, 21. 2010.

Emil Kue - Kako gospodariti sobom

UVOD U METODU EMLA KUEA
Vi koji ste otvorili ovu knjigu dobro zapamtite sledece: Svako jutro, kada se probudite, pre nego
sto ustanete i svako vece, cim legnete, zatvorite oci i sto opustenije ponavljajte dvadeset puta
poluglasno, dovoljno jako da cujete sopstveni glas, i brojeci pritom pomocu vrpce sa dvadeset
cvorova, sledecu recenicu:
Svakoga dana, u svakom pogledu, meni je sve bolje i bolje!
To bi bilo sve. To je citava Kueova metoda. Ona je jednostavna, laka, besplatna i moze vam
doneti sve ono o cemu Emil Kue govori na stranicama koje slede.
Kue je bio covek srednjeg rasta i cvrste grade. Zracio je samopouzdanjem i energijom. Lice mu je
bilo veselo, preplanulo, sa uredno potkresanim brkovima i bradicom. Kosa mu je bila seda i
proredena, celo visoko, a izraz ociju blag, ali pronicljiv i dubok, izraz koji osvaja sagovornika. Glas
mu je bio samouveren i sugestivan, a ton ubedljiv i autoritativan onda kada je bilo potrebno da se
u toku seanse kod neke osobe izazove pozitivna reakcija.
Emil Kue je roden 26.februara 1857. u gradu Troa. O njegovom poreklu i mladosti posedujemo
samo neproverene podatke. Ne zna se tacno da li je on bio sin skromnog sluzbenika zeleznice ili
potomak propale plemicke porodice Kue iz Saternjea.Posle zavrsene srednje skole, zelja da se
bavi hemijom odvodi ga na studije farmacije, gde su u to vreme predavali cuveni profesori kao
Verc, Peltie, Bertelo, Nativel. Po zavrsetku studija, otvara apoteku u Troa. Zahvaljujuci svom
urodenom smislu za komunikaciju, zelji da pomogne i pacijentima prenese svoja apotekarska
znanja, brzo postize uspeh. On je bio taj koji je otkrio "placebo efekat", tj. uticaj leka na lecenje,
bez obzira na nepostojanje njegovog realnog hemijskog dejstva. "Videcete, ovo ce vam mnogo
pomoci" bile su reci koje je redovno i sugestivno upucivao klijentima, a kada bi se oni vracali da
pricaju o poboljsanju zdravlja, Kue bi im govorio: " To je samo pocetak, osecacete se sve bolje i
bolje". Po prirodi naklonjen posmatranju, Kue nije propustio da poveze izlecenja postignuta
bezazlenim apotekarskim preparatima, sa jakim, sugestivnim recima koje je upucivao klijentima
prilikom izdavanja "lekova". "Moje reci su te koje cine da vaga prevagne ka zdravlju".
Kue je primetio da lekovi daju rezultate zavisno od imaginacije, maste, odnosno, kako je on
govorio, uobrazenja bolesnika. Primetio je, takode, da to uobrazenje moze da bude uzrok mnogih
problema. "Uobrazenje je slicno vodenoj bujici koja odvlaci nesrecnika od obale, uprkos svim
njegovim naporima". On daje klasican primer daske na zemlji koja se prelazi bez teskoca i te iste
daske "izmedu dva zvonika jedne crkve" sa koje se neminovno pada. Na tom slucaju on pokazuje
da volja ne moze nista da uradi suocena sa snagom uobrazenja, koje pojacava vrtoglavicu, strah,
nervozu. sti je slucaj sa drugim oblicima neuroticnog reagovanja, hipohondrijom i sl. Sto se, na
primer, vise naprezemo da se setimo nekog imena, teze ga nalazimo, sto vise nastojimo da se
odupremo vrtoglavici, ona postaje jaca. To je zakon obrnutog napora, kako ga je nazvao zenevski
psiholog S.Boduen, rekavsi sledece: "Svaki put kada se volja i uobrazenje nadu u sukobu, uvek i
bez izuzetka pobeduje uobrazenje." U tom sukobu uobrazenje i volja se bore razlicitim oruzjem
nejednake snage. Nasa volja se bori svesnim naporom, dok uobrazenje koristi oruzje iz mracne
dubine naseg nesvesnog bica. Jedini nacin da volja pobedi je da i ona pozajmi snagu od
nesvesnog. Da bi se to postiglo, najpogodnije sredstvo je sugestija! Psiholozi priznaju sugestiji
njen nesvesni karakter, ali takode i njenu osobinu prilagodljivosti i sposobnost svrsishodnog
uticaja ka usmeravanju aktivnosti u zeljenom smeru. Opste je poznata sledeca definicija
sugestije: "Realizacija jedne ideje pod uticajem nesvesnog procesa". Kue je konstatovao
rezultate koji se postizu pod dejstvom hipnoze, odnosno hipnoticke sugestije, ali isto tako, sto je
najvaznije, da i bez hipnoze, sama sugestija, moze da pruzi iste rezultate..Po Kueu, sugestijom
se moglo sve postici pod uslovom da se ona koristi na pravi nacin. On je, takode, primetio da kod
izvesne vrste ljudi postoji otpor prema hipnozi i sugestiji. Sugestija koristi samo onima koji je
prihvate, "svare" i pretvore u autosugestiju. Kue autosugestiju odreduje kao "ideju koju usadimo u
sebe".Drugo Kueovo otkrice je ukazalo na to da se autosugestija moze obrazovati i disciplinovati
putem opustenog, mehanickog ponavljanja sledece formule: Svakoga dana, u svakom pogledu,
meni je sve oolje i bolje! Automatskim ponavljanjem ove formule, svakog jutra i veceri,
uspostavlja se jedan spori nesvesni proces koji dovodi do realizacije ponavljane recenice.
