Moda i ciklus modnih promena

(predavanje zasnovano na knjizi Svensen, L. Filozofija mode, s. 22-35)

Princip mode - novo
-

Nastanak mode je 1 od najbitnijih dogaaja u svetskoj istoriji, jer ona naznaava

pravac modernosti. Naime, u modi je sadrana crta cele modernosti: ukidanje
tradicija i oslobaanje od autoriteta (Nie). il Lipovecki kae:
Istorijska radikalnost mode je to moda uspostavlja jedan u sutini moderan drutveni
sistem, osloboen snanog uticaja prolosti; staro se vie ne smatra potovanja vrednim, a kao
da samo sadanjost sme ulivati potovanje.

Modernizacija se sastoji od 2 kretanja: osloboenja i prisile. U knjizi Sistem mode

Rolan Bart to objanjava na sledei nain: Svaka nova moda je odbijanje naslea,
potkopavanja tlaenja prethodne mode. Dakle, uvek iznova uspostavlja se tiranija
nove mode. Modernost nas je oslobodila tradicije, ali nas je uinila robovima novog
imperativa, koji je precizno formulisao Artur Rembo 1 na kraju autobiografskog dela
Godinje doba u paklu: Moramo biti apsolutno moderni.

Ali, u modi je sadran element koji modernost ne eli da prihvati kao svoj deo.
Modernost podrazumeva promenu koja dovodi do sve racionalnijeg samoodreenja,
dok je moda iracionalna. Moda ne tei promeni da bi poboljala objekat, npr. tako
to e ga uiniti funkcionalnijim.

Osnovni princip mode je novo. Naime, modernost je epoha u kojoj je biti moderan
osnovna vrednost na koju sve druge vrednosti ukazuju, a biti moderan istoznano je
sa biti nov. Moemo slobodno rei da moderan ovek ima sklonost ka neofiliji.
Rolan Bart konstatuje: Nae tumaenje sveta ne zavisi vie od suprotnosti izmeu
uzvienog i niskog, ve od suprotnosti izmeu Starog i Novog. U izvesnom smislu
postoji prisila za inovacijom. Filozof Boris Grojs pie:
Realnost nae kulture se manifestuje u tenji ka novom upravo kada je ona osloboena svih
ideolokih motivacija i opravdanja, a razlika izmeu istinite, autentine inovacije i lane,
neautentine inovacije otpada.

Ove promene su promene radi promene, a ne svrsishodne promene. Cilj mode je da

potencijalno bude beskrajna, odnosno da beskonano stvara nove forme i
konstelacije.

Priroda novog u savremenoj modi

1

Artur Rembo je francuski XIX-vekovni pesnik; pristalica simbolizma i nadrealizma.

Temporalitet mode je nekada izgledao vie linearan, dok je danas u veoj meri
postao ciklian. Ovde Svensen ukazuje da je u modi uvek postojao ciklian elemenat
(jo u XV veku su ljudi ponavljali stilove iz XIV veka). Meutim, moda se kretala
uopteno unapred, dok danas izgleda da je u potpunosti zaokupljena recirkulisanjem
same sebe (igranje sa starijim modama).

U prolosti jedan ciklus trajao je due. Ciklusi mode su se silovito ubrzali od XIX
veka, a posebno u poslednjih 50 godina. Pri takvom tempu niko ne uspeva da napravi
radikalno nove stilove, te recirkulisanje postaje norma u modi:
-

haute couture 1970-tih u sutini nije sadravala nikakve novine, ve se pre svega
sastojala iz daljeg razvoja mode 1960-tih, ali sa veim naglaavanjem
prirodnosti;
moda 1980-tih potpuno eksplicitno citira i recirkulie, ali bez osnovnih
nostalginih tonova iz 1970-tih (npr. haremske pantalone ili naglaena ramena);
od 1990-tih moda je nita drugo osim beskrajni niz recirkulisanja, mada sa
spektakularnim varijantama (npr. potkulturni ili etno stilovi)

