, vaspitaa u koli sa domom i strunog saradnika moe da obavlja lice sa odgovarajuim obrazovanjem iz lana 8. stav 2. ovog zakona, a nastavnika strunog predmeta u oblasti zdravstva i sa odgovarajuom zdravstvenom specijalizacijom. Izuzetno, poslove nastavnika umetnikih i strunih predmeta u muzikoj koli i odreenih strunih predmeta u strunoj koli, za koje se ne obrazuju nastavnici sa odgovarajuim obrazovanjem iz lana 8. stav 2. ovog zakona, moe da obavlja i lice sa odgovarajuim obrazovanjem iz lana 8. stava 3. ovog zakona. Poslove nastavnika praktine nastave u strunoj koli moe da obavlja i lice sa odgovarajuim obrazovanjem iz lana 8. stav 3. ovog zakona ili sa odgovarajuim srednjim obrazovanjem i poloenim specijalistikim, odnosno majstorskim ispitom i petogodinjim radnim iskustvom u struci steenim posle specijalistikog, odnosno majstorskog ispita petogodinjom praksom. Poslove nastavnika igrakih predmeta u baletskoj koli moe da obavlja lice koje ima najmanje srednje baletsko obrazovanje i 10 godina igrake prakse, odnosno pedagokog rada. Poslove vaspitaa u predkolskoj ustanovi i nastavnika razredne nastave, osim za romski jezik, moe da obavlja lice koje je steklo odgovarajue obrazovanje na jeziku na kome se ostvaruje taj rad ili je poloilo ispit iz jezika sa metodikom, po programu odgovarajue visokokolske ustanove. Poslove nastavnika i strunog saradnika, osim za romski jezik, moe da obavlja lice koje je steklo srednje, vie ili visoko obrazovanje na jeziku na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad ili je poloilo ispit iz tog jezika po programu odgovarajue visokokolske ustanove.

Izuzetno od st. 6. i 7. ovog lana nastavnik i pedagoki asistent poznavanje romskog jezika dokazuje pred komisijom koju obrazuje ministar ukljuujui i predlog nacionalnog saveta izabranog za romsku nacionalnu manjinu. Nastavnik, vaspita i struni saradnik mora da ima i obrazovanje iz psiholokih, pedagokih i metodikih disciplina, iz lana 8. stav 4. ovog zakona. Nastavnik, vaspita i struni saradnik koji je u toku studija poloio ispite iz pedagogije i psihologije ili je poloio struni ispit, odnosno ispit za licencu, smatra se da ima obrazovanje iz lana 8. stav 4. Zakona. Obrazovanje iz lana 8. stav 4. ovog zakona ne mora da ima lice sa srednjim obrazovanjem - vaspita dece, nastavnik igrakih predmeta i praktine nastave. Blie uslove u pogledu stepena i vrste obrazovanja nastavnika, vaspitaa, strunog saradnika, saradnika u predkolskoj ustanovi koji ostvaruje posebne i specijalizovane programe, pedagokog asistenta i pomonog nastavnika, program obuke za osposobljavanje nastavnika, strunog saradnika i andragokog asistenta za rad sa odraslima i program obuke za pedagokog asistenta, propisuje ministar. Stepen i vrstu obrazovanja saradnika u predkolskoj ustanovi koji ne obavljaju vaspitno-obrazovni rad, sporazumno propisuju ministar i ministri nadleni za poslove zdravlja i socijalne politike. Stepen i vrstu obrazovanja nastavnika verske nastave u koli, na predlog organa nadlenog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama, po pribavljenom miljenju tradicionalnih crkava i verskih zajednica, propisuje ministar. Kada je obrazovanje steeno u nekoj od republika bive SFRJ do 27. aprila 1992. godine, ili u Crnoj Gori do 16. juna 2006. godine, a vrsta obrazovanja ne odgovara vrsti obrazovanja koja je propisana u skladu sa lanom 121. stav 11. ovog zakona, ministar, po prethodno pribavljenom miljenju odgovarajue visokokolske ustanove, utvruje da li je vrsta obrazovanja odgovarajua za obavljanje poslova nastavnika, vaspitaa, odnosno strunog saradnika. Kada je obrazovanje steeno u sistemu vojnog kolstva, ispunjenost uslova u pogledu steenog obrazovanja za obavljanje poslova nastavnika, vaspitaa, odnosno strunog saradnika, po prethodno pribavljenom miljenju odgovarajue visokokolske ustanove, utvruje ministar. Kada je obrazovanje steeno u inostranstvu, ispunjenost uslova u pogledu steenog obrazovanja za obavljanje poslova nastavnika, vaspitaa, odnosno strunog saradnika, na osnovu akta o priznavanju strane visokokolske isprave i miljenja odgovarajue visokokolske ustanove, utvruje ministar. Uslovi za rad nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika lan 122 Poslove nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika moe da obavlja lice koje ima dozvolu za rad (u daljem tekstu: licenca). Nastavnik, vaspita i struni saradnik koji ima licencu moe da ostvaruje individualni obrazovni plan za rad sa decom i uenicima sa smetnjama u razvoju ako je za to osposobljen, po programu i na nain koji propisuje ministar. Bez licence poslove nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika moe da obavlja: 1) pripravnik; 2) lice koje ispunjava uslove za nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, sa radnim staom steenim van ustanove, pod uslovima i na nain utvrenim za pripravnike;

3) lice koje je zasnovalo radni odnos na odreeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog; 4) saradnik u predkolskoj ustanovi; 5) pedagoki asistent i pomoni nastavnik. Lice iz stava 3. ta. 1) do 3) ovog lana moe da obavlja poslove nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika bez licence, najdue dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa u ustanovi. Saradnik u predkolskoj ustanovi moe da obavlja vaspitno-obrazovni rad bez licence ako ima obrazovanje iz lana 8. stav 4. ovog zakona. Nastavnik, vaspita i struni saradnik - pripravnik lan 123 Pripravnik, u smislu ovog zakona, jeste lice koje prvi put u tom svojstvu zasniva radni odnos u ustanovi, na odreeno ili neodreeno vreme, sa punim ili nepunim radnim vremenom i osposobljava se za samostalan obrazovno-vaspitni rad nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, savladavanjem programa za uvoenje u posao i polaganjem ispita za licencu. Pripravniki sta traje najdue dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa. Za vreme trajanja pripravnikog staa, radi savladavanja programa za uvoenje u posao nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, ustanova pripravniku odreuje mentora. Prva tri meseca pripravnikog staa nastavnik, odnosno vaspita-pripravnik radi pod neposrednim nadzorom nastavnika ili vaspitaa koji ima licencu i koje mu odreuje mentor. Nastavnik - pripravnik za vreme prva tri meseca ne ocenjuje uenike. Prva tri meseca pripravnikog staa struni saradnik radi pod neposrednim nadzorom odgovarajueg strunog saradnika koji ima licencu i koga mu odreuje mentor. Izuzetno, ako ustanova nema mentora, odnosno odgovarajueg nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika sa licencom, angaovae nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika sa licencom iz druge ustanove na osnovu ugovora o dopunskom radu, u skladu sa zakonom. Struni saradnik - pripravnik koji ima obrazovanje iz lana 8. stav 2. ovog zakona i koji je tokom studija ostvario najmanje 10 bodova, u skladu sa Evropskim sistemom prenosa bodova na osnovu prakse u ustanovi, svoj rad moe da obavlja bez neposrednog nadzora strunog saradnika sa licencom iz stava 5. ovog lana. Pripravnik koji savlada program uvoenja u posao nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika ima pravo na polaganje ispita za licencu posle navrenih godinu dana rada. Pripravniku u radnom odnosu na neodreeno vreme, koji u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa ne poloi ispit za licencu - prestaje radni odnos. Pripravniku u radnom odnosu na odreeno vreme svojstvo pripravnika prestaje nakon poloenog ispita za licencu, a radni odnos istekom vremena na koje je primljen u radni odnos. Program obuke za mentora, program uvoenja u posao nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, koji ukljuuje i program osposobljavanja za rad sa decom i uenicima sa smetnjama u razvoju i iz osetljivih drutvenih grupa, nain i postupak provere savladanosti tog programa, program ispita za sticanje i ponovno sticanje licence, nain polaganja i jezik na kome se polae ispit, trokove polaganja ispita, sastav i nain rada komisije Ministarstva, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine pred kojom se polae ispit za licencu, propisuje ministar.