Kueova metoda se oslanja na vise ideja. Pre svega to je strogo razdvajanje volje od
autosugestije. Voljno delovanje se zasniva na svesnom naporu, dok sugestija deluje nesvesno.
Volja uvek podrazumeva naprezanje sto nije slucaj sa sugestijom. Odatle proistice nuzan uslov
za uspesno koriscenje Kueove metode: volja se mora iskljuciti i kljucna recenica autosugestije
ponavljati, opusteno, bez naprezanja i koncentracije, sto omogucava da je nesvesno spontano
upija, a zatim deluje u pravcu postavljenog cilja.
Na taj nacin se stetno uobrazenje, najpre osujeceno, a zatim paralisano ponavljanjem, zamenjuje
snagom dobro vodene autosugestije.Ovaj nacin rezonovanja bio je prihvacen sve dok ga je Kue
sirio i popularisao. Ali, posle njegove smrti, stvari su se promenile. Sledbenici i naslednici nisu
posedovali Kueov licni sarm i snagu ubedivanja. U to vreme javile su se mnoge nove psiho-
terapijske tehnike,a pre svega Frojdova psihoanaliza. Sve te nove vrste terapija su izgledale
naucnije, zasnovanije i sto nije ni malo nevazno, skuplje, a samim tim i vrednije od Kueove
metode. U poredenju sa njima, Kueov pristup je delovao romanticno i naivno i najcesce je bivao
ismejan.
Smatramo da bi bilo korisno raspravu o vrednosti Kueove metode podici na visi nivo i da bi se
tada naslo osnova da se njenom autoru oda izvesno priznanje. Jer, autosugestija i volja imaju isti
princip usmerenosti ka cilju, koji je za volju svestan, a za autosugestiju nesvestan. Sta se desava
u dubinama naseg nesvesnog, gde se mesaju delovanja uobrazenja i emocija, kada se u njega
iznova ubacuje i ubacuje magicna Kueova recenica? Da li zaista odgovorno i sa naucnom
strogoscu smemo tvrditi da ona nema nikakvog uticaja? Za psihoanaliticare sugestija je samo
simptom, tj. lazna cinjenica. Za Kueovu skolu autosugestija je normalna funkcija svesti. Sto se
obe vrste terapije tice, smatram da nema osnova za tvrdnju da je jedna zasnovanija od druge, jer
spekulativnost psihoanalize nije manje zastranjivanje od Kueove naivnosti i prakticizma.
Sigurko je Kueova fetisisticka recenica, izdvojena iz konteksta svrsishodnog delovanja koji smo
pomenuli, pruzala materijal za ismevanje i ruganje. Nas psihoterapeut, koji se odusevljavao
rezultatima postignutim njenom primenom, trebalo je da se seti Berneimove recenice: "Sugestija
ne ubija mikrobe".
Ali je, isto tako, sa punim pravom mogao da na napade odgovori ovako: "Sugestija moze da
izmeni vecinu sekrecionih funkcija organizma". Naime, jedna od najboljih potvrda Kueove
koncepcije je prihvatanje sugestije od strane medicine. Pedesetih godina ovog veka je nastala
psihosomatska medicina koja sugestijom leci brojne patoloske poremecaje izazvane stresom.
Kue i njegova skola bili su vesnici i pioniri psihosomatske medicine!
Kue nije bio sarlatan. Bio je to jednostavan covek, pragmatican i ubeden u svoja verovanja. Bio je
pravi covekoljubac, bez trunke koristoljublja. Svodenje njegove metode na cuvenu recenicu, na
njene naivne pretenzije i na ironiju koja izvire iz tvrdnje da je autosugestija terapija siromasnih, ne
bi bilo primereno Kueovim namerama, a jos manje perspektivama koje je on naslutio.
Moderna medicina, ma koliko buran i efikasan njen napredak bio, jos je daleko od odgovora na
sva pitanja koja pred njom stoje otvorena. To posebno vazi za ljudsku psihu. Zar u slucaju
psihickih poremecaja koji se obicno lece preparatima koji imaju umirujuce dejstvo, ne bi bilo bolje,
da se umesto olake primene lekova, u nekim slucajevima pokusa sa metodom dobrog g. Kuea.
Zan Tilie
KAKO GOSPODART SOBOM
Pojam sugestije, odnosno autosugestije, je istovremeno i nov i star koliko i covecanstvo. Nov je
zato sto do sada nije bio dovoljno ispitivan i proucavan, a star zato sto postoji koliko i ljudska
vrsta.
Autosugestija je sposobnost sa kojom se radamo. Njena ogromna, neizmerna moc, u zavisnosti
od okolnosti, moze izazvati najbolje ili najgore posledice. Zato poznavanje autosugestije moze
koristiti svakom od nas, a posebno je znacajno za lekare, advokate, vaspitace, roditelje.
Ovladavanje njenim svesnim koriscenjem omogucava nam da izbegnemo da kod drugih ljudi
nehoticno izazivamo stetne autosugestije koje mogu imati teske posledice. Svesnim stvaranjem
dobrih autosugestija vraticemo fizicko i psihicko zdravlje bolesnima, neuroticnima i svima drugima
koji su kao nesvesne zrtve prethodnih autosugestija izgubili pravi put u zivotu.
Svesno i nesvesno bice
Za razumevanje pojma sugestije, odnosno autosugestije, neophodno je znati da u nama
istovremeno postoje dva bica, potpuno odvojena jedno od drugog. Oba su obdarena razumom
ali, dok je jedno svesno, drugo je nesvesno. To je razlog sto postojanje ovog drugog obicno
ostaje neprimeceno.
