Silva metod kontrole uma

1. HOSE SILVA i Filip Mil SILVA METOD KONTROLE UMA - esto izdanje - SILVA METOD
Beograd, 1995.
2. UVOD Sada se upu tate u ivotnu pustolovinu koja vas mo e najvi e preobraziti. Svaki
rezultat koji postignete promenie va pogled na vas i na svet u kome ste roeni. S va i
m novim moima doi e i odgovornost da ih upotrebljavate "za dobrobit oveanstva" - izra
z Kontrole uma. Na drugi nain ih ne mo ete upotrebiti, to ete uskoro videti. Planer z
adu en za zapadni deo grada zatvorio je vrata svoje kancelarije ostaviv i za stolom
sekretaricu samu i zabrinutu. Crte i za predlo eni oping centar su nestali, a sastana
k sa gradskim funkcionerima zakazan je za kraj iste nedelje. Posao se gubio i za
manje stvari, ali planera kao da nije doticalo ono to bi kod drugih efova izazval
o oluju besa prema sekretarici. Seo je za svoj sto. Ubrzo je zatvorio oi i potpun
o se smirio. Svako bi pomislio kako nastoji da se pribere pre nego to se suoi s pr
opa u. Deset minuta kasnije otvorio je oi, polako ustao i oti ao do svoje sekretarice.
"Mislim da sam ih na ao", mirno je rekao. "Pogledajmo moj raun tro kova za pro li etvrt
ak kada sam bio u Hartfordu. U kom sam restoranu veerao?" Telefonom je pozvao taj
restoran. Crte i su bili tamo. Gradski planer bio je obuen u Silva metodi Kontrole
uma uz iju pomo je u sebi mogao da probudi ono to su za veinu neupotrebljene sposob
nosti uma. Jedna od stvari koje je nauio bila je kako da povrati seanja koja su se
sakrila tamo gde ih neobueni um ne mo e pronai. Ove probuene sposobnosti ine uda za vi
od 500.0001 mu karaca i ena koji su pohaali kurs. ta je zapravo gradski planer radio
dok je mirno sedeo deset minuta? Su tinu otkrivamo u izve taju drugog diplomiranog
polaznika Kontrole uma: "Jue sam imao neverovatno iskustvo na Bermudima. Za dva s
ata trebalo je da stignem na avion za Njujork, a nigde nisam mogao da naem svoju
avionsku kartu. Skoro itav sat smo nas troje pretra ivali apartman u kome sam odseo
. Gledali smo ispod tepiha, iza fri idera - svuda. ak sam tri puta raspakivao i pon
ovo pakovao svoj kofer, ali kartu nisam na ao. Konano sam odluio da naem neki miran k
utak i uem u svoj nivo. Samo to sam se na ao u njemu, mogao sam da vidim avionsku ka
rtu jasno kao da sam je stvarno gledao. Sudei po onome to sam mogao videti na svom
"nivou", nalazila se na dnu plakara gurnuta meu knjige gde se jedva mogla spazit
i. Pojurio sam prema plakaru i karta je bila tamo, kao to sam i zamislio." 1 Ovaj
podatak potie iz 1977. godine. Danas se sa sigurno u mo e rei da je taj broj vei od 9 m
iliona.
3. Ovo zvui neverovatno onima koji nisu ve bali Kontrolu uma, ali kada doete do svih
ovih poglavlja Hosea Silve, utemeljivaa Kontrole uma, saznaete o jo udesnijim moima
va eg uma. Mo da najvi e od svega zapanjuje kako lako i brzo mo ete da uite. Gospodin Sil
va je vei deo svog zrelog doba posvetio istra ivanju emu se sve mo e poduiti na um. Isho
d je kurs od 40 do 48 sati koji mo e da obui svakoga da se seti onoga to izgleda zab
oravljeno, da obuzda bol, da ubrza isceljivanje, da se oslobodi ne eljenih navika,
da aktivira intuiciju tako da esto ulo postane stvaralaki deo svakodnevnog ivota ko
jim se re avaju problemi. Uz sve ovo stiemo vedar unutra nji mir i spokojan optimizam
zasnovan na dokazu iz prve ruke da svojim ivotom upravljamo vi e nego to smo to ika
da zami ljali da mo emo. Sada, prvi put putem pisane rei, mo ete nauiti da ono to se ui n
kursu sprovedete u praksi. Gospodin Silva je slobodno pozajmljivao i od istonih
i od zapadnih uenja, ali krajnji proizvod je u su tini ameriki. Kurs je, kao i njego
v osniva, potpuno praktian. Sve emu vas ui zami ljeno je tako da vam pomogne da ivite r
adosnije i delotvornije, ovde i sada. Dok napredujete od ve banja do ve banja u pogl
avljima gospodina Silve, nizaete uspeh za uspehom ime ete ojaati svoje samopouzdanje
i biete spremni za dostignua koja, pod pretpostavkom da niste upoznati sa Kontrol
om uma, sada smatrate nemoguim. Ali, postoji nauni dokaz da je va um sposoban za uda
. Osim toga, tu su i uspe na iskustva vi e od pola miliona ljudi ije je ivote izmenila
Kontrola uma. Zamislite da upotrebljavate um da biste popravili svoj vid. "Dok
sam pohaala prvi kurs Silva metoda Kontrole uma, poela sam da primeujem da mi se vi
d menja - postaje bolji. Pre toga, nosila sam naoare u detinjstvu tokom deset god
ina (dok nisam diplomirala) a onda sam ponovo poela da ih nosim u tridesetosmoj g

odini. Uvek mi je levo oko bilo skoro tri puta slabije od desnog. Moje prve naoar
e (1945. godine) bile su naoare za itanje, ali '48. ili '49. poela sam da nosim bif
okalne naoare - stalno ih zamenjujui jaim. Posle kursa, s obzirom na to da do tada
nisam mogla da itam bez naoara, primetila sam da mi se vid znatno popravio. Po to mi
se vid ubrzano popravljao, odugovlaila sam sa odlaskom na kontrolu koliko sam go
d mogla. Vid mi se toliko popravio da sam se ak vratila na naoare koje sam nosila
pre dvadeset godina. Kada mi je lokalni optiar pregledao oi, slo io se da bi mi, dok
ne stignu nova stakla, stari par naoara vi e koristio od onih koje sam prethodno n
osila. Ovo vam sada mo e izgledati tajanstveno, ali kada proitate deseto poglavlje
videete tano kako diplomirani polaznici kursa stavljaju um u poziciju da upravlja
telom da bi ubrzali prirodno isceljenje. Tehnika je zadivljujue jednostavna, kao t
o ete videti iz pisma ene koja je za etiri meseca izgubila dvanaest ne eljenih kilogr
ama: 3
4. "Prvo sam vizuelizirala tamni ram u kom sam videla sto krcat sladoledom, kolai
ma, itd. - svim onim to sam znala da goji. Precrtala sam sto velikim crvenim X i
samu sebe videla u ogledalu koje me je uinilo vrlo debelom (poput onih ogledala k
oja mo ete nai u va arskim kuama zabave). Zatim sam vizuelizirala prizor zasut zlatnim
svetlom: sto na kome su se nalazile namirnice sa visokim sadr ajem proteina - tun
jevina, jaja, meso bez masnoe. Oznaila sam ovaj prizor velikom zlatnom kvaicom i u
ogledalu zamislila sebe visoku i vitku. Mentalno sam rekla sebi da elim sa stola
samo namirnice prepune proteinima. Takoe sam ula kako mi svi moji prijatelji govor
e da fantastino izgledam i videla sam da se to dogaa tano odreenog datuma. (Ovo je b
io najznaajniji korak, jer sam sebi postavila cilj.) I uspela sam! Po to sam pre bi
la uporni korisnik dijeta, sada smatram da je ovo jedini metod koji je dao rezul
tate." Kontrola uma znai zalaziti u duboki meditativni nivo gde mo ete uve bati va um
da preuzme upravljanje upotrebljavajui sopstveni jezik slika pojaanih reima, posti ui
sve udesnije rezultate i gde su beskrajne mogunosti za osobu koja stalno ve ba. Kao t
o vidite, ovo nije obina knjiga. Ona vas laganim tempom uvodi u meditaciju, zatim
u mnoge naine na koje meditaciju mo ete koristiti sve dok ne dostignete i konani st
adijum kada ete moi da rutinski inite ono i za ta veina ljudi vrsto veruje da je nemog
ue. To je knjiga u knjizi. Okvirna knjiga - koju ine prvo, drugo i poglavlja od se
damnaestog do dvadesetog i iji je autor Filip Mil - opisuje skoro eksplozivan ras
t Kontrole uma i nain na koji je ona koristila hiljadama diplomiranih polaznika.
U unutra njoj knjizi gospodin Silva zajedno sa vama prolazi mnoge tehnike koje se
ue na asovima Kontrole uma. Po to su ti asovi grupna iskustva, a vode ih obueni predav
ai, do rezultata se dolazi br e i spektakularnije nego to ete ih postii radei sami. Meu
im, ako pa ljivo sledite uputstva gospodina Silve i radite ve be, rezultati e skoro s
igurno promeniti va ivot nabolje - ne tako brzo, ali sasvim sigurno. Postoji speci
jalan nain za itanje ove knjige: prvo je proitajte onako kako biste itali bilo koju
drugu knjigu, od poetka do kraja. Meutim, u toku prvog itanja nemojte poeti da radit
e ni jednu od ve bi. Zatim ponovo proitajte poglavlja od treeg do etrnaestog da biste
dobili to jasniju, sveobuhvatnu sliku o putevima koje uskoro treba da preete. Pos
le ovoga vratite se na tree poglavlje i radite nekoliko nedelja ve be koje su tu da
te - i to samo te ve be. Kad osetite da ste spremni za dalje preite na etvrto poglav
lje i tako redom. Kad stignete do etrnaestog poglavlja biete ve iskusni praktiar u v
eem delu onoga to su nauili oni koji su zavr ili kurs Kontrole uma. Da biste dalje ob
ogatili va e iskustvo mo da ete eleti da oformite malu grupu prijatelja koji su uve bava
li iste ve be. Trinaesto poglavlje vam obja njava kako ete to uiniti. 4
5. PRVO POGLAVLJE KAKO DA VI E KORISTITE SVOJ UM NA POSEBAN NAIN Zamislite da ste d
o li u neposredan, operativni kontakt sa svepro imajuom Vi om Inteligencijom i da u tre
nutku uzvi ene radosti spoznajete da je ona na va oj strani. Zamislite, takoe, da ste
taj kontakt ostvarili tako jednostavno da se do kraja svog ivota vi e nikada ne mo
rate oseati bespomono, van doma aja neega to ste uvek slutili da je tu, ali nikada nis
te mogli sasvim da dosegnete - mudrost koja poma e, blesak proniknua kada vam je po
treban, oseaj blagonaklone mone prisutnosti. Kakvo bi to bilo oseanje? To bi bilo v
rhunsko iskustvo koje se ne bi suvi e razlikovalo - mo da se uop te ne bi razlikovalo
- od duhovnog ushienja. Takav je oseaj posle etvorodnevnog ve banja Silva Kontrole um
a. Do sada ga je upoznalo vi e od pola miliona ljudi2 , jer su ga iskusili kroz ve b
u na kursu. I to se vi e privikavaju na upotrebu metoda koji stvaraju taj oseaj, oni
mirno i samopouzdano koriste nove moi i energije, njihov ivot se obogauje, postaju

zdraviji i rastereeniji od problema. Ukratko, Hose Silva e objasniti neke od ovih

metoda tako da i sami mo ete poeti da ih upotrebljavate. Pogledajmo prvo ta se de ava
na poetnom asu. Poinje se sa uvodnim predavanjem koje traje oko sat i dvadeset min
uta. Predava defini e Kontrolu uma i istie glavne crte dvadesetogodi njih istra ivanja k
oja su dovela do razvoja ovog metoda. Zatim ukratko opisuje kako e polaznici kurs
a moi da primene ono to naue da bi pobolj ali svoje zdravstveno stanje, re avali svakod
nevne probleme, lak e uili i produbljivali duhovnu svesnost. Sledi pauza od dvadese
t minuta. Za vreme pauze polaznici se upoznaju. Njihovo poreklo i predznanje je a
roliko: doktori, sekretarice, uitelji, taksisti, domaice, aci srednjih kola i studen
ti, psihijatri, lideri verskih sekti, penzioneri - to je tipian sastav. Posle pau
ze, drugi deo od sat i dvadeset minuta poinje pitanjima i odgovorima, a zatim se
prelazi na prva ve banja koja e dovesti do meditativnog nivoa uma. Predava obja njava
da je to stanje duboke relaksacije, dublje nego u snu, ali praeno posebnom vrstom
svesnosti. To je u stvari izmenjeno stanje svesti koje se koristi u skoro svako
j meditativnoj disciplini i u intenzivnoj molitvi. Ne koriste se nikakva opojna
sredstva niti biofidbek3 aparati. Predavai Kontrole uma govore o ulasku u ovo sta
nje kao o "odlasku na va nivo" ili, ponekad, o "ula enju u Alfu". U tridesetominutn
oj ve bi oni polagano uvode polaznike u to 2 Vidi napomenu broj 1 (prim. prev.) 3
Tehnika uspostavljanja kontrole nad izvesnim emocionalnim stanjima uz pomo elektr
onskih ureaja. (pr. prev.) 5
6. stanje, dajui uputstva jednostavnim jezikom. U stvari, cela Kontrola uma je na
jednostavnom jeziku: nema naunikog argona ni rei s dalekog istoka. Mo e se rei da su n
eki polaznici i pre dolaska na kurs nauili da meditiraju, neki koristei metode za i
je je uenje neophodno nekoliko nedelja, drugi posle nekoliko meseci istrajnih nap
ora. Oni su zadivljeni jednostavnom ve bom koja traje samo trideset minuta. Jedna
od prvih reenica koje polaznici uju jeste: "Sada uite da vi e koristite svoj um i da
to radite na poseban nain." Jednostavna reenica koju na poetku uju i utisnu u svoju
svest. Njeno puno znaenje je u najmanju ruku zaprepa ujue. Svako - bez izuzetka - ima
um koji se lako mo e obuiti da razvija moi u ije postojanje poetnici otvoreno sumnjaj
u. Tek kada stvarno iskuse ove moi, poveruju da ih imaju. Sledee to se ka e polaznici
ma jeste: "Projektujte se mentalno na va e idealno mesto za relaksaciju" - prijatn
a, smirujua, izuzetno jasna i slikovita ve ba koja ojaava imaginaciju i vodi u dublj
u opu tenost. Da ka emo ne to o meditaciji: u svakodnevnom govoru to znai o neemu razmi lj
ati. Ako za trenutak ovu knjigu odlo ite na stranu i ponete da razmi ljate ta biste su
tra za ruak, vi meditirate. Ali, u raznim meditativnim disciplinama ova re ima pre
ciznije znaenje koje se odnosi na nivo uma. U nekim disciplinama je dostizanje to
g nivoa, osloboenje uma svake svesne misli, samo sebi svrha. Ovo stvara prijatnu
smirenost i dugim putem vodi ka ubla avanju i spreavanju oboljenja prouzrokovanih n
apeto u, to su dokazale bezbrojne studije. Meutim, to je pasivna meditacija. Kontrola
uma ide mnogo dalje. Ona ui polaznika da upotrebi ovaj nivo uma za re avanje probl
ema, kako onih manjih, tako i onih koji ga izuzetno optereuju. To je dinamika medi
tacija; njena snaga je zaista spektakularna. O Alfi se u poslednje vreme sve vi e u
je. To je jedan od oblika mo danih talasa, vrsta elektrine energije koju proizvodi
mozak i koja mo e biti izmerena elektroencefalografom (EEG). Pulsiranje ove energi
je meri se u ciklima u sekundi (CPS)4 . Generalno, oko etrnaest CPS i iznad, zovu
se Beta talasi; oko sedam do etrnaest su Alfa; etiri do sedam Teta i etiri i ispod
toga su Delta talasi. Kada ste potpuno budni, radei i posti ui rezultate u svetu sv
oje radne svakodnevice, vi ste na Beti ili na "spolja njem svesnom nivou" - da upo
trebimo terminologiju Kontrole uma. Kada sanjarite ili u trenutku kada samo to ni
ste zaspali ili se budite a jo se niste potpuno probudili, vi ste na Alfi. Ljudi
koji se bave Kontrolom uma to nazivaju "unutra nji svesni nivo". Kada ste u snu, n
aizmenino ste u Alfi, Teti ili Delti, a ne samo u Alfi kako mnogi misle. Uve bavanj
em Kontrole uma mo ete svojevoljno ui u Alfa nivo a ipak zadr ati potpunu prisebnost.
Mo da se pitate kakav je oseaj biti u ovim razliitim nivoima svesti. 4 Ciklusi u se
kundi ili herci (Hz), (prim. prev.) 6
7. Nalaziti se u Beti ili biti potpuno budan, ne stvara nikakav naroit oseaj. Mo ete
biti puni poverenja ili strahovati, mo ete vredno raditi ili lenstvovati, biti nei
m obuzeti ili besposliiti. U Beti su mogunosti beskrajne. Na dubljim nivoima svest
i, za veinu ljudi, mogunosti su ograniene. ivot ih je nauio da funkcioni u u Beti, a ne
u Alfi ili Teti. Na ovim dubljim nivoima ogranieni su uglavnom na sanjarenje, bu

dnu snenost ili sam san. Ali, ve banjem Kontrole uma korisne mogunosti poinju beskra
jno da se umno avaju. Kako je pisao Hari Mek Najt, jedan od direktora Silva Kontro
le uma, "Alfa dimenzija ima kompletne ulne sposobnosti, kao i Beta". Drugim reima,
u Alfi mo emo raditi drugaije stvari od onih koje mo emo u Beti. Ovo je kljuna zamisa
o u Kontroli uma: kada se jednom upoznate sa ovim ulnim sposobnostima i nauite da
ih upotrebljavate, u veoj meri ete upotrebljavati va um na poseban nain. U stvari, f
unkcionisaete jasnovido5 kad god to po elite, stupajui u dodir sa Vi om Inteligencijom
. Mnogi ljudi pose u za Kontrolom uma kao za nainom da se opuste, da prekinu nesani
cu, da se oslobode glavobolje ili da naue da rade ono to iziskuje velike napore vo
lje, kao to je prestanak pu enja, gubitak te ine, pobolj anje pamenja, efikasnije uenje.
To je ono zbog ega veina dolazi, ali naue mnogo, mnogo vi e. Oni naue da su pet ula - d
odir, ukus, miris, sluh i vid - samo deo ula s kojima su roeni. Postoje i druga, n
azovimo ih ula ili moi, koja su bila poznata samo nadarenoj nekolicini i misticima
koji su se povukli iz aktivnog sveta i razvijali ih itavog ivota. Cilj Kontrole u
ma jeste da nas naui da probudimo ove moi. ta ovo buenje mo e znaiti dobro je opisala N
adin Berten, modni urednik lista "Mademoiselle", u martovskom izdanju iz 1972. g
odine: "Kultura droga mo e da zadr i svoje pilule, pra kove i injekcije koji pro iruju s
vest. Ja u uzeti ono to vodi u sr stvari. Kontrola uma zaista pro iruje va u svest. Ona
vas ui KAKO da je pro irite. Njen naziv je vrlo prikladan zato to, za razliku od dr
oge ili hipnoze, vi imate kontrolu. Pro irenje svesti, samospoznaja i pomaganje dr
ugima pomou Kontrole uma ogranieno je samo va im sopstvenim ogranienjima. SVE je mogue
. "ujete da se to de ava drugima. I iznenada vidite da se to de ava i vama." 5 Jasnov
idost je sposobnost da se u subjektivnoj dimenziji otkrije i ispravi neki proble
m. (prim. prev.) 7
8. DRUGO POGLAVLJE UPOZNAJTE HOSEA Hose Silva je roen 11. avgusta 1914. godine u
Laredu, Teksas. Kada je imao etiri godine umro mu je otac. Majka mu se ubrzo preu
dala, a on, njegova starija sestra i mlai brat oti li su da ive kod svoje bake. Dve
godine kasnije on postaje hranilac porodice prodajui novine, istei cipele i radei ra
znovrsne poslove. Tokom veeri gledao je kako sestra i brat rade domae zadatke, a o
ni su mu pomagali da naui da ita i pi e. Nikada nije i ao u kolu, osim da poduava druge.
Hoseov beg iz nema tine poeo je jednog dana dok je ekao kod berberina da na njega d
oe red. Potra io je ne to za itanje. Dopala mu je u ruke lekcija dopisnog kursa o tome
kako se popravljaju radio prijemnici. Hose je zamolio berberina da mu je pozajm
i, ali ovaj je pristao jedino da je izda i to pod uslovom da Hose pod berberinov
im imenom ispuni testove na poleini. Svake nedelje Hose bi platio jedan dolar, pr
oitao lekciju i ispunio testove. Uskoro je diploma visila u berbernici dok je Hos
e, u svojoj petnaestoj godini, popravljao radio prijemnike irom grada. Kako su go
dine prolazile, toliko je razgranao posao da je postao jedan od najboljih u toj
oblasti, obezbeujui novac za kolovanje brata i sestre, sredstva za svoju enidbu, kao
i nekih pola miliona dolara za finansiranje dvadesetogodi njeg istra ivanja iz kog
se razvila Kontrola uma. Jedan drugi ovek, sa diplomama mnogo savesnije steenim od
berberinove, sasvim sluajno je podstakao ovo istra ivanje. Bio je to psihijatar za
du en da ispituje ljude koji su ulazili u sastav izviakih jedinica tokom II svetskog
rata. "Mokrite li u krevetu?" Hose se zabezeknuo. "Volite li ene?" Hose, otac tr
oje dece i predodreen da ih jednog dana ima desetoro, prenerazio se. "Ovaj ovek",
mislio je, "sigurno zna vi e o ljudskom umu nego to berberin zna o radio aparatima.
emu takva glupa pitanja?" To je bio taj zapanjujui trenutak koji je naterao Hosea
na Odiseju naunog istra ivanja zahvaljujui kojem je, bez diploma i sertifikata, pos
tao jedan od najkreativnijih uenika svog doba. Frojd, Jung i Adler su, svojim pis
anim delima, postali njegovi rani uitelji. Glupa pitanja dobila su dublja znaenja,
a Hose je uskoro bio spreman da postavi i sopstveno pitanje: da li je mogue da s
e, upotrebljavajui hipnozu, pobolj a sposobnost uenja, ustvari povea IQ? Tada se vero
valo da je IQ (koeficijent inteligencije) ne to s ime se raamo, ali Hose nije bio to
liko siguran u to. Ovo pitanje moralo je da saeka dok je izuavao vi u elektroniku da
bi postao instruktor u Izviakim trupama. Kada je iza ao iz Armije, potro iv i u teevinu i
sa samo 200 dolara u d epu, poeo je polako da obnavlja svoj posao. Istovremeno je,
s pola radnog vremena, preuzeo posao predavaa na Laredo Junior Koled u, gde je 8
9. nadzirao rad tri druga nastavnika i imao zadu enje da oformi kolsku laboratoriju
za elektroniku. Pet godina kasnije, kada se pojavila televizija, posao u servis
u za opravke poeo je da cveta i Hose je prekinuo karijeru predavaa. Njegov servis

je ponovo postao najbolji u gradu. Radni dan mu je trajao do devet uvee, veerao bi
, pomogao da se deca stave u krevet i kad bi kua potpuno utihnula tri sata bi pos
vetio uenju. Njegova izuavanja odvela su ga dalje u hipnozu. Ono to je nauio o hipno
zi i ono to je znao o elektronici, zajedno sa slabim ocenama u knji icama njegove d
ece, vratilo ga je na pitanje koje je jo ranije postavio - da li sposobnost uenja,
IQ, mo e da se pobolj a nekim mentalnim ve bama? Hoseu je ve bilo poznato da mozak stv
ara elektricitet - svojevremeno je proitao da su poetkom stolea eksperimentima otkr
iveni Alfa talasi. Kako je radio na podruju elektrotehnike znao je da je idealno
elektrino kolo ono sa najmanjim otporom, ili impedansom, zato to najvi e koristi svo
ju elektrinu energiju. Da li bi i mozak radio efikasnije ako bi mu se smanjila im
pedansa? I da li njegova impedansa mo e da se smanji? Hose je poeo sa upotrebom hip
noze da bi smirio misli svoje dece i otkrio je ne to to je mnogima izgledalo parado
ksalno: ustanovio je da je mozak energetski jai kad je manje aktivan. Na ni im frek
vencijama mozak je primao i skladi tio vi e informacija. Su tinski problem je bio kako
um odr ati budnim na ovim frekvencijama koje su vi e povezane sa sanjarenjem i snom
nego sa praktinom aktivno u. Hipnoza je omoguavala onu meru prijemivosti uma koju je
Hose tra io, a ne onu vrstu nezavisne misli koja vodi razmi ljanju o stvarima kako b
i se one razumele. Imati glavu punu zapamenih injenica nije dovoljno; takoe je neop
hodno i razumevanje i shvatanje njihove su tine. Hose je ubrzo napustio hipnozu i
poeo da eksperimenti e s ve bama mentalnog treninga kojima se umiruje mozak, ali tako
da njegova budnost bude manje zavisna nego u hipnozi. Smatrao je da bi to vodil
o pobolj anju pamenja kombinovanog sa razumevanjem, a time i vi im IQ postignuima. Ve be
iz kojih se razvila Kontrola uma zahtevale su opu tenu usredsreenost i jasnu menta
lnu vizuelizaciju kao nain da se dostignu ni i nivoi svesti. Kada su dostignuti, ov
i nivoi su se za uenje pokazali kao efikasniji od Beta nivoa. Dokaz su bile znatn
o pobolj ane ocene njegove dece u trogodi njem periodu u kojem je Hose nastavio sa u
savr avanjem svojih tehnika. Hose je tada prvi put postigao izuzetno znaajan uspeh,
to su druga istra ivanja, naroito ona sa bio povratnom spregom, do sada potvrdila.
On je bio prvi koji je dokazao da mo emo nauiti da svesno funkcioni emo na Alfa i Tet
a mo danim frekvencijama. Jo jedno i podjednako zapanjujue "prvi put" bilo je na vid
iku. 9
10. Jedne veeri, Hoseova erka je u la u svoj "nivo" (da upotrebimo sada nju terminolog
iju Kontrole uma), a Hose joj je postavljao pitanja u vezi sa predmetima koje je
uila. im bi odgovorila na jedno pitanje, on bi u mislima uobliio sledee. To je bio
uobiajeni postupak i do tada se ta ve ba nije razlikovala od stotine prethodnih. Iz
nenada, postupak se izmenio. Ona je odgovorila na pitanje koje njen otac jo nije
postavio. Zatim na jo jedno. I jo jedno. Ona mu je itala misli! To je bilo jo 1953.
godine, kada je ESP6 , postajala va an predmet naunih istra ivanja, u velikoj meri za
hvaljujui objavljenim radovima Dr. J. B. Rajna (Dr. J. B. Rhine) sa Djuk Univerzi
teta. Hose je pismom obavestio Dr. Rajna da je obuio svoju kerku da primenjuje ESP
i primio je odgovor koji ga je razoarao. Dr. Rajn je nagovestio da je devojka mo d
a od poetka bila obdarena. Ukoliko devojku nisu podvrgli ispitivanju pre poetka ob
uke ne postoji nain da se to doka e. U meuvremenu, Hoseovi susedi su primetili da su
se njegova deca izuzetno popravila u koli. U poetku njegovih eksperimenata bili s
u oprezni i zabrinuti zbog istra ivanja nepoznatog koje je mo da za tieno moima u koje j
e bolje ne uplitati se. Meutim, uspeh oveka koji radi sa sopstvenom decom ne mo e se
zanemariti. Da li bi Hose obuavao i njihovu decu? Posle pisma Dr. Rajna bilo je
to upravo ono to je Hoseu bilo potrebno. Ako se to to je postigao s jednim detetom
mo e postii i sa drugom decom, dobio bi neku vrstu ponovljivih eksperimenata koji
su osnov za nauni metod. U sledeih deset godina uve bao je tridesetdevetoro dece iz
Lareda, ak i sa boljim rezultatima jer je sa svakim detetom pomalo usavr avao svoje
tehnike. Tako je postigao jo jedno "prvo": razvio je prvi metod u istoriji koji
mo e bilo koga obuiti da koristi ESP, a za dokaz je imao 39 ponovljenih eksperimena
ta. Sada je trebalo usavr iti metod. U sledee tri godine Hose je razvio kurs za obu
ku koja je danas standardna. Zahteva samo 40 ili 48 asova i efikasna je i kod dec
e i kod odraslih. Do sada je proverena u oko 500.0007 "eksperimenata", dakle u o
bimu ponovljivosti koji nijedan nepristrasan naunik ne mo e da omalova i. Ove duge go
dine istra ivanja finansirao je Hoseov sve razgranatiji posao sa elektronikom. Nij
e bilo mogue dobiti nijedan univerzitetski, vladin ili fondacijski kredit za takv
o polje istra ivanja. Danas je Organizacija Kontrole uma porodini posao u usponu, s