Pripravnik - staista lan 124 Poslove nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika moe da obavlja i pripravnik - staista. Pripravnik - staista savladava program za uvoenje u posao i polaganje ispita za licencu pod neposrednim nadzorom nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika koji ima licencu. Ustanova i pripravnik - staista zakljuuju ugovor o stairanju u trajanju od najmanje godinu, a najdue dve godine. Ugovorom iz stava 3. ovog lana ne zasniva se radni odnos. Pripravnik - staista ima pravo da uestvuje u radu strunih organa bez prava odluivanja i nema pravo da ocenjuje uenike u koli. Na ostvarivanje prava iz stava 2. ovog lana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na pripravnika. Licenca i registar nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika lan 125 Licenca je javna isprava. Ministarstvo izdaje licencu i vodi registar nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika kojima je izdata licenca. U registar se unose podaci o identitetu, obrazovnom statusu nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika i podaci o suspenziji i oduzimanju licence. Ustanova je duna da blagovremeno dostavi Ministarstvu sve podatke u vezi sa licencom nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika. Na zahtev lica koje ima pravni interes, Ministarstvo izdaje izvod iz registra. Sadraj i nain voenja registra, kao i obrazac licence, propisuje ministar. Izdavanje licence lan 126 Pravo na licencu ima nastavnik, vaspita i struni saradnik i pripravnik - staista koji ima odgovarajue obrazovanje iz lana 121. ovog zakona, savladan program uvoenja u posao nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika i poloen ispit za licencu. Ministarstvo je duno da u roku od 60 dana od dana poloenog ispita, izda licencu licu koje ispunjava uslove iz stava 1. ovog lana. Suspenzija licence lan 127 U toku vaenja licenca moe da bude suspendovana.

Licenca se suspenduje na est meseci nastavniku, vaspitau i strunom saradniku kome je prestao radni odnos zbog izreene mere za izvrenu povredu radne obaveze iz lana 141. ta. 1) do 7) ovog zakona. Suspenzija tee poev od narednog dana od dana prestanka radnog odnosa. Za vreme dok traje suspenzija nastavnik, vaspita i struni saradnik nema pravo da radi u ustanovi. Ustanova ima obavezu da Ministarstvu dostavi podatke o suspenziji licence nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika odmah, a najkasnije u roku od tri dana od suspenzije. Licenca se suspenduje i nastavniku, vaspitau i strunom saradniku koji prema izvetaju prosvetnog savetnika ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na nain i po postupku kojim se omoguava postizanje propisanih principa, ciljeva i standarda postignua, programa obrazovanja i vaspitanja, za koga prosvetni savetnik utvrdi da nije otklonio nedostatke u svom radu, ni posle datih strunih primedbi, predloga i upozorenja u pisanom obliku, pa je na osnovu toga dva puta negativno ocenjen od strane prosvetnog savetnika. Licenca se suspenduje nastavniku, vaspitau i strunom saradniku koji se nije struno usavravao, a prosvetni savetnik u svom izvetaju utvrdi da razlozi za to nisu opravdani. Nastavnik, vaspita i struni saradnik ima pravo da podnese prigovor ministru na izvetaj prosvetnog savetnika iz st. 5. i 6. ovog lana, u roku od osam dana od dana prijema izvetaja. Ministar donosi reenje o suspenziji na osnovu izvetaja prosvetnog savetnika iz st. 5. i 6. ovog lana. U postupku donoenja reenja ministar razmatra prigovor iz stava 7. ovog lana. Ministar donosi reenje o suspenziji u roku 30 dana od dana podnoenja prigovora, a ako prigovor nije podnet u roku od osam dana od proteka roka za njegovo podnoenje. Reenje ministra o suspenziji licence konano je u upravnom postupku. Nastavniku, vaspitau i strunom saradniku kome je suspendovana licenca iz razloga navedenih u stavu 5. ovog lana, moe da se ukine suspenzija, ukoliko najkasnije u roku od est meseci od dostavljanja reenja ministra ponovo poloi ispit za licencu, a ako ga ne poloi, prestaje mu radni odnos. Dok traje suspenzija licence nastavnik i vaspita prisustvuje nastavi, odnosno aktivnostima drugih nastavnika i vaspitaa koje mu odreuje direktor, a struni saradnik radu strunog saradnika u drugoj ustanovi koju odredi direktor. Nastavniku, vaspitau i strunom saradniku kome je suspendovana licenca na osnovu stava 6. ovog lana ukida se suspenzija kada dostavi dokaze o odgovarajuem strunom usavravanju. Oduzimanje licence lan 128 Licenca se oduzima nastavniku, vaspitau i strunom saradniku: 1) koji je pravnosnanom presudom osuen za krivino delo: nasilja u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrnavljenje, primanja ili davanja mita, protiv polne slobode, pravnog saobraaja i ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom, bez obzira na izreenu krivinu sankciju; 2) kome je prestao radni odnos zbog povrede zabrane iz l. 44-46. ovog zakona; 3) kome je jedanput suspendovana licenca u skladu sa lanom 127. ovog zakona, a stekli su se uslovi za novu suspenziju.

Licenca se smatra oduzetom narednog dana od dana prestanka radnog odnosa nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika. Lice kome je oduzeta licenca nema pravo na njeno ponovno izdavanje niti na rad u ustanovi. Oduzeta licenca vraa se Ministarstvu preko ustanove. Ustanova ima obavezu da odmah dostavi Ministarstvu konano reenje o otkazu ugovora o radu kao dokaz o osnovu za oduzimanje licence nastavniku, vaspitau i strunom saradniku. Reenje ministra o oduzimanju licence konano je u upravnom postupku. Struno usavravanje i profesionalni razvoj nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika lan 129 Nastavnik, vaspita i struni saradnik, sa licencom i bez licence, duan je da se stalno usavrava radi uspenijeg ostvarivanja i unapreivanja obrazovno-vaspitnog rada i sticanja kompetencija potrebnih za rad, u skladu sa optim principima i za postizanje ciljeva obrazovanja i standarda postignua. U toku strunog usavravanja nastavnik, vaspita i struni saradnik moe profesionalno da napreduje sticanjem zvanja: pedagoki savetnik, samostalni pedagoki savetnik, vii pedagoki savetnik i visoki pedagoki savetnik. Nastavnik, vaspita i struni saradnik ostvaruje pravo na uveanu platu za steeno zvanje. Nastavnik, vaspita i struni saradnik ima pravo na odsustvo iz ustanove u trajanju od tri radna dana godinje radi pohaanja odobrenog oblika, naina i sadraja strunog usavravanja. Raspored odsustva nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika radi strunog usavravanja planira pedagoki kolegijum. Plan strunog usavravanja u skladu sa prioritetima ustanove radi ostvarivanja ciljeva obrazovanja i standarda postignua i prioritetima Ministarstva, donosi organ upravljanja ustanove. Prioritetne oblasti za period od tri godine, oblike strunog usavravanja, programe i nain organizovanja stalnog strunog usavravanja, uslove, organ koji odluuje o sticanju zvanja i postupak napredovanja, sticanje zvanja u toku usavravanja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika i obrazac uverenja o savladanom programu i druga pitanja od znaaja za struno usavravanje, propisuje ministar. Prijem u radni odnos lan 130 Prijem u radni odnos u ustanovi vri se na osnovu preuzimanja zaposlenog u ustanovi iji je osniva Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i konkursa. Prijem u radni odnos na neodreeno vreme na osnovu konkursa moe se izvriti ako se nije moglo izvriti preuzimanje zaposlenog. Direktor ustanove raspisuje konkurs i vri izbor kandidata za prijem u radni odnos. U postupku odluivanja o izboru nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika direktor vri ui izbor kandidata koje upuuje na prethodnu psiholoku procenu sposobnosti za rad sa decom i uenicima u roku od osam dana od dana isteka roka za podnoenje prijava. Psiholoku procenu sposobnosti za rad sa decom i uenicima vri nadlena sluba za poslove zapoljavanja primenom standardizovanih postupaka.

