Struni komentar

KRAI PRIKAZ OSNOVNIH REENJA SADRANIH U ODREDBAMA ZAKONA O BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA NA PUTEVIMA I ODABRANIH PODZAKONSKIH AKATA KOJE PRIMENJUJU AUTO-KOLE ILI SE NA NJIH ODNOSE
Reenja kojima je utvrena ispunjenost uslova za rad centara za obuku vozaa vae do 25.10.2013. godine
Donoenje i izvravanje zakona i drugih propisa iz oblasti bezbednosti saobraaja na putevima (dalje: bezbednost saobraaja) spada u znaajne inioce te bezbednosti, ukoliko su propisi kvalitetni i efektivno se izvravaju. Bezbednost saobraaja je jedna od javno najvidljivijih oblasti u kojoj i ira javnost, a ne samo struna, moe lako i relativno brzo uoiti da li doneti propisi odgovaraju uslovima u kojima se primenjuju i subjektima koje obavezuju. Jer, bezbednost saobraaja je kompleksna oblast, sa mnotvom raznovrsnih inilaca od kojih zavisi. Moe se posmatrati i kao nedostini ideal koji se u potpunosti ne moe ostvariti, ali kome treba teiti kao stanju najmanje mogue opasnosti, ugroavanja i tetnih posledica po bezbednost ljudi i imovine u saobraaju. Bolje stanje u ovoj oblasti veina zemalja ostvaruje zahvaljujui tehnolokom razvoju saobraajnih sredstava i infrastrukture, ali i podizanju discipline u saobraaju. Nije teko uoiti da se i u naoj zemlji, bez obzira na ekonomski teak period, daleko vie moe uiniti na jaanju saobraajne discipline, pre svega doslednijom primenom propisa koja je ostvariva u relativno kratkom roku i, dugoronije, podizanjem nivoa bezbednosne kulture uesnika u saobraaju. Malo je institucija u naoj zemlji koje imaju tako bogato iskustvo u vezi sa razliitom bezbednosnom kulturom buduih vozaa kao to ga imaju privredna drutva i srednje kole koje se bave osposobljavanjem kandidata za vozae (dalje: auto-kole). U ovom pogledu razlike izmeu kandidata za vozae proistiu iz razliitog znanja o pravilima saobraaja steenog od malena u porodici, saobraajnog vaspitanja i obrazovanja steenog u predkolskim i kolskim ustanovama i samoobrazovnih i drugih aktivnosti koje doprinose razvijanju line bezbednosne kulture. U auto-koli kandidat moe stei potrebno znanje o propisima iz oblasti bezbednosti saobraaja i vetinu upravljanja vozilom, ali to nee biti svrsishodno ako kao voza propise ne potuje i dosledno ih ne primenjuje ili ih, to je jo gore, svesno kri po nekom od poznatih obrazaca nasilnikog ponaanja u saobraaju, umesto da je tolerantan i opredeljen za pruanje pomoi drugim uesnicima u saobraaju.

Pored bezbednosne kulture uesnika u saobraaju, za bezbednost saobraaja znaajna je i bezbednosna kultura slubenih lica i drugih zaposlenih u dravnim organima i nedravnim subjektima u koje, pored ostalih, spadaju i auto-kole. Ta kultura je znaajan deo kapaciteta kojima navedeni subjekti raspolau i koje stalno treba razvijati kroz procese stratekog planiranja i stalnog usavravanja radi kontinuiranog usvajanja i primene novih znanja.

Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima i odabrani podzakonski akti koje primenjuju auto-kole ili se na njih odnose
S obzirom na to da su zakoni i drugi propisi, pored ostalog, kulturne tvorevine i izvori potrebnih znanja, ovaj komentar namenjen je pre svega auto-kolama koje obavljaju osposobljavanje kandidata za vozae, pored uvodnih i zavrnih zapaanja u vezi s tim propisima, ograniie se samo na krai prikaz osnovnih reenja sadranih u odredbama matinog Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011 i 32/2013 - odluka US - dalje: Zakon) i odabranih podzakonskih akata donetih na osnovu tog zakona koje primenjuju auto-kole ili se na njih odnose. Imajui u vidu takav koncept i sadraj ovaj komentar treba da poslui samo kao vodi kroz propise koji su u njoj sadrani, to znai da ne moe da se koristi bez poznavanja i korienja tekstova propisa. Budui da ti propisi sadre i jedan broj prelaznih reenja, odnosno normi ija je primena odloena, daje se u posebnom Prilogu uz komentar i pregled tih (temporalnih) normi da bi zainteresovane auto - kole na jednom mestu imale uvid u rokove u kojima bi trebalo da ispune propisane obaveze. Zakon je na snazi od 10.6.2009. godine, a primenjuje se od 11.10.2009. godine, s tim to u predvienom zakonskom roku nisu stvorene pretpostavke za njegovu primenu u celini, tako da su na snazi i pojedine odredbe ranijih zakona o bezbednosti saobraaja. Odredbe Zakona predviene za blie ureivanje podzakonskim aktima trebalo je da budu primenjene poev od 11.6.2010. godine, ali zbog kanjenja sa donoenjem podzakonskih akata i njihova primena je odloena.

Uslovi za obavljanje delatnosti osposobljavanja kandidata za vozae

Zakonom su predviene znaajne novine iji cilj je neophodno poboljanje stanja bezbednosti saobraaja. Meu najznaajnijim su novine koje se odnose na obuku kandidata za vozae i, s tim u vezi, na auto-kole. Osposobljavanje kandidata za vozae, ureeno odredbama l. 206. do 240. Zakona, predstavlja delatnost od opteg interesa kojom mogu da se bave samo privredna drutva ili srednje strune kole u svojoj organizacionoj jedinici, ukoliko ispunjavaju propisane uslove i za to dobiju dozvolu Ministarstva unutranjih poslova (dalje: Ministarstvo). Dozvolu ne moe da dobije pravno lice: - nad kojim je otvoren steajni postupak, kao ni