a profitom koji je uglavnom ulo en u dalja istra ivanja i za podr ku ubrzanom rastu. U
svih pedeset dr ava SAD postoje predavai ili centri Kontrole uma kao i u tridesetet
iri8 zemlje izvan SAD. Uz sav taj uspeh Hose nije postao slavna linost, guru ili
duhovni voa sa sledbenicima ili pristalicama. On je obian ovek jednostavnog ophoenja
, sa jedva primetnim meksikim akcentom u govoru. Sna ne je grae, zdepast, blagog lic
a koje se lako i esto osmehuje. 6 ESP - Extra Sensory Perception, vanulno opa anje.
(prim.prev.) 7 Vidi napomenu broj 1. 8 Prema poslednjim informacijama Silva meto
d je prisutan u 100 zemalja sveta. (prim. prev.) 10
11. Svako ko upita Hosea ta je za njega znaio uspeh, dobie odgovor u bujici pria o u
spesima. Nekoliko primera: Bostonskom asopisu "Herald American" jedna ena je uputi
la pismo sa molbom da pomognu njenom mu u koga mue migrenske glavobolje. Novine su
objavile njeno pismo, a sledeeg dana jo jedno pismo u kome je neko drugi tra io nain
za kontrolu takvih glavobolja. Jedna lekarka je proitala ta pisma i napisala je d
a je i ona imala migrenske glavobolje celog ivota. Oti la je na Kontrolu uma i od t
ada se nisu ponovile. "I verovali ili ne, sledee uvodno predavanje je bilo prepun
o. Do ao je izuzetno veliki broj ljudi." Drugi lekar, poznati psihijatar, savetuje
sve svoje pacijente da se obue u Kontroli uma jer im to omoguava da proniknu u se
be, to bi u nekim sluajevima zahtevalo dvogodi nju terapiju. Cela jedna marketing ko
mpanija je osnovana kao kooperativa. Osnivai su bili diplomirani polaznici Kontro
le uma koji su upotrebili ono to su nauili da bi prona li nove proizvode i razvili n
aine za njihovo plasiranje. U treoj godini poslovanja kompanija je imala osamnaest
proizvoda na tr i tu. oveku koji se bavio reklamom bilo je potrebno oko dva meseca d
a stvori kampanju za nove klijente - to je prosek u njegovoj oblasti. Sada, pomou
Kontrole uma, osnovne ideje mu dolaze za dvadesetak minuta a preostali deo posla
je gotov za dve nedelje. etrnaest igraa tima "Chicago White Sox" obuili su se u Ko
ntroli uma. Svi njihovi pojedinani proseci su se popravili, a mnogi u gotovo neve
rovatnoj meri. Jednoj punijoj eni mu je predlo io da proba Kontrolu uma jer su sve v
rste njenih dijeta bile bezuspe ne. Pristala je pod uslovom da i on ide. Za est ned
elja izgubila je devet kilograma; on je prestao da pu i. Profesor na farmaceutskom
koled u obuava svoje studente u tehnikama Kontrole uma. "Njihove ocene iz svih pre
dmeta su bolje uz manje uenja, a oni su opu teniji ... Svi ve znaju kako da koriste
svoju imaginaciju. Ja samo podstiem svoje studente da je jo vi e koriste. Pokazujem
im da imaginacija ima vrednost i da u njoj postoji vid stvarnosti koju mogu kori
stiti." Mada se Hose lako nasme i kada uje: "Hose, izmenio si mi ivot", osmeh mu zak
ratko i ezne kada ka e: "Ne, to nisam uinio ja. Vi ste to uinili, va sopstveni um." Od s
ledeeg poglavlja, Hose e vam lino pokazati kako da upotrebite svoj um da biste izme
nili svoj ivot. 11
12. TREE POGLAVLJE KAKO SE MEDITIRA (Napomena: ova i ostala poglavlja zakljuno sa e
snaestim iji je autor Hose Silva, mogu vrlo lako biti neka od najva nijih koja ste
ikad proitali. Hose e vas uiti osnovnim elementima njegovog kursa: Silva Metod Kont
role Uma. Da biste imali potpunu korist od itanja ovih poglavlja, obratite pa nju n
a nain kako treba da ih itate. O tome je bilo rei u Uvodu.) Pomoi u vam da nauite da m
editirate. Kada to nauite biete na nivou uma gde ete moi da oslobodite svoju imagina
ciju i da re avate probleme. Ali, za sada emo se zadr ati samo na meditaciji, kasnije
emo prei na re avanje problema. Ovde u upotrebiti neznatno drugaiji metod, znatno spo
riji od onog koji se koristi na kursevima Kontrole uma, jer ete uiti bez pomoi obuen
og lica (instruktora). To vam nee initi nikakvih pote koa. Ako nauite samo da meditira
te i na tome se zaustavite, i u tom sluaju ete re avati probleme. Ne to lepo se de ava p
rilikom meditiranja, a ta lepota koju nalazite je smirivanje. to vi e meditirate, i
dete dublje u sebe i sve je jae va e oseanje unutra njeg mira i to toliko da ni ta to vam
se de ava u ivotu nee moi da ga razbije. I va e telo e od toga imati koristi. Prvo ete
tkriti da za vreme meditiranja ne mislite na brige i da nemate oseaj krivice. Jed
na od lepota meditiranja na Alfa nivou jeste to to oseaj krivice i ljutnje ne mo ete
poneti sa sobom. Ako se ova oseanja nametnu, jednostavno ete iskoiti iz meditativn
og nivoa. Kako vreme prolazi, ono e se sve vi e udaljavati dok jednog dana zauvek n
e nestane. To znai da e se neutralizovati one aktivnosti uma koje vode na e telo u b
olest. Telo je stvoreno da bude zdravo. Ugraeni su mu sopstveni mehanizmi izleenja
. Ovi mehanizmi su blokirani umom koji nije obuen da se kontroli e. Meditacija je p
rvi korak u Kontroli uma; ona e sama po sebi daleko otii u oslobaanju samoiscelitel
jskih moi tela vraajui mu energiju koju je ranije tro ilo na napetost.9 Evo ta sve tre

ba da uinite da biste postigli Alfa ili meditativni nivo uma: Kada se ujutru prob
udite, ako je neophodno, otiite u kupatilo, zatim se vratite u krevet. Navijte sa
t tako da zvoni petnaest minuta kasnije za sluaj da skliznete u san tokom ve be. Za
tvorite oi i gledajte navi e, ispod kapaka, pod uglom od 20 stepeni. Iz nedovoljno
poznatih razloga i sama ovakva pozicija oiju podstai e mozak da stvori Alfu. A sada
polako, u intervalima od oko dve sekunde, odbrojavajte unazad od sto prema jeda
n. Dok brojite, mislite na to i ve ete prvi put dospeti u Alfu. Na asovima Kontrole
uma polaznici izra avaju razliite reakcije na svoje prvo iskustvo, od "To je bilo
lepo", do "Ni ta nisam osetio". Razlika nije toliko u tome ta im se dogodilo, ve, pr
e svega, koliko im je bio blizak ovaj nivo uma. On e manje- vi e svima biti poznat,
jer kada se ujutru probudimo, esto smo za trenutak u Alfi. 9 O ovim sluajevima itae
te u sledeim poglavljima. (prim. aut.) 12
13. Da bismo pre li iz Tete, nivoa sna, u Betu, budni nivo, moramo proi kroz Alfu g
de se esto zadr imo tokom na ih ranih jutarnjih aktivnosti. Ako tokom prve ve be ne ose
tite da se ne to dogodilo, to jednostavno znai da ste ranije vi e puta bili u Alfi a
da toga niste bili ba svesni. Jednostavno se opustite, ne ispitujte to i nastavit
e sa ve bama. Iako ete biti u Alfi prilikom prvog poku aja ukoliko se koncentri ete, ip
ak e vam biti potrebno sedam nedelja prakse da biste si li na ni e nivoe Alfe, a zati
m na Tetu. Koristite metod brojanja od sto do jedan za jutarnje ve be tokom deset
dana. Zatim odbrojavajte samo od pedeset do jedan, od dvadesetpet do jedan, zati
m od deset do jedan i konano od pet do jedan, deset jutara za svako od ovih broja
nja. Za izlazak iz Alfa nivoa od samog poetka koristite samo jedan metod. To e vam
omoguiti vei stepen kontrole protiv spontanog izlaska. Metod koji koristimo u Kon
troli uma jeste da ka emo mentalno: "Dok odbrojavam od 1 do 5 polako u izlaziti, biu
potpuno budan i oseau se bolje nego ranije. Jedan - dva - pripremi se da otvori oi
- tri - otvori oi - etiri -pet - oi su mi otvorene, potpuno sam budan, oseam se bolj
e nego ranije." Uspostaviete dva rutinska postupka, jedan za ulazak u va nivo, dru
gi za izlazak iz njega. Ako promenite postupak, moraete da nauite da koristite va u
novu verziju kao to ste nauili da koristite prvu. To je beskoristan posao. Kada na
uite da ujutru dostignete va nivo metodom od pet do jedan, spremni ste da odete na
va nivo u bilo koje doba dana koje izaberete. Sve to e vam biti potrebno jeste des
et ili petnaest slobodnih minuta. Po to ete na va nivo ulaziti iz Bete pre nego iz l
aganog nivoa Alfe, bie neophodno malo dodatnih ve bi. Sedite na udobnu stolicu ili
krevet sa bosim stopalima na podu. Pustite da vam ruke slobodno le e u krilu. Ako
vam vi e odgovara sedite prekr tenih nogu, u lotos poziciji. Dr ite glavu u ravnote i, n
e dozvolite da padne. Sada se prvo usredsredite na jedan deo tela, zatim na drug
i, da biste ga svesno opustili. Ponite s levim stopalom, zatim celom levom nogom,
preite na desno stopalo i nastavite tako dok ne stignete do grla, lica, oiju i ko
nano do ko e na glavi. Kada prvi put to uradite, biete zapanjeni koliko je va e telo b
ilo napeto. Sada izaberite taku na plafonu ili suprotnom zidu, na oko 45 stepeni
iznad ravni pogleda. Gledajte u tu taku dok ne osetite da su vam oni kapci ote ali i
pustite ih da se zatvore. Ponite odbrojavanje od pedeset prema jedan. Radite to
deset dana, zatim od deset do jedan sledeih deset dana a od tada brojte od pet do
jedan. Po to ove ve be vi e nee va iti samo za jutra, uspostavite ustaljeni postupak med
itiranja dva ili tri puta dnevno, po petnaestak minuta. A ta ete kada stignete na
va nivo? O emu ete razmi ljati? Od samog poetka, od prvog trenutka kada stignete na va
nivo meditacije, ve bajte vizuelizaciju. Ona je osnov Kontrole uma. to bolje nauite
da vizuelizirate, monije e biti va e iskustvo sa Kontrolom uma. Pre svega treba napr
aviti orue za vizuelizaciju, mentalni ekran. On treba da bude kao veliko bioskops
ko platno, ali koje nee ispuniti potpuno va u mentalnu 13
14. viziju. Nemojte ga zamisliti iza va ih onih kapaka, ve oko dva metra ispred vas.
Sve ono na ta elite da se koncentri ete projektovaete na ovom ekranu koji ete kasnije
moi da koristite i u druge svrhe. Po to ste u svom umu stvorili ovaj ekran, projek
tujte na njemu ne to poznato i jednostavno, poput pomorand e ili jabuke. Kad god uete
u svoj nivo zadr ite samo jednu sliku; sledei put je mo ete promeniti. Usredsredite
se na to da je predstavite to vernije - u tri dimenzije, sa svim bojama i detalji
ma. Nemojte ni o emu drugom razmi ljati. Ka e se da je mozak kao pijani majmun; tetur
a se tamo-amo od jedne do druge stvari. Iznenaujue je koliko malo vladamo svojim m
ozgom - uprkos tome to ponekad obavi za nas vrlo lep posao, u drugim sluajevima na
m radi iza lea: izdajniki stvara glavobolju, povrh svega osip i ir. Mozak je izuzet

no moan, isuvi e moan da bismo dozvolili da bude izvan kontrole. Kada nauimo da upotr
ebimo um da bismo ga uve bali, radie za nas neke zapanjujue stvari, kao to ete uskoro
videti. U meuvremenu, budite strpljivi s ovom jednostavnom ve bom. Upotrebljavajui s
voj um, uve bavajte mozak da mirno ode na Alfu i da se posveti iskljuivo tome da je
dnu sliku uini to jasnijom. U poetku, ako vam se nameu neke druge misli, ne no mu opro
stite. Polako ih odstranite i vratite se nekom bliskom predmetu. Nervoza ili nap
etost e vas izbaciti iz Alfe. Ovo je dakle meditacija koja je u irokoj upotrebi u
celom svetu. Ako radite samo ovo i ni ta vi e, do iveete ono to je Vilijam Vodsvort nazv
ao "Srena smirenost du e" i vi e, dubok i trajan unutra nji mir. Ovo e postati uzbudljiv
o iskustvo kada dosegnete dublje nivoe uma; tada ete to prihvatiti kao normalno i
uzbuenje e nestati. Kada se to dogodi mnogi odustanu. Oni zaboravljaju da ovo nij
e "izlet" koji je sam sebi svrha, ve prvi korak u neemu to vrlo lako mo e postati naj
va nije putovanje na koje su ikada krenuli. 14
15. ETVRTO POGLAVLJE DINAMIKA MEDITACIJA Pasivna meditacija o kojoj ste upravo ital
i (a nadam se da ete je ubrzo i iskusiti) mo e se postii i na druge naine. Umesto na
vizuelnu sliku, mo ete se koncentrisati na zvuk kao to je ommm... ili onnn... ili a
mennn..., iskazan naglas ili mentalno, ili na oseaj sopstvenog disanja. Mo ete se u
sredsrediti na energetsku taku svog tela ili na udarce bubnja i igru ili mo ete slu a
ti zvune gregorijanske korale dok posmatrate poznato izvoenje religijskog rituala.
Svi ovi metodi kao i neke njihove kombinacije dove e vas do smirenog meditativnog
nivoa svesti. Vi e volim da vas tamo odvedem brojanjem unazad jer to na poetku zaht
eva koncentraciju, a koncentracija je klju uspeha. Kada vi e puta stignete na va niv
o ovim metodom, on e u va oj svesti biti povezan sa uspe nim rezultatima i proces e se
sve vi e automatizovati. Svaki uspe an rezultat u Kontroli uma postaje ono to naziva
mo "reperna taka" - mi se svesno ili nesvesno vraamo na sopstveno iskustvo, ponavl
jamo ga, a zatim odatle idemo dalje. Kada dostignete meditativni nivo nije dovol
jno tu ostati i ekati da se ne to dogodi. To je prijatno i smirujue i doprinosi dobr
om zdravlju, ali to su skromna dostignua u odnosu na ona koja su mogua. Idite dalj
e od ove pasivne meditacije, uve bajte va um za organizovane dinamike aktivnosti - z
a koje je, kako verujem, i stvoren - i rezultati e vas zapanjiti. Ukazujem na ovo
jer sada je trenutak da idemo dalje od tehnike pasivne meditacije o kojoj ste u
pravo itali i da nauimo da dinamiki koristimo meditaciju za re avanje nekih problema.
Sada ete videti zbog ega je jednostavna ve ba vizueliziranja jabuke na mentalnom ek
ranu, ili bilo ega to ste izabrali, toliko va na. Sada, pre nego to odete na va nivo,
pomislite na ne to prijatno - bez obzira koliko trivijalno - to se dogodilo jue ili
danas. Podsetite se na to, a zatim zaite duboko u svoj nivo i ceo dogaaj projektuj
te na svoj mentalni ekran. Kakvi su bili prizori, mirisi, zvukovi i va a oseanja u
tom trenutku? Svi detalji. Iznenadie vas razlika koja postoji izmeu va eg Beta i Alf
a seanja na isti dogaaj. Razlika je skoro ista kao i razlika izmeu rei "plivanje" i
plivanja samog. U emu je vrednost ovoga? Prvo, to je stepenik na putu ka neem veem,
i drugo, korisno je samo po sebi. Evo kako to mo ete upotrebiti: Pomislite na ne to
to vam pripada - recimo na kljueve od kola koji nisu izgubljeni, ali svakako bi i
h trebalo malo potra iti da bi se otkrilo gde su. Da li su ostali u kancelariji, u
va em d epu ili u kolima? Ako niste sigurni, uite u va nivo, setite se kada ste ih po
slednji put imali u rukama i ponovo pro ivite taj trenutak. Sada produ ite dalje u v
remenu i nai ete ih ako su tamo gde ste ih ostavili. (Ako ih 15
16. je neko uzeo, imaete da re ite drukiju vrstu problema, to zahteva mnogo naprednij
u tehniku.) Zamislite studenta koji se sea svog profesora kako govori da e ispit b
iti ove srede - ili je mo da rekao sledee srede? On to sam mo e ra istiti u Alfi. Ovo su
tipini, mali svakodnevni problemi koje ova jednostavna meditativna tehnika mo e re i
ti. A sada krupnim koracima kreemo napred. Povezaemo neki stvarni dogaaj sa eljenim
koji ste zamislili - i videemo ta se de ava sa zami ljenim dogaajem. Ako postupate u sk
ladu s nekim vrlo jednostavnim zakonima, dogaaj koji ste zamislili postae stvaran.
Zakon 1: Morate eleti da se dogaaj ostvari. "Prva osoba koju u sutra videti na tro
toaru brisae nos" - ovo je projekat tako bezvredan za rad da e ga va um odbiti i ve
rovatno neete u njemu imati uspeha. Va ef e biti ljubazniji, izvesni kupac e biti pri
jemiviji za ono to prodajete, nai ete zadovoljstvo u du nosti koju obino smatrate nepri
jatnom - ovo su situacije koje mogu sadr avati znatnu koliinu elje. Zakon 2: Morate
verovati da je mogue da se dogaaj ostvari. Ako je va kupac ve pretrpan onim to prodaj
ete, razumno je verovati da nee eleti da kupuje; ako ne mo ete poverovati da e se odr

eeni dogaaj ostvariti, va um e se tome suprotstaviti. Zakon 3: Morate oekivati da se

dogaaj ostvari. Ovo je suptilan zakon. Prva dva su jednostavna i pasivna - ovaj t
rei uvodi malo dinamike. Mogue je eleti da se ne to dogodi, verovati da je to izvodlj
ivo, a ipak ne oekivati da se to dogodi. elite da va
ef sutra bude prijatan, znate d
a on to mo e biti, ipak mo ete biti skloni da to ne oekujete. Na ovom mestu se pojavl
juju Kontrola uma i delotvorna vizuelizacija, kao to emo odmah videti. Zakon 4: Vi
ne mo ete stvoriti problem. Ne da ne smete, ve ne mo ete. Ovo je osnovni svepro imajui
zakon. "Zar ne bi bilo sjajno kada bih mogao uiniti da moj ef napravi budalu od se
be tako da ga otpuste, a ja dobijem njegov posao?" Dok dinamiki radite u Alfi u d
odiru ste sa Vi om Inteligencijom, a iz perspektive Vi e Inteligencije to uop te ne bi
bilo sjajno. Vi mo ete uticati na to da va
ef dobije otkaz, ali u tome ete biti potp
uno sami - i u Beti. U Alfi se to jednostavno ne mo e. Ako na meditativnom nivou p
oku ate da se spojite s nekom vrstom inteligencije koja e vam pomoi u zloj nameri, t
o e biti isto toliko bezuspe no kao kada biste na radio aparatu poku ali da naete stan
icu koja ne postoji. Neki me optu uju da sam u ovom sluaju Polijana.10 Hiljade ljud
i se blagonaklono osmehivalo dok sam govorio da je savr eno nemogue nanositi zlo u
Alfi dok to sami nisu saznali. Postoji mnogo zla na ovoj planeti a ljudi su kriv
i za 10 Polijana (Pollyanna) - junakinja istoimenog romana (1913) E. Porter, oso
ba neukrotivog optimizma s te njom da u svemu nae dobro. (prim. prev.) 16
17. vei deo onog to bi im inae pripalo. Ovo je uraeno u Beti a ne u Alfi ili Teti, a
verovatno ni u Delti. Moje istra ivanje je to pokazalo. Nikada ne preporuujem da s
e gubi vreme, ali ako ba morate to sebi da doka ete, uite u va nivo i poku ajte da neko
me prouzrokujete glavobolju. Ako to vizuelizirate, slikovito koliko je neophodno
da bi se bilo ta postiglo, dogodie se jedan ili oba sledea sluaja: vi ete, a ne name
ravana rtva, dobiti glavobolju, ili ete izai iz Alfe. Ovo nije odgovor na sva pitan
ja koja mo ete imati u vezi sa umnim potencijalima dobra i zla. O tome e kasnije bi
ti vi e rei. Za sada izaberite dogaaj koji re ava neki problem, onaj koji elite i veruj
ete da mo e da se dogodi, a koji ete pomou ve be koja sledi, nauiti da oekujete. Evo ta
reba uraditi: Izaberite stvarni problem s kojim ste suoeni i koji se jo nije razre i
o. Za ilustraciju, recimo da je va ef u poslednje vreme lo e volje. Postoje tri kora
ka koja morate napraviti kada stignete na va nivo: Korak 1: Na va em mentalnom ekra
nu podrobno o ivite skora nji dogaaj koji je u vezi sa problemom. Pro ivite ga za trenu
tak. Korak 2: Ovaj prizor lagano sklonite sa ekrana udesno. Neka na ekran uplovi
drugi prizor koji e se dogoditi sutra. U ovom prizoru svi oko efa su veseli, a on
je upravo dobio dobre vesti. Sada je oigledno bolje raspolo en. Ako tano znate ta je
bio uzrok problema, vizuelizirajte re enje na delu. Vizuelizirajte ga podjednako
slikovito kao i problem. Korak 3: Sada sklonite ovaj prizor sa ekrana udesno i z
amenite ga drugim, s leve strane. ef je sada srean, krajnje prijatan kao to znate d
a mo e da bude. Do ivite ovaj prizor tako jasno kao da se zaista dogodio. Ostanite i
zvesno vreme u njemu, osetite ga u potpunosti. Sada, kada se odbroji do 5 biete p
otpuno budni i oseaete se bolje nego ranije. Mo ete biti sigurni da ste svoje snage
upravo pokrenuli u pravcu ostvarenja dogaaja koji elite. Da li e to uvek uspeti, st
alno, bezuslovno? Ne. Meutim, evo ta ete do iveti ako budete istrajni: jedna od va ih p
rvih meditacija za re avanje problema e uspeti. Kad uspe, ko mo e rei da to nije bila
koincidencija? Najzad, i dogaaj koji ste izabrali morao je da bude dovoljno verov
atan da biste poverovali da mo e da se ostvari. Zatim e uspeti i drugi i trei put. "
Koincidencije" e se nizati. Ako prestanete da radite ve be Kontrole uma bie sve manj
e koincidencija. Vratite im se ponovo i koincidencije e se ponovo umno avati. 17
18. tavi e, kako va a ve tina postepeno raste, primetiete da ete biti u stanju da verujet
e i oekujete dogaaje koji su sve manje verovatni. Vremenom, uz praksu, sve e vas vi e
zapanjivati rezultati koje posti ete. Rad na svakom problemu ponite s kratkim pro iv
ljavanjem najboljeg prethodog uspeha. Kada se pojavi jo bolji uspeh odbacite pret
hodni i upotrebite bolji kao repernu taku. Tako ete biti "sve bolji i bolji" - da
upotrebimo izraz koji za sve nas u Kontroli uma ima naroito bogato znaenje. Tim Ma
sters, student koled a i taksista u Fortliju, Nju D ersi, koristi za meditaciju vrem
e izmeu vo nji. Kada je lokalni posao slab, on na svoj mentalni ekran stavlja re enje
- osobu sa koferima koja eli da ide na Aerodrom Kenedi. "Prvih nekoliko puta sam
poku avao i... ni ta. A onda se dogodilo - nai ao je ovek sa koferima koji ide na Aero
drom Kenedi. Sledei put sam stavio ovog oveka na mentalni ekran, dobio onaj oseaj k
oji se dobija kada vam stvari idu od ruke i pojavio se drugi ovek za Aerodrom Ken

edi. Uspelo je! To je kao serija dobitaka koja se ne prekida. Pre nego to preemo n
a druge ve be i tehnike, dozvolite mi da uka em na ne to to se verovatno i sami pitate:
Za to prizore pomeramo na na em mentalnom ekranu s leva nadesno? Na ovo pitanje u ov
de samo da uka em, jer e kasnije biti mnogo vi e rei o tome. Moja istra ivanja su pokaza
la da se na dubljim nivoima svesti protok vremena osea kao kretanje s leva nadesn
o. Drugim reima, budunost opa amo s leve, a pro lost s na e desne strane. Privlai nas da
u to uemo sada, ali postoje druge stvari koje treba prethodno uraditi. 18
19. PETO POGLAVLJE POBOLJ ANJE MEMORIJE Tehnike memorisanja koje se ue u Kontroli u
ma mogu smanjiti na u potrebu za kori enjem telefonskih imenika i ostaviti izuzetno s
na an utisak na na e prijatelje. Ali, ako mi je neophodan neki broj telefona, potra iu
ga. Mo da neki od diplomiranih polaznika Kontrole uma zaista koriste svoju ve tinu z
a pamenje telefonskih brojeva, ali kao to sam rekao u prethodnom poglavlju, da bi
ne to funkcionisalo va na je elja, a moja elja da pamtim telefonske brojeve nije nimal
o jaka. Kada bih morao da proem ceo grad kad god mi je potreban neki telefonski b
roj, elja bi se pojavila. U su tini nema smisla koristiti tehnike Kontrole uma radi
neega to nije va no, zbog trilogije: elja, verovanje i oekivanje. Koliko je meu nama o
nih koji imaju pamenje efikasno u meri u kojoj bi eleli? Va e se mo da ve popravlja na
neoekivan nain ako ste ovladali tehnikama opisanim u prethodna dva poglavlja. Va a n
ova sposobnost da vizuelizirate i o ivite pro le dogaaje dok ste u Alfi ima odreenu pr
evlast nad Betom, tako da va um mo e za vas da radi na neki novi nain bez posebnog n
apora. Ipak, i tu ima prostora za pobolj anje. Na asovima Kontrole uma sre emo se s po
sebnom ve bom vizuelizacije. U ovoj ve bi predava ispisuje na tabli brojeve od jedan
do trideset, zatim polaznici izvikuju imena predmeta - grudva snega, klizaljka, e
p za uvo - to god im padne na pamet. Svaku re ispisuje pored odreenog broja, okree s
e od table i navodi ih po redosledu; polaznici izgovaraju bilo koju od tih rei, a
predava daje odgovarajui broj. To nije va arski trik, ve lekcija iz vizuelizacije. P
redava je ve memorisao re uz svaki broj; tako svaki broj izaziva vizuelnu sliku seb
i odgovarajue rei; ove slike nazivamo "memorijske kuke". Kada polaznik izgovori re,
predava je na upadljiv ili ma tovit nain zdru uje sa slikom koju je povezao s brojem
uz tu re. Memorijska kuka za broj deset je "tas"; ako polaznik predlo i "grudvu sne
ga" kao desetu re, slika koja proizilazi mo e biti grudva snega na jednom tasu vage
. Ovo nije te ko za um koji je uve bao vizuelizaciju. Polaznici poinju da ue Memorijsk
e kuke na svom nivou dok ih predava lagano ponavlja. Kasnije, kada se potrude da
ih zapamte u Beti, posao je lak i, jer im rei izgledaju poznate. U ovoj knjizi mora
m da izostavim memorijske kuke jer bi suvi e vremena i prostora bilo potrebno da b
iste ih nauili. Ve raspola ete monom tehnikom da istovremeno pobolj ate va u vizuelizacij
u i memoriju: mentalni ekran. Sve to verujete da ste zaboravili povezano je s nek
im dogaajem - ako je to ime, dogaaj je vreme kada ste ga uli ili proitali. Sve to je
potrebno da uradite kada 19
20. nauite da radite s va im mentalnim ekranom jeste da vizuelizirate prohujale oko
lnosti u vezi sa dogaajem koji mislite da ste zaboravili, i on e se pojaviti. Ka em
"dogaaj koji verujete da ste zaboravili" jer u stvarnosti ga uop te niste zaboravil
i. Vi ga se jednostavno ne seate. U tome je znaajna razlika. Svet reklame nudi nam
poznatu ilustraciju razlike izmeu pamenja i priseanja. Svi gledamo televizijske re
klame. Toliko ih je i tako su kratke, da kada bi neko tra io od nas da navedemo pe
t ili deset koje smo videli tokom protekle nedelje, mogli bismo da navedemo najv
i e tri ili etiri. Reklame utiu na prodaju prvenstveno tako to nas teraju da podsvesn
o zapamtimo proizvod. Mo e se sumnjati u to da ikada i ta zaista zaboravljamo. U na em
mozgu se sa svih strana skupljaju slike najbeznaajnijih dogaaja. to je slika jasni
ja i za nas znaajnija, lak e je se priseamo. Elektroda koja lagano dodiruje tkivo mo
zga tokom operacije verovatno e pokrenuti seanje na neki davno "zaboravljeni" dogaa
j u svim njegovim detaljima tako da e zvuci, mirisi i prizori biti ponovo do ivljen
i. Naravno, ovde je dodirnut mozak, ne um. Koliko god da su stvarna ova trenutna
razotkria pro losti koje mozak pru a pacijentovoj svesti, on e znati - ne to mu to govo
ri - da ih ne pro ivljava ponovo u stvarnosti. To je delo uma - nadpromatraa, tumaa
- a nikad ga nijedna elektroda nije dotakla. Za razliku od vrha na eg nosa, um se
ne nalazi na nekom odreenom mestu. Da se vratimo pamenju. Negde, hiljadama kilomet
ara daleko od mesta na kome sedite, jedan je list opao sa grane. Vi taj dogaaj nee
te zapamtiti niti ga se mo ete setiti, jer ga niste do iveli, niti je on za vas znaaj
an. Meutim, na mozak bele i daleko vi e dogaaja no to smo svesni. Dok sedite i itate ovu

knjigu prolazite kroz hiljade iskustava kojih niste svesni. U meri u kojoj se sa
da koncentri ete, niste ih svesni. Tu su zvuci i mirisi, prizori koje hvatate kutk
om oka, mo da mala nelagodnost zbog tesne cipele, dodir va eg tela sa stolicom - nab
rajanju kao da nema kraja. Oseamo ove nadra aje ali nismo svesni da ih oseamo to izgl
eda kao protivurenost sve dok ne uzmemo u obzir sluaj ene pod totalnom anestezijom.
Tokom trudnoe ova je ena sa svojim lekarem razvila izvanredan odnos. Spajali su i
h prijateljstvo i poverenje. Stiglo je i vreme njenog poroda i ona je, pro av i ruti
nski totalnu anesteziju, donela na svet zdravu bebu. Kasnije, kada ju je njen le
kar posetio u bolesnikoj sobi bila je udno udaljena, ak i neprijateljski raspolo ena
prema njemu. Ni ona ni on nisu mogli da pronau obja njenje za njen promenjen stav i
ako su to arko eleli. Odluili su da hipnozom poku aju da otkriju neko skriveno seanje
koje bi moglo da objasni iznenadnu promenu u njenom pona anju. Pod hipnozom voena j
e unazad kroz vreme, od njenog najskorijeg iskustva sa lekarom ka prethodnim. Ni
su morali otii daleko. U dubokom transu, umesto da preskoi period kada je bez sves
ti le ala u sobi za poroaje, setila se svega to su 20
21. doktor i sestre za to vreme govorili. Ono to su govorili u prisustvu pacijent
a pod anestezijom ponekad je bilo kliniki uslovljeno, ponekad sme no, a s vremena n
a vreme izra avali su dosadnu nestrpljivost zbog sporog poroaja. Ona je bila stvar,
a ne osoba; nisu se obazirali na njena oseanja. Na kraju krajeva, bila je bez sv
esti, zar ne? Pitam se da li se ikada mo e biti bez svesti. Ili mo emo ili ne mo emo d
a se setimo onoga to smo do iveli, ali uvek ne to do ivljavamo i sve do ivljeno ostavlja
seanja vrsto utisnuta u mozgu. Da li to znai da ete pomou tehnika pamenja koje ete usk
ro nauiti, biti u stanju da se za deset godina setite broja ove stranice? Iako ni
ste obratili pa nju na njega, on je tu; mo da ste ga opazili takorei krajikom oka - al
i, verovatnije je da niste jer vam to nije, i nikada vam nee ni biti va no. Meutim,
mo ete li se setiti imena one privlane osobe koju ste sreli na veeri prethodne nedel
je? Kada ste to ime prvi put uli, to je bio dogaaj. Potrebno je samo da na va em men
talnom ekranu o ivite okru enje dogaaja, kako sam objasnio i ponovo ete uti ime. Opusti
te se, uite u va nivo, stvorite ekran, do ivite taj dogaaj. Ovo zahteva petnaest ili
dvadeset minuta, a postoji i drugi nain, ili vrsta metoda za hitne sluajeve koji e
vas trenutno odvesti na nivo uma na kojem ete se lak e setiti informacija. Ovaj met
od sadr i jednostavan pokretaki mehanizam koji, kada ga zaista usvojite, pri kori enju
daje sve bolje rezultate. Da bi postao potpuno va , potrebno vam je nekoliko ve bi
meditacije kako biste potpuno prihvatili postupak. Evo koliko je to jednostavno:
samo spojte palac, ka iprst i srednji prst jedne ruke i va e se um trenutno prebaci
ti na dublji nivo. Poku ate li odmah, ni ta se nee desiti - to jo uvek nije pokretaki m
ehanizam. Da bi to postao, uite u va nivo i ka ite (u sebi ili poluglasno): "Kad god
ovako spojim prste" - sada ih skupite - "sa ozbiljnom svrhom, trenutno u dostii o
vaj nivo uma da bih postigao sve to po elim." inite to svakog dana u toku jedne nede
lje, i uvek koristite iste rei. Uskoro e se u va em umu stvoriti vrsta veza izmeu spaj
anja ta tri prsta i trenutnog postizanja efektivnog meditacionog nivoa. Ubrzo po
tom, doi e dan kada ete poku ati da se neeg prisetite - neijeg imena, na primer - ali n
eete uspeti. to se vi e budete trudili ono e vam tvrdoglavije izmicati. Volja ne samo
da je beskorisna, ve predstavlja smetnju. Sada se opustite. Budite svesni toga d
a pamtite i da znate nain da pokrenete seanje. Uiteljica etvrtog razreda u Denveru u
potrebljava mentalni ekran i tehniku tri prsta da bi ake poduila spelovanju. Prela
zi oko dvadeset rei nedeljno. Da bi ispitala uenike, umesto da ide od rei do rei i p
ita ih kako se speluju, tra i od njih da ispi u sve rei koje su uili te nedelje. Oni p
amte rei i nain na koji se speluju spojiv i prste dok ih gledaju na mentalnom ekranu
. "Sporijima je potrebno oko petnaest minuta da urade test", izjavila je uiteljic
a. 21
22. Koristei se istom tehnikom, poduava uenike etvrtog razreda tablici mno enja sve do
broja 12, i to do novembra iako je za ovo obino potrebna cela kolska godina. Tim
Masters, student koled a, voza taksija spomenut u prethodnom poglavlju, esto ima put
nike koji ele da ih odveze na adrese u susednim gradovima u kojima je on bio tako
davno da je zaboravio kako se tamo sti e. Retko koji u urbani putnik mo e da shvati n
jegovo meditiranje pre nego to krenu, ali pomou tehnike tri prsta on "ponovo do ivlj
ava" svoju poslednju vo nju u tom pravcu. Pre nego to je pohaao Kontrolu uma, Timove
ocene na Institutu za tehnologiju u Njujorku bile su sve B i jedna A. "Sada su
sve A i jedna B", ka e on. Kada ui, koristi Brzo uenje - o ovome e biti rei u sledeem p