Direktor donosi odluku o izboru nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika u roku od osam dana od dana dobijanja rezultata psiholoke procene sposobnosti za rad sa decom i uenicima. Odluku o izboru drugih zaposlenih u ustanovi direktor donosi u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnoenje prijava na konkurs. Kandidat nezadovoljan odlukom o izabranom kandidatu moe da podnese prigovor organu upravljanja, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. Ako po konkursu nije izabran nijedan kandidat, raspisuje se novi konkurs. Ako organ upravljanja u utvrenom roku ne odlui o prigovoru ili ako je kandidat nezadovoljan drugostepenom odlukom, moe da se obrati nadlenom sudu u roku od 15 dana. Preuzimanje zaposlenih lan 131 Zaposleni koji je u ustanovi u radnom odnosu na neodreeno vreme, a ostao je nerasporeen ili ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom na osnovu lana 137. st. 2. i 3. ovog zakona, ostvaruje pravo na preuzimanje stavljanjem na listu zaposlenih sa koje se vri preuzimanje. Lista iz stava 1. ovog lana utvruje se do 15. avgusta za svaku narednu kolsku godinu, u okviru kolske uprave po jedinicama lokalne samouprave, a na osnovu prijava ustanova o zaposlenima koji imaju pravo na preuzimanje. Pravo na preuzimanje ostvaruje se sporazumom, uz saglasnost zaposlenog. Ustanove mogu izvriti i meusobno preuzimanje zaposlenih na neodreeno vreme, na odgovarajue poslove, uz prethodno potpisan sporazum o preuzimanju uz saglasnost zaposlenih, ako je razlika u procentu njihovog radnog angaovanja manja od 20%. Zaposleni koji se preuzima mora da ispunjava uslove za poslove za koje se preuzima. Radni odnos na odreeno vreme lan 132 Ustanova moe da primi u radni odnos na odreeno vreme bez konkursa lice: 1) radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana; 2) do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konanosti odluke o izboru kandidata po konkursu; 3) do izbora kandidata - kada se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove - do zavretka kolske godine; 4) radi izvoenja verske nastave. U ustanovi od posebnog interesa za Republiku Srbiju moe da se angauje nastavnik ili asistent odgovarajue visokokolske ustanove ili zaposleni u naunom institutu s odgovarajuim zvanjem, na odreeno vreme za svaku kolsku godinu, za najvie 30% od punog radnog vremena, uz saglasnost ministra. Listu nastavnika verske nastave, na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, utvruje ministar. Nastavnika verske nastave upuuje u kolu tradicionalna crkva ili verska zajednica sa utvrene liste za svaku kolsku godinu. Za izvoenje verske nastave nastavnik sa kolom u koju je upuen zakljuuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku kolsku godinu.

Ustanova prima u radni odnos na odreeno vreme po raspisanom konkursu lice: 1) radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana; 2) u svojstvu pripravnika; 3) radi obavljanja poslova pedagokog asistenta. U postupku izbora pedagokog asistenta pribavlja se miljenje nadlenog organa jedinice lokalne samouprave. Za obavljanje poslova pedagokog asistenta ustanova sa licem zakljuuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku kolsku godinu. Radni odnos na odreeno vreme ne moe da preraste u radni odnos na neodreeno vreme. Probni rad lan 133 Probni rad moe da ugovori ustanova sa nastavnikom, vaspitaem i strunim saradnikom koji ima licencu i koji se prima u radni odnos na neodreeno vreme. Izuzetno od stava 1. ovog lana probni rad moe da se ugovori i u sluaju prijema u radni odnos na odreeno vreme due od godinu dana. Probni rad odreuje se ugovorom o radu i moe da traje najdue est meseci. Nastavnik, vaspita i struni saradnik koji je za vreme probnog rada pokazao da svojim kompetencijama moe uspeno da radi na postizanju propisanih principa, ciljeva i standarda postignua, nastavlja sa radom u istom radno-pravnom svojstvu, a ako se na osnovu ocene direktora, a po pribavljenom miljenju pedagokog kolegijuma, utvrdi da to nije pokazao, prestaje mu radni odnos. Radni odnos prestaje danom otkaznog roka, bez prava na otpremninu. Otkazni rok je 15 radnih dana. Rad vaspitaa i nastavnika u inostranstvu lan 134 Obrazovno-vaspitni rad u inostranstvu izvodi vaspita, odnosno nastavnik koji ima licencu i koji ispunjava posebne uslove za nastavnika. Reenje o upuivanju vaspitaa, odnosno nastavnika na rad u inostranstvo donosi ministar, na osnovu konkursa. Vaspita, odnosno nastavnik se upuuje na rad u inostranstvo na vreme od godinu dana, uz mogunost produenja. Vaspitau, odnosno nastavniku miruje radni odnos na poslovima sa kojih je upuen na rad u inostranstvo. Ugovor o izvoenju nastave lan 135 Direktor kole moe da zakljui ugovor o izvoenju nastave ili za polaganje ispita, za najvie 30 odsto od punog radnog vremena sa licem zaposlenim u drugoj ustanovi ili kod drugog poslodavca, odnosno koji samostalno obavlja delatnost, u sluajevima iz lana 132. stav 1. ovog zakona.

Direktor kole pre zakljuenja ugovora o izvoenju nastave pribavlja saglasnost druge ustanove, odnosno poslodavca. Lice angaovano po osnovu ugovora iz stava 1. ovog lana ne stie svojstvo zaposlenog u koli, a pravo na naknadu za obavljeni rad stie na osnovu izvetaja o odranim asovima nastave, ispitima i drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada. Lice iz stava 1. ovog lana uestvuje u radu strunih organa kole bez prava odluivanja, osim u radu odeljenjskog vea. Norma neposrednog rada nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika sa decom i uenicima lan 136 U okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje: 1) nastavnik izvodi nastavu 20 asova i etiri asa drugih oblika neposrednog obrazovno-vaspitnog rada sa uenicima (dopunski, dodatni, individualizovani, pripremni rad i drugi oblici rada, u skladu sa posebnim zakonom) - 60 odsto radnog vremena, a nastavnik praktine nastave 26 asova; 2) vaspita u predkolskoj ustanovi ostvaruje pripremni predkolski program u poludnevnom trajanju - 50 odsto radnog vremena; 3) vaspita u predkolskoj ustanovi i koli sa domom ostvaruje neposredan vaspitno-obrazovni rad sa decom, odnosno vaspitni rad sa uenicima - 75 odsto radnog vremena; 4) struni saradnik u ustanovi ostvaruje sve oblike rada sa decom, uenicima, nastavnicima, vaspitaima, pedagokim asistentima, drugim saradnicima, roditeljima, odnosno starateljima dece i uenika - 75 odsto radnog vremena. 5) nastavnik u koli za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju izvodi nastavu i individualne oblike neposrednog rada sa uenicima - 50 odsto radnog vremena. Strukturu i raspored obaveza nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika u okviru radne nedelje utvruje ustanova godinjim planom rada. Struktura i raspored obaveza nastavnika u pogledu svih oblika neposrednog rada sa uenicima moe da se utvrdi tako da budu razliiti u okviru radnih nedelja. Normu svih oblika neposrednog rada sa decom i uenicima i drugih oblika rada nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika u okviru nedeljnog punog radnog vremena i na godinjem nivou, kao i broj sati obrazovno-vaspitnog rada koji se dodatno moe rasporediti na druge izvrioce, propisuje ministar. Ako kola ne moe da obezbedi struno lice za najvie est asova nastave sedmino iz odreenog predmeta, moe da rasporedi ove asove nastavnicima tog predmeta najdue do kraja kolske godine i ovaj rad se smatra radom preko pune norme asova. Nepuno i puno radno vreme lan 137 Nastavniku, vaspitau i strunom saradniku svake kolske godine direktor reenjem utvruje status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, na osnovu programa obrazovanja i vaspitanja, godinjeg plana rada i podele asova za izvoenje nastave i drugih oblika neposrednog obrazovno-vaspitnog rada sa uenicima (dopunski, dodatni, individualizovani, pripremni rad i druge oblike rada, u skladu sa posebnim zakonom).