Postojanje nesvesnog bica, moze se, medutim, uz malo truda lako dokazati. Dovoljno je
analizirati neke pojave i nad njima se malo zamisliti. Evo primera:
Svi znaju sta je somnambulizam tj.mesecarenje. Mesecar ustaje nocu, a da se pri tom ne
probudi, izlazi iz svoje sobe, oblaci se ili ne, silazi niz stepenice, prolazi kroz hodnike i obavlja
neke poslove, vraca se u svoju sobu i ponovo leze, a sutradan je veoma iznenaden kada
ustanovi da je uraden posao koji prethodnog dana nije uspeo da zavrsi. On je medutim bio taj koji
ga je uradio, iako o tome nista ne zna. Koja sila je mogla upravljati njegovim telom, osim one
nesvesne, one koja cini njegovo nesvesno bice?
Poredenje svesnog i nesvesnog bica pokazuje da je svesno obdareno prilicno nesigurnim
pamcenjem dok nesvesno, naprotiv, poseduje izuzetnu, nepogresivu, memoriju koja, a da mi to i
ne znamo, registruje najsitnije dogadaje i najbeznacajnije cinjenice iz naseg zivota. Osim toga,
ono lako i bez otpora prihvata svaku sugestiju. A kako nesvesno bice, preko mozga, kontrolise
rad svih nasih organa, ma koliko to izgledalo neverovatno, da ako nesvesno "veruje" da neki
organ radi dobro ili lose, on zaista pocinje da radi dobro ili lose.
Nesvesno bice ne samo da upravlja funkcijama naseg organizma, vec upravlja svim nasim
aktivnostima bez obzira na to kakve su one. Nesvesno bice nazivamo uobrazenjem i, suprotno
rasirenom uverenju, ONO je pokretac naseg delovanja, a ne volja.
Volja i uobrazenje
U recnicima se obicno nalazi sledece odredenje znacenja reci volja: "Volja je sposobnost da se
slobodno odluci na izvesno delovanje". Ova definicija se najcesce prihvata kao tacna i
neosporna.
pak, nista nije netacnije od nje, jer volja na koju se pozivamo sa toliko ponosa uvek ustupa
mesto uobrazenju. To je apsolutno pravilo koje iskljucuje bilo kakvo odstupanje.
"To je neverovatno!" uzviknucete. "Nikako. To je istina i samo istina", odgovoricu vam.
Da bih vas ubedio, zamolicu vas da otvorite oci, pogledate oko sebe i naucite da razumete ono
sto vidite. Tada cete shvatiti da ovo sto saopstavam nije besmislena teorija, stvorena u bolesnom
mozgu, vec samo jednostavan izraz onoga sto zaista postoji .
Pretpostavimo da jednu dasku od 10 m duzine i 0,25 m sirine stavimo na zemlju, jasno je da ce
svako biti u stanju da prede sa jednog njenog kraja na drugi, a da pri tome ne zakoraci nogom sa
strane. Promenimo uslove ogleda i pretpostavimo da je ta daska postavljena na visinu, izmedu
dva zvonika neke crkve. Ko bi smeo da se usudi da prede samo i jedan metar po toj uskoj dasci?
Da li neko od vas? Ne, nikako ne. Ne biste napravili ni dva koraka, a vec biste poceli da drhtite i
uprkos svim vasim voljnim naporima, neizbezno biste pali na zemlju.
Zasto bi se to desilo? Jednostavno, zato sto u prvom slucaju, smatrate da je lako ici do kraja
daske, dok u drugom mislite da to ne mozete. Primeticete, takode, da cete uzaludno pokusavati
da napravite korak: ako uobrazite da to ne mozete uciniti, nikakvo naprezanje ne pomaze.
Radnici na skelama i na pokrivanju krovova u stanju su da to cine, upravo zato sto su uvereni da
to zaista mogu. Vrtoglavica nema drugog uzroka osim
predstave pada koju nase svesno panicno stvara. Ova slika se odmah pretvara u stvarnost, bez
obzira na sve nase voljne napore i ona je utoliko jaca ukoliko su voljni napori da je se oslobodimo
snazniji.
Posmatrajmo jednu osobu koja pati od nesanice. Ako se ne trudi da zaspi, usnice mirno u svom
krevetu. Ako se, naprotiv, napreze da zaspi, bice sve uznemi renija. Zar niste primetili da sto se
vise trudite da se setite imena jedne osobe koje mislite da ste zaboravili, ono vam tim vise izmice.
Medutim, u trenutku kada misao "zaboravio sam" zamenite mislju "seticu se", ime vam dolazi
samo, bez i najmanjeg napora? Neka se oni koji voze bicikl prisete svojih pocetaka. Bili su na
putu, cvrsto drzeci upravljac u strahu da ce pasti. znenada,ugledavsi na sred puta konja ili cak
neki sitan kamen, bili su prinudeni da traze nacin da izbegnu prepreku, ali sto su vise nastojali
izvesnije su isli pravo na nju. Kome se nije desilo da dobije napad smeha i da se smeje sve jace,
sto vise pokusava da se zaustavi?
Sta je zajednicko u psihickom stanju svih osoba u navedenim slucajevima? Ja hocu da ne
padnem, ali ne mogu sebe u tome da sprecim. Hocu da spavam, ali ne mogu. Hocu da se setim
imena g-de X, ali ne mogu. Hocu da izbegnem prepreku, ali ne mogu. Hocu da zadrzim smeh, ali
ne mogu. Kao sto vidimo, bez izuzetka, u svakom od ovih konflikata, uobrazenje je UVEK
pobedivalo volju!