oglavlju - a ispite pola e koristei se tehnikom tri prsta. Postoje i druge upotrebe
za tehniku tri prsta o emu ete itati kasnije. Mi je koristimo na nekoliko neuobiaje
nih naina. Ona je vekovima bila vezana za druge meditativne discipline. Kada sled
ei put vidite sliku ili skulpturu osobe sa Dalekog Istoka - jogija, mo da dok prekr t
enih nogu sedi u meditaciji - obratite pa nju da su njegova tri prsta na rukama sl
ino spojena. 22
23. ESTO POGLAVLJE BRZO UENJE Kada nauite tehnike pamenja iz prethodnog poglavlja ve
ste dosta odmakli na putu ka Brzom uenju. Ukratko, evo kako ete napredovati. Nauiete
da uete u nivo meditacije, a zatim ete na tom nivou stvoriti mentalni ekran koji
se koristi u razliite svrhe. Jedna od njih je da dobavite podatke. Zatim ete, kao
preicu, nauiti tehniku tri prsta, da biste se, izmeu ostalog, trenutno neega setili.
Kada ovo postignete, biete spremni da stiete informacije na nove naine koji e olak at
i seanje. Podjednako je va no da ovi novi naini uenja nee samo olak ati seanje nego e i
vremeno ubrzati i produbiti va e razumevanje onoga to uite. Postoje dve tehnike uenja
; ponimo sa jednostavnijom, to ne znai da je lak a. Kada potpuno ovladate tehnikom tr
i prsta tako da mo ete trenutno dostii svoj nivo i na njemu svesno delovati, mo ete s
e njome koristiti dok slu ate predavanje ili itate knjigu. Ovo e izuzetno unaprediti
koncentraciju, a informacija e se jasnije utisnuti. Kasnije, lak e ete je se setiti
na Beta nivou, a jo lak e ako ste u Alfa nivou. Student koji pola e pismeni ispit sa
skupljena tri prsta gotovo da mo e da vidi knjigu iz koje je uio ili da uje svog pr
ofesora kako govori lekciju na asu. Druga tehnika nije tako jednostavna, ali za n
ju ete biti ranije spremni tokom ve banja Kontrole uma. Ona ima svu efikasnost uenja
na Alfa nivou kao i dodatno pojaanje uenja u Beti. Za ovu tehniku bie vam potreban
kasetofon. Pretpostavimo da treba da nauite slo eno poglavlje iz nekog ud benika; ni
je dovoljno samo da ga zapamtite ve i da ga razumete. Na prvom koraku, nemojte ul
aziti u Alfu, ve ostanite na spolja njem svesnom, Beta nivou. Glasno proitajte pogla
vlje u kasetofon. Zatim uite u va nivo, pustite kasetofon i koncentri ite se na sops
tveni glas koji govori o materiji. U poetnom stadijumu Kontrole uma, naroito ako n
iste dovoljno naviknuti na kasetofon koji upotrebljavate, mo e vam se desiti da sk
liznete u Betu kada pritisnete dugme za reprodukciju i osetite da vam zvuk sa tr
ake ote ava povratak na Alfa nivo. Za vreme za koje vam je potrebno da ponovo uete
u Alfu propustiete deo ili celu lekciju. to se vi e ve ba, mogunost da se ovo dogodi je
manja. Evo nekoliko saveta: Uite u va nivo ve dr ei prst na dugmetu magnetofona. To e
vam omoguiti da ne morate da ga tra ite otvorenih oiju. Neka vam neko drugi pritisne
dugme za reprodukciju kada mu date znak. Upotrebite tehniku tri prsta da ubrzat
e va ponovni ulazak u Alfu. Problem mo e izgledati ozbiljniji nego to jeste. U stvar
i, ovo mo e biti znak va eg napretka. Ve bom, Alfa nivo se sam po sebi osea drugaije. Sv
e vi e e se 23
24. do ivljavati kao Beta, jer ete uiti da ga svesno upotrebljavate. Biti sasvim bud
an s punom svesnom aktivno u dok ste u Alfi, posebno je svojstvo Kontrole uma. Kada
tokom daljeg ve banja povratite oseaj koji ste ranije imali dok ste bili u Alfi, v
i zapravo zalazite u dublji, mo da Teta nivo. Na asovima Kontrole uma esto sam viao p
olaznike kako na dubokom nivou stvarno rade otvorenih oiju, potpuno budni kao to s
te vi sada, jasno govore, postavljaju pitanja i daju odgovore, priaju viceve. Vra
timo se na snimanje: radi dodatnog pojaanja efekta, pustite da proe neko vreme, ne
koliko dana ako je mogue, zatim ponovo proitajte materiju na Beta nivou i saslu ajte
reprodukciju u Alfi. Sada ete informaciju potpuno usvojiti. Ako uei Kontrolu uma i
z ove knjige radite sa drugima, mo ete razmeniti kasete i napraviti "podelu rada"
da biste u tedeli vreme. Ovo je u redu, iako postoji mala prednost ako se slu a sops
tveni glas. Brzo uenje i tehnika tri prsta pokazali su se kao vrlo znaajne tehnike
za u tedu vremena kod polaznika Kontrole uma na mnogim poljima - u prodaji (naroit
o kod prodaje osiguranja), na studijama, poduavanju, pravima, glumi, da nabrojimo
samo neke. Uspe ni kanadski agent za ivotno osiguranje vi e ne razdra uje svoje klijen
te prevrui papire po svojoj torbi da bi na ao odgovore na njihova pitanja o slo enim p
roblemima imovnog stanja i poreza. Zahvaljujui brzom uenju i tehnici tri prsta izu
zetno veliki obim sreenih podataka koji su mu potrebni nalazi mu se na vrhu jezik
a. Advokat iz Detroita se "oslobodio" zabele ki dok ukratko izla e slo en sluaj poroti.
On snima svoje izlaganje i slu a ga u Alfi prethodne noi i ponovo rano sledeeg jutr
a. Kasnije, dok pun samopouzdanja stoji pred porotnicima, komunicira s njima umi
rujuim pogledom. Ishod je da govori mnogo ubedljivije nego da je gledao u bele ke,

a ta radi s tri prsta leve ruke niko ne primeuje. Zabavlja iz njujor kog nonog kluba m
enja svoj program svakog dana; on "komentari e" vesti. Sat pre nastupa slu a traku s
a svojim glasom i spreman je za dvadeset minuta izuzetnog "spontanog" humora. "N
ekada sam dr ao paleve nadajui se najboljem. Sada skupim tri prsta i znam ta e se desi
ti - puno smeha." Brzo uenje i tehnika tri prsta su naravno idealni za studente to je jedan od razloga zbog kojih se Kontrola uma dosada poduavala u dvadesetetir
i koled a i univerziteta, esnaest srednjih i osam osnovnih kola. Zahvaljujui ovim teh
nikama hiljade studenata provodi manje vremena uei, a vi e naue. 24
25. SEDMO POGLAVLJE KREATIVAN SAN Koliko smo slobodni dok sanjamo! Vremenske pre
preke, ogranienja prostora, zakoni logike, prinude svesti - sve je izbrisano i mi
smo bogovi sopstvenih prolaznih kreacija. Po to je ono to stvaramo samo na e, Frojd
je najvei znaaj dao na im snovima. Kao da je eleo da ka e: "Ako shvatite ono to ovek san
a, shvatiete i samog oveka." I mi, u Kontroli uma vrlo ozbiljno shvatamo snove, al
i na drugaiji nain, jer uimo da upotrebljavamo um na razliite naine. Frojd se bavio s
novima koji nastaju spontano. Kontrola uma se njima ne bavi. Nas zanima namerno
stvaranje snova da bismo re ili odreene probleme. Zbog toga to unapred programiramo
sadr aj, tumaimo snove drugaije i sa spektakularnim rezultatima. Iako ovo ograniava s
pontanost na ih pre ivljavanja tokom sna, posti emo znaajnu slobodu: vi e upravljamo sops
tvenim ivotom. Kada tumaimo san koji smo prethodno programirali, uz uvid u patolog
iju na e psihe, nalazimo i re enja za svakodnevne probleme. Postoje tri koraka do Ko
ntrole snova, koju mi predajemo, a svi podrazumevaju meditativni nivo uma. Prvi
je da nauimo da se setimo sna. Mnogi ka u: "Ja uop te ne sanjam", ali to nikada nije
tano. Mi se mo da ne seamo na ih snova, ali svi sanjamo! Oduzmimo sebi snove i za neko
liko dana mentalne i emocionalne nevolje su na pomolu. Jo 1949. godine, kada sam
poeo da istra ujem moguu upotrebu snova u re avanju problema, uop te nisam bio siguran ta
u pronai. uo sam, kao i vi verovatno, mnoge prie o predskazivanjima dogaaja u snovim
a. Cezara su, kao to znamo, u snu upozorili na "Martovske ide", i to na sam dan u
bistva. I Abrahamu Linkolnu je u snu predskazano njegovo ubistvo. Ako su ti snov
i, kao i mnogi slini, bili neponovljive sluajnosti, onda sam gubio vreme. U jednom
trenutku obuzelo me je sna no uverenje da u stvari gubim vreme. Izuavao sam psihol
ogiju - Frojda, Adlera, Junga - oko etiri godine i poelo je da mi se ini da to je vi e
prouavam, manje znam. Bilo je oko dva sata ujutru kada sam bacio knjigu na pod i
legao da spavam sa odlukom da vi e ne gubim vreme na beskorisne projekte kao to je
izuavanje velikana psihologije koji se ak meusobno nisu slagali. Od sada u se bavit
i samo svojom elektronikom; zapostavljao sam je i ponestalo je novca. Otprilike
dva sata kasnije probudio me je san. To nije bila serija dogaaja, kao to se u veini
snova de ava, nego samo svetlost. Podruje moje vizije iz sna bilo je ispunjeno pod
nevnom sunanom svetlo u, zlatnom, jarkom. Otvorio sam oi - u mojoj sobi bio je mrak.
Zatvorio sam oi i opet video svetlo. Ovo sam ponovio nekoliko puta: otvorim oi, mr
ano; zatvorim oi, svetlo. Treeg ili etvrtog puta, 25
26. kada su mi oi bile zatvorene, video sam tri broja: 3 - 7 - 3; onda jo jedan sk
up brojeva: 3 - 4 - 3. I sledei put prvi skup brojeva se ponovio a posle toga i d
rugi. Manje me je zanimala serija od est brojeva nego svetlo koje je postepeno poe
lo da bledi i nestaje. Pitao sam se da nije mom ivotu do ao kraj, kao elektrinoj sij
alici, u iznenadnom blesku. Kada sam shvatio da ne umirem, po eleo sam da vratim s
vetlo i da ga prouim. Promenio sam disanje, polo aj u krevetu, nivo svesti, ali ni ta
nije vredelo. Svetlo je i dalje bledelo. Sve ukupno, svetlo je trajalo oko pet
minuta. Mo da su brojevi imali neko znaenje? Ostatak noi le ao sam budan poku avajui da s
e setim telefonskih brojeva, adresa, brojeva dozvola - bilo ega to bi tim brojevim
a dalo znaenje. Danas imam efikasan nain za odgonetanje znaenja snova, ali tada sam
jo uvek bio u poetnoj fazi istra ivanja. Sledeeg dana, veoma umoran posle samo dva s
ata spavanja, i dalje sam poku avao da pove em brojeve sa neim to sam ve znao. Sada mor
am da nabrojim neke obine dogaaje koji su doveli do otkrivanja misterije a tako i
do znaajnog dela kursa Kontrole uma. Petnaest minuta pre zatvaranja moje radnje,
do ao mi je prijatelj i predlo io da odemo negde na kafu. Dok me je ekao, do la je moja
ena i rekla: "Kad ve izlazi na kafu, to ne svratite na meksiku stranu i ne uzmete mi
malo alkohola?" Blizu mosta postojala je radnja u kojoj je alkohol bio jeftinij
i. Putem sam prijatelju ispriao san i tada mi je na pamet pala ideja: mo da je to to
sam video u snu broj lutrijskog tiketa? Provezli smo se pored sedi ta meksike lutr
ije, ali radno vreme je isteklo i roletne su ve bile spu tene. Nije va no, ionako je

to bila luckasta ideja, i odvezli smo se jo jedan blok da kupimo alkohol za moju e
nu. Dok je prodava pakovao alkohol, prijatelj me je pozvao s drugog kraja prodavn
ice: "Koji ono be e broj koji si tra io?" "Tri - sedam - tri, tri - etiri - tri", rek
oh. "Doi da vidi ". Tu je bila polovina loza sa brojem 3 - 4 - 3. Po celom Meksiku
svaka od stotine hiljada prodavnica kao to je ova mala radnja, dobija lozove sa i
sta tri prva broja svakog meseca. Ova prodavnica je jedina u celoj zemlji prodav
ala broj 343. Broj 373 je prodat u Meksiko Sitiju. Nekoliko nedelja kasnije sazn
ao sam da je moja polovina loza, prvog koji sam ikada kupio, izvukla 10.000 dola
ra koji su mi bili preko potrebni. Onako ushien, pogledao sam ovom poklonjenom ko
nju pa ljivo u zube a ono to sam na ao bilo je mnogo znaajnije od samog poklona! Bio j
e to temelj vrstog uverenja da moja prouavanja imaju vrednost. Nekako sam uspostav
io kontakt sa Vi om Inteligencijom. Mo da sam i mnogo puta ranije ostvarivao kontakt
, a da nisam znao; ovoga puta sam to znao. 26
27. Razmotrite broj naizgled sluajnih dogaaja koji su do ovoga doveli. U trenutku
oajanja, sanjao sam broj na tako zaprepa ujui nain - sa svetlom - da sam morao da ga s
e setim. Zatim je svratio moj prijatelj da me pozove na kafu, iako umoran, prist
ao sam. Nai la je moja ena i zamolila me da joj donesem alkohol, to me je odvelo na
jedino mesto u celom Meksiku gde se prodavao ba taj loz. Svako ko misli da je sve
ovo puka koincidencija bio bi stavljen na muke ako bi trebalo da objasni zadivl
jujuu injenicu, koja se mo e lako proveriti: etiri polaznika kursa Kontrole uma u SAD
dobili su na lutriji, upotrebljavajui razliite tehnike koje sam kasnije razvio. T
o su Regina M. Forneker, iz Rokfora, Ilinois, koja je dobila 300.000 dolara; Dej
vid Siki, iz ikaga, koji je dobio 300.000 dolara; Frensis Meloni, ikago, koja je do
bila 50.000 dolara i D on Fleming, Bufalo, Njujork, koji je dobio 50.000 dolara. N
emamo ni ta protiv rei "koincidencija" u Kontroli uma; u stvari, mi joj dajemo pose
bno znaenje. Kada niz te ko obja njivih dogaaja dovede do konstruktivnog rezultata mi
to nazivamo koincidencijom. Kada dovedu do destruktivnog rezultata mi to nazivam
o nezgodom. U Kontroli uma uimo kako da izazovemo koincidencije. "To je samo koin
cidencija" izraz je koji mi ne koristimo. San kojim sam dobio na lutriji ubedio
me je u postojanje Vi e Inteligencije i njene mogunosti da komunicira sa mnom. Kako
danas gledam na to to je uinila dok sam spavao duboko uznemiren u vezi sa svojim i
votnim delom nije toliko znaajno. Hiljade drugih su dobili informaciju u snovima
nekim paranormalnim putem, kada su bili oajni ili u opasnosti ili na prekretnici
svog ivota. Mnogi takvi snovi su zabele eni u Bibliji. Ipak, u to vreme, injenica da
se to meni desilo, u najmanju ruku je izgledala kao udo. Seam se da je Frojd reka
o da san stvara povoljne uslove za telepatiju. Moj san me je nagnao da odem dalj
e i ka em da san stvara povoljne uslove za prijem informacija od Vi e Inteligencije.
Potom sam oti ao jo dalje i upitao se da li moramo sedeti skr tenih ruku i pasivno ek
ati da telefon zazvoni. Zar ne bismo mogli sami da okrenemo broj i da na sopstve
nu inicijativu komuniciramo sa Vi om Inteligencijom? Kao religiozna osoba smatrao
sam da, ako kroz molitvu mo emo dosei Boga, sasvim sigurno mo emo stvoriti metod za d
osezanje Vi e Inteligencije. (Kasnije, u petnaestom poglavlju gde govorim o Bogu i
Vi oj Inteligenciji, videete da govorim o dva razliita pojma.) * * * Tako su moji e
ksperimenti pokazali da mo emo dosei Vi u Inteligenciju na nekoliko naina. Jedan od nj
ih je Kontrola snova, to je jednostavno i lako za uenje. Ne mo ete raunati na jarka s
vetla koja e vam pomoi da se setite snova, ali se mo ete osloniti na ukupno dejstvo
samoprogramiranja da ih zapamtite dok ste na va em nivou. Dok meditirate, pre nego
to poete na spavanje, recite: " elim da 27
28. zapamtim jedan san. Zapamtiu ga." Sada poite na spavanje sa olovkom i papirom
pored kreveta. Kada se probudite, bilo u toku noi ili ujutru, zapi ite ono to ste za
pamtili od sna. Ve bajte to iz noi u no i va e seanje e biti sve jasnije i potpunije. Ka
da budete zadovoljni stepenom usavr enosti va e ve tine, spremni ste za drugi korak: Z
a vreme meditacije, pre nego to poete na spavanje, razmotrite problem koji je mogue
re iti uz informaciju ili savet. Budite sigurni da vam je zaista stalo da ga re ite
; glupa pitanja izazivaju glupe odgovore. Sada se programirajte sledeim reima: " eli
m da imam san koji e sadr avati informaciju kako da re im problem koji imam na umu. S
anjau takav san, zapamtiu ga i razumeti." Kada se probudite tokom noi ili ujutru, i
spitajte san kojeg se najjasnije seate i potra ite njegovo znaenje. Kao to sam ranije
napomenuo, na metod tumaenja snova mora biti razliit od frojdovskog zato to mi name
rno stvaramo snove. Stoga, ako poznajete Frojdov nain tumaenja snova, zaboravite g

a za svrhe Kontrole uma. Zamislite ta bi Frojd izvukao iz ovog sna: ovek u d ungli o
pkoljen je divljacima koji mu se pretei pribli avaju; njihova koplja se di u i spu taju
. Svako koplje ima rupu pri vrhu. Kada se probudio, shvatio je san kao odgovor n
a problem koji je imao: kako da napravi ma inu za ivenje. Mogao je postii da se igla
di e i spu ta, ali ne i da ije - sve dok mu san nije rekao da stavi otvor pri vrhu. o
vek se zvao Elias Houv i izumeo je prvu upotrebljivu ma inu za ivenje. Jedan polazn
ik Kontrole uma smatra da mu je upravo metod Kontrole snova spasao ivot. Vee pred
sedmodnevno putovanje motorom programirao je san tako da ga upozori na bilo koju
opasnost s kojom se mo e suoiti. Veina prethodnih du ih putovanja bila je obele ena mal
im neugodnostima - jednom se ispumpala guma, drugi put je bilo prljav tine u goriv
u, a na poslednjem putovanju neoekivano je pao sneg. Sanjao je da se nalazi u kui
svoga prijatelja. Za veerom su ga poslu ili inijom prepunom sirove boranije dok su s
vi ostali u ivali u ukusnom ki -lorenu. Da li je to znailo da na putu treba da izbega
va da jede sirovu boraniju? S obzirom da nije voleo boraniju, a naroito ne sirovu
, nije od toga postojala opasnost. Da li je to znailo da vi e nije dobrodo ao u kui sv
og prijatelja? Ne, bio je siguran u njihovo prijateljstvo; sem toga to nije imal
o nikakve veze sa njegovim putovanjem motorom. Dva dana kasnije, u zoru, urio je
njujor kim autoputem. Bilo je lepo jutro, autoput je bio u odlinom stanju i nije bi
lo drugih vozila sem jednog malog kamiona ispred njega. Kada se pribli io kamionu
primetio je da je natovaren mericama boranije. Priseajui se sna, usporio je sa 65
na 25 milja na sat; tada, dok je prolazio kroz zavoj brzinom od 15 milja na sat,
zadnji toak je proklizao u krivini - na boraniji koja se prosula iz kamiona! Pri
veoj brzini ovo proklizavanje bi bilo ozbiljno, verovatno fatalno. 28
29. Samo vi mo ete protumaili snove koje ste odluili da sanjate. Ako se valjano unap
red samoprogramirate da razumete va e snove, naslutiete njihovo znaenje. Slutnja je
obino nain na koji na a bezglasna podsvest komunicira sa nama. Ve bom ete imati sve vi e
poverenja u te programirane "slutnje". Rei koje sam vam preporuio da upotrebite za
samoprogramiranje su one koje se koriste na asovima Kontrole uma. I druge rei e bi
ti delotvorne, ali ako ikada budete pohaali kurs Kontrole uma, biete ve unapred pri
premljeni i imaete bogatije iskustvo ako ste prethodno ve ugradili tane rei dok ste
u Alfi. Ako budete strpljivi s Kontrolom snova i ako budete ve bali, otkriete jedan
od neprocenjivih mentalnih izvora. Prirodno, neete oekivati da postanete jedan od
dobitnika na lutriji; u prirodi lutrije je vrlo mali broj dobitnika, ali je u p
rirodi ivota da svako mo e dobiti mnogo vi e no to lutrija mo e da ponudi. 29
30. OSMO POGLAVLJE VA E REI IMAJU MO U uvodu je bilo preporueno da ne primenjujete bi
lo koju od ovih ve bi posle prvog itanja. Sledea je izuzetak; probajte je odmah. Upo
trebite svu svoju ma tu da biste je izveli. Da vidimo ta ovo obuhvata: Zamislite da
stojite u kuhinji dr ei limun koji ste upravo uzeli iz fri idera. Oseate hladno u ruc
i. Pogledajte njegovu spolja njost, njegovu utu koru. Ona je vo tano uta i prelazi u m
ale zelene vrhove na oba kraja. Stisnite ga malo i osetite njegovu vrstinu i te inu
. Prinesite limun nozdrvama i pomiri ite ga. Ni ta ne miri e kao limun, zar ne? Prere it
e limun na pola i pomiri ite ga. Miris je jai. Dobro zagrizite limun i pustite da v
am se sok razlije po ustima. Takoe ni ta nema takav ukus kao limun, zar ne? U ovom
trenutku, ako ste sve dobro zamislili, poi e vam voda iz usta. Da vidimo ta ovo obu
hvata. Rei, "samo" rei, uticale su na va e pljuvane lezde. Rei ak nisu odra avale stvar
t, ve ne to to ste zami ljali. Dok ste itali ove rei o limunu govorili ste va em mozgu da
imate limun mada vam to nije bila namera. Va mozak je to shvatio ozbiljno i javio
je pljuvanim lezdama: "Ovaj ovek grize limun. Po urite, isperite usta." lezde su posl
u ale. Mnogi od nas misle da rei koje upotrebljavamo odra avaju znaenja i da to to one
znae mo e biti dobro ili lo e, istinito ili la no, sna no ili slabo. Tano, ali to je samo
polovina istine. Rei ne samo da odra avaju stvarnost, one je prouzrokuju, kao to smo
videli na ovom sluaju. Mozak nije tanani tuma na ih namera - on prima i skladi ti inf
ormacije i nadle an je za na e telo. Ka ite mu ne to kao: "Ja sada jedem limun" i on e pr
ionuti na posao. Sada je vreme za ne to to u Kontroli uma zovemo "mentalno proi avanje"
. Za ovo ne postoji ve ba, samo odlunost da povedemo rauna o reima koje emo koristiti
da bismo pokrenuli na mozak na akciju. Ve ba koju smo radili bila je neutralna - fi
ziki nije delovala ni dobro ni lo e. Ali i dobro i zlo mogu proizai iz rei koje upotr
ebljavamo. Mnoga deca igraju jednu malu igru za vreme jela - opisuju hranu koju
jedu najgadnijim izrazima: puter je ka a od buba, da izaberem jedan manje ivopisan
izraz kojeg se seam. Cilj igre jeste pretvarati se da ti nije muka pri tom novom