Nastavnik, vaspita i struni saradnik koji je rasporeen za deo propisane norme svih oblika neposrednog rada sa decom i uenicima, ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom. Nastavnik, vaspita i struni saradnik koji je ostao nerasporeen, ostvaruje prava zaposlenog za ijim je radom prestala potreba, u skladu sa zakonom. Odmori i odsustva lan 138 Zaposleni u ustanovi ima pravo na odmore i odsustva prema optim propisima o radu, optem aktu, odnosno ugovoru o radu. Zaposleni u koli, po pravilu, koristi godinji odmor za vreme kolskog raspusta. Odgovornost zaposlenog lan 139 Zaposleni moe da odgovara za: 1) laku povredu radne obaveze, utvrenu optim aktom ustanove; 2) teu povredu radne obaveze propisanu ovim zakonom; 3) povredu zabrane propisanu ovim zakonom; 4) materijalnu tetu koju nanese ustanovi, namerno ili krajnjom nepanjom, u skladu sa zakonom. Udaljavanje sa rada lan 140 Zaposleni se privremeno udaljava sa rada zbog uinjene povrede zabrane iz l. 44. do 46. ovog zakona i tee povrede radne obaveze iz lana 141. ta. 1) do 5) i ta. 10) i 16) ovog zakona do okonanja disciplinskog postupka. Nastavnik, vaspita i struni saradnik kome je suspendovana licenca na osnovu lana 127. st. 5. i 6. ovog zakona, udaljava se privremeno iz obrazovno-vaspitnog rada, do ukidanja suspenzije licence. Ako direktor ne udalji zaposlenog, organ upravljanja duan je da donese odluku o udaljenju. Tee povrede radne obaveze lan 141 Tee povrede radne obaveze zaposlenog u ustanovi, jesu: 1) izvrenje krivinog dela na radu ili u vezi sa radom; 2) nesprovoenje mera bezbednosti dece, uenika i zaposlenih; 3) podstrekavanje na upotrebu alkoholnih pia kod dece i uenika, ili njeno omoguavanje, davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe;

4) podstrekavanje na upotrebu narkotikog sredstva ili psihoaktivne supstance kod uenika ili njeno omoguavanje, davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe; 5) noenje oruja u ustanovi ili krugu ustanove; 6) neovlaena promena podataka u evidenciji, odnosno javnoj ispravi, brisanjem, dodavanjem, precrtavanjem ili izostavljanjem podataka; 7) unitenje, oteenje, skrivanje ili iznoenje evidencije, odnosno obrasca javne isprave ili javne isprave; 8) nepotpuno, neblagovremeno i nesavesno voenje evidencije; 9) naplaivanje pripreme uenika kole u kojoj je nastavnik u radnom odnosu, a radi ocenjivanja, odnosno polaganja ispita; 10) dolazak na rad u pripitom ili pijanom stanju, upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava koji smanjuju radnu sposobnost; 11) odbijanje davanja na uvid rezultata pismene provere znanja uenicima, roditeljima, odnosno starateljima; 12) odbijanje prijema i davanja na uvid evidencije licu koje vri nadzor nad radom ustanove, roditelju, odnosno staratelju; 13) nezakonit rad ili proputanje radnji ime se spreava ili onemoguava ostvarivanje prava deteta, uenika ili drugog zaposlenog; 14) neizvravanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvravanje poslova ili naloga direktora u toku rada, odnosno za vreme nezakonite obustave rada ili trajka; 15) zloupotreba prava iz radnog odnosa; 16) nezakonito raspolaganje sredstvima, kolskim prostorom, opremom i imovinom ustanove; 17) neopravdano odsustvo sa rada najmanje dva uzastopna radna dana; 18) druge povrede radne obaveze u skladu sa posebnim zakonom. Disciplinski postupak lan 142 Direktor ustanove pokree i vodi disciplinski postupak, donosi odluku i izrie meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog. Disciplinski postupak pokree se pismenim zakljukom na koji prigovor nije doputen, a koji sadri podatke o zaposlenom, opis povrede zabrane, odnosno radne obaveze, vreme, mesto i nain izvrenja i dokaze koji ukazuju na izvrenje povrede. Zaposleni mora biti sasluan, sa pravom da izloi svoju odbranu, sam ili preko zastupnika, a moe za raspravu da dostavi i pismenu odbranu. Izuzetno, rasprava moe da se odri i bez prisustva zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni na raspravu uredno pozvan. Na ostala pitanja voenja disciplinskog postupka shodno se primenjuju pravila upravnog postupka.

Disciplinski postupak je javan, osim u sluajevima propisanim zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak. Po sprovedenom postupku donosi se reenje kojim se zaposleni moe oglasiti krivim, u kom sluaju mu se izrie i disciplinska mera, osloboditi od odgovornosti ili se postupak moe obustaviti. Pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od tri meseca od dana saznanja za povredu radne obaveze i uinioca, odnosno u roku od est meseci od dana kada je povreda uinjena, osim ako je uinjena povreda zabrane iz l. 44. do 46. ovog zakona, kada pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od dve godine od dana kada je uinjena povreda zabrane. Voenje disciplinskog postupka zastareva u roku od est meseci od dana pokretanja disciplinskog postupka. Ako povreda radne obaveze sadri obeleja krivinog dela, pokretanje disciplinskog postupka zastareva protekom est meseci od dana saznanja za povredu radne obaveze i uinioca, odnosno protekom roka u kome zastareva krivino gonjenje za to krivino delo, ukoliko je taj rok dui od est meseci. Zastarelost ne tee ako disciplinski postupak ne moe da se pokrene ili vodi zbog odsustva zaposlenog ili drugih opravdanih razloga. Disciplinske mere lan 143 Mere za povredu radne obaveze jesu prestanak radnog odnosa i novana kazna. Zaposlenom koji izvri povredu zabrane, propisane l. 44. do 46. ovog zakona, prestaje radni odnos kada odluka direktora o utvrenoj povredi zabrane postane konana i oduzima se licenca. Za povredu radne obaveze iz lana 141. stav 1. ta. 1) do 7) ovog zakona izrie se mera prestanka radnog odnosa i licenca se suspenduje na est meseci. Mera prestanka radnog odnosa izrie se zaposlenom i za povredu radne obaveze iz lana 141. ta. 8) do 17) ovog zakona, ako je uinjena umiljajem ili iz svesnog nehata i ako nisu utvrene olakavajue okolnosti za zaposlenog. Novana kazna izrie se u visini od 20 do 35 odsto od plate isplaene za mesec u kome je odluka doneta, u trajanju od tri do est meseci. Prestanak radnog odnosa lan 144 Radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje u skladu sa zakonom, na osnovu reenja direktora. Nastavniku, vaspitau ili strunom saradniku prestaje radni odnos na kraju kolske godine u kojoj navri 40 godina staa osiguranja ili 65 godina ivota i najmanje 15 godina staa osiguranja. Pravna zatita zaposlenih lan 145 Na reenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposleni ima pravo na prigovor organu upravljanja, u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja direktora. Organ upravljanja duan je da donese odluku po prigovoru u roku od 15 dana od dana dostavljanja prigovora.