Sugestija i autosugestija
Na osnovu do sada recenog, mozemo umesto uobrzenja zamisliti vodenu struju koja snazno
odnosi nesrecnika koji je u nju upao, uprkos njegovim naporima da dode do obale. Ta struja
izgleda neukrotiva. Medutim, ako znate kako da joj pridete, vi cete preokrenuti njen tok,
odvescete je u centralu gde cete njenu snagu pretvoriti u rad, toplotu, elektricitet.
Ako vam prethodno poredenje ne izgleda dovoljno uverljivo, umesto uobrazenja zamislite jednog
divljeg konja koji nema ni uzde ni dizgine. Ko moze da uzjase takvog konja, a da ne bude
prinuden da mu se potpuno ne prepusti, sto se obicno zavrsava padanjem u jarak. Ali, ako jahac
uspe da stavi konju uzde i dizgine, uloge ce se promeniti. Sada ce jahac, a ne konj, odredivati put
kojim ce se ici.
Cilj mi je sada da pokazem da, i pored ogromne snage nesvesnog bica ili uobrazenja, ono moze
biti ukroceno i pripitomljeno, bas kao i jedna vodena struja ili divlji konj. No, pre nego sto
pristupimo ovom zadatku, neophodno je da jasno definisemo reci koje cesto upotrebljavamo, a da
pri tome ne poznajemo dovoljno njihovo znacenje. To su reci sugestija i autosugestija.
Sta je, dakle, sugestija? Ona se moze odrediti kao "aktivnost kojom se usaduje jedna misao u
svest neke osobe". Da li ta aktivnost realno postoji? Ako zelimo da budemo precizni, odgovor je
negativan. Sugestija ne postoji sama po sebi. Ona postoji i moze da postoji samo uz jedan nuzan
i dovoljan uslov: da je osoba kojoj sugerisemo pretvori u autosugestiju. A tu rec cemo definisati
kao "usadivanje jedne misli u sopstvenu svest". Dakle, mozete se truditi da nekome sugerisete
bilo sta, ali ako nesvesno bice te osobe ne primi sugestiju, ako je ta osoba ne prihvati da bi je
pretvorila u autosugestiju, sugestija ce ostati bez efekta.
Koriscenje autosugestije
Vraticu se na prethodno izneti stav o mogucnosti da se ukroti uobrazenje, kao sto se kroti vodeni
tok ili divlji konj. Da bi se to postiglo potrebno je, pre svega, da znamo da je to moguce (sto
vecina ne zna), a zatim i da poznajemo nacin kako to da uradimo. Taj nacin je veoma
jednostavan. To je isti onaj koji bez naseg htenja i znanja, potpuno nesvesno koristimo, najcesce
lose i na sopstvenu stetu. Taj nacin je autosugestija!
U zivotu je obicno nasa autosugestija nesvesna. Nas cilj je da autosugestija, i to dobra
autosugestija, postane svesna. Postupak je sledeci : Pre svega, treba pazljivo odrediti predmet
autosugestije i u skladu sa tim vise puta sebi ponavljati, a da se pri tom ne misli ni na sta drugo :
"To dolazi ili to se desava, ili to prolazi ili to se nece dogoditi...itd." Ako nase nesvesno prihvati tu
sugestiju, ako ona postane autosugestija, dozivecemo da se ono sto smo zeleli ostvari u
potpunosti.
Na taj nacin shvacena, autosugestija, po mom sudu, nije nista drugo do hipnoza koja se
jednostavno moze odrediti kao: Uticaj nesvesnog na psihicko i fizicko bice coveka. Delovanje
hipnoze je nesporno. Kao ilustraciju njenog dejstva navescu jos nekoliko primera.
Ubedite li sebe da mozete da uradite neku, bilo koju stvar, naravno pod pretpostavkom da je to
stvarno i moguce, vi cete je uraditi, bez obzira koliko je to izgledalo tesko. Ako, naprotiv, uobrazite
da ne mozete da izvedete ni najednostavniju stvar na svetu, to vam zaista postaje nemoguce, te
tako za vas i krticnjaci postaju nesavladive planine.
To je slucaj sa neuroticarima koji su sebe uverili da nisu sposobni ni za najmanji napor i cesto se
nalaze u nemogucnosti da naprave cak i samo par koraka, a da pri tome ne osete veliki zamor.
Kada se ovi isti ljudi napregnu da izadu iz sopstvene tuge, uvaljuju se u nju sve dublje, liceci na
nesrecnike koji tonu u pesak i to sve vise sto su im napori da se spasu veci.
Dovoljno je, dakle, pomisliti da bol prolazi da bi se zaista osetilo kako on, malo po malo, nestaje.
Suprotno tome, pomislimo li na to da patimo, oseticemo istog trenutka svu tezinu patnje koja nas
pritiska.
Znam izvesne osobe koje sebi proricu da ce imati migrenu tog i tog dana, pod tim i tim
okolnostima. Zaista, navedenog dana, u datim uslovima, one dobiju glavobolju. To je odlican
primer lose autosugestije. Umesto da sebi pomognu dobrom, one su sebi odredile bol losom
autosugestijom.
Ljudi obicno sa nevericom primaju nepoznate i neobicne ideje. Rizikujuci da me smatraju
cudakom, reci cu da smatram da je mnogo osoba bolesno psihicki i fizicki, zato sto uobrazavaju
da su bolesne, bilo dusevno, bilo telesno. Ako su neke osobe paralizovane, a da pri tom kod njih
nema nikakvog ostecenja, to je stoga sto one uobrazavaju da su paralizovane i kod njih se
desavaju najcudnovatija izlecenja.
