Moda u kapitalizmu

Pojam mode je jako irok, on se moe sagledati iz sociolokog, psiholokog, estetskog,

ekonomskog, marketinkog, politikog i dizajnerskog ugla. Svaka od tih taki gledita otkriva
poneto o modi, ali definisanje ovog pojma neprekidno izmie. To je upravo iz razloga to je
moda iv pojam, ona se menja i prilagoava vremenu u kom je, a istovremeno diktira i oblikuje
dato vreme.

Poreklo mode

Smatra se da je re moda prvi put upotrebljena u starom Rimu. Naime, Rimljani su svim
narodima kojima su vladali nametnuli svoj nain oblaenja ili noenja frizure i nakita; time su
stvorili meru po kojoj ovek treba da izgleda u velikom Rimskom carstvu. Re modus, od koje
dananji pojam mode vodi poreklo, moe se prevesti upravo kao mera, nain ili ritam.

Modu treba razlikovati od odevanja, iako je to prilino teko iz razloga to se ova dva pojma
dosta prepliu. Odevanje postoji koliko postoji i sam ovek. Prva i osnovna funkcija odevanja bi
bila zatita tela od spoljanjih uticaja, pre svega vremenskih prilika, ali i od uticaja koji sa
vremenskim prilikama nisu povezani (primer: noenje odela za radijaciju). Iz hrianske
perspektive odevanje je prvi ovekov akt nakon to je pojeo jabuku sa drveta znanja dobra i zla.
Stid je, dakle, prema hrianstvu uzrok nastanka odee.

Sa druge strane, moda nastaje znatno kasnije; iako podrazumeva odevanje, ona se na njega ne
svodi, ve ga prevazilazi. Bilo je potrebno da se ljudska svest razvije do nivoa gde odeom ne
eli samo da sebe pokrije ili zatiti, ve da odeom govori o svom identitetu.

Paradoks mode: izmeu mase i linog identiteta

Spoljanji izgled je ono to se najpre primeti na osobi. Zato ljudi svoj nain odevanja koriste da
bi rekli neto o sebi bez i jedne rei. Tako je bilo u starom Egiptu, gde su se robovi na prvi pogled
oblaenjem i perikama razlikovali od faraona, tako je i u savremenom drutvu gde se raznolikost
u odevanju ne vidi samo u klasnim podelama, ve i u razliitim stilovima oblaenja. Odevanje je
nesumnjivo jedan vid neverbalne komunikacije.

Meutim, iako se modom moe izraziti lini identitet, da bi se neki ovek smatrao modernim on
se mora prilagoditi kriterijumima onog modernog i nositi ono to je opte prihvatljivo za
odreeno doba. To bi znailo da mogunosti u oblaenju po modi nisu bezgranine, one su
drutveno determinisane. ovek uvek mora potovati neku meru da bi bio moderan. Moda, dakle,
oveku omoguava da sebe istakne iz mase upravo stapanjem sa masom.

Moda u kapitalizmu

Poev od renesanse mo crkve je poela postepeno da slabi, telo se vie ne smatra grenim, ve
se slavi, ono dobija pozitivnu konotaciju. ovekova promena odnosa prema sopstvenoj telesnosti
je prvi korak u razvoju mode, koja e svoj nagli procvat doiveti sa industrijskom revolucijom.

Kapitalizam kao ekonomski sistem prua bitnu potporu modi upravo zbog slobodnog trita i
potroakog drutva. Takvu potporu moda ne bi mogla dobiti od socijalizma, jer se on zalae za
socijalnu jednakost i pokuava da izbrie klasnu podelu, time je raznolikost i kreativnost mode
prilino sputana i ograniena okvirima koji odgovaraju socijalistikom reimu.

Kapital ili stvaranje to veeg profita predstavlja osnovni cilj kapitalizma. Novac u kapitalizmu
nije jednako rasporeen meu ljudima: neki ga imaju vie nego drugi, to otvara prostor za
klasnu neravnopravnost, gde se kao vodea klasa izdvaja buroazija. Buroazija uvek tei da
odevanjem, frizurom, kienjem, pokretima ili ponaanjem pokae svoj status u drutvu. Srednja
klasa je uvek elela da se priblii buroaziji, pa je buroazija smiljala stalno nove naine kako bi
opet sebe uzdigla time to bi diktirala ta je moderno. Zanimljivost je da je Francuska drava ila
tako daleko u davanju znaaja modi da je u njoj donet ak i prvi zakon o modi.

Haute couture i prt--porter

elja buroazije za isticanjem je rezultirala velikim brojem krojaa koji su iznova predstavljali
nove ideje svojim muterijama, da bi se u XVII veku u Francuskoj pojavili prvi modni katalozi.
Ovu modu mogla je na sebi nositi samo vlastela i takva moda se nazivala visokom modom, ili
haute couture. Odlike visoke mode, kako u XVII veku tako i danas su spora proizvodnja, ali i
kvalitetna izrada i perfektna vetina krojaa iliti modnog dizajnera, koja je modni predmet
dovodila do savrenstva. Visoka moda predstavlja izuzetan spoj novih, krajnje umetnikih ideja u
oblaenju i najkvalitetnije proizvodnje. Sve to visokoj modi daje za pravo da diktira modna
pravila.

Razvojem industrije visoka moda je poela da gubi bitku sa masovnom proizvodnjom. Akcenat je
pao na modu kojoj ne treba toliko vremena za izradu odee, koja je jeftinija i koja predstavlja
preraenu kopiju visoke mode. To je, takozvana, prt--porter moda, to u bukvalnom prevodu
znai spremno za noenje, a koju nazivamo i ulinom modom. Prt--porter je oblik mode sa
kojom se danas ovek najvie susree. Visoka moda se uzdigla u podruje umetnosti, mesto koje
je nekada ona imala zauzela je ulina moda, koja je dete masovne proizvodnje.

Promene u modi

Modne revije i modni asopisi su najefektnije sredstvo modnih kua da pokau javnosti svoje
proizvode. Revije se odravaju za sezone prolee/leto i jesen/zima; kreacije se menjaju svake
godine. Oskar Vajld je smatrao da je moda izraz tolike umetnike runoe da se mora menjati na
est meseci. ta zapravo tera modu da se konstantno menja? Odgovor bi bio svrha kapitalizma
profit; kad se moda ne bi menjala, oveku bi bilo dovoljno samo nekoliko odela za ceo ivot.
Naravno, odgovor se ne svodi samo na stvaranje profita, ve i na psihu oveka koja je
promenljiva i koja hoe sebe da izrazi kroz odeu.

este promene u modi ine da razni stilovi brzo zastarevaju, ali to ne znai da oni nestaju. Stil se
moe zadrati mnogo due od mode i zato za nekog ko ima stila smatramo da ima karakter,
linost. Tako moemo imati osobe koje idu iza mode (dre se nekog odreenog stila), osobe koje
idu u korak sa modom, kao i one osobe (naravno, najrei sluaj) koje se oblae ispred mode, tj.
ispred svog vremena.

Moda ima veliki znaaj za oveka jer nam pomae da shvatimo prirodu vremena u kome smo
trenutno, ona nam omoguava da shvatimo i izrazimo same sebe. Ona i napreduje i nazaduje,
zajedno sa oveanstvom, tako da ona predstavlja svojevrsno ogledalo istorije i sadanjosti, pa
ak i budunosti ljudskog roda.

Jovana Petkovi