30
31. pogledu na hranu i gurnuti nekog drugog preko granica njegovih mogunosti da s
e pretvara. To esto uspeva i ponekom apetit iznenada nestane. I kad odrastemo, est
o igramo istu igru. Uni tavamo svoju glad za ivotom negativnim reima, a rei, dobijajui
na snazi ponavljanjem, zauzvrat stvaraju negativan ivot, za kojim na a glad presta
je. "Kako si?" "Ah - ne mogu da se po alim" ili "Ne vredi da se alim" ili "Ne ba tak
o lo e." Kako mozak odgovara na tako sumorne poglede? I da li je "zubobolja" oprat
i sudove? Da li je "velika glavobolja" sravniti sopstveni tekui raun? Da li vam je
ve "muka" od ovog vremena? Uveren sam da mnogi lekari vei deo svojih prihoda dugu
ju reima koje upotrebljavamo. Zapamtite, mozak nije tanani tuma. On ka e: "Ovaj ovek
tra i glavobolju. U redu. Sti e jedna glavobolja." Naravno, bol ne sti e odmah im izust
imo ne to to ima takvo znaenje. Telu je svojstveno dobro zdravstveno stanje i svi te
lesni procesi su usmereni ka postizanju zdravlja. Ipak, vremenom, sa dovoljno ve
rbalnog podrivanja njegove odbrane, ono isporuuje upravo onu bolest koju smo narui
li. Dve stvari pojaavaju snagu rei koje smo upotrebili: na nivo svesti i stepen emo
cionalne anga ovanosti u onome to smo rekli. "Bo e moj, kako to boli!" reeno sa ubeenje
m pru a toplo gostoprimstvo bolu. "Ja ovde ne mogu ni ta da uradim!" izreeno s duboki
m uverenjem postaje istina koja daje izgled stvarnosti tom oseaju. Kontrola uma p
ru a efikasnu odbranu protiv na ih sopstvenih lo ih navika. U Alfi i Teti na e rei imaju
znatno uveanu mo. U prethodnim poglavljima videli ste kako se sa iznenaujue obinim rei
ma mogu programirati snovi i kako se mo prelaska u Alfu mo e s rei preneti na va a tri
prsta. Nikada se nisam smejao Emilu Kueu iako u ovim umnim vremenima to mnogi in
e. On je poznat po reenici koja danas izaziva smeh ba kao poenta vica: "Svakog dan
a, u svakom pogledu, meni je sve bolje i bolje." Ove rei su izleile hiljade ljudi
od izuzetno ozbiljnih bolesti! One nisu nikakva ala; po tujem ih i pozdravljam Dr.
Kuea s po tovanjem i zahvalno u, jer sam nauio lekciju neprocenjive vrednosti iz njego
ve knjige "Kako gospodariti sobom".11 Skoro trideset godina Dr. Kue je bio hemiar
u svom rodnom gradu, Troju, u Francuskoj. Nakon izuavanja i eksperimenata sa hip
nozom razvio je sopstvenu psihoterapiju koja se bazirala na autosugestiji. Godin
e 1910. otvorio je besplatnu kliniku u Nansiju u kojoj je uspe no leio hiljade paci
jenata, neke od reume, te kih glavobolja, astme, paralize nekog ekstremiteta, drug
e od mucanja, nabreklih rana, fibroznih vlaknastih tumora i ireva - zapanjujua raz
novrsnost oboljenja. Nikada nikog nije sam izleio, govorio im je i uio ih da sami
sebe izlee. Nema nikakve sumnje da je dolazilo do izleenja - o tome postoji dokume
ntacija - ali Kueov metod 11 Emil Kue "Kako gospodariti sobom", Beograd, 1983. (
Emil Coue "Self-Mastery Through Autosuggestion", New York: S. Weiser, 1974). 31
32. je skoro potpuno nestao od njegove smrti 1926. godine. Da je ovaj metod bio
komplikovan tako da je samo mali broj specijalista mogao da naui kako se koristi,
mo da bi pre iveo i do danas bio u upotrebi. Meutim, to je jednostavan metod. Svako
mo e da ga naui. Njegova su tina je u Kontroli uma. Dva su osnovna principa: 1. U jed
nom trenutku mo emo misliti samo o jednoj stvari, i 2. Kada se koncentri emo na misa
o, ona postaje stvarnost jer je na e telo pretvara u akciju. Imajui to u vidu, ako e
lite da pokrenete procese izleenja va eg tela koji su mo da blokirani negativnim misl
ima (svesno ili nesvesno), samo ponavljajte dvadeset puta uzastopce: "Svakog dan
a, u svakom pogledu, sve mi je bolje i bolje." Radite to dva puta dnevno i vi ve
koristite Kueov metod. Po to su moja istra ivanja pokazala da je uinak rei uveliko poj
aan na meditativnim nivoima svesti, izvr io sam odreeno prilagoavanje ovog metoda. Na
Alfa i Teta nivou govorimo sledee: "Svakog dana, u svakom pogledu, ja sam sve bo
lji, bolji i bolji." Ovo ka emo samo jednom za vreme meditacije. Takoe ka emo i: "Neg
ativne misli i negativne sugestije nemaju nikakvog uticaja na mene na bilo kom n
ivou uma", takoe pod uticajem Dr. Kuea. Samo ove dve reenice proizvele su upeatljiv
broj konkretnih rezultata. Veoma je zanimljivo iskustvo jednog vojnika koga su
iznenada poslali u Indokinu, odmah posle prvog dana kursa Kontrole uma. On je za
pamtio kako da meditira i zapamtio je ove dve reenice. Dodeljen je jedinici u koj
oj je narednik bio alkoholiar estokog temperamenta i koji je novajliju izdvojio da
bi ga posebno maltretirao. Za nekoliko nedelja vojnika su nou poeli da bude napad
i ka lja, a zatim i astme koju nikada pre nije imao. Iscrpno medicinsko istra ivanje
pokazalo je da je bio potpuno zdrav. Istovremeno se sve vi e zamarao; poeo je sve
lo ije da obavlja svoje zadatke, tako da je privlaio sve neprijatniju pa nju svog nar
ednika. Ostali u njegovoj jedinici odali su se drogi, a on se okrenuo Kontroli u

ma i ovim dvema reenicama. Sreom, bio je u mogunosti da meditira tri puta dnevno. "
Za tri dana bio sam potpuno imun na narednika. Radio bih ono to je naredio, ali n
i ta to bi rekao nije me doticalo. U roku od nedelju dana prestao sam da ka ljem a mo
ja astma je nestala." Da mi je ovo rekao neko ko je zavr io kurs Kontrole uma bio
bih zadovoljan, kao to sam to uvek kod uspe nih sluajeva, ali ne bih bio impresionir
an. U Kontroli uma brojne su tehnike samoizleenja sna nijeg dejstva i u sledeim pogl
avljima pomoi u vam da ih nauite. Ono to iskustvo ovog oveka ini posebno zanimljivim j
este da on nije poznavao nijednu od ovih tehnika, ve je koristio samo dve reenice
koje je nauio prvog dana kursa. Rei su zadivljujue mone ak i na mnogo dubljim nivoima
uma od onih koje upotrebljavamo u Kontroli uma. Medicinska sestra anestetiar (i
predava Kontrole uma) u Oklahomi, gospoa D in Mejbri, upotrebljava ovo znanje da pom
ogne 32
33. svojim pacijentima. im stignu "dole" - u duboku anesteziju - ona im na uvo apue
uputstva koja mogu da ubrzaju njihovo ozdravljenje, a u nekim sluajevima i da im
spasu ivot. Za vreme operacije tokom koje se normalno oekuje izuzetno obilno krva
renje, hirurg je bio zadivljen: bio je samo tanak mlaz. Ga Mejbri je aputala: "Ka i
svom telu da ne krvari." Ovo je uradila pre prvog reza a zatim svakih deset minu
ta tokom operacije. Prilikom druge operacije aputala je pacijentkinji: "Kada se p
robudi , oseae da te svi vole i volee sama sebe." Hirurg je posebno brinuo o ovoj pacij
entkinji. Bila je napeta, stalno se alila i svaki bol jo je izazivao zle slutnje stav koji je mogao da uspori oporavak. Kasnije, kada se probudila iz anestezije
, imala je novi izraz lica; a tri meseca kasnije hirurg je rekao gi Mejbri da se
ova, nekada anksiozna pacijentkinja, "preobrazila". Opustila se i postala optimi
sta tako da se brzo oporavila od operacije. Delo ge Mejbri ilustruje tri injenice
koje predajemo u Kontroli uma: prvo, rei imaju naroitu mo na dubokim nivoima svesti
; drugo, um ima mnogo vr u komandu nad telom nego to se misli; i tree, kao to sam nagla
sio u petom poglavlju, mi smo uvek svesni. Koliko roditelja ustro upada u sobu u
kojoj dete spava, brzo poprave pokriva i izau, a malo utro enog vremena za nekoliko
pozitivnih rei ljubavi detetu bi omoguilo da se osea sigurnije i smirenije tokom da
na? Mnogi od onih koji su pohaali kurs Kontrole uma izve tavaju me o pobolj anju svog
zdravstvenog stanja, neki put i pre nego to zavr e kurs, tako da sam se jednom na ao
vrlo blizu negativne situacije da imam problema sa lekarima iz svog rodnog grad
a. Neki pacijenti su ispriali svojim lekarima da smo ih izleili i lekari su se alil
i okru nom tu iocu. Istragom je ustanovljeno da se nismo bavili medicinom, ega su se
doktori bojali. Sreom to to Kontrola uma dobro deluje na zdravstveno stanje nije n
ezakonito, inae danas ne bi postojala organizacija Kontrole uma. 33
34. DEVETO POGLAVLJE MO IMAGINACIJE Da bi snaga volje stigla do svog cilja, potre
bno je da prvo savlada neprijatelja. Ona poku ava da bude vrsta, i kao i mnogi koji
to poku avaju, postaje meka kao pena od laga kada stvari ne idu kako treba. Postoj
i umereniji, lak i nain da se otklone lo e navike - imaginacija. Imaginacija direktno
grabi ka cilju; ona posti e sve to eli. Zbog toga sam u ranijim poglavljima toliko
insistirao na va em izuavanju slikovite i jasne vizuelizacije na dubokim nivoima sv
esti. Ako svoju imaginaciju podstaknete verovanjem, eljom i oekivanjem, i ako je n
auite da vizuelizira va e ciljeve tako da ih vidite, oseate, ujete, okusite i dodirne
te, postii ete ono to elite. "Kada se sukobe snaga volje i imaginacija, imaginacija
uvek pobeuje", pisao je Emil Kue. Ako samo mislite da elite da se oslobodite neke
lo e navike, verovatno se zavaravate. Da ste zaista eleli da je se oslobodite, ona
bi nestala sama po sebi. Ono to bi trebalo da elite vi e od samog uklanjanja lo e navi
ke jeste dobrobit koju posti ete njenim uklanjanjem. Kada nauite da dovoljno sna no el
ite tu dobrobit, oslobodiete se "ne eljene" navike. Ako razmi ljate o svojoj navici i
samo vrsto re avate da je se oslobodite, to vas mo e jo jae vezati za nju. To pomalo l
ii na vrstu re enost da zaspite; ona sama je dovoljna da vas odr i budnim. Da vidimo s
ada ta se mo e uiniti da sve ovo okrenete u svoju korist. Kao primer uzeu dve navike
koje oni koji su pohaali Kontrolu uma najuspe nije prevazilaze: prekomerno uzimanje
hrane i pu enje. Ako elite da smanjite te inu, prvi korak je pronala enje uzroka probl
ema na spolja njem nivou. Da li je va problem preveliko uzimanje hrane, nedovoljna
fizika aktivnost, ili oboje? Vrlo je mogue da va problem nije prekomerno uzimanje h
rane ve nepravilna ishrana. Dijeta koja podrazumeva uzimanje prikladnije hrane za
va e pojedinane potrebe, mogla bi biti re enje. Va doktor bi to trebalo da zna. Za to el
ite da oslabite? Da li ste toliko gojazni da vam je zdravlje naru eno ili samo sma

trate da biste vitkiji bili privlaniji? Oba sluaja su dobar razlog za mr avljenje, a
li morate unapred znati ta mr avljenjem elite da postignete. Ako ve imate pravilno us
klaenu ishranu u skromnim koliinama, ako ve bate koliko stvarno mo ete i samo ste malo
puniji, moj bi savet bio - ukoliko va lekar ne ka e suprotno - da se pomirite s ti
m. Ja inim isto. Alternativa predstavlja jedno 34
35. nepotrebno naru avanje sklada. Sem toga, verovatno u va em ivotu postoje vei probl
emi i va nije situacije oko kojih treba da anga ujete svoju Kontrolu uma. Ako ste si
gurni da zaista elite da izgubite na te ini a znate za to, va sledei korak jeste analiz
iranje svih dobrobiti koje ete postii - ne uop tenih kao na primer "izgledau bolje",
ve konkretnih koje, ako je mogue, ukljuuju svih pet ula. Primeri: Vid: Naite svoju fo
tografiju na kojoj ste vitki koliko biste sada eleli da budete. Dodir: Zamislite
kako e vam, kada ponovo budete vitki, ruke, bedra i stomak biti glatki kada ih do
dirnete. Ukus: Zamislite ukuse hrane koja e biti zastupljena u va oj novoj dijeti.
Miris: Zamislite miris hrane koju ete jesti. Sluh: Zamislite ta e oni do ijeg vam je
mi ljenja stalo rei o va em uspe nom smanjenju te ine. Ni svih pet ula nije dovoljno za p
otpunu vizuelizaciju. Emocije su takoe va ne. Zamislite kako ete biti puni poleta i
pouzdanja kada budete vitki koliko elite. Imajui sve ovo vrsto na umu, uite u va nivo
. Stvorite mentalni ekran i vizuelizirajte se kakvi ste sada. Neka ta slika zati
m nestane, a s leve strane (koja predstavlja budunost) neka se na ekranu pojavi v
a a slika (mo da stara fotografija) na kojoj izgledate kako biste na kraju eleli i ka
kvi ete biti kada dijeta uspe. Dok u mislima posmatrate svoj novi izgled, unesite
se i zamislite, sa to veim brojem detalja, kakav je oseaj biti tako vitak. Kakav e
biti oseaj kada se sagnete da ve ete pertle na cipelama? Kakav kada se penjete uz s
tepenice? Kakav kada obuete odeu koja vam je sada pretesna? Kakav kada etate pla om u
kupaem kostimu? Ne urite i osetite sve ovo. Osetite sa svih pet ula, jedno po jedn
o, kao to je ve obja njeno. ta ete oseati prema samom sebi zato to ste postigli ovaj ci
j? Sada, u mislima proite va u novu dijetu - ne samo ta ete jesti, ve i koliko - odabe
rite i neku grickalicu izmeu obroka, sve u argarepu ili ne to slino. Recite sebi da je
ovo prava koliina hrane potrebna va em organizmu i da neete imati bolove izazvane gl
au kao opomenu da vam treba jo . Ovo je kraj va eg meditiranja. Ponavljajte ga dva pu
ta dnevno. Pazite da se nijednom u toku meditacije ne pojave slike ili misli o h
rani koju ne bi trebalo da jedete. Jedete je suvi e jer je volite; i sama pomisao
na nju va u imaginaciju e odvui u ne eljenom pravcu. Sledee rei holivudske glumice Aleks
is Smit bile su citirane u asopisu "Mercury News" iz San Hosea (13. oktobra 1974.
): "Pozitivan stav daje vrlo dobre rezultate u dijeti mr avljenja. Nikada nemojte
ni pomisliti na ono ega se odriete, ve se usredsredite na ono to dobijate." esto joj
govore da mnogo bolje izgleda sada nego u filmovima snimljenim za Vorner Braders
koji se tek sada prikazuju na TV. Ona mnogo pripisuje Kontroli uma. Navode se n
jene rei: "Velika razlika je u tome to sam sada psiholo ki i emocionalno smirenija i
vi e upravljam sama sobom." 35
36. U programu za smanjenje te ine va no je da odaberete razuman cilj, inae ete uni titi
verovanje u ostvarenje svog projekta. Ako imate 20 kilograma vi ka, nije razlo no v
erovati da ete sledee nedelje izgledati kao Odri Hepbern ili Mark pic. Malo e vam po
moi ovakva vizuelizacija. Poznate telesne poruke jo e se nekoliko dana po neki put
probijati da vas podsete na slast koju pru aju slatki i. U toku dnevne aktivnosti, k
ada nemate mogunosti za meditaciju, duboko udahnite vazduh, skupite tri prsta i p
odsetite se istim reima koje ste upotrebljavali u meditaciji da je va a dijeta sve t
o je potrebno va em telu i da neete imati bolove od gladi. Mogao bi vam koristiti j
edan kratak pogled na sopstvenu staru fotografiju na kojoj izgledate kako biste
ponovo eleli. Kako napredujete sa Kontrolom uma u ovoj i u drugim oblastima, va e c
elokupno mentalno stanje e se popraviti to e, zauzvrat, znaajno doprineti boljem fun
kcionisanju va eg tela. Uz malo mentalnog podstreka, ono e dobrovoljno tra iti svoju
odgovarajuu te inu. Postoje brojne varijacije ove tehnike koje mo ete upotrebiti. One
vam se mogu dogoditi tokom meditacije. Jedan ovek, fabriki radnik u Oklahomi, gov
orio je sebi za vreme svojih meditacija: " eleu i je u samo onu hranu koja je dobra za
moje telo." Odjednom je shvatio da ga sve vi e zanimaju salate i sokovi od povra a
sve manje visoko kalorina hrana. Rezultat: izgubio je 18 kilograma za etiri mesec
a. Jedna ena iz Ejmsa, Ajova, upotrebljavala je istu tehniku. Nekoliko dana kasni
je kupila je krofne - tri za svoju decu i tri za njihove prijatelje. "Potpuno sa
m zaboravila da kupim neku i za sebe. Skoro sam zaplakala. Kontrola uma je delov

ala!" Farmer iz Mejzn Sitija, Ajova, kupio je odelo od 150 dolara koje mu je, na
jbla e reeno, vrlo lo e stajalo. Niti je mogao da navue nogavice pantalona, niti da za
kopa sako. "Prodava je mislio da sam lud", rekao je farmer. Ali, pomou tehnike ment
alnog ekrana izgubio je 20 kilograma za etiri meseca i "sada odelo izgleda kao da
je skrojeno za mene". Nisu svi rezultati ovako spektakularni - u stvari, nije n
i potrebno da budu. Meutim, Karolina de Sandr iz Denvera i D im Vilijams koji vode
aktivnosti Kontrole uma u oblasti Kolorada, uveli su jedan eksperimentalan progr
am koji pokazuje pouzdanost tehnika Kontrole uma za one koji zaista ele da smanje
te inu. Ona je organizovala seminar za 25 diplomiranih polaznika Kontrole uma koj
i su se sastajali jednom nedeljno tokom jednog meseca. Meu petnaestoricom koji su
prisustvovali ovim sastancima prosean gubitak te ine bio je ne to iznad 2,2 kilogram
a. Svi su smr ali! Mesec dana kasnije, provera je pokazala da je od njih petnaest
sedmoro nastavilo da smanjuje te inu a osmoro je ostalo na istoj te ini. Niko se nij
e ugojio! Za njih ovo nije bilo samo bezbolno, ve i iskustvo puno radosti, izve tav
a Karolina. Ne samo da su smanjili te inu bez ikakvih bolova od gladi ili bilo kak
ve druge neugodnosti, ve su i uvrstili mnoge tehnike koje se upotrebljavaju u Kont
roli uma. 36
37. Prosean gubitak te ine bio je na nivou onog koji bi postigli da su koristili je
dan od uspe nijih kurseva za smanjenje te ine. I sama Karolina je godinu i po dana b
ila predava na jednom takvom kursu, a bila je i asistent direktora ishrane u vedsk
om medicinskom centru u Denveru - ona poznaje pravilnu ishranu i odr avanje te ine.
Ona planira da nastavi sa ovim seminarem i da otpone s drugim, za pu ae. Pu enje je to
liko ozbiljna navika da je, ako ste pu a, upravo sada vreme da postanete biv i pu a. Kao
i kod smanjenja te ine, ovo emo raditi laganim tempom, dajui va em telu dovoljno vrem
ena da naui da se pokorava potpuno novoj vrsti uputstava va eg uma. Nema potrebe da
na spolja njem nivou preispitujemo za to bi trebalo da prestanete s pu enjem; melanho
lini razlozi su dovoljno poznati. Ono to vam je neophodno jeste spisak dobrobiti k
oje ete kasnije uiniti toliko jasnim da ete zaista eleti da prestanete s pu enjem. Biet
e mnogo vitalniji; va a fizika ula bie izo trenija; punije ete oseati ivot. Vi znate bo
od mene, nepu aa, ta ete postii. Uite u va nivo da biste se, na va em mentalnom ekranu
ideli u situaciji u kojoj uobiajeno palite svoju prvu cigaretu u toku dana. Vizue
lizirajte se, sasvim opu teno, od tog trenutka pa do isteka jednog sata, kako radi
te sve ono to inae radite, izuzev pu enja. Ako je, na primer, 7:30 do 8:30 ujutru, k
a ite sebi: "Sada jesam i ostau biv i pu a od 7:30 do 8:30 asova. U ivam u tome to sam bi
u a u toku ovog sata. To je lako i ja sam se na to navikao." Nastavite ovu ve bu sve
do trenutka kada ste na spolja njem nivou zaista potpuno smireni u svom prvom satu
nezavisnosti od cigareta. Sada je na redu sledei sat, pa trei, i tako dalje. Neka
to ide polako - preterana urba mo e vas dovesti do ka njavanja tela, to nije u redu p
o to je prvo va um, a ne va e telo, stvorio tu naviku. Dozvolite va em umu da putem ima
ginacije obavi posao. Nekoliko saveta kako da ubrzate dolazak dana kada ete biti
potpuno osloboeni jedne ru ne navike: esto menjajte vrstu cigareta koje pu ite. U vrem
e dok jo niste postali biv i pu a, kad god posegnete za cigaretom, zapitajte se: "Da l
i sada zaista elim ovu cigaretu?" Sa iznenaujuom uestalo u javlja se odgovor: Ne. Saeka
te dok je zaista ne po elite. Ako vas telo uznemiri oitom "potrebom" za pu enjem u to
ku va ih osloboenih asova, duboko udahnite vazduh, skupite tri prsta i - upotrebljav
ajui iste rei koje koristite za vreme meditacije - podsetite se da ste sada nepu a i
da ete to ostati tokom celog sata. U postupku odvikavanja od pu enja mo ete dodati i
druge tehnike ovom osnovnom metodu. Jedan ovek iz Omahe koji je osam godina pu io k
utiju i po 37
38. cigareta dnevno, vizuelizirao je u Alfi sve cigarete koje je ikada popu io - v
eliku gomilu cigareta. Zatim ih je sve stavio u pe i zapalio. Posle toga vizueliz
irao je sve cigarete koje bi popu io ukoliko ne bi prestao da pu i - jo jednu veliku
gomilu cigareta - i sve ih je radosno zapalio u pei. Po to je do tada esto prestajao
s pu enjem, ovoga puta je, posle samo jedne meditacije zauvek prestao da pu i. Nije
udeo za cigaretom, nije prekomerno jeo, nije imao nikakve sporedne posledice. Na a
lost, ne mogu da se pohvalim da su rezultati kod pu enja toliko dobri kao kod sman
jenja te ine. Ipak, znam da je veliki broj ljudi koji su pohaali Kontrolu uma prest
ao da pu i, a mnogi su smanjili broj popu enih cigareta; to je dovoljno da bilo kog
pu aa podstakne da upotrebi Kontrolu uma da bi se oslobodio ove navike. 38
39. POGLAVLJE DESET UPOTREBA UMA U POBOLJ ANJU ZDRAVLJA Gotovo polovinu svog vreme

na provodim putujui po mnogim zemljama da bih se obratio onima koji su zavr ili kur
seve Kontrole uma. U toku jedne godine sreem ne stotine nego vi e hiljada ljudi koj
i iznose svoje zbilja izvanredne rezultate samoizleenja. Oni su za mene sada uobia
jena pojava; o njima, kao o neem izvanrednom mislim u drugom smislu. Veoma sam zaue
n to nisu svi razumeli mo uma nad sopstvenim telom. Mnogi ljudi smatraju da je jas
novidi nain izleenja isuvi e udan i nerazumljiv - ipak, ta mo e biti udnije i nerazumlji
ije od jakih lekova koji se dobijaju na recept i njihovih uzgrednih posledica ko
jima se ugro ava zdravlje? U svem mom iskustvu sa jasnovidim izleenjem nikada nisam
do iveo, video ili uo ni za jednu tetnu uzgrednu pojavu. Medicinska istra ivanja otkr
ivaju sve vi e o odnosu tela i uma. Fascinira doslednost rezultata raznih, naizgle
d nepovezanih istra ivakih napora: proizilazi da um ima neobja njivo veliku ulogu. Da
je Kontrola uma savr ena (a nije, jo uvek uimo), verujem da bismo svi, celog ivota i
mali savr eno telo. Bilo kako, nezaobilazna je injenica da ve imamo dovoljno znanja
da svojim umom ojaamo odbrambene snage organizma tako da se bolest mo e uspe nije otk
loniti. ak su i jednostavni metodi Emila Kuea davali rezultate. Metodi Kontrole u
ma koji ukljuuju Kueove metode, funkcioni u mnogo efikasnije. Oigledno, to vi e razvija
te ve tinu samoizleenja manje e vam biti potrebna medicinska za tita. Ipak, na ovom ni
vou razvoja Kontrole uma i na ovakvom nivou va eg ovladavanja ovim to smo razvili,
isuvi e je rano da lekari odu u penziju. Potrebno je posavetovati se sa njima, to o
bino i inite, i slediti njihova uputstva. Ono to sami mo ete uiniti jeste da ih zadivi
te brzinom svog oporavka. Jednog dana mo da e se zapitati kako ste to postigli. Mno
gi koji su zavr ili kurs Kontrole uma izve tavaju nas da su steeno znanje koristili u
hitnim sluajevima da smanje krvarenje i bolove. Primer: Gospoa Donald Vildovski j
e bila s mu em na jednom kongresu u Teksasu. Prema "Biltenu" iz Norvika, Konektika
t, ronila je u bazenu i probila bubnu opnu. "Bili smo miljama daleko od bilo kog
grada a nisam elela da moj mu izostane sa tog skupa zbog mene", navedeno je da je
rekla, "zato sam se spustila u Alfa stanje, stavila sam ruku preko uha, koncent
risala se na bolno mesto i rekla: pro lo, pro lo, pro lo!" Krvarenje i bol su odmah pr
estali. Kada sam konano stigla kod doktora, on je zanemeo, zaprepa en. U samoizleenju
potrebno je preduzeti est prilino lakih koraka. 39
40. Prvi je da - na Beta nivou - osetimo kako postajemo osoba koja voli i pra ta i
da ljubav smatramo ciljem za sebe. Ovo e verovatno zahtevati prilino podrobno men
talno proi avanje (pogledati osmo poglavlje). Drugi korak - uite u va nivo. Sam ulazak
u va nivo je najbitniji korak ka samoizleenju, jer kao to sam ranije napomenuo, na
ovom nivou negativno delovanje uma - sve njegove optu be i ljutnje - neutralisano
je, a telo je slobodno da radi ono za ta ga je priroda predodredila - da se samo
obnavlja. Naravno, mo da vi stvarno imate oseaj krivice ili ljutnje, ali utvrdili
smo, do ivljavaete ga samo na spolja njem, tj. Beta nivou, a nestajae pri kori enju Kontr
ole uma. Tree, mentalno ukazujte sebi na prvi korak: izrazite elju za postizanjem
potpunog mentalnog proi enja - da upotrebljavate pozitivne rei, da mislite pozitivno,
da postanete osoba koja voli i koja pra ta. etvrto, mentalno osetite bolest koja v
as mui. Upotrebite mentalni ekran da vidite i osetite bolest. Ovo treba da bude v
rlo kratko, s ciljem da va e energije usredsredi tamo gde su neophodne. Peto, brzo
obri ite sliku svoje bolesti i do ivite sebe kao da ste potpuno izleeni. Osetite slo
bodu i sreu savr enog zdravstvenog stanja. Dr ite se ove slike, polako je zagledajte,
u ivajte u njoj i znajte da je zaslu ujete - znajte da ste ovako zdravi u potpunom
skladu sa onim za ta vas je priroda predodredila. esto, jo jednom ojaajte svoje ment
alno proi avanje i zavr ite govorei sebi: "Svakog dana, u svakom pogledu, ja sam sve bo
lji, bolji i bolji." Koliko dugo i koliko esto bi ovo trebalo da primenjujete? Po
mom iskustvu, petnaest minuta je najpovoljniji vremenski period. Primenjujte ov
u ve bu to e e, ali najmanje jednom dnevno. "Previ e" ne postoji. Dozvolite mi da se na t
renutak udaljim od predmeta. Mo da ste nekad uli da je meditacija lepa stvar, ali d
a morate biti pa ljivi da vas ne oara toliko da je previ e upra njavate. To, ka u, mo e dov
esti do povlaenja iz sveta i do nezdrave zaokupljenosti samim sobom. Da li je to
tano ili ne, ja ne znam. To priaju za ostale meditativne discipline, ne za Kontrol
u uma. Mi nagla avamo vezu sa svetom, a ne povlaenje iz njega - ne prevazila enje i i
gnorisanje praktinih problema, ve direktno suoavanje sa njima i njihovo re avanje. Ov
o nije mogue raditi previ e. Da se vratimo na samoizleenje: upra njavanje prvog koraka
nema ogranienja. Ve bajte ga na Beta, Alfa i Teta nivou. ivite ga. Ako tokom dana o
setite da nestaje, sastavite tri prsta za trenutno pojaanje. Mnogi centri Kontrol

e uma izdaju biltene za svoje diplomirane polaznike. Oni su puni njihovih izve taj
a o tome koliko im je i u emu koristila Kontrola uma. Izlo ena su bezbrojna iskustv
a ovladavanja glavoboljom, astmom, umorom i visokim krvnim pritiskom. Evo jednog
koje izdvajam zbog toga to je u pitanju aktivni lekar. 40
41. "Od svoje jedanaeste godine patio sam od migrena. U poetku bolovi su se javlj
ali povremeno i bilo ih je mogue savladati, ali to sam bio stariji, postajali su s
ve gori i konano sam imao vei broj uzastopnih glavobolja koje su trajale tri ili et
iri dana, sa samo dva dana pauze izmeu napada. Kada je migrena u punom zamahu, on
a pusto i... obino obuhvata jednu stranu lica i glave. Oseao sam da mi oi iskau iz dup
lji. Bol me je obuzimao a stomak mi se prevrtao. Napad je ponekad ubla avan posebn
o spremljenim lekom za su avanje krvnih sudova koji treba uzeti na poetku, dok je b
ol podno ljiv. Kada bol uzme maha, ni ta ga ne mo e ubla iti sem vremena. Pribli avao sam
se tome da sam navedeni lek morao da uzimam svaka etiri sata, a olak anje je ak i ta
da bilo samo delimino. Zato sam do ao kod specijaliste koji me je podvrgao potpunom
ispitivanju da bih bio siguran da nemam neko fiziko ili neurolo ko o teenje. Lekove i
uputstva koje mi je dao, ve sam koristio; glavobolje su se nastavile. Jedna od m
ojih pacijentkinja zavr ila je kurs Kontrole uma i skoro godinu dana me je ubeivala
da poem s njom na Kontrolu uma. Uvek sam joj odgovarao da ne verujem u te besmis
lice. Jednom sam je video, mislim etvrtog dana moje glavobolje i mora da sam u asno
izgledao kada je rekla: "Zar ve nije vreme da primenite Kontrolu uma? Sledee nede
lje poinje novi kurs... za to ne biste po li sa mnom?" Upisao sam se na kurs i predan
o ga pohaao svako vee i skoro sam sasvim siguran da te nedelje nisam imao glavobol
ju. Nedelju dana po zavr etku kursa probudio sam se sa u asnom glavoboljom i sa mogun
o u da vidim da li e moje programiranje funkcionisati. Pro ao sam jedan ciklus i broja
o sam... nema glavobolje... oseao sam se sjajno. To je bilo udo! Pet sekundi kasni
je glavobolja se vratila u jo gorem vidu. Nisam se predao, uradio sam jo jedan cik
lus ve bi, glavobolja je trenutno nestala, a onda se opet vratila. Morao sam da ur
adim oko deset ciklusa, ali izdr ao sam i nisam uzimao lek protiv migrene. Rekao s
am sebi da u istrajati i glavobolja je konano zaista nestala. Izvesno vreme nisam
imao glavobolju, ali sledei put su tri ciklusa bila dovoljna da je se oslobodim.
Tri meseca kasnije imao sam povremene migrene ali nije mi bio potreban ni aspiri
n. Od kada primenjujem Kontrolu uma nisam uzeo nijedan aspirin. Ona zaista deluj
e!" Evo jo jednog primera, u pitanju je redovnica, sestra Barbara Burns iz Detroi
ta, Miigen. Ovaj primer sam izabrao zato to je sestra Barbara vrlo inteligentno ko
ristila svoj podsticajni mehanizam. Dvadeset sedam godina nosila je naoare zbog a
stigmatine kratkovidosti. Kako joj se dioptrija poveavala bila su joj potrebna jaa
stakla to je smanjivalo o trinu vida na daljinu. Pre pobolj anja vida bilo je neophod
no da nosi bifokalne naoare. Tada, u julu 1974. godine odluila je da upotrebi Kont
rolu uma. U dubokoj meditaciji, govorila je sebi: "Kad god otvorim oi one e pravil
no izo triti sliku, kao objektiv kamere." Ovo je ponavljala tokom svake meditacije
i za dve nedelje poela je da ivi bez naoara, iako su joj za itanje jo uvek bile potr
ebne. Posavetovala se 41
42. sa Dr. Riardom Vlodigom, optometristom (i diplomiranim polaznikom Kontrole um
a) koji joj je saop tio da joj je ro njaa blago o teena. Sestra Barbara je u svoj progra
m meditiranja ubacila popravku ro njae u periodu od nekoliko nedelja pre sledeeg pre
gleda kod Dr. Vlodiga. Ovo to sledi deo je pisma koje nam je Dr. Vlodig uputio na
molbu sestre Barbare: "Prvi put sam pregledao sestru Barbaru Burns 20. avgusta
1974. godine... Ponovo sam pregledao sestru Burns 28. avgusta 1975. godine. Nije
nosila naoare itavu godinu... Dioptrija se smanjila do te mere da su joj naoare po
stale nepotrebne." Naravno, lekar sa migrenom i sestra Barbara Burns nisu bolova
li od "groznih" bolesti od kakvih smo nauili da strahujemo. Da li Kontrola uma mo e
pomoi i kada je u pitanju neka od tih bolesti, ili moramo da uzmemo lek i ekamo d
a proe vreme? Pogledajmo sluaj bolesti od koje verovatno strahuje najvi e ljudi - ra
k. Mo da ste ve itali o radu Dr. O. Karla Sajmontona, onkologa. Merilin Ferguson je
deo tog rada opisala u svojoj popularnoj nedavno objavljenoj knjizi "Mo dana revol
ucija", a januara 1976. godine Grejs Halsel napisala je o njemu lanak u listu "Pr
evention Magazine", pod nazivom "Svest o raku". Dr. Sajmonton, obuavan u tehnikam
a Kontrole uma, neke od njih je uspe no prilagodio u leenju svojih bolesnika. Dok j
e bio zadu en za terapiju zraenjem u bazi vazduhoplovnih snaga Trevis blizu San Fra
nciska izuavao je dobro poznatu, ali retku pojavu: osobe koje su se oporavile od