- kome je do datuma podnoenja zahteva ta dozvola oduzimana vie od dva puta za poslednjih 10 godina. U sluaju da privredno drutvo obavlja i druge delatnosti osim osposobljavanja kandidata za vozae, odnosno tu delatnost obavlja van sedita, mora da osnuje ogranak koji se upisuje u registar privrednih drutava i u kojem se iskljuivo obavlja delatnost osposobljavanje kandidata za vozae. Auto-kola i kandidat za vozaa obavezno, pre poetka obuke moraju da zakljue ugovor o uslovima pod kojima e se obaviti obuka. Ispitna pitanja za teorijski deo vozakog ispita su javna, a njihova kombinacija sadrana u testu je slubena tajna i odreuje ih Ministarstvo. Vlada Republike Srbije je, na osnovu lana 218. stav 1. Zakona, donela Odluku o odreivanju najnie cene teorijske i praktine obuke kandidata za vozaa i najnie cene za polaganje vozakog ispita ("Sl. glasnik RS", br. 105/2012) i pravno lice ne moe odrediti niu cenu od cene odreene tom odlukom. U ukupnu cenu teorijske i praktine obuke ukljueno je i izdavanje svih potvrda u vezi sa obukom. Vlada Republike Srbije je Odlukom o osnivanju Agencije za bezbednost saobraaja ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 - dalje: Agencija) ispunila obavezu iz lana 9. stav 1. Zakona kojim je predvieno osnivanje Agencije i kojim je utvreno da poslove propisane stavom 2. istog lana Agencija vri kao poverene. Takoe, Zakonom je za predavaa teorijske obuke, instruktora vonje i ispitivaa predvieno da poseduju dozvole (licence), a Agencija ih izdaje sa rokom vaenja od pet godina i obnavlja pod propisanim uslovima. Odredbama lana 307. Zakona propisano je da nadzor nad potovanjem propisa iz oblasti osposobljavanja kandidata za vozae obavlja Ministarstvo. Propisano je i da e se zbog odreenih propusta utvrenih prilikom nadzora auto-kolama privremeno zabraniti rad, a u odreenim sluajevima e se oduzeti dozvola. Takoe, Agenciji e se dostaviti predlog za oduzimanje licence ukoliko se prilikom nadzora utvrdi da instruktor vonje ili ispitiva obavlja svoju delatnost nepropisno ili nesavesno.

Podzakonska regulativa znaajna za rad auto-kola

etiri pravilnika predstavljaju najznaajniju podzakonsku regulativu za rad auto-kola jer sadre reenja kojima je blie ureeno osposobljavanje kandidata za vozae, u skladu sa Zakonom, a to su: - Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava privredno drutvo, odnosno ogranak privrednog drutva ili srednja struna kola koji vre osposobljavanje kandidata za vozae, - Pravilnik o teorijskoj i praktinoj obuci kandidata za vozae, - Pravilnik o organizovanju, sprovoenju i nainu polaganja vozakog ispita, voenju i rokovima uvanja evidencija o vozakom ispitu i uslovima koje mora da ispuni vozilo na kojem se obavlja vozaki ispit) i - Pravilnik o sadraju, nainu voenja i rokovima uvanja evidencija iz oblasti osposobljavanja kandidata za vozae.

Za rad postojeih auto-kola (centara za obuku vozaa) od posebne vanosti su prelazne odredbe lana 351. stav 2. Zakona iz kojih proistie da reenja kojima se utvruje ispunjenost uslova za rad tih centara prestaju da vae nakon isteka jedne godine od stupanja na snagu podzakonskih akata kojima je ureeno pitanje osposobljavanja na osnovu Zakona. Ovi podzakonski akti su doneti i to su upravo napred navedeni pravilnici koji su stupili na snagu 25.10.2012. godine, to znai da: Reenja kojima je utvrena ispunjenost uslova za rad centara za obuku vozaa vae do 25.10.2013. godine. Po isteku tog roka, osposobljavanjem kandidata za vozae moi e da se bave samo auto-kole koje ispune uslove predviene Zakonom i spomenutim pravilnicima i dobiju dozvolu Ministarstva, ukoliko taj rok ne bude produen. U vezi sa izdavanjem dozvola auto-kolama, treba spomenuti da je odredbama lana 207. stav 9. Zakona propisana obaveza Ministarstva da vodi registar izdatih dozvola, a da su sadrina i nain voenja registra blie propisan Pravilnikom o nainu voenja registra privrednih drutava, odnosno srednjih strunih kola, za koje je izdata dozvola za osposobljavanje kandidata za vozae ("Sl. glasnik RS", br. 53/2012). Auto-kole koje dobiju dozvolu i iji su podaci upisani u registar imaju obavezu da pismenim putem, u propisanom roku obavetavaju Ministarstvo o eventualnim promenama u vezi sa tim podacima.

Licenciranje i struno usavravanje predavaa teorijske obuke, instruktora vonje i ispitivaa

Pored navedenih vani su i pravilnici kojima su blie propisani: - programi za polaganje strunog ispita za predavaa teorijske obuke i ispitivaa, - programi, rokovi odravanja, organizovanje i sprovoenje obaveznih seminara unapreenja znanja za predavaa teorijske obuke, instruktora vonje i ispitivaa, kao i - nain polaganja strunih i ispita provere znanja ovih lica. Ovi pravilnici vani su zbog injenice da e u auto-kolama, u skladu sa Zakonom i tim pravilnicima, na osposobljavanju kandidata za vozae moi da se angauju samo predavai teorijske obuke, instruktori vonje i ispitivai koji poseduju propisanu licencu i permanentno se struno usavravaju kako bi mogli da obnavljaju licencu. Licenciranje potrebnog kadra predstavlja razradu vanog dela novog koncepta osposobljavanja kandidata za vozae utvrenog Zakonom, uvedenog sa ciljem da se kvalitet tog kadra, a time i samog osposobljavanja buduih vozaa, podigne na daleko vii nivo od dosadanjeg. S tim u vezi, vane su odredbe Zakona prema kojima predavai teorijske obuke, instruktori vonje i ispitivai moraju da ispune propisane uslove i da imaju licence koje im za obavljanje tih poslova izdaje Agencija. Da bi se to obezbedilo u praksi, Agencija je ovlaena da:

- sprovodi struni ispit za predavae teorijske obuke i ispitivae, - izdaje i obnavlja licence predavaima teorijske obuke, instruktorima vonje i ispitivaima, kao i - organizuje seminare unapreenja znanja, obavlja proveru znanja, propisuje i vodi registre izdatih licenci. U prelaznom periodu znaajno je (prelazno) reenje predvieno odredbama lana 350. Zakona, prema kome se, do isteka jedne godine od uspostavljanja uslova za funkcionisanje i obavljanje poslova Agencije, nee primenjivati odredbe Zakona koje se odnose na uslove koje moraju da ispune: - predava teorijske nastave i ispitiva u pogledu posedovanja licence i polaganja strunog ispita; - instruktor vonje u pogledu posedovanja licence i - ispitiva u pogledu posedovanja licence za instruktora vonje odgovarajue kategorije (pod uslovom da mu je do dana stupanja na snagu Zakona izdata dozvola za vozaa instruktora odreene kategorije). To znai da (budui) predavai teorijske obuke, instruktori vonje i ispitivai imaju rok od godinu dana u kome mogu ispuniti traene uslove, ukoliko taj rok ne bude produen. Faktiko je pitanje od kada je taj rok i poeo da tee, jer on nije odreen, ve je odrediv i zavisi od dana uspostavljanja uslova za obavljanje poslova Agencije. to se normativnog dela tie, uslovi su stvoreni tako to su doneti i stupili tokom 2012. godine na snagu pravilnici kojima su blie propisani uslovi za izdavanje i obnavljanje licenci. Doneta je i Uredba o cenama usluga koje vri Agencija za bezbednost saobraaja ("Sl. glasnik RS", br. 121/2012) koja je stupila na snagu 1.1.2013. godine. U vezi sa uspostavljanjem drugih uslova valja uzeti u obzir obavetenja za predavae teorijske obuke, instruktore vonje i ispitivae o zapoinjanju postupka licenciranja, objavljena na internet stranici Agencije (www.abs.gov.rs), to bi trebalo da znai da je Zakonom predvieni rok za neka od ovih lica ve poeo da tee.

Pravilnici o bliim uslovima za vrenje delatnosti osposobljavanja kandidata za vozae

U nastavku tekst sledi pregled i objanjenja podzakonskih akata koji su doneti tokom 2012. godine na osnovu Zakona.

Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava privredno drutvo, odnosno ogranak privrednog drutva ili srednja struna kola koji vre osposobljavanje kandidata za vozae
Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava privredno drutvo, odnosno ogranak privrednog drutva ili srednja struna kola koji vre osposobljavanje kandidata za vozae("Sl. glasnik RS", br. 53/2012), odnosi se na blie uslove koje ova pravna lica moraju da ispune u pogledu:

- prostora za teorijsku obuku, polaganje teorijskog ispita i administrativne poslove, - sredstava, uila i opreme, - vozila za praktinu obuku i polaganje ispita, - ureenog poligona za praktinu obuku i - kadrova za obavljanje poslova teorijske i praktine obuke vozaa i polaganje vozakog ispita. Auto-kola mora da ima: - uionicu ije su dimenzije i karakteristike propisane ovim pravilnikom i koja je opremljena propisanim sredstvima, uilima i opremom, - prostoriju za administrativne poslove zatienu od provale, sa prostorom za uvanje evidencija i peata i - najmanje jedan toalet. Ovaj prostor ne moe da bude deo ugostiteljskog prostora ni prostora u kojem se organizuju igre na sreu, niti sme da bude sa njim povezan. Mora da bude deo graevinskog objekta za koji je izdata propisana upotrebna dozvola i koji je evidentiran kao poslovni prostor. Uionica mora da bude opremljena sa: - najmanje 10 raunara na kojima se polae teorijski ispit, - raunarom sa kojeg se vodi taj ispit, - centralnim raunarom u prostoriji za administrativne poslove i odgovarajuom mrenom komunikacijom, audio-video sistemom povezanim na odgovarajui nain sa centralnim raunarom i koji mora da obezbedi propisano snimanje kandidata, predavaa teorijske obuke i ispitivaa, kao i - direktan uvid u zapis toka teorijskog ispita u realnom vremenu. Auto-kola mora da ima i da koristi: - tekstove odgovarajuih propisa, - plan teorijske obuke, - ispitna pitanja za teorijski ispit koja su odreena od strane Ministarstva, - plan praktine obuke i - plan sprovoenja praktinog ispita. Prema odredbama lana 208. stav 1. taka 4) Zakona, auto-kola mora da ima propisani broj vozila koja su na nju registrovana ili su obezbeena po osnovu lizinga. Ovim pravilnikom su propisani i minimalni uslovi u pogledu tehnikih karakteristika vozila, kao i nain njihovog obeleavanja. Za odreene kategorije vozila predvieno je da moraju da imaju protivblokirajui sistem (ABS) radnog koenja. Auto-kola mora da ima u vlasnitvu ili zakupu poligon koji ispunjava saobraajnotehnike i druge uslove propisane ovim pravilnikom. U radnom odnosu na odreeno ili na neodreeno vreme, auto-kola mora da ima propisan broj predavaa teorijske obuke, instruktora

vonje i ispitivaa, s tim to instruktori vonje moraju biti angaovani sa punim radnim vremenom.

Pravilnik o teorijskoj i praktinoj obuci kandidata za vozae

Pravilnik o teorijskoj i praktinoj obuci kandidata za vozae ("Sl. glasnik RS", br. 53/2012), sadri odredbe kojima je blie propisan program i nain sprovoenja predmetne obuke. U uvodnim odredbama su reenja preuzeta iz Zakona, meu kojima je i obaveza auto-kole i kandidata da pre poetka obuke zakljue Ugovor o uslovima pod kojima e se obuka obaviti (dalje: ugovor). Teorijska obuka kandidata sprovodi se u uionici, a sastoji se od predavanja i vebi. Poetak i kraj svakog asa teorijske obuke snima se audio-video sistemom. Auto-kola mora da saini plan teorijske obuke. Prisustvo kandidata na svim asovima je obavezno, prema planu teorijske obuke i u skladu sa ugovorom. U vezi sa nainom sprovoenja teorijske obuke korisne su Tabela 1. i Tabela 2. koje su sastavni deo ovog pravilnika budui da, pored ostalog, sadre pregled minimalnog fonda asova teorijske obuke za svaku kategoriju vozila. Praktina obuka, moe otpoeti tek poto kandidat poloi teorijski ispit i o tome dobije potvrdu, izvodi se na poligonu i na javnom putu u uslovima slabog, srednjeg i jakog intenziteta saobraaja. Predviena je za kandidate za vozae svih kategorija vozila. Programom praktine obuke utvren je minimalni sadraj obuke kandidata za vozae svih kategorija vozila i, posebno, za kandidate za vozae odreenih kategorija vozila. U skladu sa ovim programom, auto-kola duna je da saini plan praktine obuke kandidata. Minimalni fond asova praktine obuke koji moraju da imaju kandidati za vozae svake kategorije vozila dat je u ve spomenutoj Tabeli 2. Fond asova praktine obuke (isto kao i teorijske) zavisi od toga da li kandidat ve poseduje vozaku dozvolu za neku kategoriju vozila, kao i od toga za koju kategoriju vozila se obuava. Propisan je minimalni broj asova praktine obuke na javnom putu slabog, srednjeg i jakog intenziteta saobraaja, u nonim uslovima i van naselja. U Tabeli 3. dat je pregled perioda dana u toku jedne godine po mesecima, u okviru kog perioda se praktina obuka kandidata smatra obukom u nonim uslovima. Najzad, propisan je i minimalni fond asova praktine obuke na teretnim, odnosno prikljunim vozilima koja moraju biti optereena teretom.