Organ upravljanja zakljukom e odbaciti prigovor, ukoliko je neblagovremen, nedoputen ili izjavljen od neovlaenog lica. Organ upravljanja e reenjem odbiti prigovor kada utvrdi da je postupak donoenja reenja pravilno sproveden i da je reenje na zakonu zasnovano, a prigovor neosnovan. Ako organ upravljanja utvrdi da su u prvostepenom postupku odlune injenice nepotpuno ili pogreno utvrene, da se u postupku nije vodilo rauna o pravilima postupka koja su od uticaja na reenje stvari ili da je izreka pobijanog reenja nejasna ili je u protivrenosti sa obrazloenjem, on e svojim reenjem ponititi prvostepeno reenje i vratiti predmet direktoru na ponovni postupak. Protiv novog reenja zaposleni ima pravo na prigovor. Ako organ upravljanja ne odlui po prigovoru ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, moe se obratiti nadlenom sudu u roku od 15 dana od dana isteka roka za donoenje odluke, odnosno od dana dostavljanja odluke. IX NADZOR Inspekcijski i struno-pedagoki nadzor lan 146 Inspekcijski i struno-pedagoki nadzor nad radom ustanova, kao i inspekcijski nadzor nad radom zavoda, vri Ministarstvo. Inspekcijski nadzor nad radom ustanove, kao povereni posao, obavlja optinska, odnosno gradska uprava. Vie optinskih uprava, moe organizovati zajedniko vrenje inspekcijskog nadzora - zajedniku prosvetnu inspekciju. Ministarstvo vri neposredan inspekcijski nadzor ako ga optinska, odnosno gradska uprava ne vri. Ministarstvo obavlja poslove optinske odnosno gradske prosvetne inspekcije, ako u jedinici lokalne samouprave nije organizovan inspekcijski nadzor, na teret sredstava jedinice lokalne samouprave. Po albi protiv prvostepenog reenja optinske, odnosno gradske uprave donetog u vrenju inspekcijskog nadzora reava Ministarstvo. Ustanova, odnosno zavod duni su da omogue vrenje nadzora, uvid u rad i podatke, odnosno dobijanje objanjenja. Poslovi inspekcijskog nadzora lan 147 Inspekcijskim nadzorom ispituje se sprovoenje ovog i posebnog zakona i propisa donetih na osnovu njih, neposrednim uvidom u rad ustanove i zavisno od rezultata nadzora, izriu mere i kontrolie njihovo izvrenje. Poslove inspekcijskog nadzora vri prosvetni inspektor. U okviru ovlaenja utvrenih zakonom, prosvetni inspektor vri kontrolu: 1) postupanja ustanove u pogledu sprovoenja zakona, drugih propisa u oblasti obrazovanja i vaspitanja i optih akata; 2) ostvarivanja zatite prava deteta i uenika, njihovih roditelja, odnosno staratelja i zaposlenih;

3) ostvarivanja prava i obaveza zaposlenih, uenika i njihovih roditelja, odnosno staratelja; 4) obezbeivanja zatite deteta i uenika i zaposlenih od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i stranakog organizovanja i delovanja u ustanovi; 5) postupka upisa i ponitava upis u kolu ako je obavljen suprotno ovom zakonu; 6) ispunjenosti propisanih uslova za sprovoenje ispita; 7) propisane evidencije koju vodi ustanova i utvruje injenice u postupku ponitavanja javnih isprava koje izdaje ustanova. U postupku verifikacije po nalogu Ministarstva, ispituje ispunjenost uslova iz lana 30. stav 3. ta. 1) i 2) i lana 33. ovog zakona i postupa u okviru svojih ovlaenja u sluaju obustave rada ili trajka u ustanovi organizovanog suprotno zakonu. Ovlaenja prosvetnog inspektora i nain rada lan 148 Prosvetni inspektor: 1) nalae zapisnikom otklanjanje nepravilnosti i nedostataka u odreenom roku; 2) nareuje reenjem izvravanje propisane mere koja je naloena zapisnikom, a nije izvrena; 3) zabranjuje reenjem sprovoenje radnji u ustanovi koje su suprotne ovom i posebnom zakonu; 4) podnosi prijavu nadlenom organu za uinjeno krivino delo ili privredni prestup, zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, odnosno povredu zabrane iz l. 44. do 46. ovog zakona; 5) obavetava drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadlean; 6) obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom. Inspekcijski nadzor se obavlja kao redovan, vanredni i kontrolni nadzor. Redovan nadzor ustanove obavlja se najmanje jedanput godinje. Vanredni nadzor ustanove obavlja se po predstavkama organa, privrednih drutava, ustanova i drugih organizacija, roditelja, odnosno staratelja deteta i uenika ili graana, kao i na osnovu neposrednog saznanja prosvetnog inspektora. Postupanje po anonimnim predstavkama ili dobijenim elektronskom potom, sprovodi se po proceni prosvetnog inspektora. Kontrolni nadzor sprovodi se po proteku roka koji je odreen u zapisniku ili reenjem. O izvrenom inspekcijskom nadzoru prosvetni inspektor sainjava zapisnik, koji sadri nalaz stanja i zavisno od rezultata - nalaganje, odnosno predlaganje mere. Zapisnik se sainjava i dostavlja u roku od 15 dana od dana izvrenog inspekcijskog nadzora. Na zapisnik prosvetnog inspektora, direktor ustanove ima pravo da stavi primedbu, u roku od najmanje tri dana od prijema zapisnika, osim u sluaju iz lana 111. ovog zakona. Ovlaenja Ministarstva prema organima kojima su povereni poslovi

lan 149 Prosvetni inspektor Ministarstva (u daljem tekstu: republiki inspektor), u odnosu na organe kojima je povereno vrenje inspekcijskog nadzora, ima sledea prava i dunosti: 1) priprema ministru predlog reenja po albi protiv prvostepenog reenja optinske, odnosno gradske uprave donetog u vrenju inspekcijskog nadzora; 2) ostvaruje neposredan nadzor nad radom prosvetnog inspektora; 3) izdaje obavezne instrukcije za izvravanje zakona i drugih propisa, za vrenje poslova i kontrolie njihovo izvravanje; 4) oduzima ovlaenje pojedinom inspektoru koji poslove ne obavlja blagovremeno, struno, zakonito i savesno i predlae utvrivanje odgovornosti u organu kojem je povereno vrenje inspekcijskog nadzora; 5) organizuje zajedniki nadzor sa inspektorima u organima kojima je povereno vrenje inspekcijskog nadzora; 6) trai izvetaje, podatke i obavetenja o vrenju poverenih poslova inspekcijskog nadzora; 7) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se na opti nain ureuje inspekcijski nadzor. Republiki inspektor, u postupku oduzimanja ovlaenja prosvetnom inspektoru u organu kome je povereno vrenje inspekcijskih poslova, vri neposredan uvid u ispunjenost uslova iz lana 150. ovog zakona, rad i postupanje prosvetnog inspektora. Republiki inspektor zapisniki konstatuje utvrene nepravilnosti i odreuje mere i rokove za njihovo otklanjanje. Ukoliko prosvetni inspektor ne otkloni nepravilnosti utvrene zapisnikom u datom roku, republiki inspektor donosi reenje o oduzimanju ovlaenja. Po albi protiv reenja republikog inspektora o oduzimanju ovlaenja prosvetnom inspektoru u organu kome je povereno vrenje inspekcijskih poslova, reava ministar. Uslovi za prosvetnog inspektora lan 150 Poslove prosvetnog inspektora moe da obavlja: 1) lice sa zavrenim master akademskim studijama u oblasti pravnih nauka, sa prethodno zavrenim osnovnim akademskim studijama u ovoj oblasti, ili diplomirani pravnik sa steenim obrazovanjem na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine, po propisu koji je ureivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine sa poloenim strunim ispitom za rad u organima dravne uprave ili sa poloenim ispitom za sekretara ustanove i koji ima najmanje pet godina radnog iskustva u dravnim organima, organima autonomne pokrajine, ustanovi ili organima jedinice lokalne samouprave na poslovima obrazovanja i vaspitanja ili drugim inspekcijskim poslovima; 2) lice sa steenim obrazovanjem iz lana 8. stav 2. ovog zakona, poloenim strunim ispitom u oblasti obrazovanja, odnosno licencom za nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, sa najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti obrazovanja i vaspitanja, kao i dravnim strunim ispitom. Prosvetni inspektor duan je da se stalno struno usavrava radi uspenijeg ostvarivanja i unapreivanja inspekcijskog nadzora.