raka, iz razloga nepoznatih medicini. Ovo je poznato kao "spontano" nestajanje b

olesti i obuhvata vrlo mali broj bolesnika od raka. Kada bi mogao da sazna za to s
u ovi bolesnici ozdravili, razmi ljao je Dr. Sajmonton, mo da bi mogao da nae nain da
izazove nestanak bolesti. Ustanovio je da je ne to vrlo va no bilo zajedniko ovim pac
ijentima: to su esto bili pozitivno usmereni i odluni ljudi, optimiste. Obraajui se
prisutnima na konvenciji Kontrole uma u Bostonu 1974. godine, rekao je: "Istra ivai
su ustanovili da je najvei pojedinani emocionalni faktor u razvoju raka uop te, nek
i izuzetno znaajan gubitak koji se desio izmeu est i osamnaest meseci pre dijagnost
iciranja bolesti. Nezavisni istra ivai koji su radili sa "kontrolnim" grupama prika
zali su ovo u nekoliko dugoronih studija... Vidimo da nije samo gubitak znaajan fa
ktor, ve i nain na koji pojedinac prihvata taj gubitak. Vidite, gubitak mora biti
dovoljan razlog da kod pacijenta izazove oseaj trajne bespomonosti i beznade nosti.
Na taj nain izgleda da njegov osnovni odbrambeni mehanizam otkazuje, dozvoljavajui
da se malignost kliniki razvije." 42
43. U jednoj drugoj studiji iz baze Trevis koja je objavljena u "Journal of Tran
spersonal Psychology" Dr. Sajmonton je stavove stopedesetdvoje pacijenata obolel
ih od raka razvrstao u pet kategorija, od izrazito negativnih do izrazito poziti
vnih. Razvrstao je i njihovu reakciju na datu terapiju, od odlinih do slabih. Kod
dvadeset pacijenata rezultati terapije su bili odlini, mada je stanje etrnaestori
ce bilo tako ozbiljno da im se davalo manje od 50% izgleda da pre ive sledeih pet g
odina. Ono to je prevagnulo bio je njihov pozitivan stav. Na drugom tasu vage, sl
abe rezultate terapije imalo je dvadesetdvoje pacijenata; niko od njih nije imao
pozitivan stav. Meutim, kada su se neki od pacijenata sa jae izra enim pozitivnim s
tavom vratili kui, do lo je do preokreta u njihovim stavovima, i "videli smo da se
na isti nain menjalo i njihovo stanje bolesti". Jasno, njihov stav je imao znaajni
ju ulogu nego estina bolesti. Urednik ovog lista citirao je Dr. Elmera Grina iz F
ondacije Meningen: "Karl i Stefani Sajmonton dobijali su izuzetne rezultate u ko
ntroli raka spajanjem vizuelizacije za fiziolo ku samoregulaciju sa tradicionalnom
radiologijom." U svom bostonskom govoru, Dr. Sajmonton je citirao predsednika A
merikog udru enja za borbu protiv raka, Jud ina Pendergrasa koji je 1959. godine reka
o: "Postoje dokazi da emotivni stresovi utiu na op ti tok bolesti. Iskreno se nadam
da mo emo pro iriti istra ivanja i obuhvatiti nesumnjivu mogunost da u ljudskom umu po
stoji mo sposobna da anga uje snage koje mogu da pro ire ili ugu e razvoj bolesti." Dr.
Sajmonton je sada direktor Centra za savetovanje i istra ivanja raka u Fort Vortu
, gde zajedno sa svojom saradnicom, Stefani Metjuz-Sajmonton obuava pacijente da
mentalno uestvuju u sopstvenom leenju. "Vidite, po ao sam od ideje da od mentalnog s
tava pacijenta zavisi kako e primiti terapiju i kako e se razvijati tok njegove bo
lesti. Istra ujui ovo prona ao sam da su mi osnovni pojmovi Kontrole uma - biofidbeka
i meditacije - dali sredstvo koje koristim da obuim pacijenta kako da zapone uzaj
amni uticaj i postane svestan uesnik sopstvenog procesa ozdravljenja. Rekao bih d
a je to najmonije pojedinano sredstvo koje na emocionalnom planu mogu ponuditi pac
ijentu." Jedan od prvih koraka koji Dr. Sajmonton preduzima u obuci svojih pacij
enata je otklanjanje straha. Kada pone ova obuka "shvatamo da je rak normalan pro
ces koji se odvija u svima nama, da kancerogene elije sve vreme razvijaju malignu
degeneraciju. Organizam ih prepoznaje i uni tava onako kako to radi s bilo kojom
stranom materijom ... Nije stvar samo u tome da se ovek oslobodi svih elija raka,
jer ih mi stalno stvaramo; potrebno je omoguiti telu da uvek iznova pobeuje, da up
ravlja sopstvenim procesima." Izlaganje Dr. Sajmontona bilo je propraeno sledeim r
eima gospoe Sajmonton: 43
44. "Mnogi ljudi... zami ljaju eliju raka kao ne to vrlo ru no, zlo, podmuklo, to se mo e
svuda u unjati i to je vrlo mono; kada se ona jednom pokrene, organizam vi e ni ta ne mo e
da uini. U stvarnosti, elija raka je normalna elija koja je poludela... To je vrlo
glupa elija - ona se tako brzo razmno ava da e esto prekinuti sopstveno snabdevanje
krvlju i tako se umoriti glau. Ona je slaba na. Mo ete je zasei, zraiti ili izlo iti hemo
terapiji, i ako se uop te razboli, ne mo e povratiti zdravlje. Ta elija umire.. Sada
to uporedite sa zdravom elijom. Poznato je da, ako je tkivo zdravo, mo ete posei prs
t i dovoljno je da samo previjete ranu, pa da ona sama zaceli. Mi znamo da norma
lna tkiva mogu sama da se obnove... ona ne pro diru sopstvene zalihe krvi. Ipak, p
ogledajmo na u mentalnu sliku o tome. Mo ete videti koliko moi pridajemo toj bolesti
usled svojih strahova kao i s koliko imaginativnosti do ivljavamo te strahove." U

vezi sa tehnikama relaksacije i vizuelizacije koje upotrebljavaju zajedno sa ter

apijom zraenja, gospoa Sajmonton je rekla: "Tehnika stvaranja mentalnih slika vero
vatno je jedinstveno sredstvo neprocenjive vrednosti koje imamo. Tri su osnovne
stvari koje tra imo od pacijenata. Tra imo da vizueliziraju svoju bolest, da vizueli
ziraju svoju terapiju i da vizueliziraju imunolo ki mehanizam svog organizma. Su tin
a na ih razgovora (na grupnim ve bama) jeste jasna predstava onoga to elimo da postign
emo - pre nego to poverujemo da e se to ostvariti. Izgleda da je va no to tako sagle
dati. Jedna od glavnih stvari o kojima govorimo jeste meditacija. Koliko esto med
itirate? ta radite u meditaciji?" 44
45. JEDANAESTO POGLAVLJE INTIMNA VE BA ZA ZALJUBLJENE Obraajui se jednoj grupi Kontr
ole uma gospoa Sajmonton je govorila o tome kako mnogi stresovi u ivotu mogu doves
ti do oboljenja ako ih ne prebrodimo na pravi nain. "Dobar brak je vrlo neuobiajen
a pojava kod na ih pacijenata", rekla je. "U sluaju da pacijent oboleo od raka ima
uspe nu branu vezu, ona je jedan od najboljih saveznika sa kojim saraujemo i za njih
jedan od najva nijih razloga da ostanu u ivotu." ta ini uspe an brak? Ja ne posedujem
sve odgovore. Moj brak sa Paulom je izuzetno dobar - bogat je i zanimljiv ve trid
eset est godina, mada mi nije sasvim jasno zbog ega. Mo da ba to to mi nije sasvim jasn
o jeste deo onoga to ga ini dobrim. Ovo vam ka em zato da biste razumeli da ja nemam
neposredno iskustvo sa neuspe nim brakom i da stoga nisam strunjak za spa avanje bra
ka - ili za odgovor treba li ga spa avati kada je u velikim nevoljama. Meutim, znam
nekoliko naina kako da se brak obogati i popravi u situaciji kada to ele oboje, i
mu i ena. Mo da oekujete da prvo govorim o seksu, jer mnogi veruju da je to osnova z
a dobar brak. Ja na to gledam vi e kao na rezultat dobrog braka i o tome emo raspra
vljati kasnije. Verujem da je najbolja osnova za brak bliskost, ali ne ona koja
podrazumeva zatvaranje u sopstvenu privatnost, ve bliskost koja proizilazi iz dub
okog razumevanja i prihvatanja. Predlo iu vam ne to prilino neobino, ali prethodno vam
moram dati malo obja njenje. Govorili smo o poletnom oseanju koje se javlja pri zav
r avanju kursa Kontrole uma. Istovremeno se de ava jo ne to, ali to se dublje osea. Polaz
nici kursa, neposredno posle njegovog zavr etka, oseaju da su meusobno u bliskom, sk
oro ljubavlju pro etom dodiru jedni s drugima. Do li su kao stranci iji se putevi inae
mo da nikada ne bi ukrstili i ubrzo e otii da ive svaki svoj ivot. Ipak, ovaj oseaj me
sobne povezanosti lako e se probuditi ukoliko se ponovo sretnu. Rasprostranjeno j
e verovanje da ovo proistie iz injenice da su zajedno pro li kroz intenzivno iskustv
o koje se do ivljava jednom u ivotu. Vojnici se esto ovako oseaju po to zajedniki pro ive
te ke situacije u ratu. Tako bi se oseala i bilo koja grupa nepoznatih ljudi koji b
i proveli zajedno celo popodne zaglavljeni u liftu. Ovo je samo deo obja njenja i
to onaj manji. To je deo koga se naje e dotiu, jer je lako shvatljiv. Jo ne to se de ava
to u poku ati da objasnim. Tokom duboke i produ ene meditacije dolazi do stvaranja o
dreenih veza - umovi su osetljivo prijemivi i u blagom su dodiru jedni s drugima n
a nain koji je inae blizak samo onima koji su 45
46. pro iveli ceo ivot skupa. Veina trenutnih bliskosti je povr na i la na i ostavlja na
m oseaj male nelagodnosti. One vrlo kratko traju. To nije sluaj sa ovim iskustvom;
ono je na trajnom psihikom nivou. Ako ste sreli nekoga ko je zavr io kurs Kontrole
uma i ni ta vam o tome nije rekao nemojte se iznenaditi, jer to je pre jedan tana
ni nego svepro imajui oseaj. Ako to spomenete, ta osoba e verovatno rei: "O, da. Svi s
mo to osetili. Bilo je divno." To je uzgredna pojava u obuci Kontrole uma. (Kurs
nije radi toga stvoren.) Meutim, (ovaj neobian predlog koji sam spomenuo) mogue je
upotrebiti to to ste oboje, kao brani partneri, nauili u vezi sa Kontrolom uma, da
biste namerno stvorili vrlo prijatnu bliskost koja se inae dosti e samo kroz godin
e zajednikog ivljenja. Ishod e biti jai i dublji od onoga koji na i polaznici do ive tok
om asova. Evo ta treba raditi: 1. Izaberite mesto gde ste oboje najsreniji, najopu te
niji. To mo e biti mesto na kom ste zajedno bili na odmoru, bilo koje mesto za koj
e vas ve u izuzetno lepe zajednike uspomene. To ak mo e biti i mesto koje ni jedno od
vas nije videlo - mo ete ga zajedno stvoriti. Nemojte, pak, izabrati mesto na kome
je bilo samo jedno od vas. To e naru iti simetriju do ivljaja i umanjiti oseaj zajedn
ikog sudelovanja. 2. Sedite udobno, jedno pokraj drugog, okrenuti licem u lice. O
pustite se i pustite da vam se oi zatvore. 3. Jedno od vas neka ka e drugome ovako
ne to: "Polagano u brojati od deset do jedan i kod svakog broja osetie kako sve dublj
e zaranja u prijatan meditativni nivo uma. Deset - devet - osea kako ide dublje - os
am - sedam - est - dublje i dublje - pet - etiri - jo dublje - tri - dva - jedan. S

ada si opu ten(a), na dubokom, prijatnom nivou uma. Ja u ti se tu pridru iti uz tvoju
pomo." 4. Ono drugo e rei: "Lagano u brojati od deset do jedan i kod svakog broja b
iemo sve bli i na dubokom nivou uma. Deset - devet - osea kako sa mnom ide dublje - os
am - sedam - est - dublje i dublje zajedno - pet - etiri - jo dublje i bli e - tri dva - jedan. Sada smo oboje opu teni na prijatnom nivou uma. Hajdemo jo dublje zaje
dno." 5. Prva osoba e rei: "U redu, hajdemo vrlo duboko zajedno. Do ivimo zajedno na e
mesto opu tanja. to ga vi e do ivljavamo, dublje emo ii. Pogledaj nebo ..." 6. "Da ... v
edro je, sa nekoliko oblaia koji lebde." Svako od vas e polako, spontano opisati pr
izor koji zajedno do ivljavate - temperaturu, boje, zvuke, sve prijatne detalje. 7
. Kada ste oboje na dubokom nivou (ovde nema potrebe za urbom) i dok u potpunosti
do ivljavate mesto va e relaksacije, jedno od vas e rei drugome: "Najvi e u ivotu elim d
te uinim srenom (srenim) i tek onda elim da i sam budem srean (srena). 8. Drugo e re
"I ja najvi e elim da tebe uinim srenim (srenoga), i samo tada elim da i ja budem srena
(srean). 46
47. 9. Dozvolite da protekne izvesno vreme - koliko god elite - u bezglasnom uzaj
amnom opu tanju; a zatim se vratite na Beta nivo. Ovaj period bezglasne, uzajamno
prisne veze neki mogu jo dublje do iveti ako jedno drugom gledaju u oi. Sasvim je mo
gue da onaj ko ima iskustva u meditiranju ostane na Alfi ili Teti, otvorenih oiju.
Ako se pri tom ne oseate ugodno, nemojte se prisiljavati. Ovo je mnogo sna niji do i
vljaj nego to mo ete zamisliti samo itajui o tome. Prvi put kada to poku ate uveriete se
, a s varijacijama koje mo ete uvesti, on mo e postati stalni deo va eg zajednikog ivota
. Nekoliko rei upozorenja: lepota ovog iskustva bie potpuno izgubljena ako se ono
zloupotrebi. Ako jedno od dvoje uesnika ne razume njegovu svrhu i s njom se u pot
punosti ne sla e, ishod koji proistekne iz bliskog uzajamnog op tenja mo e u najmanju
ruku biti neprijatno iskustvo. Ovo preporuujem samo mu karcu i eni koji tragaju za d
ubljom, bogatijom i postojanijom predano u jedno drugom. Svako od nas ima auru koju
neki vide kao jedva vidljivo energetsko polje koje okru uje telo. Mo emo se uve bati
da vidimo tu auru. U stvari, kao jo jedan uzgredni proizvod uve bavanja Kontrole um
a, mnogi od polaznika koji su zavr ili na kurs izve tavaju nas da vide sopstvenu kao
i aure drugih ljudi. One se meusobno razlikuju kao otisci prstiju. Kada su ljudi
fiziki blizu, njihova energetska polja se poklapaju. Njihov oblik, boja, intenzit
et, njihove vibracije, do ivljavaju promenu. Ovo se de ava u prepunim autobusima i p
ozori tima, kao i u posteljama za dvoje. to je du i kontakt, to su trajnije promene u
aurama. Kada su mu i ena u pitanju, ove promene su po eljne, jer njihove aure posta
ju komplementarne. Du e fiziko razdvajanje okrenue proces u suprotnom smeru, a izli no
je rei da to nije dobro za brani sklad. Fizika bliskost je najva nija. Ja preporuujem
postelje za dvoje. Sada o seksu: seks nije jedinstven do ivljaj. itav je spektar m
ogunosti. Ne govorim o tehnikama ili polo ajima; mislim na do ivljaje - kvalitet do ivl
jaja razliitih dubina i intenziteta. iroki je niz mogunosti izmeu jednog do ivljaja u it
ka i trajne radosti. Isuvi e veliki broj parova ita seksualne prirunike tipa "kako s
e to radi", i sa izvesnom tehnikom perfekcijom zami ljaju da vode dobar seksualni iv
ot. Razmotriti svaki korak, tako da svaki korak logino vodi u sledei, ini da ono to
bi moglo biti duboko iskustvo ostaje na povr nom, svesnom Beta nivou. Va nije je bit
i ponesen do ivljavanjem u potpuno opu tenom stanju uma na meditativnom nivou. Posta
v i psihiki osetljivi, mo ete neogranieno obogatiti i pobolj ati brak. ak i bez ve banja,
ugi i sreni brakovi mogu doneti duboko umno razumevanje meu partnerima, ali emu ekan
je? 47
48. DVANAESTO POGLAVLJE I VI MO ETE DA KORISTITE ESP12 Da li IO postoji? Danas se s
vi obave teni ljudi sla u s tim da ona postoji. Dokazano je do poslednjeg decimala s
tatistike verovatnoe da do informacija dolazimo i na drugi nain, a ne samo putem pe
t ula. To mo e biti informacija iz pro losti, sada njosti ili budunosti. Mo e biti nedalek
o ili veoma udaljena. Ni vreme ni prostor, a ni Faradejevi kavezi nisu prepreka
bilo kojoj "izvanulnoj" sposobnosti koja funkcioni e prilikom IO. IO znai vanulno opa an
e. Meni se ne dopada ova terminologija. "Izvanulna" znai izvan, odvojeno od na eg uln
og aparata. Ovo kao da porie postojanje drugog ulnog aparata sem pet ula, iako je oi
gledno da on postoji, jer mi zaista dobijamo informacije i bez njihove upotrebe.
U stvari, IO nema nieg vanulnog. Re "opa anje" odlino odgovara eksperimentima koje je
izvodio J.B. Rajn na Djuk Univerzitetu gde su uesnici pogaali redosled izvlaenja po
sebnih karata toliko tano da su skoro iskljuili zakon verovatnoe. Meutim, u Kontroli
uma nije u pitanju jednostavno opa anje. Mi zapravo projektujemo na u svesnost tamo

gde je eljena informacija. Opa anje je suvi e pasivna re za ono to inimo. Zato mi u Kon
troli uma koristimo izraz "Delotvorna ulna Projekcija" (Effective Sensory Project
ion). Inicijali su isti u originalu i to je pogodno jer mi tu izra avamo sve to IO p
odrazumeva, i mnogo vi e. Da bi do iveli DP, polaznici Kontrole uma ne prolaze kroz v
e be pogaanja karata. Ovo ima za cilj da utvrdi da li su ljudi obdareni izuzetnom j
asnovidom senzitivno u. Mi ve znamo da jesu i zato sebi postavljamo slo eniji zadatak
- da ih uve bamo da i u realnom ivotu koriste tu osobinu svoje psihe na nain tako uz
budljiv da do ive neku vrstu duhovnog "vrhunca" takvom neobinom silinom da im ivot v
i e nikad nije potpuno isti kao to je bio. Ovo dolazi na kraju, otprilike nakon etrd
eset asova instrukcija i ve bi. Rutinski i pouzdano obuavamo ljude da jasnovido funk
cioni u; to smo uradili sa preko pola miliona13 diplomiranih polaznika. Kada budet
e ovladali svim, do sada u ovoj knjizi navedenim tehnikama, biete ve daleko na put
u kori enja DP. Biete u stanju da ostanete potpuno svesni i na dubokim nivoima uma i
moi ete da vizuelizirate stvari i dogaaje gotovo isto tako jasno kao sa va ih pet ula.
To su dvoja vrata u svet jasnovidosti. 12 Znaenje skraenice ESP - Extra Sensory P
erception (u prevodu: IO - izvanulno opa anje), u Silva metodu je promenjeno u ESP Efective Sensory Projection (u prevodu: DP - delotvorna ulna projekcija). (prim.
prev.) 13 Vidi napomenu br. 1. 48
49. Na asovima Kontrole uma polaznici su ve pred kraj drugog dana nadomak mogunosti
jasnovidog delovanja, to posti u ve treeg dana - projektuju svoju svesnost van svog
tela. Poinju sa jednostavnom ve bom vizuelne imaginacije. U vrlo dubokoj meditaciji
projektuju se ispred sopstvenih kua tako to zami ljaju da su tamo. Pa ljivo pamte sve
to vide pre nego to uu na ulazna vrata i nau se u dnevnoj sobi licem okrenuti prema
ju nom zidu. Ovu sobu vide nou sa upaljenim svetlima, zatim danju dok kroz prozor
ulazi suneva svetlost i prouavaju svaki detalj koji mogu zapamtiti. Tada dodiruju
ju ni zid i ulaze u njega. Ovo vam mo e zvuati udno, ali je savr eno prirodno za one koj
i su pro li intenzivne ve be vizueliziranja. U unutra njosti zida oni su na mestu gde
nikada ranije nisu bili, stoga "ispituju" svoju novu sredinu zapa ajui svetlost, mi
rise, temperaturu i kuckajui po unutra njosti zida, ispituju vrstinu materijala. Kad
a se opet nau izvan zida, licem prema njemu, menjaju mu boju u crno, crveno, zele
no, plavo i ljubiasto, a onda mu opet vraaju prvobitnu boju. Zatim podignu stolicu
- beste insku u ovoj dimenziji - i prouavaju je okrenutu prema zidu dok mu ponovo
menjaju boje. Ovo rade i sa lubenicom, limunom, narand om, tri banane, tri argarepe
i glavicom zelene salate. Zavr etkom ove ve be uinjen je prvi va an korak kojim se log
iki um stavlja na zadnje sedi te, a imaginativni na prednje gde je upravljaki mehani
zam. U ovoj vrsti ve banja koje sada opisujem, logiki um ka e polaznicima: "Ne, nemoj
mi rei da si u unutra njosti zida ili na nekom drugom udnom mestu. Ti zna da to ne m
o e biti; ti sedi ovde." Ali, imaginativni um, sada ojaan nizovima ve bi vizueliziranj
a, u stanju je da ovo ignori e. Ukoliko jaa imaginacija, jaaju i na e jasnovide moi. Im
aginativni um je taj koji ih podr ava. Tokom sledeih ve bi polaznici se mentalno proj
ektuju u metalne kupe ili cilindre - od nerajueg elika, bakra, mesinga i olova - gd
e, kao to su inili i u unutra njosti zida, ispituju svetlost, miris, boju, temperatu
ru i vrstinu i sve to dovoljno brzo da bi se odstranila logika. Probijajui se pute
m od jednostavne ka slo enije ureenoj grai, svoje poetno projektovanje u ivu materiju
obavljaju na drvetu voke. Oni ga ispituju tokom sve etiri sezone kroz sled boja na
svojim mentalnim ekranima, zatim se projektuju u listove i u plod. A sada gigan
tski skok napred: projektovanje u kunog ljubimca. Polaznici su do sada bili tolik
o uspe ni da pitanje: "Mogu li ja stvarno ovo da uinim?", retko kome padne na pamet
. Oni smelo ispituju ljubimca prvo spolja, menjajui na svojim mentalnim ekranima
boje, zatim podjednako pouzdano ulaze mentalno u lobanju i ivi mozak. Posle nekol
iko minuta prouavanja unutar njegove glave, oni ponovo izlaze da ga pregledaju sa
spolja nje strane, usredsreujui se ovog puta na grudi. Unutar grudi pregledaju grud
ni ko , kimu, srce, plua, jetru; zatim su ponovo napolju, sada naoru ani odreenim reper
nim takama za ono to e verovatno biti 49
50. najudniji dan u njihovom ivotu, etvrti dan, kada e raditi sa ljudima. Meutim, pre
thodno se moraju izvr iti pripreme. Na izuzetno dubokom nivou meditiranja, ponekad
duboko u Teti, polaznici Kontrole uma - u svojoj sada dobro izve banoj imaginacij
i - konstrui u laboratorije razliitih veliina, oblika i boja, u kojima se udobno osea
ju. Opremie ih stolom i stolicom po sopstvenom dizajnu, satom, kalendarom koji sa
dr i sve datume (pro le, sada nje i budue) kao i ormaniima za odlaganje registratora sa d

okumentacijom. Za sada ni ta neobino. Da bi se razumeo sledei korak, neophodno je po

novo istai koliko je na jasnovidi ulni aparat udaljen od jezika i logike, a koliko
je blizak predstavama i simbolima. Ovo istiem zbog toga to je sledei korak opremanj
e laboratorije "instrumentima" za jasnovido ispravljanje nepravilnosti otkriveni
h kod ljudi koji e biti pregledani sledeeg dana. Veina ovih instrumenata nije ni na
lik onome to ste viali u bilo kojoj laboratoriji. Oni su krajnje instrumentalni si
mboli, ili da ka emo - simboliki instrumenti. Zamislite fino sito za filtriranje nei
stoe iz krvi; finu etku za uklanjanje belog praha (kalcijuma) koji se jasnovido mo e
videti u sluajevima artritisa; losione za brzo izleenje; kupke za ispiranje krivi
ce; muziki stub sa specijalnom muzikom za smirenje unesreenih i o alo enih. Svaki polaz
nik stvara sopstveni instrumentarij; ne postoje dva potpuno ista kompleta alatki
. Oni sti u s mesta gde je sve mogue, iz dubokih nivoa uma, a mnogi koji su zavr ili
kurs dolaze do saznanja da ono to pomou njega urade ostavlja posledice u onome to z
ovemo objektivnim svetom. Dok polaznik radi pomou ovih alatki mo e mu zatrebati nek
i mudri savetnik da mu pomogne u trenucima kada je neodluan - unutra nji "tihi glas
i". Premda, za polaznike Kontrole uma, to nije "glasi" ve sna an glas, i to ne jedan
nego dva. U svoju laboratoriju polaznik uvodi dva savetnika, mu karca i enu. Pre ov
e meditativne ve be ka e mu se da e to raditi, i ako je kao veina ostalih polaznika, i
mae prilino vrstu ideju o tome koga eli za savetnike. Retko mu se ta elja ostvari; al
i skoro nikada nije razoaran. Jedan polaznik se nadao da e sresti Alberta Ajn tajna,
a umesto njega je zatekao omalenog oveka na minkanog kao klovn, sa roze ping-pong
lopticom umesto nosa i kapom s kiankom. Ispostavilo se da je ovaj oveuljak vrlo pou
zdan izvor praktinih saveta. Drugi polaznik, Sem Meril, koji je u Nju Tajmsu (2.
maja 1975. godine) napisao lanak o Kontroli uma, dozvao je za savetnike dve stvar
ne linosti, iako je njihovo pona anje odudaralo od onoga to su bili u ivotu. U njegov
oj laboratoriji, podmornici "Nautilus", pisao je Meril, "omanji ovek u kratkim pa
ntalonama i svilenoj ko ulji pojavio se iz dekompresione komore. Bio je mr av, proela
v i uglaen. Oi kao kod srne bile su duboko usaene. Moj savetnik je bio Vilijem ekspi
r. Rekao sam mu 'Zdravo', ali on nije odgovarao. Bestelesni glas objavio je da p
ristajemo uz obalu i Vili i ja smo iskoili kroz otvor na palubi na napu tenu pla u. 5
0
51. Na pla i smo sreli mog drugog savetnika, Sofiju Loren. Upravo je iza la iz vode
i pamuna majica je lascivno prianjala uz njene prelepe obline. Na poetku i ona kao
da me nije primeivala, ali je bila presrena da upozna ekspira. Njih dvoje su se ru
kovali, razmenili pozdrave, a zatim se bacili na pesak i poeli da se uvijaju, trz
aju, stenju, cvile..." Sledeeg dana, kada je do lo vreme za ozbiljan rad na odreenim
sluajevima, usmeriva gospodina Merila dao mu je ime ezdestdvogodi nje ene sa Floride.
Savetnici, koji su bili vi e zainteresovani jedno za drugo nego za enu, ispitali s
u je kroz igru i oti li da se bave va nijim stvarima. Da li su savetnici oti li a da n
isu dali savet? Ne: enin stomak je nestao. "Na njegovom mestu", pisao je Meril, "
bilo je roze neonsko crevo koje je ljutito bljeskalo." Od svog usmerivaa je sazna
o da se ena nalazi u bolnici zbog ozbiljnog zapaljenja creva. Za polaznike koji s
u zavr ili kurs Kontrole uma savetnici mogu biti vrlo realni. ta su oni? Mi nismo s
igurni - mo da neki odblesak arhetipske imaginacije, mo da otelotvorenje unutra njeg g
lasa, a mo da i ne to vi e. Ono to sigurno znamo jeste da, kada sretnemo savetnike i na
uimo da s njima saraujemo, to je savez od neprocenjive vrednosti i dostojan po tovan
ja. Vi e od etiri veka pre Hrista, grki filozof Sokrat imao je savetnika koji mu je,
za razliku od ovih iz Kontrole uma, davao upozorenja umesto saveta. Prema Plato
nu, Sokrat je rekao: "Od detinjstva me poseuje neko polubo ansko bie iji me glas povr
emeno odgovara od nekih poduhvata, ali me nikada ne upuuje ta da radim." Drugi pis
ac, Ksenofon, navodi Sokrata da ka e: "Do sada glas nije nikada pogre io." Kao to ete
uskoro videti, diplomirani polaznik Kontrole uma, koji se sa puno pouzdanja save
tuje sa svojim savetnicima u svojoj mentalnoj laboratoriji, postaje osoba ogromn
e moi koja e poslu iti njemu i drugima. Na ovom stepenu obuke Kontrole uma ovo se ra
zume, ali jo nije do ivljeno. Sledeeg dana vazduh skoro treperi od i ekivanja. To oseaju
ak i oni diplomirani polaznici koji su ponovo do li na kurs da osve e znanje. Do sad
a, sve to je polaznik iskusio bilo je poznato samo njemu, u intimi njegove svesti
. Sada nailazi trenutak da se to prika e pred svima. Dve su mentalne ve be koje pret
hode i obe su mentalno ispitivanje tela prijatelja, slino onome to se ranije radil
o s kunim ljubimcima, ali ovoga puta sa vi e funkcionalnih detalja. Kada se ovo zav

r i, polaznici se odvajaju u parove. Jedan iz svakog para se naziva "usmeriva", a d