Pravilnik o organizovanju, sprovoenju i nainu polaganja vozakog ispita, voenju i rokovima uvanja evidencija o vozakom ispitu i uslovima koje mora da ispuni vozilo na kojem se obavlja vozaki ispit
Pravilnik o organizovanju, sprovoenju i nainu polaganja vozakog ispita, voenju i rokovima uvanja evidencija o vozakom ispitu i uslovima koje mora da ispuni vozilo na kojem se obavlja vozaki ispit ("Sl. glasnik RS", br. 53/2012) u odredbama o organizovanju vozakog ispita (dalje: ispit) sadri reenje da ispit organizuje i sprovodi pravno lice koje obavlja obuku kandidata za vozae. Ispitnu komisiju ine dva lana, od kojih je jedan ispitiva policijski slubenik, a drugi je ispitiva iz auto-kole. Ispit se sastoji od teorijskog ispita i praktinog ispita, koji se polau po zavretku odgovarajue obuke (teorijske, odnosno praktine). Teorijski ispit, koji traje 60 minuta, polae se u uionici auto-kole, na raunaru, putem testa sastavljenog od nasumino izabranih pitanja iz ukupnog fonda pitanja. Pozitivnu ocenu

("poloio") dobija kandidat koji je na ispitu postigao najmanje 80% od ukupnog broja poena. Tok teorijskog ispita se snima audio-video sistemom. Praktini ispit sprovodi se u skladu sa planom koji auto-kola sainjava prema kategoriji vozila za koju se ispit polae. Plan mora da sadri najmanje 15 ispitnih zadataka. Ispit se polae na ureenom poligonu i u saobraaju na javnom putu, kao jedinstven ispit. Na delu praktinog ispita koji se sprovodi u saobraaju na javnom putu kandidat izvodi radnje po pravilu na celoj trasi, s tim to se izuzetno, u pravilnikom odreenim sluajevima, ispit moe zavriti i ranije. Propisano je i minimalno vreme trajanja ovog dela ispita. U bodovnoj listi koja se vodi za vreme praktinog ispita evidentira se pokazano znanje i vetina upravljanja vozilom. Svaki ispitiva ima svoju bodovnu listu koju vodi i u kojoj daje svoju ocenu na ispitu. Kandidat je poloio praktini ispit ako oba ispitivaa daju pozitivnu ocenu ("poloio"). Vozilo na kome kandidat polae praktini ispit mora biti: - odgovarajue kategorije, - tehniki ispravno, - propisno oznaeno i - ispunjavati druge uslove utvrene pravilnikom kojim se ureuju uslovi koje mora da ispunjava pravno lice koje vri osposobljavanje kandidata za vozae. Teretna i prikljuna vozila odreenih kategorija moraju prilikom odravanja ispita da budu optereena sa najmanje 30% svoje nosivosti.

Pravilnik o sadraju, nainu voenja i rokovima uvanja evidencija iz oblasti osposobljavanja kandidata za vozae
Pravilnik o sadraju, nainu voenja i rokovima uvanja evidencija iz oblasti osposobljavanja kandidata za vozae ("Sl. glasnik RS", br. 53/2012) odnosi se na obavezu auto-kola da o delatnosti kojom se bave vode i uvaju propisane evidencije. Auto-kola u vidu registra vodi evidencije: - kandidata za vozae; - o polaganju vozakog ispita; - izdatih potvrda o poloenom teorijskom ispitu; - izdatih uverenja o poloenom vozakom ispitu, kao i - dnevnik teorijske obuke, knjige praktine obuke instruktora vonje i, najzad, - knjiice obuke kandidata za vozae. Podaci koji su uneti u te evidencije ine sadrinu jedinstvene evidencije o osposobljavanju kandidata za vozae (dalje: Registar), koju auto-kola vodi u elektronskom obliku u centralnoj bazi podataka. Potvrde, uverenja i evidencije potpisuje direktor auto-kole, odnosno lice koje on svojim aktom ovlasti, i overavaju se peatom auto-kole. Registar se uva trajno, a evidencije koje ga ine uvaju se najmanje dve godine. Audio-video zapisi uvaju se za tekuu i prethodnu godinu.

Pravilnik o programima i rokovima za odravanje seminara, nainu polaganja ispita i izgledu i sadraju dozvole (licence) za predavaa teorijske obuke kandidata za vozae
Pravilnik o programima i rokovima za odravanje seminara, nainu polaganja ispita i izgledu i sadraju dozvole (licence) za predavaa teorijske obuke kandidata za vozae ("Sl. glasnik RS", br. 1/2012) sadri bliu razradu pitanja iz njegovog naziva. Odredbama lana 221. Zakona propisani su uslovi za predavaa teorijske obuke (dalje: predava). Jedan od uslova za dobijanje licence predavaa je i poloen struni ispit (dalje: ispit). Predava koji eli da obnovi ve steenu licencu, mora da prisustvuje seminarima unapreenja znanja i da poloi ispit provere znanja. Program za polaganje strunog ispita sadri pet oblasti iz kojih se sprovodi pripremna nastava za polaganje tog ispita. Ovim pravilnikom je utvren i Program obaveznih seminara unapreenja znanja i polaganja ispita provere znanja za predavae. Seminari se odravaju najmanje dva puta u toku kalendarske godine, u skladu sa planom koji utvruje Agencija. Najkasnije 15 dana po utvrivanju plana i pre poetka seminara, Agencija na svojoj internet stranici daje obavetenja o: - danu, - vremenu, - mestu, - programu i uesnicima seminara, kao i o - sadrajima i izvoaima nastave za pojedine oblasti i pitanja.

