Stres pokree itav niz istovremenih reakcija u telu, od lupanja srca, bola u

stomaku, poremeaja krvnog pritiska, metabolizma, guenja u grudima, mada

objektivno bolest ne postoji
Potiskivanje emocija i psiholoki pritisci u kontinuitetu, mogu pogubno da deluje i
na najzdravije. U kritinim momentima takve osobe "pucaju", alei se na
razliite zdravstvene tegobe. Klinikim pregledom dijagnoza obino izostaje, a
razoarani bolesnik menja lekara, pokuavajui da pronae odgovor za svoju
boljku. Traenje odgovora moe da traje unedogled, da bi se na kraju ispostavilo
da "organskih promena nema". Hipohondar je jedino to se ovakvoj osobi prikai
kao epitet.

Zato zvanina medicina ovakve pacijente smatra umiljenim, i da li su oni

uprkos rezultatima pregleda stvarno bolesni, objanjava psihijatar dr Nataa
ikani, bivi ef Odseka za psihosomatiku Klinike za psihijatriju "Dr Dragia
Miovi", koja sada, zajedno sa dr Jasminkom Jankovi Gaji, predvodi tim "Pro
anima centra".

- Ovakve osobe jesu bolesne, mada se to klasinim pregledom ne moe uvek

ustanoviti. Organske poremeaje izazivaju psihosomatski, gde kljunu ulogu igra
psiholoki faktor. Psihosomatski poremeaji ne izazivaju vidljive organske
promene odmah, ve se tokom vremena oni ispoljavaju na odreenim organima.
Ipak, da bi se odreena bolest manifestovala u organskom smislu, neophodno je
da postoji genetska predisponiranost i faktor sredine u kojoj osoba ivi.

* Kako se psihosomatski poremeaji manifestuju?

- Do odreenih simptoma u telu moe da dovede bilo koja vrsta emocionalnog

uznemirenja, a da bolest ne postoji. Stres, recimo, pokree itav niz istovremenih
reakcija u telu, dovodi do promene u radu srca i njegovog lupanja, izaziva bol u
stomaku, poremeaj krvnog pritiska, metabolizma, guenja u grudima. Moe da
dovede i do pojave straha, poveane budnosti, poremeaja u misaonom toku...
Koliko e ovakvo stanje trajati, zavisi od vrste traume kao i od opteg stanja
osobe u trenutku stresnog dogaaja. Psihosomatska medicina u svakom sluaju
posmatra oveka u celosti, a posebnu panju poklanja, endokrinom kao i
autonomnom nervnom sistemu, koji funkcionie bez uticaja nae volje, a vaan je
jer kontrolie rad svih unutranjih vitalnih organa - srca, plua, eluca, crevnog
trakta, svih endokrinih lezda. Kontrolie i san kao i faze spavanja.

* Koje su kljune psihosomatske bolesti?

- Rodonaelnik psihosomatske medicine dr Franc Aleksander svojevremeno je

opisao sedam bolesti u ijoj osnovi lei emocionalni faktor kao kljuni za njihov
nastanak i tok. U "Aleksandrovih svetih sedam", kako su nazvane, svrstane su
astma, hipertenzija, hipertireoza, ir, ulcerozni kolitis, reumatoidni artritis i
neurodermatitis. Po njegovoj definiciji hipertireoza, hipertenzija, reumatoidni
artritis i neurodermatitis nastaju kod osoba koje se suoavaju sa ivotnim
problemima, dok se astma, ulecerozni kolitis i ir na elucu javljaju kod osoba
koje se pred izazovima ivota povlae. Lista je sada mnogo ira jer se
emocionalni faktor sagledava kroz sadejstvo sa nizom drugih uzronika. Bolest je
istovremeno uslovljena nasleem, ishranom, loom zdravstvenom kulturom i
konstantnim stresom. ovek se odupire onoliko koliko su mu jaki odbrambeni
mehanizmi. Stres ne moemo da izbegnemo, ve moramo da nauimo da ga
savladamo. Ipak, odreenom trenutku dolazi do "pucanja" tamo gde je karika
najslabija.

UNUTRANjI SKLAD UVA ZDRAVLjE Brojna istraivanja jasno su potvrdila da je

ak 95 odsto steenih bolesti tokom ivota u osnovi psihosomatskog porekla.
Ljudski organizam je energetski sistem koji predstavlja jedinstvo psihe i tela, to
zahteva konstantno odravanje pravilnog sklada i ravnotee. Ukoliko doe do
njihovog disbalansa i "cepanja", nastaju brojni zdravstevni simptomi, a zatim i
razne tegobe koje se manifestuju kroz hronine bolesti. Potrebno je imati svest da
"emocije teku u nama", odnosno da "ivot tee u nama". Ukoliko se te emocije
zadravaju, potiskuju ili trajno blokiraju, onda neminovno nastaju poremeaji koji
uzrokuju razna bolesna stanja.