rugi "jasnovidac". "Usmeriva" je izvedeno iz termina "psihousmeravanje", kovanice
koju sam napravio da bih opisao sve to radimo u Kontroli uma; to jednostavno znai
usmeravanje uma. Usmeriva na kartici ispisuje ime osobe koju poznaje, njenu star
ost, prebivali te i opis nekih va nijih fizikih tegoba. Jasnovidac, ponekad uz pomo sv
og usmerivaa, odlazi na svoj nivo, mo da prvi i poslednji put nesiguran u ono to e ur
aditi. 51
52. Kada da znak da je spreman - na svom nivou u svojoj laboratoriji okru en svoji
m savetnicima - psihousmeriva mu govori ime, starost, pol i mesto boravka osobe ij
e je ime na kartici. Zadatak jasnovica je da ustanovi ta nije u redu sa ovom osob
om koju nikada nije sreo niti je za nju uo do ovog trenutka. On pregleda telo ove
osobe, spolja i iznutra, postupno, kako je ve za to izve bao svoju imaginaciju, sa
vetujui se sa savetnicima kad je to neophodno, mo da i "razgovarajui" sa samom osobo
m. Usmeriva tra i od jasnovica da stalno govori ta vidi tokom pregleda - "nastavi da
govori ak i ako osea da nagaa ". Jedna tipina ve ba bi ovako izgledala (ovo to sledi
vano je na stvarnom sluaju): Usmeriva: "Ime osobe koju imam na spisku je D on Samers
- ima etrdeset osam godina i ivi u Elkhartu, Indijana. D on Samers iz Elkharta, Ind
ijana, sada je na tvom mentalnom ekranu. Primeti ga, oseti ga, vizueliziraj ga,
zamisli ga, stvori ga, znaj da je tu, uzmi za sigurno da je tu. Snimi, ispitaj t
elo svojom inteligencijom od mesta gde zna da je glava pa sve do nogu, gore dole,
gore dole, jednom u sekundi. Dok ovako ispituje telo, dozvoli svojoj imaginaciji
da izdvoji tri podruja koja je najvi e privlae, odr avaj ritam ispitivanja jednom u s
ekundi i navedi mi podruja privlanosti onako kako ti se pojavljuju. Imae utisak kao
da izmi lja , zato mi reci sve to ti padne na pamet." Jasnovidac: "Desno rame mu je n
e to ni e od levog, malo istureno ... sve ostalo izgleda da je u redu, izuzev mo da le
vog zgloba... pogledajmo unutra njost grudnog ko a... svuda je toplo... malo je hlad
nije na desnoj strani ... hladnije i tamnije... nema desnog plunog krila. Vratimo
se onom zglobu ... izgleda u redu, ima samo jednu malu cik-cak liniju... boli g
a kada je vla no vreme... mora da ga je nekada lomio ... mislim da bi to bilo sve.
.. ekaj, moj enski savetnik mi ga okree i pokazuje na mesto iza u iju ... da, tamo su
u asno duboki o iljci... imao je vrlo duboku operaciju izrasline... U redu, to je s
ve!" Usmeriva: "Vrlo dobro. Njemu nedostaje desno pluno krilo i ima duboki o iljak i
spod jednog uva. Nemam nikakvih informacija o zglobu. A sada ispitaj oseaj koja s
i imao kada si mi govorio o plunom krilu i o o iljku iza uva. Ispitaj svoj oseaj i k
oristi ga kao repernu taku kada bude radio sledei sluaj." Posle malog predaha, jasno
vidac se vratio u Betu, sa osmehom. "Uh! Bilo je ludo!" Da, to je ludo. Naru ava s
ve ono to smo iskusili u ovom normalnom svetu. Ipak, nema nieg neobinog u ovom priz
oru koji sam vam upravo opisao. Neki pone to propuste u svom prvom sluaju, neki sve
propuste u prvom, drugom pa ak i u treem sluaju; ali kako se dan bli i kraju, skoro
svi sakupe toliko direktnih pogodaka da su svesni da to vi e nije samo "koincidenc
ija" - tu se dogaa ne to vrlo stvarno. Suvi e esto se smatra da je imaginacija neodgov
orni kreator besmislica. Ona to esto i jeste. Ali umetnika dela su proizvod uve bane
imaginacije; jasnovidi 52
53. rezultati su takoe proizvod posebno uve bane imaginacije. Kada polaznik Kontrol
e uma prvi put funkcioni e kao jasnovidac, osea da "samo zami lja" ono to vidi. Zato m
u usmeriva ka e "nastavi da govori , ak i ako osea da samo nagaa ." Ako bi prestao da go
i, njegov logiki um bi mogao da ga navede da pone da rezonuje gu ei njegove jasnovide
moi kao to to ini u svakodnevnom ivotu. Posle svog prvog pravog pogotka polaznik Ko
ntrole uma je svestan da nije u pitanju "samo imaginacija". On zami lja i ui da ver
uje onome to mu prvo doe na um. To njegov dar jasnovidosti dolazi do izra aja. To to
se dogaa potpuno je u okvirima prirodnih zakona. Na um nije ogranien samo na na u gla
vu, on izlazi napolje. Da bi njegov izlazak zaista bio delotvoran, mora biti mot
ivisan eljom, snabdeven verom kao pogonskim gorivom i podstaknut oekivanjem. U svo
m prvom sluaju, prosean polaznik ne oekuje ni ta posebno. Ako je uop te informisan i ot
vorenog duha, dobro zna da postoji ne to poput DP, ali itava njegova ivotna praksa mu
je "dokazala" da je DP sposobnost koju poseduje neko drugi, a ne on. Kada naui da
to nije tako, kada postigne svoj prvi pogodak, raste njegovo oekivanje i tada je
na pravom putu. Nekoliko asova kasnije, kada uspe no re i osam do devet sluajeva, pos
tae diplomac Kontrole uma. "esto sam primeivao da polaznici ispravno dijagnosticira
ju bolesti..." pisao je u svom lanku Bil Star, urednik asopisa "Midnight": "asovi K

ontrole uma MOGU da pobolj aju va e mentalne moi" (19. novembar 1973. godine). Opisao
je sluaj koji je izneo na jednom od asova i za koji je smatrao da e biti te ko dijag
nosticiran, jer ni on ni bilo ko drugi na tom asu nije znao koje je oboljenje u p
itanju. Ne to ranije istog dana, izvesni gospodin Tomas, diplomirani polaznik Kont
role uma, posetio je svog sina u bolnici. U sobi je bio jo jedan pacijent. Tomas
nije znao o njemu ni ta osim njegovog imena. Evo ta je jasnovidac prona ao: "Desna no
ga je bila na neki nain paralizovana, ruke i ramena su bili kruti, a neki pr ljenov
i su srasli usled bolesti. Pored toga, ovek je imao bolesno grlo i upalu creva. B
io je visok 167 cm, a imao je 39 kg." Kada je ponovo bio u bolnici, gospodin Tom
as je saznao da je pacijent u detinjstvu bolovao od deje paralize. Pao je iz koli
ca i slomio desni kuk, i sve to su polaznici Kontrole uma rekli bilo je tano, osim
upale grla i creva. To su bili simptomi njegovog sina. esto je ono to izgleda kao
proma aj, kao ovoga puta, zapravo pogodak, samo u drugu metu. Praksom, ciljanje s
e pobolj ava. Sa vi e prakse, jasnovidac mo e da se pove e kako sa ljudima tako i sa stv
arima. Dik Maca, peva i glumac iz Njujorka, dopunjava svoj prihod prekucavanjem r
ukopisa knjiga za pisce i izdavae. Jednog dana izgubio je rukopis i sav izbezumlj
en pozvao je u pomo druga koji se bavio Kontrolom uma. Poslednji put je rukopis i
mao kod sebe kada je u ao u malu crkvenu slu aonicu na probu komada. 53
54. Grupa mladih sve tenika je upravo izlazila; oni su tu bili na maturskim ve bama.
Rukopis je bio u beloj koverti sa Dikovim imenom, adresom i oznakom "Hitno". Di
plomirani polaznik Kontrole uma imao je za savetnika jednu stariju nemu enu ija se
svrha svodila na da i ne, klimanje glavom i na govor znakovima. Mu ki savetnik bi
o je ispomo kao prevodilac a povremeno bi ubacio i neki svoj savet. Diplomirani p
olaznik je vizuelizirao rukopis onako kako ga je Dik opisao. Video ga je usred g
omile papira na velikom pretrpanom stolu. "Da li je rukopis tu na sigurnom?" - u
pitao je svog enskog savetnika. Klimnula je glavom - "Da." "Da li ga je uzeo neko
od novih sve tenika?" - "Ne." "Da li je sto u crkvi?" - "Ne." "Da li e ga uskoro v
ratiti?" - "Da." "Kod koga je?" Uperila je prst na njega. "Kod mene je?" - upita
o je. "Ne." Savetnik mu karac je pritrao u pomo. "Hoe da ka e da je kod nekog ko je pri
bli no tvojih godina. On je zamolio jednu mladu enu da odnese njegove spise natrag
u njegovu kancelariju jer je krenuo na proslavu sa svojim studentima. Rukopis je
na njegovom stolu. Ne brini, im ga vidi, poslae ga Diku." Dva dana kasnije dekan
sve tenike kole telefonirao je Diku. Objasnio mu je da je po zavr etku diplomskog ispi
ta uzeo gomilu papira u kojoj je bio i taj rukopis i zamolio sekretaricu da ih o
dnese na njegov radni sto, jer je krenuo na pie sa studentima koji su upravo dipl
omirali. Mnogi smatraju da ono to mi radimo jeste samo prenos misli. (Samo! Kako
su neki ljudi upueni!) Sluaj koji sam ranije naveo kao primer - sluaj oveka kome ned
ostaje pluno krilo - stvaran je. Setiete se da se desio jedan oigledan proma aj, slom
ljeni zglob. Usmeriva je mogao da potvrdi (jer je prethodno sve zapisao): operaci
ja izrasline i nedostatak plunog krila. Ali, sve to je mogao da ka e o slomljenom zg
lobu bilo je: "Nemam nikakvih informacija o tome." Osoba iji je sluaj obraen, kasni
je je potvrdila da je u stvari pre mnogo godina slomila zglob i da joj on stvara
neugodnosti pri vla nom vremenu. Prenos misli? To nije ba ono to normalno podrazume
vamo pod tim terminom; ta misao nije bila u svesti usmerivaa, jer nije ni ta znao o
slomljenom zglobu. Takoe nije verovatno da je tog trenutka bila u svesti "sluaja"
. Ali, vi ete mo da primetiti da se ipak mogla nalaziti u njegovoj svesti. Da, mo da
jeste. Drugi sluaj: polaznik je radei na sluaju prijavio da ena ima o iljak od preloma
na laktu. Usmeriva o tome nije imao nikakve podatke, upitao je enu i dobio odgovo
r da nikada nije povredila lakat. Nekoliko dana kasnije ona je to spomenula svoj
oj majci. Ispostavilo se da je u treoj godini slomila lakat! Da li je ovo prenos
misli? 54
55. Jasnovida energija koju ljudi zrae najjaa je kada je njihov opstanak doveden u
pitanje. Zato se mnogo sluajeva spontanog DP de ava prilikom nesrea i iznenadne smrt
i. To je razlog zbog kog je na a zavr na ve ba rad na sluajevima te ko obolelih ljudi. Di
plomirani polaznik koji savesno obavlja svoj zadatak naui da hvata sve slabije ja
snovide signale dok jednog dana ne postane sposoban da se kao jasnovidac pove e sa
svakim na koga pomisli, bez obzira da li je ta osoba u nevolji ili ne. Ve bom pos
tajemo sve osetljiviji. Prilikom svojih ranih eksperimenata primetio sam da deca
mnogo spremnije pokazuju jasnovide sposobnosti od odraslih. Ona su manje ogranie
na gledi tem Bete o tome ta je mogue, a njihov oseaj za stvarnost se nije razvio do o

ne mere kada e govoriti samo ono to izgleda logino. im su se razvile osnove Kontrole
uma stvoren je eksperiment za razradu strukture asova rada na sluajevima koje sam
opisao. Kao to ete primetiti, moja ranija tehnika je bila prilino razliita od ove d
ana nje. Dva deteta, D imi i Timi, bila su obuena u osnovama Kontrole uma. Razdvojio
sam ih, smestiv i ih u zasebne sobe, svakog sa "eksperimentatorom", nekom vrstom p
rethodnika dana njeg usmerivaa. Od jednog deteta, D imija, tra eno je da ode na svoj ni
vo i da svojom imaginacijom stvori ne to, bilo ta. U meuvremenu, u drugoj sobi, Timi
je u ao u svoj nivo i od njega je tra eno da pronae ta D imi smera. D imi je rekao svom "
eksperimentatoru": "Pravim mali kamion. Zelen je, sa crvenim tokovima." Timijev e
ksperimentator je upitao: " ta D imi sada radi?" "Oh, on pravi mali kamion igraku." "
Dobro, opi i ga." "Oh, kamion je zelene boje sa crvenim tokovima." Ovo je obrada sl
uaja na mnogo suptilnijem nivou nego to je onaj koji sprovodimo sa odraslima na na i
m asovima. "Biti poput male dece zahteva mnogo ve be." 55
56. TRINAESTO POGLAVLJE FORMIRAJTE SVOJU GRUPU ZA VE BANJE eleo bih da se, itajui ovu
knjigu, to vi e pribli ite razvijanju svojih mentalnih sposobnosti kao to to mi posti e
mo na asovima Kontrole uma. To e zahtevati istrajne, dugotrajne ali prijatne ve be.
Sve ve be koje sam vam do sada pokazao mo ete raditi sami. Za mesec ili dva, kada ov
ladate ve banjem, biete spremni za rad na sluajevima koje sam upravo opisao. Na tom
stupnju bie vam potrebna pomo drugih pod pa ljivo kontrolisanim uslovima. Evo ta treb
a raditi: Pre nego to uop te ponete s prvom ve bom iz ove knjige, formirajte grupu od
najmanje est odgovarajuih ljudi koji e takoe uiti da primenjuju ve banja. Odr avajte kon
akt tokom napredovanja u uenju i kada su svi spremni - kada su svi zaista ovladal
i ve banjima - sastanite se i ponite s radom na sluajevima. Odvojte najmanje jedan c
eo dan za prvu ve bu. Svako neka donese najmanje etiri kartice, svaku sa imenom, go
di tem i mestom boravka ozbiljno obolele osobe s jedne, i prirodom oboljenja s dru
ge strane. Upi ite puno detalja - to e vam pomoi kada doe vreme za proveru. Ponite tak
o to ete se mentalno projektovati u metal. Neete imati metalne kocke i cilindre kak
ve imamo na na im asovima. Mo ete upotrebiti sitne novie od deset i jednog centa za sre
bro i bakar, prsten za zlato i mali magnet za gvo e. Svi treba pa ljivo da ispitate o
ve predmete, zatim otiite na va nivo i zamislite jedan po jedan predmet - na razda
ljini od oko metar ispred sebe i iznad ravni vida. Zamislite kako se predmet pov
eava sve dok ne postane velik kao soba, tada uite u njega i izvedite razliite testo
ve. Uinite to isto s voem, povrem i najzad, s kunim ljubimcem. Ve be mo ete smatrati usp
e nim kada svako prilikom ispitivanja oseti specifinu razliku izmeu predmeta. Nije n
eophodno da rezultati svakog pojedinanog testa budu jasni i precizni, ve da je uku
pan do ivljaj jednog predmeta razliit od do ivljaja drugih predmeta. Mo e se ispostavit
i da su va i utisci potpuno razliiti od utisaka druge osobe. To nije bitno, va no je
ono to ste vi otkrili; to postaje va a reperna taka. Jo nisam razvio nain na koji u vam
, putem ovih tampanih stranica, pomoi da prizovete savetnike. Ako ste u stanju da
ovo nekako sami uradite, odlino, ali mo ete sasvim dobro nastaviti i bez njih, prem
da va e napredovanje mo e biti sporije. Za rad na sluajevima podelite se na parove on
ako kako mi to radimo na asovima Kontrole uma. U dvanaestom poglavlju nauiete rei ko
je usmeriva govori jasnovicu dok mu predstavlja sluaj. To su upravo one rei koje up
otrebljavamo na asovima i preporuujem vam da ih i vi upotrebljavate u va oj grupi. 5
6
57. Pomenuo sam da ovo treba da radite pod bri ljivo kontrolisanim uslovima. Evo ta
sam time mislio: 1. Izaberite mirno mesto gde je malo verovatno da e vas uznemir
avati ili prekidati. 2. Potrebno je da budete sigurni da su svi lanovi grupe odve b
ali sve ve be iz knjige, pravilnim redosledom, i da su ih uspe no izveli. 3. Unapred
se saglasite da niko sebe posebno ne istie. U poetku e verovatno neko iz grupe ima
ti zapa eniji uspeh od ostalih. To ne znai da je on najbolji niti na bilo koji nain
iznad ostalih; on je jednostavno prvi uspeo. Mo da neki nee poeti jasnovido da funkc
ioni u sve do petog ili estog sastanka, ali najsporiji se esto poka u kao najbolji jas
novici. 4. Ako poznajete nekog ko je zavr io kurs Kontrole uma pozovite ga da vam
se pridru i. Ako je u toku, ako i dalje radi na Kontroli uma, bie od izuzetne pomoi.
Ako je dopustio da mu se to znanje uspava, kratko osve enje uz pomo ove knjige ili
jo neki zajedniki as Kontrole uma (ovo mo e uraditi ne plaajui tro kove upisnine) vrati
ga. 5. Kada ste vi jasnovidac, ostavite sumnje po strani i zaronite pravo unutra
. Slu ajte svoju intuiciju - pogaajte - ali iznad svega ne poku avajte da tra ite obja nj
enja za ono to ste prona li. Nemojte rei: "Oh, to ne mo e biti" i ekati na sledei utisak

. Ono to vam prvo padne na pamet esto je ispravnije od onoga o emu ste mogli da raz
mislite. Nastavite da govorite! Pregledajte telo odozgo do dole i opi ite ono to vi
dite. 6. Kada ste vi usmeriva nemojte ni ta sugerisati. elite da va jasnovidac uspe,
ali neete mu pomoi ako ka ete: "Vrati se na grudni ko . Jesi li siguran da je tu sve u
redu?" Nemojte rei jasnovicu da je pogre io. U poetnim fazama kada je mogu najvei bro
j proma aja, esto se de ava da jasnovidac pre pokupi druge sluajeve nego onaj na kome
radi. Gre ka je relativno mala i mo e se popraviti s malo prakse. Obeshrabrujue rei mo
gu da zaustave napredovanje. Jednostavno recite: "Nemam informacija o tome". 7.
Budite strpljivi. Ako je vi e od pola miliona14 ljudi poput vas uspelo, sigurno ete
i vi. Mo da e vam biti potrebno vi e vremena ako radite sami i u nekoj neobaveznoj g
rupi, ali emu urba? 8. Kada svakome od vas uspeh u radu na sluajevima postane rutin
ska stvar, zadr ite grupu na okupu, sastajte se, radite zajedno na sluajevima. Biete
sve bolji i bolji i uskoro ete biti u stanju da radite na sluajevima sami, postaj
ui sve osetljiviji na suptilne poruke svakodnevnog ivota, a ne samo na one sna nije
koje dolaze od ozbiljnih oboljenja. 9. Nemojte nikog od prisutnih uzimati kao sl
uaj. Treba praviti razliku izmeu takvog rada i rada na nekom ko nije prisutan. U p
rvom sluaju to je davanje 14 Vidi napomenu br. 1. 57
58. dijagnoze to mora biti u nadle nosti registrovanih lekara i zdravstvenih radnik
a; u drugom je jasnovido ispitivanje, to je u skladu sa zakonom. 10. Kada otkrije
te neku nenormalnost u sluaju na kome radite, nemojte uriti da mu saop tite novosti.
To je zadatak njegovog lekara. Va e je da razvijete va e jasnovide sposobnosti tako
da njemu i ostalima mo ete pomoi jasnovido - i u skladu sa zakonom. Jednostavno po
pravite mentalno ono to ste otkrili. Vi mentalno otkrivate, pa mentalno i popravi
te. Ve sam vas ranije u ovom poglavlju upozorio da ne pridajete veliki znaaj tome
ko prvi uspe. Tu lekciju sam izuzetno dobro nauio prilikom jednog od mojih prvih
predavanja jo 1967. godine. Jedan od polaznika, D im Nidam, bio je instruktor leten
ja. Sve mu je i lo dobro do poslednjeg dana kursa. Svaki sluaj na kojem je radio bi
o je stopostotni proma aj. Niko od tridesetdvoje u grupi nije imao tako slab rezul
tat. Meutim, D im je video da drugima ide dobro, sve sami pogoci jedan za drugim. A
ko oni mogu, mo e i on; tako je napravio sopstveni plan za ve banje kod kue sa svojom
suprugom sa kojom je zajedno bio na kursu. Ona je isecala novinske lanke o povre
dama u nesrenim sluajevima, a on je svako vee, na svom nivou, poku avao da radi na ti
m sluajevima - ona je davala njihova imena, godi te, pol i mesto stanovanja, a on j
e opisivao njhove povrede. Uporedo s tim, itala mu je imena sa " utih stranica"15 a
on je poku avao da pogodi njihova zanimanja. Posle est meseci stopostotnih proma aja
, uspe no je uradio prvi sluaj. A zatim jo jedan, pa jo jedan. On je sada sa mnom u L
aredu, odgovoran je za obuku instruktora Kontrole uma, i jedan je od najpouzdani
jih jasnovidaca. U stvari, D im sada mo e da jasnovido deluje i bez odlaska na svoj
nivo. To je sada deo njegove svakodnevice. Jedno vee, u Beti, ili spolja njoj svest
i, D im je pomagao razredu da prizove savetnike. Video je ogromnog crnog oveka obuen
og u odeu protkanu zlatom, sa irokom narukvicom od dragog kamenja, kako prilazi je
dnoj polaznici. Ona ga je odbacila, on se pribli io drugom, a zatim nestao u njego
voj auri. Kada je ve ba zavr ena, prva polaznica je rekla da ima samo jednog savetni
ka. Pojavilo se njih dvoje, ali mu karac je bio Otelo; izgledao je suvi e zastra ujue.
Drugi polaznik je izjavio: "Ja sam dobio Otela za savetnika; nije odmah do ao, neg
o se pojavio na kraju ve be." Vi ne morate da budete istrajni koliko je to bio D im
Nidam - to je vrlo redak sluaj - ali ako u va em sluaju uspeh doe kasnije, to ne znai
da nemate dar jasnovidosti. To jedino znai da vam je potrebno malo vi e vremena da
biste postigli uspeh. 15 ute stranice u telefonskom imeniku sa imenima i adresama
firmi (prim.prev.) 58
59. ETRNAESTO POGLAVLJE DA KONTROLOM UMA POMOGNETE DRUGIMA Otkrivati oboljenja ko
d osoba koje nikada niste videli samo po sebi zadivljuje, ali se mi nikada ne za
ustavljamo na tome. U tela u koja projektujemo na u svesnost takoe projektujemo i i
zleenje. Oigledno je pri mentalnom projektovanju prisutna energija koja je usmeren
a namerama na eg uma. Ako promenite ove namere i umesto to skupljate informacije pon
ete da leite, promenie se i uinak energije. Na koji nain na e namere vezujemo za ovu e
nergiju tako da ona posti e ono to elimo? Sama namera, u svojoj istoj formi, ne to je s
lino volji. Kao to sam rekao u poglavlju o upravljanju navikama, sama volja je od
male koristi. Kao to otkrivamo nenormalnosti vizuelizirajui ih, mi vizueliziramo s
tanje kakvo bismo eleli - bez nenormalnosti. To je jasnovido izleenje. Kao to vidit

e, vrlo jednostavno. Za mnoga leenja koja ete eleti da obavite nee biti neophodno da
ovladate tehnikom rada na sluajevima. Mo ete postati uspe an jasnovidi iscelitelj je
dnostavno koristei svoj mentalni ekran kao kod re avanja problema. U stvari, ak i ka
da ste u poetnim fazama meditacije i vizuelizacije, mo ete postii neke delotvorne re
zultate. Mnoge ivotne mogunosti nalaze se u nesigurnoj ravnote i. Uz jedan mali dodi
r vaga mo e pretegnuti u va u korist. Ponekad, naravno, vaga je ve pretegnula i da bi
se ponovo uspostavila ravnote a, potreban je obueniji jasnovidac - to ete postati. A
ko ekate da u Kontroli uma postanete delotvorni koliko vi to elite, da biste tek o
nda poeli sa jasnovidim leenjem, izgubiete dragocene prilike da pru ite nekome pomo. J
a sam poeo s leenjem mnogo pre nego to sam razvio Kontrolu uma, i u stvari, mnogo r
anije nego to sam imao utvrenu metodologiju za leenje. Isprobavao sam metode, jedan
za drugim, sa razliitim rezultatima. Va no je da nisam ekao i da sam ostvario znaaja
n broj izleenja - dovoljno da postanem poznat kao iscelitelj u svom podruju du gran
ice SAD sa Meksikom. Mnogi su mislili da sam nadaren ili da imam neke neobine moi;
ja sam jednostavno itao i ve bao dok nisam dobio oseaj za to. Jedno od mojih ranih
izleenja pokazuje koliko su se razlikovali moji metodi. Godine 1959. uo sam za par
ohijskog sve tenika blizu Lareda kome su ve petnaest godina bolno oticala kolena. es
to je bio vezan za krevet. Bolovi i nepokretnost nisu bili jedino to je muilo sve te
nika - nije mogao da klei pri slu enju mise kada je to ceremonijal zahtevao. Nadbis
kup mu je odobrio izuzee, ali nikakvo izuzee nije moglo ovog jadnog oveka oslobodit
i oseaja da kompromituje sveti ritual. Oti ao sam da ga posetim. "Mislim da vam mog
u pomoi", rekao sam. "Ja nisam lekar, ali u proteklih dvanaest godina bavio sam s
e parapsihologijom i dobili smo 59
60. rezultate vrlo sline onima koji se posti u isceljivanjem verom, to je vama pozna
to." im je uo rei: "Rezultati slini onima koji se posti u isceljivanjem verom", sve teni
k je poeo vi e da brine o meni nego o sebi. "Parapsihologija? Nikada nisam uo za tak
vu nauku. Nadam se da se ne bavi neim to na a Sveta Crkva ne bi odobrila." Objasnio s
am, najbolje to sam mogao, neke od principa parapsihologije koje sam nauio i kako
mo e doi do izleenja. Izgleda da ni ta to sam rekao nije odgovaralo teolo kom nainu mi lj
a ovog oveka. Obeao je da e o tome jo razmisliti i mo da me jednom uskoro pozvati. Izr
az saoseanja na njegovom licu i oseaj neverice u njegovom glasu uop te mi nisu daval
i nade da e mi se ikada javiti. Ipak, znao sam da e se moliti da budem za tien od opa
snosti koje su po njegovom mi ljenju toliko ozbiljne da su ugro avale ak i njegov zav
et. Meutim, sve tenik mi se javio mesec dana kasnije i ja sam se opet na ao pokraj nj
egovog kreveta. "Hose, vi znate da su udni putevi gospodnji. Nekoliko dana posle
va e posete dobio sam cirkular u kome se nalazio prikaz knjige koju je napisao jed
an od brae iz na eg reda. Na ao sam celo jedno poglavlje posveeno toj parapsihologiji
koju ste mi vi onomad obja njavali. Sada mi je to malo razumljivije i spreman sam
da vam dopustim da oprobate svoj rad na meni." Sedeo sam s njim preko sat vremen
a i priao mu o onome to sam itao i o poneem to sam uradio. to sam bio du e s njim, sve
i se vi e dopadao. Konano, do lo je vreme za odlazak jer se umorio. "U redu", rekao j
e, "kada emo poeti s leenjem?" "Oe, ve smo poeli." - "Ali, ne razumem, kako?" "Ovo je
stvar uma, oe, i dok smo razgovarali ja sam obavio poetne radnje." Ostatak posla s
am zavr io te veeri kod kue. Sledeeg jutra sve tenik se javio telefonom i sa iznenaenjem
i rado u u glasu saop tio mi je da je tokom noi do lo do velikog pobolj anja. Tri dana na
kon moje posete mogao je da hoda i klei, a od tada vi e nikada nije imao oseaj nelag
odnosti u kolenima. udo? Ne, savr eno prirodna pojava. Evo kako sam to postigao. U
toku vi e od sata razgovora obojca smo bili duhovno aktivni i opu teni - dva uslova
koja poma u isceljenju. Ono o emu smo razgovarali doprinelo je njegovom poverenju u
parapsihologiju. U umnom radu, poverenje je isto toliko va no kao i vera u religi
ji. U meuvremenu, poeo sam da ga vizueliziram u boljem zdravstvenom stanju, i to je
podjednako va no, osetio sam da mi se sve vi e dopada. Ljubav je ogromna mo, eleo sam
da i ona bude na na oj strani. Uinio sam jo ne to kao pripremu za ono to u initi kasnij
te noi. Da bih kasnije mogao da ga vizueliziram, poeo sam da prouavam sve tenika, nj
egovo lice, stisak njegove ruke prilikom pozdrava, njegove razliite izraze i mani
re, zvuk 60
61. njegovog glasa, sveukupni oseaj izazvan njegovim prisustvom. Ovo je bio "poetn
i posao". Nekoliko sati kasnije, kada je sve tenik zaspao a ja se vratio kui, obavi
o sam ostatak posla. Ono to sam tada uradio potpuno se razlikuje od ovoga to sada
radim. Nauio sam da se jasnovida energija najdelotvornije prenosi kada je ugro en o