Pravilnik o sprovoenju ispita, organizaciji seminara unapreenja znanja i voenju registra izdatih dozvola (licenci) za predavaa teorijske obuke
Pravilnik o sprovoenju ispita, organizaciji seminara unapreenja znanja i voenju registra izdatih dozvola (licenci) za predavaa teorijske obuke ("Sl. glasnik RS", br. 25/2012) je propis o: - uslovima koje moraju da ispunjavaju lica koja izvode sadraje na pripremnoj nastavi za polaganje ispita, - kriterijumima koje mora da zadovolji ispitna komisija za polaganje ispita i ispitna komisija za polaganje ispita provere znanja i o - evidencijama o ispitu, seminaru, polaganju ispita provere znanja i izdatim licencama predavaa.

Pravilnik o programu i rokovima za odravanje seminara, nainu polaganja ispita provere znanja i izgledu i sadraju obrasca dozvole (licence) za instruktora vonje
Pravilnik o programu i rokovima za odravanje seminara, nainu polaganja ispita provere znanja i izgledu i sadraju obrasca dozvole (licence) za instruktora vonje ("Sl. glasnik RS", br. 21/2012) predstavlja bliu razradu odredaba l. 224. i 225. Zakona kojima je, pored ostalog, propisano da praktinu obuku (kandidata za vozae) moe da obavlja instruktor vonje

(dalje: instruktor) koji ispunjava uslove propisane tim odredbama Zakona i ima licencu za instruktora. Ukoliko eli da obnovi licencu, instruktor mora i da prisustvuje obaveznim seminarima unapreenja znanja, kao i da poloi ispit provere znanja. Programom obaveznih seminaraunapreenja znanja instruktora obuhvaeno je osam oblasti iz kojih se ovi seminari sprovode. Organizuju se najmanje dva puta u toku kalendarske godine, u skladu sa planom koji utvruje Agencija, koja na svojoj internet stranici ili na drugi pogodan nain daje obavetenja o danu, vremenu, mestu, programu seminara i uesnicima, odnosno sadrajima i izvoaima nastave za pojedine oblasti i pitanja. Ispit provere znanja se sastoji od teorijskog i praktinog dela. Oslobaanje od obaveze polaganja dela ispita predvieno je tako da se od obaveze polaganja teorijskog dela ispita oslobaa instruktor koji poseduje licencu za: - predavaa; - profesionalnog vozaa.

Pravilnik o organizaciji seminara unapreenja znanja, sprovoenju ispita provere znanja i voenju registra izdatih dozvola (licenci) za instruktora vonje
Pravilnik o organizaciji seminara unapreenja znanja, sprovoenju ispita provere znanja i voenju registra izdatih dozvola (licenci) za instruktora vonje ("Sl. glasnik RS", br. 58/2012) sadri reenja kojima su blie razraena pitanja iz njegovog naziva. Zahtev za izdavanje, kao i za obnovu licence za instruktora vonje podnosi se Agenciji na propisanom obrascu.

Pravilnik o programu za polaganje strunog ispita za ispitivaa, programu i rokovima za odravanje seminara, nainu polaganja strunog ispita i ispita provere znanja i izgledu i sadraju obrasca dozvole (licence) za ispitivaa
Pravilnik o programu za polaganje strunog ispita za ispitivaa, programu i rokovima za odravanje seminara, nainu polaganja strunog ispita i ispita provere znanja i izgledu i sadraju obrasca dozvole (licence) za ispitivaa ("Sl. glasnik RS", br. 21/2012) predstavlja razradu odredaba l. 238. i 239. Zakona kojima su propisani uslovi koje mora da ispunjava ispitiva. Pored ostalog, ispitiva mora da ima: - licencu za instruktora vonje odreene kategorije, - poloen struni ispit za ispitivaa i - licencu za ispitivaa. Uslov za obnavljanje ve steene licence ispitivaa je njegovo prisustvo na obaveznim seminarima unapreenja znanja i poloen ispit provere znanja.

Program za polaganje strunog ispita utvren je ovim pravilnikom i obuhvata sadraje iz sedam oblasti. Struni ispit sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Obavezni seminari unapreenja znanja ispitivaa odravaju se najmanje jedanput u toku kalendarske godine, u skladu sa planom Agencije. O mestu, vremenu odravanja i drugim podacima o seminaru, Agencija daje obavetenja na svojoj internet stranici. Ispit provere znanja sastoji se iz teorijskog i praktinog dela.

Pravilnik o sprovoenju ispita, organizaciji seminara unapreenja znanja i voenju registra izdatih dozvola (licenci) za ispitivaa
Pravilnik o sprovoenju ispita, organizaciji seminara unapreenja znanja i voenju registra izdatih dozvola (licenci) za ispitivaa ("Sl. glasnik RS", br. 53/2012) sadri odredbe o: - uslovima koje moraju da ispunjavaju predsednik i lanovi ispitnih komisija za polaganje strunog ispita i ispita provere znanja za ispitivaa i - evidenciji koja se vodi o izdatim licencama za ispitivaa.

Ostala podzakonska regulativa koja se odnosi na auto-kole

Ostala podzakonska regulativa koja se odnosi na auto-kole znaajna je za njihov rad na osposobljavanju kandidata, kako sutinski, tako i formalno. To je na odgovarajui nain utvreno i odredbama lana 8. taka 1) Pravilnika o uslovima koje mora da ispunjava privredno drutvo, odnosno ogranak privrednog drutva ili srednja struna kola koji vre osposobljavanje kandidata za vozae, prema kojima auto-kola mora da ima i koristi, u elektronskom ili pisanom obliku, Zakon i podzakonska akta doneta na osnovu Zakona koji su od znaaja za uspeno osposobljavanje kandidata, odnosno druge propise koji su od znaaja za bezbedno upravljanje vozilom u saobraaju. Imajui u vidu obim i namenu ovog komentara, kao i injenicu da proces donoenja navedenih podzakonskih akata jo nije okonan, ovde navodimo samo etiri do sada donetih akata koji zasluuju posebnu panju u kontekstu propisa sadranih u ovoj zbirci: 1. Pravilnik o uslovima koje mora ispunjavati naseljeno mesto u kojem se obavlja polaganje praktinog ispita kandidata za vozae i voenju evidencija o mestima koja ispunjavaju propisane uslove ("Sl. glasnik RS", br. 79/2011), znaajan je za rad auto-kola zbog toga to, prema odredbama lana 240. Zakona, naseljeno mesto u kojem se obavlja polaganje praktinog ispita mora ispunjavati propisane uslove koji omoguavaju da ispitna komisija moe da utvrdi da li kandidat ima potrebno znanje i vetinu za samostalno i bezbedno upravljanje vozilom u saobraaju na putu odgovarajue kategorije vozila. 2. Pravilnik o nainu korienja tahografa ("Sl. glasnik RS", br. 43/2011) znaajan je zbog toga to je nakon ugradnje tahografa u vozilo za osposobljavanje kandidata za vozae potrebno tahograf koristiti u skladu sa tim pravilnikom. 3. Pravilnik o ispitivanju vozila ("Sl. glasnik RS", br. 8/2012, 13/2013 i 31/2013) znaajan je zbog toga to vozila namenjena osposobljavanju kandidata koja su prepravljena ugradnjom duplih nonih komandi, odnosno ugradnjom ureaja za davanje zvunih i optikih signala koji se aktivira pri upotrebi tih komandi, moraju biti ispitana od strane ovlaene organizacije.