Ako su neki ljudi srecni ili nesrecni, to je zato sto sebe dozivljavaju kao srecne ili nesrecne, jer
dve osobe u potpuno istim uslovima, mogu da budu, jedna savrseno srecna, a druga potpuno
nesrecna.
Neuroza, mucanje, bezrazlozni strahovi, bolesni nagon za kradom, neke vrste paraliza.itd., nisu
nista drugo do rezultati delovanja nesvesnog na psihicko i fizicko bice.
Ali, ako je nesvesno izvor mnogih nasih nesreca, ono moze dovesti i do izlecenja psihickih i
fizickih poremecaja. Ono je sposobno ne samo da popravi ucinjenu stetu vec, s obzirom na svoj
veliki uticaj na organizam, moze doprineti i izlecenju stvarnih bolesti.
Nadite neko izolovano mesto u kuci, sedite u fotelju, zatvorite oci kako biste izbegli bilo kakve
spoljnje utiske, i tokom nekoliko trenutaka mislite samo na jedno : "to nestaje", ili "to dolazi". Ako
ste zaista izvrsili autosugestiju, tj. ako je vase nesvesno usvojilo ideju koju ste mu ponudili, bicete
iznenadeni videvsi da se stvar o kojoj ste mislili zaista i dogada. Treba znati da sve ono sto je
predmet sugestije postoji u nama, ali o tome ne znamo nista, a mozemo da saznamo samo preko
posledica koje autosugestija stvara. Ali, ono sto je najvaznije, prilikom primene autosugestije,
volja mora biti iskljucena, jer ako ona nije saglasna sa uobrazenjem, tj. ako mislimo "hocu da se
ta i ta stvar desi", a pri tom uobrazenje govori "ti to hoces, ali to se nece dogoditi", ne samo da
necemo postici ono sto zelimo, vec zapravo postizemo potpuno suprotan rezultat.
Ovo zapazanje je od najveceg znacaja, ono objasnjava zasto su pokusaji lecenja psihickih
poremecaja usmereni na snazenje volje dali tako slabe rezultate. Treba se usmeravati na
ovladavanje uobrazenjem, a upravo je zahvaljujuci toj nijansi moja metoda cesto uspevala tamo
gde druge, isto tako dobre, nisu.
Na osnovu brojnih ogleda i dvadesetogodisnjeg proucavanja, mogao sam da izvucem zakljucke
koji se daju sazeti u obliku sledecih pravila:
1. Kada su volja i uobrazenje u sukobu, uvek pobeduje uobrazenje, i to bez izuzetka;
2. U sukobu izmedu volje i uobrazenja, snaga uobrazenja je proporcionalna kvadratu volje;
3. Kada su volja i uobrazenje saglasni, oni se ne sabiraju vec mnoze;
4. Uobrazenjem se moze upravljati;
(zraze "proporcionalna sa kvadratom volje" i "mnoze se" ,ne treba shvatati doslovno, u
matematickom smislu, vec kao nacin da slikovito izrazim svoje glediste).
z onoga sto sam upravo rekao proizilazi da nikad niko ne bi trebalo da bude bolestan. To je
tacno. Svaka bolest, skoro bez izuzetka, moze se povuci pred autosugestijom, bez obzira koliko
smelo i neverovatno delovalo moje tvrdenje. Ja ne kazem uvek se povlaci, vec moze se povuci,
sto su dva razlicita pojma.
Da bi se ljudi naveli da primenjuju svesnu autosugestiju treba ih nauciti kako se to radi, na isti
nacin kako ih ucimo da pisu, citaju, sviraju na nekom instrumentu itd.
Autosugestija je, kao sto sam prethodno rekao, orude koje nosimo u sebi od rodenja i sa kojim se
nesvesno igramo citavog zivota, kao sto se beba igra zveckom. Ali to je opasno orude, moze nas
povrediti, cak i ubiti ako njim rukujemo neoprezno i nesvesno. Autosugestija nas medutim, moze i
spasti ako znamo da je svesno i na pravi nacin upotrebimo. Za nju mozemo reci ono sto je Ezop
rekao za jezik : "To je najbolja, a u isto vreme i najgora stvar na svetu."
Pozabavicemo se sada postupkom pomocu koga svi mogu da osete blagotvorno delovanje
autosugestije primenjene na svestan nacin. Kad kazem "svi", malo preterujem jer postoje dve
vrste ljudi kod kojih je tesko izazvati svesnu autosugestiju:
1. Mentalno zaostali koji nisu u stanju da shvate ono sto im se sugerise.
2. Ljudi koji ne zele da razumeju.
Kako deluje sugestija
Osnovno nacelo ove metode moze se sazeti u sledecih nekoliko reci: Samo jedna misao moze u
jednom trenutku postojati u nasoj svesti. Dve misli se mogu nadovezivati jedna na drugu, ali ne
mogu egzistirati istovremeno. Svaka misao, ako se nas duh jedino njom bavi, za nas postaje
istinita i tezi da se pretvori u stvarnost.
Dakle, ako uspete da ucinite da jedan bolesnik misli da njegova tegoba nestaje, ona ce nestati.
Ako uspete da ucinite da jedan kleptoman misli da vise nece krasti, on ce zaista prestati da
krade,...itd.
Uloga sugestije, odnosno autosugestije, moze se dobro razumeti ako se podsetimo cinjenice da
je nesvesno glavni pokretac svih funkcija naseg organizma. Ako neki organ radi lose, a mi
uspemo da "ubedimo" nesvesno da taj organ treba da radi bolje, ono ce mu "preneti nalog",
organ ce poslusati i njegova funkcija ce odmah ili postepeno, postati normalna.