pstanak, kao to sam spomenuo u prethodnom poglavlju. Umesto da odem na svoj nivo,
kao to bih danas uradio, zadr ao sam dah zami ljajui sve tenika savr eno zdravim. Pro li s
mnogi dugi minuti dok moje telo nije vrisnulo za vazduhom. I dalje sam se dr ao s
like sve tenika kao savr eno zdravog. U meuvremenu, moj mozak je vrisnuo nekom vrstom
umnog krika i energija toga vriska odnela je bri ljivo ouvanu sliku savr enog zdravl
ja tano tamo gde je trebalo da ode. Konano sam udahnuo, uveren da je zadatak izvr en
, i bio je. Metod koji danas poduavam i koristim mnogo je lak i za jasnovica a podj
ednako je delotvoran. Jednostavno nauite da s poverenjem koristite jasnu sliku na
svom mentalnom ekranu. Dopustite da vam izlo im redosled korak po korak: 1. Od po
moi je, ali ne i neophodno, znati u kakvom je stanju osoba koju ete leiti. Ovo mo ete
saznati jasnovido ili objektivno, svejedno. 2. Uite u va meditativni nivo i proje
ktujte na mentalnom ekranu osobu onakvu kakva jeste, sa svim bolestima koje je m
ue. Postavite na ekran drugu sliku - na levu stranu, koja pokazuje da je ne to uraen
o, da bi se re io problem. (Ako niste upoznali tu osobu i jo niste spremni za prakt
ian rad na sluajevima, poku ajte prethodno da ustanovite kako ona izgleda da bi va a v
izuelizacija bila to vernija.) 3. Sada projektujte na ekran - jo vi e ulevo - ivopisn
u sliku te osobe kao savr eno zdrave, pune energije i optimizma. U dubokoj meditac
iji vi ste zaista prijemivi za sve to sebi govorite. Upravo ovaj trenutak je od pr
esudne va nosti u stvaranju ubeenja da je slika sree tog oveka koju sada vidite, stva
rnost - ne da postaje stvarnost ili da e biti stvarnost - nego da jeste stvarnost
. Razlog ovome je to to je va um, na ovom meditativnom nivou, u Alfi i Teti, u spr
ezi sa uzrocima; u Beti se uglavnom bavi posledicama. Vizuelizirajui sa ubeenjem u
Alfi i Teti, vi uzrokujete. Ne obraajte pa nju na to to izgleda da manipuli ete vreme
nom upotrebljavajui "jeste" umesto "bie". Na ovom nivou vreme je ne to drugo. Vizuel
izirajte eljene rezultate kao da su ve postignuti. Meu zakonima univerzuma izgleda
da postoji lista prava koja nam svima, bez obzira na kom smo stupnju znanja, bez
obzira koliko smo pametni ili glupi, garantuje da mo emo uestvovati u izazivanju d
ogaanja zakonitih stvari uz pomo snage sopstvene elje, verovanja i oekivanja. Ovo je
ranije i bolje reeno, pre skoro 2000 godina, kako je izneo Marko u Novom Zavetu:
"Zato vam ka em: sve to i tete u svojoj molitvi, verujte da ete primiti; i bie vam." D
ok vizuelizirate odreenu osobu kao savr eno zdravu pojavie se jedan izuzetno prijata
n trenutak kada ete znati da ste uradili dovoljno. Prijatan je zato to je to oseaj
postignua. Brojanjem od jedan do pet vratite se u Betu, "budite sasvim budni i os
eajte se bolje nego ranije". 61
62. to vi e ve bate ovu tehniku, de avae se lep e koincidencije, a va a vera bie vr a,
t proizvesti jo lep e koincidencije. im nauite da upotrebljavate svoj mentalni ekran,
mo ete poeti sa izazivanjem ove lanane reakcije. Iako tehnike izleenja preko vere i
putem uma mogu biti razliite, verujem da su njihovi principi - i rezultati - isti
. Rituali leenja verom se razlikuju od jedne do druge kulture, ali imaju isti dvo
struki efekat: da stvore stanje dubljeg nivoa uma i da podstaknu veru i oekivanje
. Mnogi iscelitelji upotrebljavaju metode koji ih iscrpljuju. Njihova energija p
resu i, a ponekad izgube i na te ini u jednoj seansi. To nije neophodno. U stvari, m
etode Kontrole uma imaju suprotno dejstvo. Kada jednom iskusimo oseaj postignua do i
vljavamo uzlet - i to ne tanani, ve vrlo jak - i zaista se "budimo" oseajui se bolj
e nego ranije. Utvrdili smo da je isceljivanje drugih dobro i za iscelitelja. Mn
ogi iscelitelji veruju da sami sebe ne mogu izleiti. Neki oseaju da e, ako to samo
i probaju, izgubiti svoju "mo". Mi smo mnogo puta dokazali da to nije tano. Mnogi,
takoe, veruju da moraju biti u prisustvu osobe koju lee da bi na nju "polo ili ruke
". Za one meu nama koji nisu lekari ili slu benici zvanino priznatih crkvi, ovo je i
legalno. A to je jo va nije, kada su u pitanju iri zakoni, to je nepotrebno. Isceljiv
anje bez prisustva obolelog deluje. U razgovorima na asovima Kontrole uma esto nav
odimo sluaj isceljenja Centurionove slu kinje koju je Hrist izleio na daljinu. Hrist
nije video slu kinju, ve samo Centuriona koji mu je ispriao problem, "i njegova slu k
inja je bila izleena istog trena". Jedna mala primedba: da li ste primetili u na im
obiajima da, kada ne to po elimo - lomei jadac ili kada ugledamo zvezdu kako pada ili
kada duvamo u svee na roendanskoj torti - bivamo opomenuti da ne otkrivamo svoju e
lju. Ova tajnovitost je mnogo vi e od obine deje igre; smatram da se u tome krije ne
ka mudrost. Kada svoju elju - ili, da budemo precizniji, vizuelizaciju izleenja dr imo u tajnosti, time izgleda izbegavamo rasipanje njene energije, mo da je ak i uv
eavamo. Iz istog razloga ja i mnogi na i predavai savetujemo polaznicima da svoj rad

na izleenju uvaju za sebe. Kada je Hrist posle jednog od svojih isceljenja rekao:
"Postaraj se da to niko ne sazna", nije to bilo radi zata kavanja; njegovi su raz
lozi bili dublji. 62
63. PETNAESTO POGLAVLJE NEKA TEORIJSKA RAZMATRANJA Poglavlja od treeg do petnaest
og koja ste do sada proitali zami ljena su, kao i kurs Kontrole uma, da vam pomognu
da vi e koristite svoj um na poseban nain, kako biste re ili one probleme koji se ja
vljaju u ivotu svih ljudi. Ono to ste proitali proistie iz vi e od trideset godina moj
ih prouavanja i eksperimenata. Kao to mo ete videti, svoj rad sam odr avao na vrlo pra
ktinom nivou, mo da zato to sam se rodio kao vrlo siroma an i ivot me je od poetka suoav
o sa praktinim problemima. Meutim, na tom putu izgledalo je sasvim prirodno razmat
rati mnoga otkria koja su me odu evila. Zbog velikog uticaja koji je na mene imala
literatura koju sam itao, ueni saradnici, a mo da ponajvi e vrlo bogata hri anska tradici
ja, ne mogu se pohvaliti da su ove misli previ e originalne. Jedna od stvari koja
me je zaprepastila bila je da ni ta od onoga to sam otkrio kao stvarno delotvorno n
ije bilo ni u kakvom sukobu s mojim religioznim uverenjima. Na nesreu, odnos izmeu
nauke i religije vekovima je bio vrlo nelagodan. Ovo nikada nisam lino do iveo. Jo
vi e me je zapanjilo to to moja otkria nisu bila u sukobu ni sa jednom drugom religi
jom kao ni sa bilo kojim utvrenim pogledom na svet. Meu onima koji su sa odu evljenj
em zavr ili kurs Kontrole uma nalaze se ateisti, protestanti, katolici, Jevreji, m
uslimani, budisti i hinduisti, zajedno sa naunicima i studentima veoma razliitih d
isciplina. Da li to znai da u Kontroli uma ne postoje samo njoj svojstvene vredno
sti? Nisu li tehnike koje sam razvio ni dobre ni lo e, kao tablica mno enja? Rekao s
am da u se u ovom poglavlju baviti teorijskim razmatranjima, ali u ovoj taki imam
neka vrsta uverenja koja verujem da mogu potkrepiti logikom. Dozvolite da ovo izr
azim u obliku katihizisa: 1. Postoje li zakoni u univerzumu? Naravno - nauka ih
otkriva. 2. Mo emo li kr iti te zakone? Ne. Mo emo skoiti s vrha zgrade i poginuti, ili
se ozlediti, ali time neemo povrediti zakone, ve sebe. 3. Mo e li univerzum razmi lja
ti o sebi? Znamo da bar jedan njegov deo to mo e: mi. Zar nije razlo no zakljuiti da
to mo e i celina? 4. Da li je univerzum ravnodu an prema nama? Kako bi mogao da bude
? Mi smo njegov deo i uzajamno se pro imamo. 5. Da li smo mi u su tini dobri ili lo i?
Kada smo u najbli em dodiru sa samima sobom - u meditaciji - nismo sposobni ni za
kakvo zlo, ve za svekoliko dobro. Da nije bilo mojih eksperimenata koji su dokaz
ali taku pod brojem 5, ja i moj pogled na stvarnost bili bi u potpunosti drugaiji.
63
64. Najbolja definicija stvarnosti koju sam ikada uo jeste da je to jedan zajednik
i san. Mi imamo samo nejasne nagove taje o tome ta je ona u stvari. Ono to opa amo kao
i nain na koji to inimo umnogome nam idu na ruku. Udaljene stvari nisu zbilja man
je kao to ni neke tvrde stvari nisu zaista vrste. Sve je energija. Razlika izmeu bo
je i zvuka, izmeu kosmikog zraka i televizijske slike jeste u frekvenciji, ili ta e
nergija radi i kojom brzinom. I materija je takoe energija, kako saznajemo iz E=m
c2 - to je energija koja radi ne to drugo, u nekom drugom obliku. Zanimljivo je da
u svetu suprotnosti: gore i dole, crno i belo, brzo i sporo - za energiju ne po
stoji suprotnost. To je stoga to ne postoji ni ta to nije energija, ukljuujui vas i me
ne i sve to mislimo. Mi ljenje i tro i i stvara energiju, ili da budemo precizniji, o
no je preobra ava. Sada mo ete shvatiti za to pravim malu razliku izmeu misli i stvari.
Mogu li misli uticati na stvari? Naravno, energija mo e. Mogu li misli uticati na
dogaaje? Naravno, energija mo e. Da li je vreme energija? Moja razmi ljanja o ovom s
u krajnje hipotetika jer vreme nam pokazuje toliko razliitih lica. Osmotrimo li ga
na jedan nain pomi ljamo da ga vidimo jasno, a ve na drugi pogled izgleda sasvim dr
ugaije. Da bismo vezali pertle ili pre li preko ulice bie bolje da o vremenu razmi lja
mo kao o neemu to iz pro losti pravolinijski tee kroz sada njost i uvire u budunost. Mor
amo ovako o njemu misliti kako bismo obavljali svakodnevne poslove, kao to nam je
jo uvek lagodno da mislimo kako sunce izlazi i zalazi, kao da nije dokazano da j
e Kopernik bio u zabludi. Iz ove perspektive mo emo se seati pro losti, do ivljavati sa
da njost i, ako je uop te mogue, neizvesno gledati u budunost. To nije tako iz druge p
erspektive. U Alfi i Teti mo emo gledati u budunost kao i u pro lost. Predstojei dogaaj
i bacaju unapred svoje senke, a mi se mo emo obuiti da ih vidimo. Ova sposobnost je
poznata kao sada cenjena re - prekognicija. Mnogo su je manje po tovali kada sam j
a dobio na meksikoj lutriji. Ako u Alfi i Teti budunost mo emo videti ovde i sada, o
na mora kao prethodnicu poslati neku vrstu energije u koju se mo emo ukljuiti. Da b

i vreme moglo da po alje bilo kakvu energiju, bilo gde, ono i samo mora biti energ
ija. Pre mnogo godina, u doba kada sam eksperimentisao sa hipnozom, otkrio sam n
e to prilino udno o tome kako opa amo vreme. Kada sam svoje dvoje dece izlagao starosn
oj regresiji - vraajui ih kroz vreme - ako bi promena prizora iz sada njosti u pro los
t poela isuvi e naglo, oni bi se zateturali na svoju desnu stranu ba kao to poletimo
napred u autobusu kada naglo zakoi. Putujui unazad kroz vreme, deca su oseala da pu
tuju u svoju desnu stranu. Kada sam ih vratio u sada njost i zaustavio, dogodilo s
e suprotno: nagnuli bi se ulevo. Ovo su potvrdili mnogi moji raniji eksperimenti
sa razliitim osobama. Kasnije, kada sam hipnozu zamenio kontrolisanom meditacijo
m, eleo sam da nauim kako da se subjektivno kreem napred i nazad kroz vreme. Okrenu
o sam se licem prema istoku jer orijentalne discipline nagla avaju da nebo treba t
ako gledati, a istok mi je izgledao podjednako dobro kao i ostale strane sveta.
Onda sam se 64
65. zapitao da li bih se slobodnije kretao kroz vreme, ako bih - rukovodei se svo
jim eksperimentima pod hipnozom - stavio budunost sa leve, a pro lost sa desne stra
ne. Na ovoj planeti sunce donosi novi dan sa istoka i odnosi ga na zapad. Da sam
za vreme meditacije okrenut jugu, istok bi bio sa moje leve strane, a zapad sa
desne, ime bih bio usmeren ka planetarnom protoku vremena. Jesam li zaista otkrio
smer proticanja vremena na zemlji ili nisam, ne znam; zasigurno znam samo da se
, otkako sam poeo da se okreem ka jugu, bolje orijenti em u vremenu i lak e se kroz nj
ega kreem. * * * Pozabavimo se sada jednim krupnijim pitanjem. U ranijim poglavlj
ima nekoliko puta sam pominjao Vi u Inteligenciju. Da li je ovo neki moj neobaveza
n nain obraanja Bogu? Ne mogu da doka em ono to u upravo rei; moram govoriti polazei od
vere. Moj odgovor je ne, ja pod Vi om Inteligencijom ne podrazumevam Boga. Upotreb
ljavam velika slova za te rei jer sam pun po tovanja, ali za mene ona nije Bog. ini
se da sve to univerzum radi, radi vrlo delotvorno - bez rasipanja. Kada stavim je
dnu nogu ispred druge, ne mogu da verujem da je jedna od Bo jih preokupacija da pa
zi da se ja ne sapletem, niti da je to briga Vi e Inteligencije; to je moja briga.
Genetski sam programiran da nauim da hodam; to je Bo je delo. Sada kada sam to naui
o, rutinski koraci zavise od mene. Meutim, neki koraci u ivotu nisu rutinski i da
bih doneo odluku mo e mi ustrebati informacija koja se ne mo e dobiti putem pet ula.
Za ovo se obraam Vi oj Inteligenciji. Ponekad mi je potreban op ti savet od transcend
entnog znaaja. Za ovo se obraam Bogu. Molim se. Vidim razliite nivoe inteligencije
kao kontinuum, od ne ive materije preko biljaka, ivotinja, do oveka i Vi e Inteligenci
je i konano do Boga. Verujem da sam nauno prona ao naine za komunikaciju sa svim nivo
ima, od ne ivog do Vi e Inteligencije. Sproveo sam eksperimente pod kontrolisanim us
lovima i dokazao ih kroz ponavljanja i svako ko sledi uputstva data u ovoj knjiz
i ili ode na kurs Kontrole uma mo e ih ponovo primeniti. To je ono to podrazumevam
pod "naunim". Vei deo ostalog je mudrovanje i vera; ali ne i ovo. Evo jo samo jedno
g mog razmi ljanja: iz perspektive na e duge istorije mi, ljudi, samo to smo zavr ili j
edan stadijum evolucije. To je bio razvoj na eg mozga. S tim je sada zavr eno, to je
gotovo; imamo sve mo dane elije koje je trebalo da dobijemo. Sledei stadijum je ve u
toku: razvoj na eg uma. Uskoro e ono to se sada smatra posebnim jasnovidim mogunosti
ma biti uobiajeno za sve, kao to je danas za one koji su zavr ili kurs Kontrole uma
i itaoce koji slede uputstva u ovoj knjizi. Iz ovih razmi ljanja mo ete videti da ima
m odreen pogled na svet i na su tinu istine i stvarnosti. Sada je potpuno ispravno
da upitate: da li se slini pogledi javljaju 65
66. i kod ljudi koji zavr e kurs Kontrole uma? Ne, daleko od toga. Dozvolite da va
m dam jedan primer. Meu onima koji ostanu najprilje niji u ve bama Kontrole uma iznen
aujui je broj onih koji postaju vegetarijanci. Hari MekNajt, moj bliski saradnik,
odskora je vegetarijanac. Ja jo uvek u ivam u dobrom bifteku. 66
67. ESNAESTO POGLAVLJE KONTROLNA LISTA Kada ovladate svim tehnikama koje sam izlo i
o - ako ste poput veine diplomaca Kontrole uma - mo ete upotrebljavati nekoliko teh
nika koje vam najvi e odgovaraju, a ostale zapostaviti. Ve tinu i dobre rezultate mo e
te lako ponovo postii uz br i pregled onih tehnika koje ste mo da zapostavili. Da bih
vam u tedeo vreme, evo liste svih tehnika koje su opisane od treeg do etrnaestog po
glavlja. 1. Kako da nauite da ujutru meditirate 32 2. Kako da iziete iz svog medit
ativnog nivoa 33 3. Kako da meditirate u bilo koje doba dana 33 4. Prvi korak vi
zuelizacije: va mentalni ekran 34 5. Prvi korak dinamike meditacije 37 6. Kako da
re avate probleme putem meditacije 41 7. Kako da koristite tehniku tri prsta za tr

enutno priseanje 48 8. Koraci ka Brzom uenju 51 9. Kako pamtiti snove 60 10. Kako
da odsanjate re enje problema 60 11. Kako da se oslobodite ne eljenih navika 71 - pr
ekomerne ishrane - pu enja 12. Kako da funkcioni ete jasnovido 72 13. Kako da leite p
omou jasnovidosti 78 14. Kako da sami sebe izleite 79 15. Kako da popravite svoj b
rak 89 67
68. SEDAMNAESTO POGLAVLJE RAD PSIHIJATRA U KONTROLI UMA U nekoliko prethodnih po
glavlja Hose je objasnio Kontrolu uma i dao podrobna uputstva kako se mo e upotreb
iti. Mo ete videti da su kod Kontrole uma prisutni vrlo duboki nivoi svesti i, kao
i mnogi drugi, i vi se mo ete upitati da li se suoavate s bilo kakvim opasnostima
dok istra ujete, mo da prvi put, mone dubine sopstvenog uma. Hose i njemu bliski u up
ravi organizacije Kontrole uma tvrde da je dosada nje iskustvo pokazalo da pozitiv
ni uinci ve banja nisu praeni bilo kakvim "ne eljenim sporednim efektima", da upotrebi
mo medicinski izraz. Drugim reima, koliko je poznato Hoseu i njegovim kolegama, n
iko ko je bio na kursu nije zbog njega dospeo u lo ije stanje. Jedan od diplomiran
ih polaznika Kontrole uma, iz medicinske struke, ispitao je sigurnost Kontrole u
ma putem testa kiselosti. Re je o Dr. Klansi MekKenziju (Dr. Clancy D. McKenzie),
istaknutom filadelfijskom psihijatru i psihoanalitiaru, direktoru Filadelfijske
slu be za psihijatrijske konsultacije i lanu Filadelfijskog psihijatrijskog centra
koji ima i aktivnu privatnu praksu. On je takoe dugo prouavao jogu i druge meditat
ivne discipline, biofidbek i parapsihologiju. U sklopu prouavanja na ovom polju,
upisao se na kurs Kontrole uma 1970. godine. " eleo sam da vidim da li zaista podua
vaju jasnovidosti, kao to su mi to preneli neki moji pacijenti kojima je kurs kor
istio. Uverio sam se da tu ima neeg od jasnovidosti i od tada sam posvetio dosta
vremena i razmi ljanja da bih to dalje istra ivao." Jo dve stvari su pobudile njegov
interes za Kontrolu uma: jedan komentar Sigmunda Frojda pri kraju njegove karije
re i ne to to se desilo na jednom asu Kontrole uma. Frojd je rekao da u psihoterapij
i budunosti najvi e obeava pravac koji e pokrenuti energije pacijenta. Dr. MekKenzi j
e jasno video ljude kako na asu Kontrole uma upotrebljavaju energije za koje nisu
ni predpostavljali da ih poseduju. Ali, jo ne to je primetio na ovom asu: "Od tride
set osoba, troje je bilo emotivno uznemireno, a tu je bila i etvrta, ija je stabil
nost dovedena u pitanje. ta je bio razlog? Da li kurs ubrzava du evne bolesti ili s
u oni bili bolesni i pre dolaska? Da li su moji neurotini pacijenti kojima je kur
s koristio samo imali sree?" Najpraktiniji nain da se to sazna, razmi ljao je, bio je
da se ljudi testiraju pre i posle kursa. Test se sastojao u pa ljivom posmatranju
psiholo ki najranjivijih. Tako su se on i kolega Dr. Lens S. Rajt (Lance S. Wrigh
t), profesor psihijatrije na Univerzitetu u Pensilvaniji, upustili u istra ivanje.
Za sledee etiri i po godine, 189 psihijatrijskih pacijenata se dobrovoljno javilo
za obuku u Kontroli uma. Da bi test bio uverljiviji, primenili su jo podrobnije
istra ivanje na onima iz grupe koji su bili 68
69. psihotini ili na granici psihotinosti, kao i onih koji su se oporavili od psih
oza. Njih je bilo 75. Zbog ve zapa enog korisnog uinka kursa na zdrave ljude, za Dr.
MekKenzija i Dr. Rajta rezultati ovih testova nisu bili iznenaenje. Psihijatrijs
kim pacijentima stalno se pobolj avalo mentalno zdravlje. Onima koje interesuje st
roga racionalnost i precizna kontrola naunog istra ivanja, evo nekih detalja. Od 75
pacijenata iz grupe neuravnote enih, 66 su bili pacijenti Dr.MekKenzija. Stoproce
ntno su predstavljali njegove psihotine i pacijente na granici psihotinosti koji s
u eleli da pohaaju kurs. Na poetku istra ivanja, pacijente su oprezno slali jednog po
jednog, kako bi ih izbliza pratili u sluaju bilo kakvih znakova bolesti na njima
ili u razredu. Pored toga, prema reima Dr. MekKenzija, slali su ih za vreme "nji
hovih stabilnijih perioda". Kasnije je otkrio da pacijente mo e da alje i dok su u
manje stabilnim periodima; etvoro je oti lo u vreme svojih aktivnih deluzija. Jo kas
nije, mirno je slao po nekoliko neuravnote enih pacijenata istovremeno, neki put es
t ili vi e njih. Kao deo istra ivanja, testirao je 58 pacijenata pre i posle kursa d
a utvrdi kakve promene mo e da prouzrokuje. Test "The experiential world inventory
" sadr i 400 pitanja koja treba da odmere kako pojedinac opa a stvarnost - slino uveno
m Ror ahovom testu pomou tablica sa mrljama mastila i boja, ali u pisanoj formi. Ra
zlika izmeu rezultata pre i posle kursa je impresivna: 36 je pokazalo dramatino po
bolj anje u opa anju stvarnosti, 21 je ostalo otprilike na istom, a 1 je pokazao pad
. Osoba iji je rezultat bio u padu bio je dvadesetdevetogodi nji katatonini shizofre
niar koji je - prvi put u ivotu - prestao da uzima lekove i poeo da izlazi s devojk

om. "Kliniki", zakljuio je Dr. MekKenzi, "imao je vi e emocionalne energije i bolje

je izgledao dok je i ao na obuku. Meutim, izlasci su stvorili konflikt i postao je
uznemiren dve nedelje posle kursa. Hospitalizacija nije bila neophodna." Naravno
, svi pacijenti su bili pod psihoterapijom - mnogi godinu i vi e - to je Dr. MekKen
ziju dalo izuzetnu priliku da uoi kakve su stvarne klinike promene nastupile posle
kursa. Evo neeg od onoga to je prona ao: Jedan tridesetogodi nji pacijent, shizofrenia
r, ranije je verovao da mu neko telepatski alje naredbe da nekoga ubije. Sreom, ni
kada nije uspeo da nae pravu osobu. Za vreme terapije posle kursa prvi put je bio
u stanju da razgovara o svojim deluzijama. Njegova emocionalna energija je bila
mnogo vea i imao je jasnije poglede na ivot. Uskoro se vratio na studije i odbran
io doktorsku tezu. "Njegova sposobnost da to uradi bila je direktno povezana s p
ohaanjem kursa", objasnio je Dr. MekKenzi. Od dvadesetosam pacijenata koji boluju
od razliitih oblika depresije (involutivne, psihotine, shizo-afektivne i manino-de
presivne) dvadeset estoro se osealo bolje posle kursa. Druga dvojica, koja su izves
tila da se oseaju jo depresivnije, ne samo da su pokazali bolji rezultat na upitni
ku, ve su, kao i ostali, bili u stanju da rade na problemima s kojima prethodno n
isu mogli da se suoe. 69
70. Dvadesetjednogodi nja devojka je odluila da izvr i samoubistvo i bila je u ranom
stadijumu akutne psihoze. Uveravala je Dr. MekKenzija da joj, to god da uradi, ne
mo e pomoi; izvr ie samoubistvo u svakom sluaju. On joj je preporuio da pohaa kurs. Do
raja nedelje bio je "krajnje zaprepa en; ona je reagovala bolje nego bilo koji drug
i pacijent. Bila je to jedna od najdramatinijih remisija koje sam ikada video." P
rona la je novi mir, bila je racionalnija i njene misli vi e nisu jurile as u jednom a
s u drugom pravcu. Podjednako je va no da je vei deo njenog pesimistinog tereta nest
ao. U klinikom izve taju, Dr. MekKenzi i Dr. Rajt ka u: "Hospitalizacija i velike doz
e medikamenata nisu mogle toliko da je smire. Ponovila je kurs dve nedelje kasni
je i pobolj anje je ponovljeno. Promene su bile dramatine; sledeih est meseci bila je
u stanju da bolje sarauje u terapiji". Godinu dana kasnije, Dr. MekKenzi je smat
rao da se potpuno oporavila od akutnog oboljenja. Psihoze su, naravno, ozbiljni
mentalni poremeaji. Neuroze su mnogo manji poremeaji. Od 189 pacijenata koji su po
haali kurs Kontrole uma, 114 su imali samo neurozu. Svima je kurs koristio. Sumir
ajui svoje klinike nalaze u prethodno spomenutom dokumentu, lekari su zapisali: "O
ni koji su posle obuke nastavili da ve baju Kontrolu uma bili su u stanju da njome
uveliko izmene svoj ivot, ak i oni koji nisu ve bali mogli su da je upotrebe u vrem
e kriza, kada su morali da se suoe sa stresom ili kada su morali da donesu va ne od
luke. Za sve je to izgledalo kao iskustvo irenja svesti, otkrie da mogu upotrebiti
svoj um na razliite naine. Grupni entuzijazam pri kraju kursa se uveao i veina je o
setila jau emocionalnu energiju. Grupa neuravnote enih takoe je pokazala impresivnu
kliniku promenu. Samo se spomenuti dvadesetdevetogodi njak koji je tek poeo da izlaz
i jo vi e uznemirio, a ostali su iz obuke izvukli bar neke koristi. Mnoge apatine os
obe malog ili gotovo bez emocionalnog odziva, prvi put su se neim odu evile. Izgled
alo je da zaista posle kursa postoji promena u emocionalnoj energiji i pobolj anje
u reakcijama. Imali su pozitivniji stav prema svojoj budunosti a neki su bolje r
azumevali svoje psihotike procese. Deluzivni pacijenti su, sasvim izvesno, bili m
anje deluzivni posle obuke. Smanjena je napetost a uveano opu tanje. Pacijenti su n
auili da se oslone na sopstvene snage da shvate, suoe se s problemima i re e ih, a s
posobnost da to sve urade dala im je vi e sigurnosti." Kako su svi sem jednog od 1
89 pacijenata imali koristi od kursa, Dr. MekKenzi zakljuuje da je kurs vi e nego s
iguran i od koristi; mo e biti bezgranino koristan kao sastavni deo psihoterapije.
Sada skoro svi njegovi pacijenti pohaaju kurs. Neki od njih su uz pomo tehnika Kon
trole uma skratili trajanje svoje terapije za dve godine. 70
71. Jedna od tehnika, Kontrola snova, "mo e se pokazati kao jedan od glavnih probo
ja u psihijatriji. To je brz i pouzdan nain za razumevanje i re avanje problema." U
puen u Frojdovu analizu, Dr. MekKenzi ne vidi sukob u nainu na koji frojdovci tumae
spontane snove i u tome kako diplomirani polaznici Kontrole uma tumae svoje prog
ramirane snove. " elja u frojdovskom snu postaje elja za odgovorom", obja njava. Meuti
m, on upozorava: "Neophodno je obezbediti da nesvesna elja sna ne istisne svesnu e
lju za dobijanjem odgovora." Pacijentkinja koja je neko vreme bila na terapiji k
od Dr. MekKenzija pozvala ga je da mu javi da e biti sme tena u bolnicu usled bolov
a u grudima i stomaku. On joj je rekao da umesto toga doe na psihijatrijsku klini

ku. Poziv ga nije iznenadio. Jo je ranije primetio ta se pribli ava. Njeno mentalno
stanje se pogor avalo. Na psihijatrijskoj klinici, Dr. MekKenzi ju je uputio da pr
ogramira san tako da dobije odgovor na etiri pitanja: U emu je problem? Gde je? ta
je njegov uzrok? Kako ga se mogu osloboditi? Evo ta je sanjala: zajedno sa mu em i
njihovo troje dece vozila se vijugavim putem. Poeo je da pada sneg i kola su skli
znula s puta. Uskoro, kola su bila prekrivena snegom. Mu joj je rekao da ugasi mo
tor; zatim je do lo osmoro ili desetoro ljudi iz grada da ih otkopa. Kad su se izv
ukli iz kola njihovo troje dece je nestalo. Ne to dalje, put je postajao slepa uli
ca. Drugi put se nastavljao pod pravim uglom na drugi put, opet pod pravim uglom
, koji je opet vodio u jo jedan put - autoput, takoe pod pravim uglom. Po to je uo nj
en san, Dr. MekKenzi je posumnjao da ona opisuje crevni trakt i zamolio je da na
crta mapu "vijugavog puta". To je i uinila i, sasvim sigurno, put je prilino sledi
o tok ljudskog crevnog trakta - u odgovarajuoj proporciji. tavi e, kasniji medicinsk
i pregledi su pokazali poremeaj u taki koja je tano odgovarala mestu na kome su kol
a skliznula s puta - tamo gde tanko crevo prelazi u debelo. Drugim recima, san o
ve ene (koja skoro ni ta nije znala o anatomiji ne zavr iv i ni srednju kolu) tano je uka
zao na poremeaj u segmentu od 2,5 cm od oko 6 metara dugog ljudskog crevnog trakt
a. I jo ne to: sneg je, prema simbolici njenog sna, bio mleni proizvod koji je prouz
rokovao uznemirenje creva i na neki nain izazvao poremeaj. Savet njenog mu a da iskl
jui motor bio je - ponovo simbolino - najbolji savet koji je mogla dobiti: znaio je
"zatvori dovod goriva telu; prestani da jede ". Osam ili deset osoba koje su ih o
tkopale su, jezikom sna, prsti para ruku. Ovo mo e predstavljati leenje dodirom ili
hirurgiju. Iznenadni nestanak dece bio je ispunjenje elje. elela je da joj se skl
one s puta kako bi vi e mu evljeve pa nje imala za sebe. Dr. MekKenzi ju je prebacio u
bolnicu jer je takav crevni poremeaj zahtevao neodlo nu hirur ku intervenciju. Meutim
- naoru ana razumevanjem svog sna i znanjem o premoi uma nad telom koje je dobila
na asovima Kontrole uma, i 71
72. oekujui, osim toga, operaciju - poela je da se oslobaa poremeaja. Jedan sat nakon
to je Dr. MekKenzijeva dijagnoza zasnovana na snu medicinski potvrena u bolnici,
ona se potpuno oslobodila poremeaja i operacija joj nije bila potrebna. Njen hiru
rg je bio zapanjen. Dr. MekKenzi je kasnije saznao da je ova ena ve imala etiri put
a u poslednjih dvadeset godina operacije usled crevnih poremeaja, i njen hirurg m
u je rekao da je to svaki put bilo na istom mestu. Izgleda da je ona nauila da pr
ouzrokuje bolest kad god je to bilo psiholo ki potrebno. Drugom prilikom, osamnaes
togodi nja erka ove ene do la je kod njega zbog problema - bila je u drugom stanju ali
ne i udata. "Zaboga, ta da radim?", upitala je. Opet je savetovao da se do odgov
ora doe putem Kontrole snova. U njenom snu se pojavio jedan mu karac. On je rekao:
"Rodi dete, saekaj tri godine, udaj se, a zatim se preseli u drugu dr avu." "Ja joj
nisam mogao dati bolji savet", rekao je Dr. MekKenzi. Stopa razvoda meu tinejd eri
ma je 80%, tako da je tri godine ekanja kod kue bilo logino. Taj ovek je bio prava o
soba za nju, ali za uspe an brak bolje bi bilo da odu dalje od kue i roditelja." U
drugom sluaju Kontrola snova je dovela do potpuno nove terapijske tehnike koja je
skratila vreme terapije za nekoliko godina. Problem ove pacijentkinje bio je u
tome to je, kad god bi njen mu zakasnio na veeru vi e od deset minuta, povreivala svoj
e rune zglobove. Mesecima je Dr. MekKenzi poku avao da joj objasni da, reagujui na k
a njenje svoga mu a, u stvari pre ivljava oseanje iz detinjstva koje se javljalo kada n
jen otac, alkoholiar, ne bi do ao kui. Kad to jednom shvati, prestae da povreuje svoje
rune zglobove, ali obja njenja Dr. MekKenzija nisu uspevala da prodru do nje. Kako
su stvari i le, enu su oekivale jo dve godine terapije, dva puta nedeljno. Dr. MekKe
nzi je preporuio da programira san. Ispostavilo se da je njen san bio iznenaujue kr
eativan, to je preko noi re ilo problem. Sanjala je kako je Dr. MekKenzi snimio, za
nju veoma uznemirujue izjave. Kod kue je preslu avala ovaj snimak, snimajui istovreme
no, na drugoj traci, i sopstvene reakcije. Zatim je drugu traku dala Dr. MekKenz
iju da je saslu a i protumai. Na svako od njegovih tumaenja uzvikivala bi: "O, kako
sam glupa!" Njegova tumaenja su istakla da je ona me ala dve razliite stvarnosti, pr
o lu i sada nju. Zahvaljujui snu, prvi put je to shvatila. Vi e nikada nije povredila r
une zglobove. "Ovaj izuzetno programirani san je potpuno izleio pacijenta. Kontrol
e pacijenta u sledee tri godine potvrdile su njeno dobro stanje", izvestio je Dr.
MekKenzi. Drugi pacijent je patio od klaustrofobije i vi e od godinu dana se bori
o da doe do njenog uzroka. Ispostavilo se da je uzrok vrlo zanimljiv. U programir