4. Pravilnik o podeli motornih i prikljunih vozila i tehnikim uslovima za vozila u saobraaju na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 40/2012, 102/2012 i 19/2013), znaajan je zbog toga to vozila na kojima se vri osposobljavanje kandidata za vozae i polae vozaki ispit moraju da budu tehniki ispravna i da ispunjavaju uslove propisane tim pravilnikom.

Zakljuak
Dugogodinji rad auto-kola u Republici Srbiji jedan je od najboljih pokazatelja da javni interes u oblasti bezbednosti saobraaja moe efektivno da se ostvaruje samo delovanjem svih od kojih ta bezbednost zavisi, kako dravnih organa, tako i nedravnih subjekata. U nacionalnom i uporednom zakonodavstvu nije sporna neophodnost uea i javnog i privatnog sektora u toj oblasti. Opteprihvaeno je naelo da je drava, preko nadlenih organa, odgovorna za stanje bezbednosti saobraaja, kao i da su auto-kole ili sline organizacije znaajne za tu bezbednost podlone dravnoj kontroli. U skladu sa ovim naelom, bezbednost saobraaja u velikoj meri je u zoni odgovornosti saobraajne policije, ali je zavisna i od auto-kola koje osposobljavaju kandidate za vozae. Pri tome, saobraajna policija deo je dravnog aparata koji je usmeren na ispunjavanje drutvenih ciljeva, meu kojima je i to povoljnije stanje bezbednosti saobraaja, dok su privatne auto-kole nuno usmerene na ostvarivanje profita na tritu koje je krajnji arbitar njihove uspenosti. Samo na prvi pogled ova razliita pozicija saobraajne policije i autokola u sloenim uslovima u kojima deluju izgleda nespojiva. Upravo zakoni i njihova dosledna primena slue da svaka od navedenih vrsta subjekata po jasnim pravilima zadovolje svoje posebne interese i tako, kroz svojevrsno partnerstvo, ostvare i ire interese drutva, konkretno to povoljnije stanje bezbednosti saobraaja. Raniji zakoni i propisi iz oblasti bezbednosti saobraaja bili su prevazieni. Zbog toga su poev od 2009. godine doneti propisi nove generacije, za koje je smatrano da vie odgovaraju savremenim uslovima. Ali, ve se uveliko najavljuju i njihove znatne korekcije, kako zbog uoenih slabosti, tako i zbog potrebe da se iznau efektivnija reenja. I u drugim zemljama se neprestano trae "najbolja reenja" u oblasti bezbednosti saobraaja, kao jednoj od najsloenijih oblasti u kojoj su promene sve bre, raznovrsnije i dolaze iz sve vie pravaca. Uz to, subjekti od kojih u naoj zemlji zavisi bezbednost saobraaja deluju u uslovima tranzicije, koja i sama donosi strukturne i druge velike promene. Posledice neadekvatne pravne ureenosti oblasti bezbednosti saobraaja, i to u duem periodu, viestruko su negativne i za javni i za privatni sektor. Dugo se paualno ukazivalo na zloupotrebe, nizak nivo odgovornosti i druge slabosti u auto- kolama i na nedovoljna ovlaenja dravnih organa za spreavanje i suzbijanje tih negativnih pojava. Znatno manje je ukazivano na tetne posledice koje i same auto-kole snose zbog prevazienih propisa, "rastegljivih uslova" za otvaranje novih auto-kola i na nepostojanje standarda koji omoguavaju objektivnu procenu pruene usluge auto-kola, odnosno onoga to je uraeno u procesu osposobljavanja kandidata. Odsustvo tog standarda, kao vane komponente profesionalizma vodilo je ka sve niem standardu pruenih usluga. Davaoci usluga visokog standarda gubili su bitku sa nelojalnom konkurencijom koja je na tritu imala sve jeftiniju ugovornu ponudu za usluge sve nieg kvaliteta. I u predstojeem periodu, pored donetog Zakona i drugih propisa novije generacije, kao i njihove najavljene korekcije, bie potrebno to bolje organizovanje auto-kola i godine revizija i preispitivanja da se dostigne ujednaen standard osposobljavanja buduih vozaa. To je u interesu auto-kola, ali i kandidata za vozae od ije osposobljenosti zavisi bezbednost, kako njihova lina, tako i drugih uesnika u saobraaju. Stoga se valja nadati da e i ovaj tekst sa prilogom barem malo doprineti procesu u kome e

auto - kole unaprediti svoj rad, uiniti da usluge koje pruaju na osposobljavanju kandidata za vozae budu standardnog kvaliteta i da korisnici tih usluga budu zadovoljniji steenim znanjem. U tom procesu bie znaajan i njihov doprinos na unapreenju propisa iz oblasti bezbednosti saobraaja, pre svega potpunijem i preciznijem ureivanju prava, dunosti i odgovornosti svih subjekata koji te propise primenjuju i na koje se oni odnose. Tako e se i kroz interakciju, partnerstvo i drugu saradnju svih, zasnovanu na tim propisima, dugorono ostvariti opta korist, a to je znatno bolje stanje bezbednosti saobraaja na putevima u Republici Srbiji.