Ovim se na jasan i jednostavan nacin moze objasniti kako sugestijom mozemo zaustaviti
krvarenja, pobediti zatvor, uciniti da nestanu fibromi, izleciti paralize, tuberkulozne rane, rane od
prosirenih vena,...itd.
Uzecu kao primer, slucaj krvarenja posle vadenja zuba, slucaj koji sam mogao da posmatram u
kabinetu g. Gotea, zubara iz Troa. Jedna mlada devojka, kojoj sam pomogao da se izleci od
astme od koje je bolovala osam godina, rekla mi je jednog dana da hoce da izvadi zub. Kako sam
znao da je veoma osetljiva, predlozio sam joj da zub izvadi bezbolno. Naravno, rado je prihvatila i
zakazali smo odlazak kod zubara. Odredenog dana smo otisli kod njega i ja sam stao ispred
devojke i rekao joj: "Vi nista ne osecate,vi nista ne osecate, vi nista ne osecate, itd." i ne
prestajuci da radim svoju sugestiju, dao sam znak zubaru. Jedan trenutak posle toga zub je bio
izvaden, a pacijentkinja nije ni trepnula. Kao sto se cesto desava pojavilo se krvarenje. Rekao
sam zubaru da cu pokusati da sugestijom zaustavim krvarenje umesto da on upotrebi neko
hemijsko sredstvo. Nisam unapred znao sta ce se desiti. Dakle, zamolio sam pacijentkinju da me
gleda i sugerisao sam joj da ce se krvarenje samo zaustaviti za dva minuta, i onda smo cekali.
Mlada devojka je jos nekoliko puta ispljunula krv i zatim vise nicega nije bilo. Rekao sam joj da
otvori usta, pogledali smo i konstatovali da se oformila grudvica krvi u praznini od zuba.
Kako objasniti taj fenomen? Na najjednostavniji nacin. Pod uticajem sugestije, nesvesno je
uticalo na sitne krvne sudove oko rane da se suze i sprece dotok krvi. Oni su se kontrahovali, kao
sto bi to uradili u kontaktu sa nekim medicinskim sredstvom za zaustavljanje krvarenja, na primer
adrenalinom.
sti nacin razmisljanja nam omogucava da shvatimo kako moze da nestane jedan fibrom
(izraslina, bradavica). Posto je nesvesno prihvatilo sugestiju "fibrom treba da nestane", mozak
nareduje arterijama koje ga hrane da se kontrahuju, i prestanu da ga snabdevaju krvlju. Fibrom
lisen hrane umire, susi se, resorbuje se i nestaje.
Primena sugestije u lecenju neuroza
Neuroza, oboljenje toliko cesto u nase vreme, obicno se povlaci ako se sugestija primenjuje
redovno i na nacin koji sam predhodno izlozio. mao sam srecu da ucestvujem u izlecenju velikog
broja neuroticnih bolesnika kod kojih su sve ostale terapijske metode bile bez uspeha. Jedan od
mojih pacijenata je prethodno proveo cak mesec dana u specijalnoj ustanovi u Luksemburgu, ali
bez ikakvih rezultata. Za sest nedelja tretiranja mojom metodom, bio je potpuno izlecen i danas je
to najsrecniji covek na svetu, a verovao je da je najnesrecniji. On se nikada vise nece vratiti u
svoju bolest jer sam ga naucio da upotrebljava svesnu autosugestiju i on to savrseno radi.
Ali, ako je sugestija korisna u lecenju nervnih i telesnih poremecaja, kakvu tek ogromnu uslugu
ona moze pruziti drustvu pretvarajuci u postene ljude nesrecnu decu iz popravnih domova koja
odatle izlaze da bi se prikljucila vojsci kriminala?
Da li je to moguce?
Mislim da jeste i odmah cu navesti dokaze. Pomenucu dva veoma karakteristicna slucaja,no
prethodno je potrebno napraviti jedno poredenje, kako bismo bolje razumeli nacin na koji deluje
sugestija u lecenju psihickih poremecaja: Pretpostavimo da je nas mozak daska u koju su
ukucani klinovi koji predstavljaju nase misli, navike, instinkte, kojima je odredeno nase delovanje.
Ako utvrdimo da kod jedne osobe postoje losa misao, losa navika, los instinkt, u svakom slucaju
jedan los klin, uzecemo drugi koji predstavlja dobru misao, dobru naviku, dobar instinkt i
pocecemo da ga ukucavamo na mesto gde je ukucan stari klin. Drugim recima, uradicemo
sugestiju. Novi klin ce se svakim udarcem, tj. svakom novom sugestijom, zabijati za jedan
milimetar, dok ce stari za toliko izlaziti, itd., tako da ce posle izvesnog broja udaraca, stari klin biti
potpuno izbacen i zamenjen novim. Kada se ova zamena izvrsi osoba ce slediti novu sugestiju.
Vracam se mojim primerima. Jedanaestogodisnji decak iz Troa imao je bolestan nagon za
kradom, naravno uz to je i lagao. Na zahtev njegove majke, uradio sam mu sugestiju. Malo po
malo, stvari su se poboljsavale, i na kraju, nekoliko meseci kasnije, dete je bilo potpuno izleceno.