Program i oblike strunog usavravanja i druga pitanja u vezi sa strunim usavravanjem, propisuje ministar. Struno-pedagoki nadzor lan 151 Poslove struno-pedagokog nadzora vri prosvetni savetnik. Prosvetni savetnik: 1) vrednuje kvalitet rada ustanove, odnosno doma uenika na osnovu utvrenih standarda, ostvarivanje razvojnog plana i programa obrazovanja i vaspitanja; 2) prua pomo i podrku samovrednovanju ustanove; 3) prati potovanje optih principa i ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja; 4) savetuje i prua strunu pomo nastavniku, vaspitau, strunom saradniku i direktoru radi poboljanja kvaliteta njihovog rada i rada ustanove i ostvarivanja standarda postignua; 5) savetuje i prua strunu pomo ustanovi u obezbeivanju zatite dece, uenika i zaposlenih od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovi; 6) ostvaruje neposredan uvid u rad ustanove, odnosno doma uenika, nastavnika, vaspitaa, strunog saradnika i direktora; 7) prisustvuje izvoenju nastave, ispita i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada; 8) prati ostvarivanje ogleda; 9) procenjuje ispunjenost uslova za sticanje zvanja; 10) prati i procenjuje kvalitet rada savetnika - spoljnog saradnika; 11) predlae ustanovi, ministru i nadlenim organima preduzimanje neophodnih mera za otklanjanje nepravilnosti i nedostataka u obavljanju obrazovno-vaspitnog, strunog, odnosno vaspitnog rada i za njihovo unapreivanje. Prosvetni savetnik u obavljanju poslova iz stava 2. ta. 1), 3) do 5), ovog lana, pribavlja miljenje od predstavnika uenikog parlamenta, kao i u vezi sa pitanjima iz lana 105. stav 1. ta. 1), 2) i 4) ovog zakona. Uslovi za prosvetnog savetnika lan 152 Poslove prosvetnog savetnika moe da obavlja lice koje ima: 1) odgovarajue obrazovanje iz lana 8. st. 2. i 4. ovog zakona; 2) licencu za nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika; 3) osam godina rada u oblasti obrazovanja i vaspitanja; 4) ostvarene rezultate u razvoju obrazovanja i steen profesionalni ugled;

5) strune radove objavljene u meunarodnim ili domaim asopisima ili zbornicima sa recenzijom, odnosno odobreni udbenik, prirunik ili drugo nastavno sredstvo. Poslove prosvetnog savetnika moe da obavlja lice iz stava 1. ovog lana koje poloi dravni struni ispit i ispit za prosvetnog savetnika. Prosvetnom savetniku koji ne poloi ispite iz stava 2. ovog lana u propisanom roku - prestaje radni odnos. Prosvetni savetnik duan je da se stalno struno usavrava radi uspenijeg ostvarivanja i unapreivanja strunopedagokog nadzora. Program, nain i rok za polaganje, sastav i nain rada komisije Ministarstva pred kojom se polae ispit za prosvetnog savetnika, obrazac uverenja o poloenom ispitu, naknadu za rad lanova komisije, program i oblike strunog usavravanja prosvetnog savetnika i druga pitanja u vezi sa strunim usavravanjem prosvetnih savetnika, propisuje ministar. Savetnik - spoljni saradnik lan 153 Za pruanje savetodavne i strune pomoi nastavniku, vaspitau i strunom saradniku, a radi kvalitetnijeg obavljanja obrazovno-vaspitnog rada, Ministarstvo odreuje listu savetnika - spoljnih saradnika za predmete, grupe i oblasti predmeta, aktivnosti i strune poslove (u daljem tekstu: savetnik). Ministarstvo reenjem odreuje broj savetnika neophodnih za pruanje pomoi iz stava 1. ovog lana. Izbor savetnika vri ministar reenjem na osnovu konkursa. Nastavnik, vaspita, i struni saradnik i savetnik zavoda koji ispunjava uslove iz lana 152. stav 1. ta. 1) do 4) ovog zakona i nastavnik visokokolske ustanove koji ispunjava uslove iz lana 152. stav 1. ta. 1), 3) i 4) ovog zakona, moe da bude izabran za savetnika. Prednost pod jednakim uslovima ima kandidat koji je stekao zvanje iz lana 129. stav 2. ovog zakona ili zvanje na osnovu zakona kojim se ureuje visoko obrazovanje, odnosno ima strune radove objavljene u meunarodnim ili domaim asopisima ili zbornicima sa recenzijom, odobreni udbenik, prirunik ili drugo nastavno sredstvo. Sa savetnikom se zakljuuje ugovor o dopunskom radu, nakon dobijene saglasnosti direktora ustanove u kojoj je savetnik u radnom odnosu. Savetnik postupa po nalozima ministra. Savetnik prua strunu pomo nastavniku, vaspitau, strunom saradniku, strunim veima, aktivima i timovima: demonstriranjem postupaka i metoda, odravanjem oglednog asa ili aktivnosti, pruanjem povratne informacije o aktivnostima i preduzetim merama nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, davanjem strunih preporuka za poboljanje rada i sarauje sa prosvetnim savetnikom i prosvetnim inspektorom. O izvrenom zadatku savetnik podnosi izvetaj ministru. Savetnik moe da bude iskljuen sa liste ako mu je suspendovana ili oduzeta licenca u ustanovi, ako se na osnovu vrednovanja rada oceni da poslove ne izvrava na kvalitetan nain. Nain vrenja struno-pedagokog nadzora lan 154

Nain vrenja struno-pedagokog nadzora i obavljanja poslova savetnika, merila za vrednovanje kvaliteta rada ustanove, nain vrednovanja rada prosvetnog savetnika i savetnika i obrazac legitimacije za prosvetnog savetnika i inspektora, propisuje ministar. X FINANSIRANJE DELATNOSTI USTANOVA IJI JE OSNIVA REPUBLIKA SRBIJA, AUTONOMNA POKRAJINA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE Nain finansiranja delatnosti ustanova lan 155 Sredstva za finansiranje delatnosti ustanova utvruju se na osnovu ekonomske cene za ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja, po detetu i ueniku. Ekonomska cena iz stava 1. ovog lana obuhvata sve tekue rashode po detetu i ueniku, iz svih izvora finansiranja, u skladu sa propisima kojima se ureuje budetski sistem. Ekonomska cena iz stava 2. ovog lana iskazuje se jedinstveno i strukturno i sastavni je deo Memoranduma o budetu. Blie uslove i merila za utvrivanje ekonomske cene obrazovanja i vaspitanja po detetu i ueniku na odreenom podruju, iz odreenih grupa, po nivoima i vrstama obrazovanja, neophodan broj zaposlenih, vreme i postupak uvoenja, propisuje ministar. Izvori sredstava lan 156 Sredstva za finansiranje delatnosti ustanova iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeuju se u budetu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Ustanove mogu da ostvare i sopstvene prihode po osnovu donacija, sponzorstva, kolarine, ugovora i drugih poslova, u skladu sa zakonom. Ostvarivanje prihoda, evidentiranje i korienje sredstava iz stava 2. ovog lana vri se u skladu sa propisima kojima se ureuje budetski sistem. Sredstva iz st. 1. i 2. ovog lana obezbeuju se u skladu sa kriterijumima i standardima finansiranja ustanove koje propisuje ministar. Sredstva iz budeta Republike Srbije lan 157 U budetu Republike Srbije obezbeuju se sredstva za sticanje obrazovanja i vaspitanja dece i uenika u osnovnoj i srednjoj koli koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave. U budetu Republike Srbije obezbeuju se sredstva za: 1) ostvarivanje pripremnog predkolskog programa u godini pred polazak u kolu; 2) ostvarivanje predkolskog programa za rad sa decom sa smetnjama u razvoju; 3) ostvarivanje predkolskog programa za rad sa decom na bolnikom leenju;

4) plate, naknade i dodatke zaposlenih u osnovnim i srednjim kolama, socijalne doprinose i otpremnine; 5) razvojne programe i projekte ustanova, kao i uee Republike Srbije u oblasti investicija, strunog usavravanja zaposlenih i takmienja uenika na republikom i meunarodnom nivou, u skladu sa utvrenim sredstvima, a prema programima i kriterijumima koje propisuje ministar; 6) rad unikatnih kola i kola od posebnog interesa za Republiku Srbiju, koje odredi Vlada; 7) podrku posebno talentovanim uenicima u vidu bespovratne novane pomoi koju ministar propisuje posebnim aktom svake godine. Na utvrivanje i obraun plata, naknada i dodataka zaposlenih u ustanovi primenjuju se propisi kojima se ureuju plate i naknade i druga primanja zaposlenih u javnim slubama. Sredstva iz budeta autonomne pokrajine lan 158 U budetu autonomne pokrajine obezbeuju se sredstva za deo ekonomske cene, u skladu sa zakonom kojim se ureuje finansiranje ustanova na teritoriji autonomne pokrajine. Sredstva u budetu jedinice lokalne samouprave lan 159 U budetu jedinice lokalne samouprave obezbeuju se sredstva za deo ekonomske cene obrazovanja i vaspitanja dece i uenika koja obuhvata ostale tekue rashode, a na osnovu utvrene ekonomske cene iz lana 155. ovog zakona. U budetu jedinice lokalne samouprave obezbeuju se sredstva i za: 1) ostvarivanje delatnosti predkolskog vaspitanja i obrazovanja (poludnevni i celodnevni boravak, ishrana, nega i preventivna zatita dece predkolskog uzrasta) u visini 80 odsto od ekonomske cene po detetu, ukljuujui u celosti sredstva za plate, naknade i druga primanja, socijalne doprinose na teret poslodavca, otpremnine, kao i pomoi zaposlenih u predkolskoj ustanovi i ostale tekue rashode; 2) struno usavravanje zaposlenih; 3) jubilarne nagrade i pomo zaposlenima u osnovnoj i srednjoj koli; 4) prevoz: dece i njihovih pratilaca radi pohaanja pripremnog predkolskog programa na udaljenosti veoj od dva kilometra, uenika osnovne kole na udaljenosti veoj od etiri kilometra od sedita kole; prevoz, smetaj i ishranu dece i uenika sa smetnjama u razvoju, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od kole; prevoz uenika na republika i meunarodna takmienja; 5) prevoz zaposlenih; 6) kapitalne izdatke; 7) zatitu i bezbednost dece i uenika, u skladu sa propisanim merama iz lana 42. ovog zakona; 8) druge tekue rashode, osim onih za koje se sredstva obezbeuju u budetu Republike Srbije. Obezbeivanje sredstava za vii kvalitet obrazovanja lan 160