Prilog Odredbe Pravilnika sa odloenom primenom i reenjima u prelaznom periodu

Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava privredno drutvo, odnosno ogranak privrednog drutva ili srednja struna kola koji vre osposobljavanje kandidata za vozae
Do 25.10. 2013. godine (prelazni period), prema odredbama lana 31. ovog pravilnika, pravno lice koje vri osposobljavanje kandidata za vozae na osnovu reenja kojim se utvruje da su ispunjeni propisani uslovi, izdatog na osnovu zahteva podnetog do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, nastavlja rad u skladu sa tim reenjem i prema propisima koji su se do dana stupanja na snagu ovog pravilnika primenjivali na uslove za obavljanje delatnosti i nain oznaavanja vozila. Od 26.10.2015. godine poinje da se primenjuje odredba lan 3. stav 3. taka 1) ovog pravilnika, kojom je predvieno da propisani prostor za obuku mora biti deo graevinskog objekta za koji je izdata upotrebna dozvola. Od 26.10.2017. godine poinju da se primenjuju odredbe: - lana 9. stav 2. - kojim je predvieno da audio-video sistem putem WEB aplikacije mora omoguiti direktan uvid u zapis toka teorijskog ispita u realnom vremenu, - lana 10. stav 1. ta. 6) do 12) i taka 14) - kojim je predvieno da vozila odreenih kategorija moraju imati protivblokirajui sistem (ABS) radnog koenja, i - lana 11. stav 9. - kojim je predvieno da za poligon i prikljuak prilaznog puta poligona na javni put mora postojati upotrebna dozvola.

Pravilnik o teorijskoj i praktinoj obuci kandidata za vozae

Do 25.10.2013. godine (prelazni period): - praktina obuka na poligonu kandidata za vozaa motornih vozila kategorije AM, A1, A2 i A, izuzetno, moe da obuhvata najmanje (samo) uvebavanje poligonskih radnji utvrenih u lanu 19. stav 2. ovog pravilnika; - praktina obuka na poligonu kandidata za vozaa motornih vozila kategorije B, izuzetno, moe da obuhvata najmanje (samo) uvebavanje poligonskih radnji utvrenih u lanu 20. stav 2. ovog pravilnika; - praktina obuka na poligonu kandidata za vozaa motornih vozila kategorije C1 i C, izuzetno, moe da obuhvata najmanje (samo) uvebavanje poligonskih radnji utvrenih u lanu 22. stav 2. ovog pravilnika;

- praktina obuka na poligonu kandidata za vozaa motornih vozila kategorije D1 i D, izuzetno, moe da obuhvata najmanje (samo) uvebavanje poligonskih radnji utvrenih u lanu 24. stav 3. ovog pravilnika; - teretno, odnosno prikljuno vozilo prilikom praktine obuke kandidata za vozae vozila kategorija BE, C1, C1E, C, CE, D1E, DE i F nee morati da bude optereeno teretom na nain utvren u lanu 49. stav 1. ovog pravilnika; - pravno lice iz lana 51. stav 1. ovog pravilnika moe da sprovodi teorijsku obuku u uionici za koju je reenjem izdatim po ranijim propisima utvreno da ispunjava potrebne uslove; - vie pravnih lica iz lana 51. stav 2. ovog pravilnika mogu da sprovode teorijsku obuku u istoj uionici za koju je reenjem izdatim po ranijim propisima utvreno da ispunjava potrebne uslove, s tim da u ovom sluaju teorijska obuka moe da se sprovodi u jednom terminu pod uslovom da je predava teorijske obuke u radnom odnosu u svakom od tih pravnih lica; - instruktori vonje (vozai instruktori), odnosno lica koja imaju najmanje viu strunu spremu i poloen vozaki ispit, mogu da izvode teorijsku obuku kandidata u pravnom licu iz lana 52. stav 1. ovog pravilnika; - vozai instruktori (instruktori vonje) odgovarajue kategorije mogu da izvode praktinu obuku kandidata u pravnom licu iz lana 53. stav 1. ovog pravilnika; - praktina obuka kandidata moe se, izuzetno od lana 12. ovog pravilnika, izvoditi na vozilima kategorija A, B, C, D, BE, CE i DE koja ispunjavaju uslove utvrene ranijim propisima (lan 54. stav 1. ovog pravilnika); - teorijska obuka i praktina obuka kandidata za vozae vozila kategorija AM, A1, A2, C1, C1E, D1 i D1E koji ne ispunjavaju starosni uslov za vozaa vozila kategorija A, C, D, CE i DE moe se vriti i na vozilima koja ispunjavaju uslove utvrene ranijim propisima (lan 54. stav 2. ovog pravilnika). Do isteka roka od jedne godine od uspostavljanja uslova za funkcionisanje i obavljanje poslova Agencije (prelazni period): - teorijsku obuku kandidata u pravnom licu iz lana 52. stav 2. ovog pravilnika mogu da izvode lica koja ispunjavaju propisane uslove za predavaa teorijske obuke, osim uslova u pogledu posedovanja dozvole (licence) za predavaa teorijske obuke i polaganja strunog ispita; - praktinu obuku kandidata u pravnom licu iz lana 53. stav 2. ovog pravilnika mogu da izvode lica koja ispunjavaju propisane uslove za instruktora vonje, osim uslova u pogledu posedovanja dozvole (licence) za instruktora vonje; - voza instruktor koji ima dozvolu za vozaa instruktora odgovarajue kategorije moe da obavlja praktinu obuku kandidata za vozaa vozila kategorija koje su odreene u lanu 53. stav 3. ovog pravilnika. Do 25.10.2015. godine praktina obuka na poligonu kandidata za vozaa motornih vozila kategorije BE, C1E, CE, D1E, DE i F, izuzetno, moe da obuhvata najmanje (samo) uvebavanje poligonskih radnji utvrenih u lanu 28. stav 1. ovog pravilnika.