* Kako se ove bolesti lee?

- Posle velikih stresnih situacija kada se pojavi hipertenzija, dijabetes ili proradi
titna lezda, samo lekovima nee se postii ozdravljenje. Neophodna je i poseta
psihijatru, koji jedini moe da odgonetne ta se tano deava u organizmu
obolelog. Na nekim klinikama takvu praksu i primenjuju. Kada doe pacijent za
kojeg dijagnoza pokazuje da organskih poremeaja nema, ili postoji bolest ali ne
moe da se kontrolie i lei samo uzimanjem prepisanih lekova (ima hipertenziju,
redovno uzima prepisanu terapiju, ali se pritisak ne dovodi na normalne
vrednosti), alju ga psihijatru. Tek uz pomo psihijatra i otkrivanja kljunog
okidaa za njegovu bolest, moe da se pria o izleenju. Meutim, mnogi ovakvi
pacijenti izbegavaju odlazak psihijatru pod obrazloenjem da nemaju psihike ve
telesne probleme. Istina je da oni imaju psiholoke probleme koji se ispoljavaju
kroz telesne simptome, a psihijatar je jedina osoba koja moe da razrei nastali
problem i tako sprei nastanak ozbiljnije bolesti. Tada je neophodno
multidisciplinarno leenje sa psihijatrom i specijaliste telesne medicine u timu.

* Koji je nain leenja uz pomo psihijatra?

- Kombinovano, lekovi i psihoterapija, ali i metode relaksacije. Potvreno je da

joga u ovakvim sluajevima dosta pomae. Sutina je da mi primenjujemo
holistiki princip, odnosno pristup celom telu, a ne obolelom organu. Ujedinjeno
se posmatraju telo i dua. Jer, ta je somatizam? Somatizam je ispoljavanje
emocija kroz govor organa, gde se alje signal da neto nije u redu. Kroz odreeni
organ mozak negativnu emociju prevodi u telesni simptom. Ovaj proces se ne
deava u trenutku, ve kroz dui period. Do tog kritinog momenta ispoljavanja
simptoma stvari se potiskuju i "zaboravljaju", a aktiviraju se onda kada je osoba
najranjivija.

* Kako to izgleda u praktinom smislu?

- Primera radi, pacijenti sa jednim infarktom su u etvorostruko veem riziku da

doive ponovni infarkt ukoliko imaju psiholoki izraen poremeaj. Ili, ako
pacijenti imaju psihiki problem, a nisu ga prepoznali, posle operacije imaju 30
odsto veu mogunost za nastanak komplikacija. Ovakvi primeri mogu da se
navode unedogled, a sutina je da se takvim osobama pomogne da izgrade
adaptacione mehanizme za odbranu. Zato je vrlo vano da lekari ovakvu osobu
blagovremeno poalju psihijatru.

TEMPERAMENT I "PLA BRONHIJA"

Hipokrat je tvrdio da je temperament ovekova sudbina, odnosno, shodno

temperamentu ovek ostaje manje ili vie zdrav. Ukoliko je melanholik, ee
oboljeva od une kese, ako je kolerik, predodreen za visok krvni pritisak. Jedino
su flegmatici i sangvinici poteeni bolesti koje nastaju kao posledica vika
emocija.

S druge strane, osnivai psihosomatike tvrdili su da je astma "pla bronhija za

majkom", jer od nje boluju deca koja su retko ili nikada zaplakala. Reumatoidnom
artritisu kumuje potisnuta agresivnost koja miie dri u stalnoj napetosti, zbog
ega se deformiu mali zglobovi ake i dolazi do deformiteta kostiju...

PODELA

Amerika psihijatrijska klasifikacija razvrstala je psihosomatske bolesti u osam

grupa. U prvoj grupi su kone bolesti sa aknama, urtikarijom i neurodermatitisom
kao najupeatljivijim. Digestivne bolesti sa dominantno gastrinim i duodenalnim
ulkusom, kao i ulceroznim kolitisom su u drugoj grupi. Slede respiratorne bolesti
sa bronhijalnom astmom i tuberkulozom, iza kojih su odmah kardiovaskularne.
Endokrine bolesti i dijabetes, hiperinsulizam, hipoglikemija, hipertireoidizam su
jo jedna posebna grupa, kao i reumatoloke na elu sa reumatoidnim artritisom.
Ginekoloke u kojima prednjae bolne menstruacije predstavljaju pretposlednju
grupu, dok je u poslednjoj grupi gojaznost, alergine reakcije, migrena...