Ustanova moe ueem roditelja dece i uenika, jedinice lokalne samouprave, donatora, sponzora ili od proirene delatnosti da obezbedi sredstva za vii kvalitet u oblasti predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja. Sredstva iz stava 1. ovog lana koriste se za poboljanje uslova obrazovanja i vaspitanja u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava, za ostvarivanje programa koji nisu delatnost ustanove, za ishranu i pomo deci i uenicima. XI KAZNENE ODREDBE lan 161 Novanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj ustanova ako: 1) pone sa radom, organizuje izdvojeno odeljenje, obavlja proirenu delatnost, izvri statusne promene i promene naziva i sedita ustanove, suprotno l. 30. do 34. ovog zakona; 2) ne propie nain i postupak za zatitu i bezbednost dece, odnosno uenika (lan 42); 3) ne preduzima ili neblagovremeno preduzima, odnosno ne preduzima odgovarajue mere u sluajevima povreda zabrana iz l. 44. do 46. ovog zakona i teih povreda radnih obaveza zaposlenih; 4) dozvoli stranako organizovanje ili delovanje u ustanovi i korienje prostora ustanove u te svrhe suprotno lanu 46. ovog zakona; 5) ne donese razvojni plan i godinji plan rada u roku propisanom ovim zakonom ili ih ne primenjuje (l. 49. i 89); 6) ne donese blagovremeno, odnosno ne ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja ili ne preduzima mere za ostvarivanje principa, ciljeva i standarda postignua (l. 71, 76, 78, 80. i 81); 7) ne donese ili ne ostvaruje individualni obrazovni plan (lan 77); 8) ne upie dete u predkolsku ustanovu, odnosno osnovnu kolu radi pohaanja pripremnog predkolskog programa (lan 97); 9) ne upie dete koje ima prebivalite na podruju kole (lan 98); 10) sprovodi ogled bez odobrenja ministra ili vri statusne promene za vreme ogleda, suprotno lanu 101. ovog zakona; 11) primi u radni odnos zaposlenog koji ne ispunjava uslove iz l. 120. do 123. ovog zakona ili na nain i po postupku, suprotno l. 130. do 132. ovog zakona; 12) ne dostavi Ministarstvu sve podatke u vezi sa licencom nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika iz l. 127. i 128. ovog zakona; 13) zakljui ugovor o izvoenju nastave suprotno lanu 135. ovog zakona; 14) ne udalji sa rada zaposlenog zbog uinjene tee povrede radne obaveze (lan 140); 15) ne postupi po reenju prosvetnog inspektora (lan 148. stav 1. ta. 2) i 3)). Novanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i direktor, odnosno odgovorno lice ustanove.

lan 162 Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj roditelj, odnosno staratelj ako namerno ili bez opravdanog razloga ne upie dete u predkolsku ustanovu radi pohaanja pripremnog predkolskog programa ili ako dete neopravdano izostaje iz predkolske ustanove (lan 97. stav 4). lan 163 Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj roditelj, odnosno staratelj ako namerno ili bez opravdanog razloga ne upie dete u osnovnu kolu ili ako dete bez opravdanih razloga ne pohaa nastavu u osnovnoj koli (lan 98. stav 1. i lan 112. stav 2. taka 1). lan 164 Novanom kaznom od 30.000 do 100.000 hiljada dinara kaznie se roditelj, odnosno staratelj deteta ili uenika koji uini povredu zabrane iz lana 45. stav 8. ovog zakona. lan 165 Novanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj zavod ako ne pripremi odgovarajui materijal i dostavi ga ministru u odreenom roku (lan 24. stav 1). Novanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana i direktor zavoda, kao odgovorno lice. XII POVERAVANJE POSLOVA DRAVNE UPRAVE AUTONOMNOJ POKRAJINI lan 166 Poslovi utvreni lanom 29. st. 5-7, lanom 31. stav 2, lanom 32. stav 4, lanom 33. stav 6, lanom 34. stav 3, lanom 35. stav 2. i st. 4-8, lanom 36. stav 2, lanom 54. stav 7, lanom 55. st. 5. i 6, lanom 56. stav 1, lanom 59. (poslovi polaganja ispita za direktora), lanom 60. st. 7, 8, 11. i 12, lanom 61. stav 2, lanom 62. stav 2, lanom 63. st. 7-9, lanom 68. (poslovi polaganja ispita za sekretara), lanom 79. stav 4, lanom 88. st. 5. i 6, lanom 90. st. 2. i 3, lanom 91. stav 6, lanom 111, lanom 123. (poslovi polaganja ispita za licencu), lanom 146. st. 4. i 5. i lanom 149. ovog zakona, poveravaju se autonomnoj pokrajini. Sredstva za finansiranje ustanova na teritoriji autonomne pokrajine, obezbeuju se u skladu sa zakonom. Poslovi zavoda iz lana 19. stav 1. ta. 2) i 5), lana 20. stav 1. ta. 12) i 13), lana 21. stav 1. ta. 2), 3) i 4), lana 22. ovog zakona, koji se odnose na obrazovno-vaspitni rad koji se izvodi na jezicima nacionalnih manjina, poveravaju se Pedagokom zavodu Vojvodine. Organi autonomne pokrajine sarauju sa organima Republike Srbije i organima jedinice lokalne samouprave u obavljanju poslova iz stava 1. ovog lana. Ministarstvo ima prema autonomnoj pokrajini, u pogledu poverenih poslova dravne uprave iz stava 1. ovog lana, prava i dunosti propisane zakonom kojim se ureuje dravna uprava. XIII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE lan 167 lanovi Nacionalnog prosvetnog saveta koje je Narodna skuptina izabrala do stupanja na snagu ovog zakona, obavljae dunost do isteka mandata. lan 168

Vlada e, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, imenovati lanove Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih. lan 169 Vlada, odnosno organ autonomne pokrajine e, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrditi mreu srednjih kola. Vlada e, u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrditi kriterijume za donoenje mree predkolskih ustanova i osnovnih kola. Jedinica lokalne samouprave e, u roku od godinu dana od dana utvrivanja kriterijuma iz stava 2. ovog lana, utvrditi mreu predkolskih ustanova i osnovnih kola na svom podruju. lan 170 Podzakonski akti doneti do stupanja na snagu ovog zakona primenjuju se ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, do donoenja propisa na osnovu ovog zakona. lan 171 Ministar e doneti podzakonske akte u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim: 1) programa zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji e doneti do kraja kolske 2009/2010. godine; 2) akta iz lana 136. stav 4. ovog zakona, koji e doneti do poetka kolske 2010/2011. godine; 3) programa zavrnih ispita u strunoj koli, koje e doneti do kraja kolske 2016/2017. godine; 4) programa opte, strune i umetnike mature, koje e doneti do kraja kolske 2017/2018. godine. Ministar e reenjem utvrditi broj zaposlenih u optinskoj, odnosno gradskoj upravi za obavljanje poslova prosvetnog inspektora, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Reenje se objavljuje u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Optinska, odnosno gradska uprava e u roku od 60 dana od dana objavljivanja reenja iz stava 1. ovog lana usaglasiti broj prosvetnih inspektora sa brojem utvrenim tim reenjem. lan 172 Ustanova je duna da u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usaglasi statut, organizaciju i nain rada sa ovim zakonom. Ustanovi koja je podnela zahtev za verifikaciju pre stupanja na snagu ovog zakona, utvrdie se ispunjenost uslova po propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona. Ustanova e podneti zahtev za verifikaciju, od donoenja akta iz lana 30. stav 4. ovog zakona, i to: 1) srednja kola, u roku od godinu dana; 2) predkolska ustanova, u roku od dve godine; 3) osnovna kola, u roku od tri godine. lan 173