Brat tog decaka, osamnaestogodisnjak, osecao je veliku mrznju prema trecem bratu. Svaki put
kada bi malo popio gubio je razum i imao zelju da izvuce noz i probode ga. Osecao je da ce se to
dogoditi jednog dana i u isto vreme je znao da ce posle izvrsenog zlocina, poceti da jeca nad
telom zrtve. Njemu sam takode primenio sugestiju. shod je bio zaista neverovatan. zlecio se vec
posle jedne seanse. Mrznja prema bratu je iscezla i od tada su postali dobri prijatelji. Cak su se i
trudili da jedan drugom cine prijatnosti. Ovaj slucaj sam dugo pratio, izlecenje je bilo trajno.
Ovakvi i slicni rezultati sugestije logicno vode zakljucku da bi bilo korisno, a rekao bih cak i
neophodno, da se ta metoda usvoji i uvede u popravne domove. Apsolutno sam siguran da bismo
svakodnevnom primenom sugestije na sticenike popravnih domova vise od polovine te dece
vratili na pravi put. Umesto moralno posrnulih, dobili bismo zdrave i preporodene mlade ljude. Zar
to ne bi bila ogromna usluga drustvu?
Naravno, moze se postaviti pitanje zloupotrebe koriscenja sugestije. Ova primedba ne umanjuje
vrednost mog predloga, jer on podrazumeva da se rad sa sugestijom u popravnim domovima
poveri odgovornim ljudima i strucnjacima. Uz to, autorima takvih primedbi mogao bih da
odgovorim, postavljajuci sledece pitanje:da li postoji bilo sta korisno na ovom svetu, a da u sebi
ne sadrzi opasnost? Da li je to para, struja, automobili, letilice? Da li su to otrovi koje mi lekari i
apotekari koristimo i koji, ukoliko pogresimo dozu, mogu da unesrece bolesnika?
NEKOLKO SLUCAJEVA ZLECENJA
Pretpostavljam da bi izlaganje bilo nepotpuno bez opisa konkretnih slucajeva izlecenja. Sa druge
strane, verovatno da bi nabrajati svih slucajeva u kojima sam direktno ucestvovao bilo isuvise
opsirno i mozda malo zamorno. zdvojicu zato samo nekoliko najinteresantnijih.
G-dica M... D..., iz Troa, bolovala je osam godina od astme koja ju je primoravala da noci provodi
u sedecem polozaju, bezuspesno pokusavajuci da ispuni pluca vazduhom. Na prvom pregledu
sam ustanovio da je izuzetno osetljiva. Odmah je zaspala i primenio sam joj sugestiju. Vec od
prvog dana se pojavljuje ogromno poboljsanje. G-dica D. provodi normalnu noc, koju je prekinuo
samo jedan napad astme u trajanju od cetvrt sata. Nakon kratkog vremena astma se potpuno
povukla i napadi se vise nisu javljali.
G. M..., radnik u trikotazi, iz Sent-Savina blizu Troa, bio je paralizovan dve godine zbog posledica
povrede spoja kicmenog stuba i kuka. Paraliza je zahvatala samo donje ekstremitete, cirkulacija
krvi u njima je bila skoro zanemarljiva, tako da su bili oteceni i crvenoljubicaste boje. Razne vrste
lecenja, cak i pokusaji specijalista, nisu dala nikakve rezultate. Dobro je shvatio moja uvodna
objasnjenja, a zatim sam mu primenio sugestiju i preporucio da u toku narednih osam dana
primenjuje autosugestiju. Na kraju tog perioda, desio se skoro neznatan, ali ne i beznacajan
pokret leve noge. Usledile su nove sugestije. Osam dana kasnije, doslo je do vidnog poboljsanja.
z nedelje u nedelju, pokretljivost se popravljala, a paralelno sa njom povlacio se i otok. Posle
jedanaest dana, 1. novembra 1906, bolesnik je poceo da sam silazi niz stepenice i prelazi oko
800 m pesice. U julu 1907. on se vraca u radionicu gde nastavlja da radi. Od tog trenutka vise
nije bilo ni traga paralize.
G. A...G..., iz Troa, je duze vreme patio od upale creva koju razlicite vrste lecenja nisu uspela da
savladaju. Bio je veoma depresivan, neraspolozen, potisten, nedrustven. Proganjale su ga misli o
samoubistvu. Posto sam ga upoznao sa mojom metodom primenio sam sugestiju koja je odmah
dala znacajan rezultat. Tri meseca smo svakodnevno radili sugestije, a zatim su one sve vise i
vise razredivane. Na kraju tog perioda, doslo je do izlecenja, upala je potpuno nestala, a
raspolozenje je bilo odlicno. Kako to stanje traje vec dvanaest godina, bez i jednog recidiva,
mozemo ga smatrati potpunim.
Primer g. G... je zanimljiv zato sto pokazuje kakvi se rezultati mogu ostvariti primenom sugestije
odnosno autosugestije. Jer, istovremeno sa sugestijom koja je bila usmerena na fizicko oboljenje,
radio sam mu takode i sugestiju za poboljsanje psihickog stanja i obe su bile uspesne!
G. G...je svakoga dana sticao sve vece samopouz-danje. Kako je bio izuzetno dobar radnik imao
je zelju da vise zaraduje te je trazio posao krojaca koji bi mogao da radi kod kuce, a za racun
nekog gazde. Posle izvesnog vremena, jedan proizvodac mu je poverio posao i g.G.. je
zahvaljujuci svojim sposobnostima uspeo da proizvede mnogo vise nego obicni radnici. Zatim je
dosao sledeci posao, podjednako uspesno obavljen...itd. Danas g. G... upravlja radom sest
radionica i zaraduje zaista dobro.