Savremeni dizajneri se postavljaju na kraj mode. Oni vie ne veruju u dalje

pomeranje napred, tako da je jedina mogua strategija ponovno stvaranje stilova iz
prolosti u razliitim varijantama. Savremena moda dekontekstualizuje i
rekontekstualizuje ne samo prole stilove, ve i odevne predmete uzete iz drugih
tradicija.
-

Od ranih 1990-tih proces recirkulisanja je postajao sve bri. Temporalno rastojanje

izmeu novog i recirkulisane mode postajalo je sve manje, dok sasvim nije nestalo:
neto jedva stigne da izae iz mode pre nego to je opet u modi. Danas smo u situaciji
da se praktino svi stilovi preklapaju u vremenu (da bi opisao savremeno stanje u
modi La Svensen upotrebljava sintagmu generalna istovremenost svih stilova).2

Eksperiment Martina Margiele. Martin Margiela je eksplicitno raskinuo sa

pravilima mode, kada je ponovo iskoristio svoje ranije kreacije u novim kolekcijama i
na taj nain se suprotstavio zahtevu da se bude nov. 1997. napravio je novu
odeu od starih kolekcija. Ponovo je izradio jedan komad odee iz svake od 18
kolekcija koje je proizveo i zatim ih opet uinio starim tako to ih je potopio u
sredstvo za rast biljaka i poprskao bakterijama i gljivicama kvasca i bui, pre nego to
su izloeni u muzeju Museum Boijmans Van Beuningen u Roterdamu.

il Lipovecki kae: Nema sumnje da poslednji modni krik i dalje postoji, ali on se drutveno nejasnije
opaa onako izgubljen u zbrkanoj pretrpanosti kreatora i razliitih look-ova. Prolo je ono vreme kad se
jedna preovlaujua tendencija nametnula svima pod okriljem Visoke mode, magazina i starova; danas, za
ono must (to mora biti, prev.) zna samo publika sastavljena od strunjaka i upuenih, a najvei deo
javnosti ne zna vie tano ta je najvea novina, ta je u vrhu, a moda se sve vie povezuje s izvesnom
maglovitom celinom ije je poznavanje daleko i neizvesno. U isti mah, ono to je demodirano gubi svoju
radikalnost; ako ne nestane, postaje neodreenije, usporenije, manje smeno (vidi opirnije u Lipovecki,
. Carstvo prolaznog. Moda i njena sudbina u modernim drutvima, Sremski Karlovci, 1992, s. 138-139).

Ne samo da je niz modnih kreatora recirkulisao stare mode u novim kolekcijama,

nego je deo njih otiao i dalje i recirkulisao sopstvene ranije kreacije u novim
kolekcijama (pomenuti eksperiment Martina Margiele; Dijana fon Firstenberg 2001.
napravila potpunu reprodukciju jedne haljine koju je lansirala 1972. i relansirala je s
potpuno istom reklamom koju je tada koristila; Dolce&Gabbana i Prada otvorili
prodavnice u kojima prodaju odeu iz starih kolekcija; Vivijen Vestvud po porudbini
pravi isto; Fendi to isto radi sa enskim tanama). Dakle, dananja moda =
recirkulisanje.

S obzirom da je moda poslednjih godina recirkulisanje starih stilova, La Svensen

opovrgava stav Valtera Benjamina kada kae da je moda veni povratak novog. Za
Svensena moda je veni povratak istog. Samim tim je tradicionalna logika mode
(logika zamene) ponitena. Poslednjih decenija modu je definisala logika
dopunjavanja, u kojoj je sve trendove mogue recirkulisati i dopuniti.

Na kraju La Svensen citira Benjamina, koji postavlja pitanje da li moda umire zato
to ne uspeva da odri brzinu. Svensen postavlja drugo pitanje: da li je uzrok smrti
mode to to je moda dostigla kritinu brzinu koja joj je promenila celu logiku.