Zavodi e usaglasiti organizaciju i rad sa ovim zakonom, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. lan 174 Direktor ustanove, izabran do dana stupanja na snagu ovog zakona, duan je da, u roku od dve godine od dana donoenja podzakonskog akta iz lana 59. stav 17. ovog zakona, poloi ispit za direktora. Direktoru iz stava 1. ovog lana prestaje dunost ako ne poloi ispit u roku iz stava 1. ovog lana. lan 175 Prava iz lana 91. stav 1. taka 3) ovog zakona, ostvaruje vanredan uenik koji se prvi put upie u srednju kolu, poev od prvog narednog konkursa za upis. lan 176 kola koja ostvaruje program osnovnog obrazovanja odraslih po prilagoenom programu moe da upie lica izmeu 10 i 15 godina ivota radi zavravanja zapoetog osnovnog obrazovanja, zakljuno sa kolskom 2012/2013. godinom. lan 177 Odredbe lana 99. ovog zakona primenjivae se na upis uenika u srednju kolu poev od kolske 2011/2012. godine. lan 178 Ogledi ije je sprovoenje zapoelo pre stupanja na snagu ovog zakona, vrednovae se na nain propisan lanom 101. ovog zakona. lan 179 Odredbe lana 8. stav 4. i lana 121. stav 9. ovog zakona, primenjivae se od kolske 2012/2013. godine. lan 180 Odredbe lana 155. ovog zakona primenjivae se postupno poev od kolske 2011/2012. godine. Na sve ustanove primenjivae se odredbe lana 155. ovog zakona od kolske 2014/2015. godine. Blie uslove i merila za utvrivanje cene usluga u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju za period od stupanja na snagu ovog zakona zakljuno sa kolskom 2013/2014. godinom, propisuje ministar. lan 181 Republiki inspektor, koji ispunjava uslove iz lana 152. stav 1. ovog zakona moe da obavlja poslove prosvetnog savetnika ako poloi ispit za prosvetnog savetnika. lan 182 Zvanje pedagokog savetnika i vieg pedagokog savetnika koje je stekao nastavnik, vaspita i struni saradnik do 4. februara 1990. godine, na osnovu Zakona o stalnom strunom usavravanju nastavnog i vaspitnog osoblja ("Slubeni glasnik SRS", br. 47/78 - preieni tekst, 16/79 i 43/84) izjednaava se zvanjem pedagokog savetnika, odnosno vieg pedagokog savetnika, iz lana 129. stav 2. ovog zakona.

lan 183 Lice koje je poloilo struni ispit u oblasti obrazovanja, a 25. juna 2003. godine nije bilo u radnom odnosu u ustanovi, smatra se da ima licencu. Nastavnik, vaspita i struni saradnik koji je 25. juna 2003. godine bio u radnom odnosu u ustanovi, a imao je prekid radnog odnosa posle ovog datuma, i poloio struni ispit u oblasti obrazovanja do 25. juna 2005. godine, smatra se da ima licencu. Pripravnik - volonter koji se godinu dana osposobljavao za samostalan obrazovno-vaspitni rad u ustanovi i koji je poloio struni ispit u oblasti obrazovanja do 25. juna 2005. godine, smatra se da ima licencu. Nastavniku, vaspitau i strunom saradniku koji je pre zasnivanja radnog odnosa u ustanovi u Republici Srbiji poloio struni ispit u oblasti obrazovanja po propisima Republike Crne Gore, poloeni struni ispit priznaje se kao licenca ako je taj ispit poloen do 16. juna 2006. godine. Strunom saradniku - bibliotekaru koji nema poloen struni ispit u oblasti obrazovanja, a ima poloen ispit u oblasti bibliotekarstva, na ispitu za licencu priznaje se odgovarajui deo poloenog ispita. Strunom saradniku - bibliotekaru koji je prvi put zasnovao radni odnos u ustanovi posle 25. juna 2003. godine i poloio struni ispit u oblasti bibliotekarstva, na ispitu za licencu ne priznaje se odgovarajui deo poloenog ispita. Nastavnik, vaspita i struni saradnik koji je prvi put zasnovao radni odnos u ustanovi posle 25. juna 2003. godine i koji je poloio struni ispit u oblasti obrazovanja do 25. juna 2005. godine, smatra se da nema licencu. Pripravnik - volonter koji je angaovan u ustanovi posle 25. juna 2003. godine i koji je poloio struni ispit u oblasti obrazovanja do 25. juna 2005. godine, smatra se da nema licencu. lan 184 Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae odredbe: 1) l. 2. i 21. stav 3, l. 43, 46, 52, 54, 63, 65, 66, 88, lan 92. stav 3, lan 96. st. 2. i 5. i lan 105. stav 2. Zakona o osnovnoj koli ("Slubeni glasnik RS", br. 50/92, 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 66/94 - dr. zakon, 22/02, 62/03 - dr. zakon, 64/03 - dr. zakon i 101/05 - dr. zakon); 2) l. 2. i 26. stav 3, lan 48. st. 8. i 10, l. 62. do 66. Zakona o srednjoj koli ("Slubeni glasnik RS", br. 50/92, 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 24/96, 23/02, 25/02 - ispravka, 62/03 - dr. zakon, 64/03 dr. zakon i 101/05 - dr. zakon). Odredbe l. 83. i 84. i lana 85. st. 1. i 2, osim u delu koji propisuje da se reenjem odreuje vrsta kole koju e dete upisati, st. 3. do 5. i stav 9, l. 86. do 88. Zakona o osnovnoj koli i lana 24. stav 5. Zakona o srednjoj koli, primenjivae se do donoenja propisa iz lana 77. stav 12. i lana 98. stav 19. ovog zakona. Odredbe lana 85. stav 2 - deo kojim se propisuje da se reenjem odreuje vrsta kole koju e dete upisati i st. 6. do 8. Zakona o osnovnoj koli prestaju da se primenjuju zakljuno sa 21. decembrom 2009. godine. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Slubeni glasnik RS", br. 62/03, 64/03 - ispravka, 58/04, 62/04 - ispravka, 79/05 - dr. zakon i 101/05 - dr. zakon). lan 185 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 52/2011) lan 29[s1] kolski odbor srednje strune kole imenovan do dana stupanja na snagu ovog zakona obavljae poslove iz svoje nadlenosti u nepromenjenom sastavu do isteka mandata. lan 30[s1] Postupci zapoeti do dana stupanja na snagu ovog zakona, i to: vaspitno-disciplinski postupak protiv uenika, disciplinski postupak protiv zaposlenog u ustanovi i postupak izbora kandidata po konkursu, okonae se po odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Slubeni glasnik RS", broj 72/09). lan 31[s1] Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a odredba lana 5. ovog zakona u delu koji se odnosi na ostvarivanje prava na naknadu za rad lanovima Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih primenjivae se od 1. januara 2012. godine.

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013) lan 44[s2] Vlada e doneti akt o osnivanju Agencije iz lana 10. ovog zakona u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Agencija poinje sa radom i obavljanjem delatnosti od 1. januara 2016. godine. lan 45[s2] Vlada e, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrditi kriterijume iz lana 13. ovog zakona. Vlada, odnosno organ autonomne pokrajine e, u roku od godinu dana od dana donoenja akta iz stava 1. ovog lana, utvrditi mreu srednjih kola. lan 46[s2] Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba lana 12. koje se primenjuju od kolske 2015/2016. godine i lana 26. ovog zakona koje se primenjuju od kolske 2013/2014. godine.