Kod g-de D..., iz Troa, stare oko 30 godina, bio je utvrden pocetak tuberkuloze. Svakog dana je
sve vise mrsavila, bez obzira na pojacanu ishranu. Patila je od kaslja, gusenja, slajma. zgledala
je prilicno bolesno. Vec posle prve sugestije, dolazi do poboljsanja. Od narednog dana, neprijatni
simptomi pocinju da se povlace. Poboljsanje postaje svakoga dana uocljivije, tezina bolesnice se
brzo povecava i pored toga sto vise nema pojacanu ishranu. Posle nekoliko meseci izlecenje je
bilo potpuno. Pisala mi je 1.januara 1911, tj. osam meseci posle mog odlaska iz Troa, kako bi mi
se zahvalila. Obavestila me je da je u drugom stanju i da se oseca izuzetno dobro.
Odabrao sam ove slucajeve iz proslosti sa name-rom da pokazem da je izlecenje trajno. Sada cu
navesti jos nekoliko slucajeva novijeg datuma.
G. X..., sluzbenik u posti u Lunevilu, je u januaru 1910. izgubio dete. Strasan psihicki stres je kao
posledicu izazvao trajno drhtanje. Kod mene ga je doveo njegov ujak u junu mesecu. Posle
objasnjenja o metodi koju koristim, primenio sam mu sugestiju. Cetiri dana kasnije bolesnik je
ponovo dosao kod mene i rekao da je drhtanje prestalo. Uradili smo novu sugestiju i pozvao sam
ga da dode za osam dana. Proslo je osam dana, petnaest dana, tri nedelje, mesec dana bez
ikakvih vesti od njega. Nesto kasnije, njegov ujak je dosao da me poseti i tada mi je rekao da je
primio pismo od necaka u kome ga on obavestava da je sasvim dobro. Ponovo je preuzeo svoj
posao telegrafiste koji je morao da napusti. Pisao je da je prethodnog dana poslao depesu od
stosedamdeset reci bez i najmanje poteskoce. Od tada ni jednom nije imao napade drhtanja.
G. V... iz Nansija je vise godina patio od neuroze. mao je izrazene strahove, funkcije stomaka i
creva nisu bile dobre, lose je spavao, bio je neraspolozen i opsedale su ga turobne misli o
samoubistvu. U hodu se zanosio kao pijan covek i neprekidno je razmisljao o svojoj nesreci. Svi
pokusaji lecenja su u njegovom slucaju bili neuspesni. Stanje je bivalo sve gore. Boravak od
mesec dana u jednoj specijalizovanoj ustanovi nije dao nikakav rezultat. G. V... me je potrazio
pocetkom oktobra 1910. Objasnio sam mu mehanizam autosugestije i postojanje svesnog i
nesvesnog bica u nama. Uradio sam mu sutesgiju. G. U..je bio malo uznemiren objasnjenjima
koja sam mu dao. Ubrzo zatim shvatio je. Svakodnevno sam mu primenjivao sugestije, a on je
paralelno radio autosugestije. Poboljsanje je u pocetku bilo sporo, a zatim je postajalo sve brze i
brze i posle nesto vise od mesec dana doslo je do potpunog izlecenja. Bivsi bolesnik koji je ranije
za sebe mislio da je najnesrecniji covek na svetu, sebe sada smatra najsrecnijim. Ne samo da se
simptomi njegovih problema nisu vise ponovo javljali, vec je to postalo nemoguce buduci da je
sada g. V... ubeden da vise nikada nece zapasti u stanje u kome se nekada nalazio.
G. E. iz Troe iznenada oboleo od kostobolje. Clanak njegove desne noge je bio bolno natecen i
nije mogao da hoda. Vec posle prve sugestije on je bez pomoci stapa mogao da stigne do kola
koja su ga dovezla Bolovi su prestali. Narednog dana, suprotno dogovoru nije dosao. Dosla je,
medutim, njegova zena i rekla da je tog jutra n,en muz ustao iz kreveta obukao cipele, seo na
bicikl i otisao da obide svoja gradlista. zlisno je opisivati koliko sam bio iznenaden. Nisam dalje
pratio ovog bolesnika koji nije smatrao za potrebno da ponovo dode. Od drugih sam naknadno
saznao da se bolest dugo nije ispoljila i da je g.E...potpuno zdrav.
G-da T iz Nansija je patila od neuroze, loseg varenja, upale creva i bolova u raznim delovima tela.
Lecila se nekoliko godina bez uspeha. Primenio sam mu sugestiju, a ona je posle toga dalje
svakodnevno radila autosugestiju. Vec od prvog dana je nastupilo osetno poboljsanje. Njeno
stanje se bez prekida popravljalo. Proslo je vec dosta vremena od kako je i fizicki i psihicki,
potpuno izlecena. Vise ne drzi nikakvu dijetu. Kaze da joj izgleda da jos uvek ima malu upalu
stomaka, ali nije sasvim sigurna u to.
G-da X iz Malzevila je bolovala od ekcema koji je zahvatio citavo telo, a posebno je bio izrazen
na levoj nozi. Obe noge su joj bile natecene, narocito oko clanaka. Hodanje je bilo otezano i
bolno Primenio sam joj sugestiju. ste veceri g-da X... je mogla da prede nekoliko stotina metara
bez zamora. Narednog dana se povukao otok sa stopala i clanaka i ona vise nije dolazila. Ekcem
je ubrzo nestao.
Gda P iz Lanvila je patila od bolova u bubrezimi koljenima. Bolest je trajala deset godina i
svakodnevno se pogorsavala. Primenio sam joj sugestiju, a ona je posle toga primenjivala
autosugestiju. Do poboljsanja je odmah doslo i stanje se brzo popravljalo. zlecenje je nastupilo
veoma brzo i trajno.