Pravilnik o organizovanju, sprovoenju i nainu polaganja vozakog ispita, voenju i rokovima uvanja evidencija o vozakom ispitu i uslovima koje mora da ispuni vozilo na kojem se obavlja vozaki ispit
Do 25.10.2013. godine (prelazni period):

- spisak kandidata koji se dostavlja Ministarstvu radi zakazivanja termina ispita, izuzetno od stava 1. lana 5. ovog pravilnika, moe se dostavljati u pisanom obliku; - na spisku kandidata za jedan termin teorijskog ispita, izuzetno od stava 4. lana 5. ovog pravilnika, broj kandidata ne moe biti vei od broja mesta u uionici u kojoj se ovaj ispit sprovodi; - teorijski ispit e se, izuzetno od stava 1. lana 7. ovog pravilnika, polagati putem testa u pisanoj formi; - nee se primenjivati odredbe lana 8. stav 1. ovog pravilnika o snimanju audio-video sistemom celokupnog procesa teorijskog ispita; - sam kandidat, izuzetno od stava 1. lana 12. ovog pravilnika, vri izbor ispitnog zadatka sluajnim izborom; - na delu praktinog ispita na poligonu, kandidat za vozaa motornih vozila kategorija AM, A1, A2 i A, izuzetno, izvodi samo poligonske radnje utvrene u lanu 13. stav 6. ovog pravilnika; - na delu praktinog ispita na poligonu, kandidat za vozaa motornih vozila kategorije B, izuzetno, izvodi samo poligonske radnje utvrene u lanu 14. stav 5. ovog pravilnika; - na delu praktinog ispita na poligonu, kandidat za vozaa motornih vozila kategorija C1 i C, izuzetno, izvodi samo poligonske radnje utvrene u lanu 16. stav 4. ovog pravilnika; - na delu praktinog ispita na poligonu, kandidat za vozaa motornih vozila kategorija D1 i D, izuzetno, izvodi samo poligonske radnje utvrene u lanu 18. stav 4. ovog pravilnika; - u zapisnik o teorijskom ispitu, odnosno u zapisnik o praktinom ispitu nije obavezan unos podataka o JMBG i broju licence ispitivaa (lan 31. stav 7. ovog pravilnika); - u zapisnik o teorijskom ispitu nije obavezno unositi oznaku pitanja na koje nije dat taan odgovor (lan 31. stav 8. Pravilnika); - ispis ispitnog zadatka, izuzetno od stava 4. lana 31. ovog pravilnika, nije sastavni deo zapisnika koji se uruuje kandidatu; - prilikom sprovoenja praktinog ispita pravno lice e, izuzetno od stava 6. lana 31. ovog pravilnika koristiti bodovne liste praktinog ispita ija su forma, sadraj i izgled odreeni u stavu 11. ovog lana; - ne primenjuju se odredbe st. 3. do 5. lana 35. ovog pravilnika, koje se odnose na optereenje vozila na praktinom ispitu; - praktini ispit kandidata, moe se izuzetno od stava 1. lana 35. ovog pravilnika, izvoditi na vozilima kategorija A, B, C, D, BE, CE i DE koja ispunjavaju uslove utvrene ranijim propisima (lan 35. stav 8. ovog pravilnika); - pravno lice iz lana 37. stav 1. ovog pravilnika moe da sprovodi teorijski ispit u uionici za koju je reenjem izdatim po ranijim propisima utvreno da ispunjava potrebne uslove; - vie pravnih lica iz lana 37. stav 2. Pravilnika mogu da sprovode teorijski ispit u istoj uionici za koju je reenjem izdatim po ranijim propisima utvreno da ispunjava potrebne uslove, s tim da u ovom sluaju u jednom terminu u istoj uionici teorijski ispit mogu sprovoditi najvie etiri pravna lica, pod uslovom da je prisutan ispitiva iz svakog pravnog lica i najmanje jedan ispitiva Ministarstva, kao i da ispitivai iz pravnog lica ispituju, odnosno preduzimaju mere samo prema kandidatima pravnog lica iji su oni ispitivai; - nee se obavljati teorijski i praktini ispit kandidata za vozae vozila kategorija AM, A1, A2, B1, C1, C1E, D1, D1E i M (lan 39. stav 1. ovog pravilnika); - vozaki ispit, izuzetno od stava 1. lana 39. ovog pravilnika, mogu polagati kandidati za vozae vozila kategorija A1, A2, C1, C1E, D1 i D1E koji ne ispunjavaju starosni uslov za vozaa vozila kategorija A, C, D, CE i DE, kao i kandidati za vozae vozila kategorije AM,

pri emu se praktini ispit vri na vozilima A, C, D, CE i DE koja ispunjavaju uslove utvrene ranijim propisima (lan 39. stav 2. ovog pravilnika); - ispitiva na teorijskom ispitu kandidata za vozae motornih vozila AM, A1, A2 i A, u pravnom licu iz lana 40. stav 2. ovog pravilnika, moe biti lice koje ima dozvolu za vozaa-instruktora za kategoriju A; - evidencije iz l. 31. do 34. ovog pravilnika vodie se samo u pisanom obliku na propisanim obrascima. Do isteka roka od jedne godine od uspostavljanja uslova za funkcionisanje i obavljanje poslova Agencije (prelazni period): - ispitiva na vozakom ispitu u pravnom licu koje je dobilo dozvolu za osposobljavanje kandidata za vozae moe biti lice koje ispunjava propisane uslove za ispitivaa, osim uslova u pogledu posedovanja dozvole (licence) za ispitivaa i polaganja strunog ispita za ispitivaa (lan 40. stav 1. ovog pravilnika); - instruktor vonje koji ima dozvolu za vozaa instruktora odgovarajue kategorije moe da bude ispitiva na praktinom ispitu kandidata za vozaa vozila kategorija odreenih u lanu 40. stav 2. ovog pravilnika. Do 25.10.2015. godine na delu praktinog ispita na poligonu, kandidat za vozaa motornih vozila kategorije BE, C1E, CE, D1E, DE i F, izuzetno, moe da izvodi samo poligonske radnje utvrene u lanu 22. stav 1. ovog pravilnika.

Pravilnik o sadraju, nainu voenja i rokovima uvanja evidencija iz oblasti osposobljavanja kandidata za vozae
Do 25.10.2013. godine (prelazni period): - Registar se vodi u pisanom obliku, u formi propisanoj u lanu 2. stav 4. ovog pravilnika, ime privremeno odstupa od trajnog reenja iz stava 2. ovog lana, prema kome e se Registar voditi u elektronskom obliku u centralnoj bazi podataka; - najdue moe da vai kod (privremeni) pravnog lica koje Ministarstvo odredi na osnovu lana 6. stav 6. ovog pravilnika; - izvetaj o obavljenom osposobljavanju kandidata pravno lice sainjava i dostavlja Ministarstvu u pisanom obliku (lan 13. stav 2. ovog pravilnika); - pravno lice iz stava 1. lana 18. ovog pravilnika mora da zakljui sve propisane evidencije i da ih uva u propisanim rokovima.