anom snu, sa jo tri osobe na ao se u pravougaoniku omeenom konopcem. U uglu izvan ov

og 72
73. pravougaonika, nalazio se jo jedan, manji, takoe omeen konopcem. Svi su poku aval
i da izau iz veeg pravougaonika kroz manji. Znaenje ovog sna postaje jasno ako vee p
odruje shvatite kao matericu, a manje kao njen grli. Izvan omeenog prostora je bio
zeleni pa njak s kravama (dojke). Jedan od pacijentovih drugova potrao je prema man
jem pravougaoniku, ali zaustavila ga je nevidljiva prepreka (zid materice). Bliz
u kope na njegovom kai u bila je zakaena niska limenih konzervi (pupana vrpca). Pacij
ent je znao da bi morao nekako da izae odatle, ali je odluio da prvo pusti ostale.
To mu je stvorilo oseaj nervoze, kao kad dr ite govor - ne to to je znao da mora da u
radi, ak iako mu prouzrokuje stres i nervozu (trauma raanja) - ali ekalo ga je olak a
nje kada se zavr i. Ostalo troje u pravougaoniku bila su njegova braa i sestra. Ova
j san mu je dao potreban uvid u njegovu klaustrofobiju. Ono to ovaj san ini naroito
zanimljivim nije to to osobu vraa u prenatalno stanje - to je dosta uobiajeno - ve t
o upuuje na "nevidljivu prepreku". Da li ovo, pita se Dr. MekKenzi, nagove tava mog
unost jasnovidosti pre roenja? Dr. MekKenzi ne savetuje samo svoje pacijente da up
otrebljavaju Kontrolu uma, on je i sam upotrebljava da bi pomogao svojim pacijen
tima. "Kada koristim Kontrolu snova do mene dopiru zaprepa ujue mudrosti." Jedne noi
programirao je san u vezi s pacijentom koji je dolazio na psihoanalizu, mladiem o
d dvadesetsedam godina koji dve godine nije iza ao sa devojkom. ene su protiv njega
, osim toga ne donose ni ta dobro. U svom snu Dr. MekKenzi je uo samog sebe kako go
vori: " to se mene tie, sasvim je u redu ako nikad ne bude imao heteroseksualni odno
s." Kada se sledei put pacijent alio na ene, Dr. MekKenzi je upravo to rekao. Delov
alo je. Pacijent se zapanjio. Izbegavanje ena bio je njegov nain da se suprotstavi
leenju - sada mu to vi e ne vredi. Pored toga, uspaniio se pri pomisli da vi e nikada
nee imati zdrav odnos sa enom. Te noi ga je imao. Dr. MekKenzi, koji je postao kon
sultant Silva metoda Kontrole uma, i dalje traga za novim nainima upotrebe Kontro
le uma za pobolj anje i ubrzanje psihijatrijskog leenja. Istovremeno, istra uje i mog
unosti upotrebe Kontrole uma u mnogo irim podrujima medicinske prakse - u dijagnost
iciranju oboljenja. Prvi korak u ovom istra ivanju je nala enje naina za merenje pouz
danosti rada na sluajevima, tehnike Kontrole uma. Posle tri godine istra ivanja, ve
ruje da je blizu onoga to naziva "potpuni istra ivaki model", onaj koji uklanja sve
druge promenljive i procenjuje samo izabrane modele. Njegova namera je da nae nain
za medicinsku upotrebu tehnike rada na sluajevima. Dijagnosticiranje u medicini
ponekad ukljuuje istra ivake operacije ili lekove koji mogu prouzrokovati neugodnost
i ili opasnosti za pacijenta - a nijedna dijagnostika tehnika nije uvek ispravna.
Jasnovida dijagnoza nee biti opasna za 73
74. pacijenta ukoliko se omogui dokazivanje njene pouzdanosti. Dr. MekKenzi radi
upravo na tome. 74
75. SLUAJ A: ZNAAJNO: Svrha ovog eksperimenta je da pravilno otkrije mesto nepravi
lnosti ili bolesti. Molimo vas da ograniite svoj rad na otkrivanje ne utiui na bole
st tokom eksperimenta. Uputstvo: 1. Debi Vekio (Debbie Veccio) ima 23 godine i iv
i u Majamiju, Florida. Ona ima zdravstveni problem u emu joj mo da mo ete pomoi. Molim
vas da uete u va nivo Kontrole uma i naslikate ili zamislite Debi ispunjeni eljom
da odredite mesto oboljenja. Kada budete smatrali da vam je to po lo za rukom, pop
unite samo JEDAN krug na dijagramu A, najbli i mestu za koje ste osetili ili pretp
ostavili da je ono pravo. Va no upozorenje: ako popunite vi e od jednog kruga na dij
agramu, va odgovor nee biti uzet u obzir. Tek po isteku pauze od 10 minuta mo ete pr
ei na sluaj B. 75
76. SLUAJ B: 2. Sintija Koen (Cynthia Cohen) ima 21 godinu i ivi u Majamiju, Flori
da. Ona ima zdravstveni problem u emu joj mo da mo ete pomoi. Molim vas da uete u va niv
o Kontrole uma i naslikate ili zamislite Sintiju, ispunjeni eljom da odredite mes
to oboljenja. Kada budete smatrali da vam je to po lo za rukom, popunite samo JEDA
N krug na dijagramu B, najbli i mestu za koje ste osetili ili pretpostavili da je
ono pravo. Po to priroda ovog eksperimenta ukljuuje samo otkrivanje, nemojte delova
ti na izleenje. 76
77. Svoj istra ivaki model prvi put je probao u razredu od 30 polaznika Kontrole um
a. Tanost rezultata je bila vea od stepena verovatnoe 200:1. Bio je ohrabren, ali el
eo je da usavr i svoje metode i da obezbedi kompjutersko praenje rezultata. Proveri
o je svoje planove u statistikom odeljenju Univerziteta u Pensilvaniji gde su se

slo ili da je zaista uklonio sve "promenljive" koje smetaju jasnovidom istra ivanju
i da e njegova merenja biti tana. Publikacija Kontrole uma objavila je crte e dva lj
udska tela sa krugovima koje itaoci treba da oznae. Dato im je, kao u radu na sluaj
evima, ime, starost, pol i mesto boravka dve bolesne osobe. Ono to im nisu dali, t
o ni sam Dr. MekKenzi nije znao, bila je priroda bolesti. Lekar s Floride koji m
u je dao ove sluajeve trebalo je da to otkrije tek po to pristignu rezultati. Za no
vi istra ivaki model bitno je obraditi dva sluaja umesto jednog, to Dr. MekKenziju om
oguava da izbaci sva nagaanja. Na primer, ako pacijent A, a ne pacijent B, ima ozl
edu na levom no nom zglobu, svaki upisani krug na levom zglobu noge pacijenta B bi
bilo nagaanje. Ako je 5 italaca pogodilo da se radi o zglobu pacijenta B, mo e se p
retpostaviti da e se podjednak broj italaca opredeliti za zglob pacijenta A. Sada
pretpostavite da je 50 italaca oznailo levi zglob pacijenta A. Dr. MekKenzi bi od
tog broja 5 zanemario kao nagaanje i zakljuio bi da je 45 njih funkcionisalo jasno
vido. Kompjuter bi zatim odredio statistiki znaaj rezultata. Da bi ovo uspelo, slua
jevi moraju biti razliiti. Da oba imaju povreene zglobove leve noge, metod iskljuiv
anja odgovora koji nisu dobijeni jasnovidim delovanjem ne bi se mogao upotrebiti
. Lekar s Floride je pogre io; pribavio je dva sluaja koji, kako se ispostavilo, im
aju povrede istih delova tela. Dr. MekKenzi je morao da promeni svoje planove i
da rezultate proui na neki drugi nain. Umesto da uporedi sluaj A sa sluajem B, upore
dio je broj tanih odgovora sa sledeim najveim brojem odgovora. Mada mu je kompjuter
pokazao da su rezultati mogli biti sluajni samo u jednom od skoro milion sluajeva
, on jo uvek ne smatra svoj eksperiment zavr enim jer se njegov istra ivaki model nije
mogao slediti. U njegovom modelu ima mnogo vi e elemenata nego to je ovde naznaeno
i on je izveo mnoge druge eksperimente koji su dali ono to naziva "statistiki znaaj
nim rezultatima". Celokupan njegov projekt toliko je znaajan da emo sigurno jo uti o
njemu kada usavr i svoje tehnike. Umesto da jednostavno oznae krug koji ukazuje na
mesto oboljenja, diplomiranim polaznicima Kontrole uma dae liste medicinskih obo
ljenja na proveru, obezbeujui tako specifinu dijagnozu. "Ova preliminarna istra ivanj
a", ka e, "ukazuju na visoke nivoe statistikog znaaja. Ipak, nisam spreman da iz nji
h izvlaim zakljuke. Neophodno je jo mnogo napornog rada. Ako i sledea istra ivanja bud
u podjednako ohrabrujua, mo da emo uspeti da omoguimo jasnovicima da poma u lekarima u
postavljanju dijagnoza na naine mnogo pouzdanije od onih kojima se sada slu imo. Ov
o bi 77
78. mogao biti pravi napredak u medicini. Suvi e je rano da bih to mogao da tvrdim
, ali tome stremim u svom radu." Direktor istra ivanja Kontrole uma, Vilfred Han (
Wilfred Hahn), biohemiar i biv i predsednik Fondacije za nauku o umu gaji iste nade
kao i Dr. MekKenzi. "Jo od 19. stolea, od kada se naunim metodima potkrepljuju psi
ho istra ivanja, nekontrolisane (ponekad i nepoznate) "promenljive" dovodile su u
pitanje i sama otkria. Da li e Dr. MekKenzi ostvariti napredak u medicini, kako sa
m ka e, tek ostaje da se vidi. Ali, verujem da je ve postigao napredak u svom istra i
vakom metodu. Od svih prikupljenih podataka, on mo e izdvojiti psihike reakcije - mo e
odstraniti sve otpatke, ostavljajui samo ono to eli da izuava, kao to hemiar koji izu
va jedan trag elementa u vodi mo e da odstrani vodu i sve ostale elemente izuzev o
nog koji eli da proui." 78
79. OSAMNAESTO POGLAVLJE PORAST SAMOPO TOVANJA "Gubimo isuvi e vremena potcenjujui sa
mi sebe. Kada bismo bar pola tog vremena proveli istra ujui u svom umu kako da se s
uoimo sa ivotom, otkrili bismo da smo mnogo jai nego to mislimo", rekla je pevaica i
igraica Kerol Lorens, u listu "Chicago Tribune", 14. novembra 1975. godine. Ona j
e zavr ila kurs Kontrole uma na preporuku pevaice Margerit Pjaca, diplomiranog pola
znika. Zaista, mnogi od nas su sputani uskim idejama o tome ko smo i ta mo emo da u
radimo. Uskoro ete do iveti radost razbijanja tih ogranienja i pronala enja novih slob
oda izvan njih. Kada shvatite za ta ste sve sposobni, va e samopo tovanje e porasti. N
a ovu su temu raene brojne studije, s poznatim rezultatima, u kojima nalazimo irok
e grupe ljudi - od onih koji nemaju naroitih problema do onih ije se samopouzdanje
oigledno raspada - od studenata do alkoholiara, narkomana, kriminalaca i sirotinj
e koja ivi od socijalne pomoi. Pogledajmo prvo studente. Predavanja Kontrole uma s
u odr ana, i to esto, kao sastavni deo nastavnog programa, na dvadesetetiri koled a i
univerziteta, esnaest srednjih i osam osnovnih kola. Mogli biste oekivati da isti k
urs, predavan na isti nain u razliitim kolama studentima razliitog doba i razliitog k
ulturnog i ekonomskog profila, daje razliite rezultate. Nije tako - rezultati su

toliko ujednaeni da se sa sigurno u mo e tvrditi da se u osnovnim crtama mogu predvide

ti. Uvedite Kontrolu uma u kolu i rezultat su studenti jaeg samousmerenja, i s izr
a enijim samoodreenjem usled pobolj ane sposobnosti za samostalno re avanje problema. D
rugim reima, s jaim egom. Ovo je nauno utvrdio Dr. D ord de So (Dr. George de Sau), bi
v i direktor obrazovnog istra ivanja za Silva metod Kontrolu uma, prethodno direktor
Savetovali ta i istra ivanja na Area Community College u Vilijamsportu, Pensilvanij
a. Prvi test, 1972. godine, obavljen je u gimnaziji u Halahanu (Filadelfija), gd
e je 2.000 studenata pohaalo kurs. Nedelju dana pre i dve nedelje posle kursa, gr
upi od 220 nasumice odabranih studenata dati su kolski upitnici o linosti16 sa 140
pitanja koja podrobno otkrivaju kakvu predstavu osoba ima o samoj sebi. Ovaj pr
esek linosti mo e se tada nacrtati kao vrsta portreta sa etrnaest svojstava - pustol
ovan, hedonista, samouveren, itd. Ovaj test ima iroku upotrebu pri istra ivanju i s
avetovanjima. Predstave koje su ovih 220 studenata imali o sebi uklopljene su u
jedinstven profil grupe, radi uporeenja pre i posle kursa. Rezultati: znatan poma
k ka veoj snazi ega, samouverenosti i stalo enosti, udaljavanje od nestrpljivosti,
nesigurnosti i ravnodu nosti. Studenti se nisu izmenili u pogledu ravnote e izmeu dom
inacije i 16 Upitnike je izdao Institut za ispitivanje linosti i sposobnosti (Ins
titute for Personality and Ability Testing). 79
80. potinjenosti, ne nosti i grubosti. Sve ovo je doprinelo tome da ovi studenti im
aju vi e po tovanja prema sebi posle kursa Kontrole uma, nego pre. Prirodno, s prome
nom ivotnog obrasca, na pogled na same sebe menja se iz dana u dan. Da smo nasumic
e odabranoj grupi dali test i zatim ga ponovili tri nedelje kasnije, primetili b
ismo izvesne promene. Autori testa su i ovo prouavali. Normalno je oekivati izvesn
e sluajne promene i njihova je stopa proraunata. Da bi se ocenili rezultati iz Hal
ahan kole bilo je neophodno odrediti koliko su promene iz izve taja vee od onih koje
su izazvane sluajem. Evo ta je otkriveno: Da bi sluajem nastale pozitivne promene
u snazi ega poput onih koje donosi Kontrola uma u Halahan koli - test bi se morao
davati vi e od hiljadu puta, nasumice izabranoj grupi - vi e od hiljadu puta da bi
se podudarila promena u samouverenosti, vi e od hiljadu puta da bi se podudarila p
romena kod stalo enosti. Razliku je stvorila Kontrola uma, a ne sluaj. Za vreme kur
sa, D o Klark, reporter lista "Philadelphia Daily News" intervjuisao je neke stude
nte u toku pauze za ruak. U lanku koji se pojavio 27. septembra 1972. godine citir
ao je trinaestogodi nju Keti Bredi koja je grickala nokte od svoje osme godine: "G
rickala sam ih kad god sam bila nervozna. Dok sam jutros bila u uionici po elela sa
m da ih grickam, ali nisam to uinila. U sebi sam pomislila: 'Nemoj da gricka nokte
.' Zatvorila sam oi i opustila se." Pat Ajzenlor mu je rekla da je odolela elji da
se potue s mlaim bratom, to se skoro nikada ranije nije desilo. "Rekla sam sebi: '
Nema svrhe razbesneti se. Za to se tui?' I nisam to uinila. Jutros sam se takoe oslob
odila glavobolje i to govorei samoj sebi da je se oslobaam. Znam da zvui udno, ali d
eluje." Uporedimo sada rezultate iz ove kole sa druge dve studije, prve iz Lorens
vila, Katolike kole iz Pitsburga, i druge iz Sent Fidelisa, Katolike kole za sve tenik
e. I u Lorensvilu i u Sent Fidelisu, kao i u Halahanu, najvea promena kod studena
ta bila je u snazi ega. tavi e, ova promena je bila jednoobrazna - u svakoj koli pro
fil grupe se toliko popravio da bi se isto moglo dogoditi sluajno samo jednom u h
iljadu puta. Isti stepen promene desio se u stalo enosti i u Halahanu i u Lorensvi
lu, a ne to manji u Sent Fidelisu. Razliiti stepeni promene u samouverenosti, svi v
rlo pozitivni, dogodili su se u sve tri kole. Otkria, delimino ovde navedena, nisu
sasvim zadovoljavala Dr. de Soa. Iako su ga obradovali pozitivni rezultati a jed
noobraznost koristi od Kontrole uma otklonila sumnje, ne to je nedostajalo. Testir
anje grupe pre, i dve nedelje posle kursa Kontrole uma, ne otkriva da li e ta kor
ist biti trajna; testiranje etiri meseca posle kursa bi to pokazalo. Dr. de So ga
je sproveo u Lorensvilu i Sent Fidelisu - i suoio se s nekim iznenaenjima. U svim
navedenim karakteristikama - snazi ega, samouverenosti, stalo enosti - studenti o
be kole popravili su se daleko vi e u etvoromesenom periodu nego u one dve nedelje ne
posredno po zavr etku kursa. U svom izve taju o ovim istra ivanjima Dr. de So je zaklj
uio: 80
81. "Mo da se promene koje su se dogodile kod navedenih studenata u njihovim razlii
tim obrazovnim okvirima mogu najbolje proceniti iz perspektive kao to je ona koju
ima D on Holt, vaspita i autor. On smatra da proces obrazovanja esto poduava glupost
ima to doprinosi poveanju anksioznosti, oseanju krivice i skoro neprekidnom oslanja

nju na spoljnu potvrdu ili osporavanje - sve su to uslovi koji stvaraju pokorno,
neurotino i robotizirano pona anje, i niim ne podspe uju obrazovanje ili ljudski razv
oj. Postoje razumni osnovi za verovanje da se isti uslovi nalaze i u ostalim dru t
venim institucijama. Izneti podaci proiza li iz istra ivanja ukazuju, bar iz obrazov
ne perspektive, sve u, sprovodljivu alternativu. Faktor promene koji je uporan i j
ak posle obuke Kontrole uma je taj koji vr i pomeranje ka unutra njim repernim takama
- drugi nain da se izrazi spoznaja sopstvene vrednosti i znaajan korak ka samokon
troli nasuprot spoljnoj kontroli, od strane drugih." U veini kola u kojima se pred
aje Kontrola uma svi uitelji su obavezni da zavr e kurs. Razlozi - svi sem jednog dovoljno su oigledni, uzimajui u obzir koristi od obuke. Uitelji postaju manje ner
vozni, strpljiviji, a studenti lak e provode vreme na njihovim asovima. Dobro je po
znato da uitelj koji malo oekuje od svojih uenika malo i dobija, a onaj koji oekuje
vi e i dobije vi e. Uitelj obuen u Kontroli uma imao je direktno iskustvo u onome to u e
trnaestom poglavlju Hose naziva "kosmika lista prava" ija se nadle nost prostire irom
ljudskog roda. Jedan ovako obuen uitelj nee nikad ismejavati neiju "mentalnu opremu
" - isuvi e je dobro upoznat sa ogromnim delokrugom svakog ljudskog uma da bi to ui
nio. Usled toga postaje bolji uitelj, ak i ako njegovi aci nikada nisu uli za Kontro
lu uma. Meutim, kada su i aci i uitelj pro li obuku u Kontroli uma, u razredu se dogaa
ju sjajne stvari. Nastavnica srednje kole iz Bufala poduava svoje ake da se "usklad
e" prema D ord u Va ingtonu i drugim linostima iz pro losti kako bi im pomogle da ue istor
iju, upotrebljavajui tehnike koje su nauili na zavr nim asovima Kontrole uma, kada su
obraivali sluajeve. Na taj nain do ivljavaju istoriju. A da bi im pomogla kasnije, d
ok budu polagali testove, "pode avaju" se prema njoj i nalaze potvrdu svojih odgov
ora. Druga uiteljica na nivou koled a upuuje svoje studente da se "podese" na filozo
fe radi obja njenja onih mesta koja su im u njihovim radovima nejasna. "To deluje!
", izjavljuje. Gospoa Liti, predava Kontrole uma u Vird inija Biu, nalazi posebno zad
ovoljstvo u poduavanju mladih od sedam do sedamnaest godina. Neka od njenih iskus
tava izneta su u lanku pod naslovom "Uenici napreduju posle kursa Kontrole uma" ko
ji je objavljen u listu "Ledger Star" iz Norfolka (16. jul 1975.). Jedan od njen
ih uenika bio je na leenju od hiperkineze. Majka ovog hiperaktivnog mladia je izjav
ila: "Posle kursa promene su bile apsolutno fantastine. Moj sin je bio u 81
82. stanju da prekine sa uzimanjem lekova a njegove ocene su se popele sa C na A
. Kontrola uma mu je dala saznanje da ima mo da se promeni." I ocene drugog uenika
iste kole skoile su sa C pre kursa na A posle kursa. Neka druga uenica padala je n
a testovima izgovora. Posle kursa imala je ocenu A na svim testovima izgovora, a
za godinu dana njena sposobnost itanja skoila je sa nivoa etvrtog razreda na nivo
devetog razreda. Nije postojao praktian nain da se uporede oni koji su izabrali da
idu na kurs sa onima koji to nisu uinili, ili da se kasnije izmeri razlika izmeu
te dve grupe, jer na sve tri kole na kojima je Dr. De So sproveo testove pre i po
sle kursa skoro svi studenti su se opredelili za Kontrolu uma. Ovakva mogunost se
, meutim, pojavila na Univerzitetu Skrenton u Skrentonu, Pensilvanija. Profesor D
onald L. End l (Donald L. Angell) sa Grupe za Ljudske potencijale ponudio je diplo
miranim studentima kurs na Savetovali tu za rehabilitaciju. Dovoljan broj studenat
a je odluio da ne ide na kurs tako da je bilo mogue prouiti razlike. Dali su test s
lian onome koji je kori en u srednjim kolama - mada prilagoen odraslima - za 35 studen
ata koji su pohaali kurs i 35 koji nisu. Razlike izmeu ove dve grupe pokazale su s
e i pre poetka kursa. Oni koji su se opredelili za pohaanje kursa bili su, prema r
ezultatima testa, spremniji za nova iskustva i vi e okrenuti sebi. Oni koji nisu el
eli kurs, bili su tradicionalniji, vezani obiajima i pravilima, i praktini. Mesec
dana posle kursa, obe grupe su ponovo testirane i osim to su se prvobitne razlike
zadr ale, pojavile su se nove, vrlo znaajne. Grupa koja je pohaala kurs bila je emo
cionalno stabilnija i zrelija, samouverenija i opu tenija od druge grupe. Ukratko,
ovo prouavanje ukazuje na to da su oni iji je izbor da pohaaju kurs Kontrole uma r
azliiti od onih koji to ne izaberu i da im kurs koristi. Dok je uzlet ka samopo tov
anju va an za svakoga, od ivotne va nosti mo e biti za narkomana koji se bori da bi se
oslobodio ove zavisnosti. Kontrola uma ima ogranieno iskustvo sa narkomanima, ali
se to iskustvo pokazalo uputnim. Pol Grivas (Paul Grivas), jedan od direktora C
entra Kontrole uma na Menhetnu, eleo je da vidi ta Kontrola uma mo e da uini za narko
mane. Dobrovoljno je poeo rad sa etiri narkomana, dvojicom koji su uzimali metadon
i dvojicom koji jo uvek uzimaju heroin. Prva dvojica su smatrala da je kurs kori

stan ali nije ih oslobodio metadona. Metadon stvara izuzetnu zavisnost i koristi
se u mnogim programima oslobaanja narkomana od heroina. Odvikavanje od metadona
je fiziki bolno, a bolovi su, ka u ovi narkomani, tako jaki da se nisu mogli koncen
trisati na ve be Kontrole uma. Jedan od narkomana koji je jo uvek uzimao heroin ima
o je krizu u porodici prvog dana kursa i odustao je. Onaj drugi bio je u stanju
da izvr i sopstvenu detoksikaciju - da se oslobodi droge tokom nekoliko meseci pos
le kursa. Zatim se javio gospodinu Grivasu i obavestiv i ga da ponovo uzima heroin
, tra io je da 82
83. ponovi kurs. Gospodin Grivas je proveo dan sa njim u obnavljanju i pojaavanju
ve banja Kontrole uma, i on se ponovo oslobodio droge. Mesecima potom, jo uvek je
bio nezavisan; zatim se odselio, te je gospodin Grivas izgubio dalji kontakt s n
jim. Drugo nastojanje da se pomogne narkomanima pomou kursa Kontrole uma bilo je
u okviru dru tvenog projekta u Bronksu, sa osamnaest biv ih narkomana od kojih su ne
ki radili na projektu ili i sami bili organizatori. Oni koji su bili na kursu re
kli su da su osetili da mogu da upravljaju sobom mnogo vi e nego ikad ranije, a ne
koliko njih, mesecima kasnije, reklo je da su ak bili u stanju da prenesu neke od
ve bi svojim porodicama. Pouzdani test pre i posle kursa nije bio mogu jer, tri me
seca kasnije, mnogi od prvobitnih osamnaest narkomana nisu vi e bili dostupni. Da
li su nas ova dva iskustva neem nauila? "Da", ka e Pol Grivas. I dok jo uvek nema sta
tistikog dokaza, njegovo iskustvo ukazuje na dve stvari: Prvo, Kontrola uma ne bi
trebalo da ue u ivot narkomana samo na etrdesetosam sati, a zatim da sve ostalo pr
epusti njemu samom. Za mnoge od nas to je iskustvo koje se stalno menja, ali nar
komanu - koji treba da savlada, tokom godina, a mo da i celog ivota stvaranu, jaku
negativnu uslovljenost uz mentalnu i fiziku zavisnost - neophodni su esti podstrec
i tokom du eg perioda. "Dajte mi mogunost da ovako postupim u toku programa rehabil
itacije narkomana i siguran sam da u dobiti rezultate", rekao je Grivas. Drugo, n
arkomani te ko savlauju zavisnost od droga, ali zato mnogo lak e pristupaju ve banju Ko
ntrole uma nego mnogi drugi. Razlog je, kako veruje gospodin Grivas, u tome to Ko
ntrola uma podrazumeva izmenjeno stanje svesti. Dok veina ljudi nije nikada iskus
ila drugo stanje svoje svesti, narkoman to esto ini. Ono to nije ranije radio jeste
ulazak u korisni nivo uma na kom ima kontrolu umesto da je gubi. To je ono gde
Kontrola uma pru a posebne nade narkomanima. Mada nije bilo obimnih studija na ovo
m podruju, dovoljno je pria o pojedinanim uspesima diplomiranih polaznika Kontrole
uma, to nagove tava da je poverenje gospodina Grivasa u Kontrolu uma sasvim osnovan
o. Evo jednog linog iskustva diplomiranog polaznika Kontrole uma koji je izleio so
pstvenu zavisnost 1971. godine. Jo uvek je "ist". "Znao sam da imam ozbiljan probl
em: zavisnost od heroina. Kako kurs nazvan Kontrola uma koji, izmeu ostalog, tvrd
i da poma e ljudima da se oslobode ne eljenih navika, mo e da pomogne meni kad sam ve p
robao veinu metoda rehabilitacije narkomana? To je bilo van moje tada nje moi razume
vanja. Skeptian - kakav sam bio posle odlazaka psihijatrima, psihoterapeutima, po
sle metadonskih programa i bolnica - bio sam spreman da probam bilo ta! Bio sam u
veren da neu pre iveti jo tri godine do svog tridesetog roendana ukoliko ne prekinem
s kori enjem heroina i nainom ivota koji je zahtevao, kako bih se svakodnevno snabdev
ao drogom vrednom do 200 dolara. 'Navika nije ni ta drugo do utisci koji se u mo dan
im elijama pojaavaju ponavljanjem', rekao je instruktor Kontrole uma. Promenite pr
ogramiranje na nivou 83
84. uzronosti, podsvesti', nastavio je, 'i promeniete obrasce pona anja na delotvorn
om nivou, u spolja njoj svesnoj dimenziji'. To je logiki imalo smisla, ali moj emot
ivni nivo mi je govorio da mi je droga neophodna kako bih prestao da budem preos
etljiv na ivot i na negativna oseanja koja sam imao prema sebi. Tada nas je instru
ktor upoznao s tehnikom kojom emo promeniti sliku o sebi, kojom, umesto slabe, be
zvoljne, neefikasne osobe postajemo pouzdano, samosvesno, zdravo ljudsko bie. Jo u
vek skeptian, ali sa iskrom nade, poeo sam da se menjam ma tajui u Alfi. Programirao
sam se tri puta dnevno - ujutru, u podne i uvee - da do 20. jula, tridesetog dana
od prvog programiranja, sva elja za drogom zauvek nestane. Tokom ovih trideset d
ana nastavio sam da uzimam drogu, ali sam polako smanjivao koliine, planirajui da
se odreenog dana u potpunosti oslobodim zavisnosti od droge. Tog va nog dana u julu
prestao sam da uzimam drogu i od tada je vi e nikada nisam upotrebio. To nije bil
o kao bezbroj puta ranije kada sam prestajao sa upotrebom droge da bih joj se po
sle nekoliko dana ili nedelja ponovo vratio. Ovog puta sam osetio svim svojim "b

iem" da zaista nemam nikave elje za drogama. Bez snage volje, bez zamene, bez poti
skivanja oseanja ili elje. Uspelo je! Konano slobodan!" Jo jedan oblik zavisnosti, a
lkoholizam, daleko je ra ireniji nego uzimanje droga i upropa ava mnogo vi e ivota - sam
o u SAD na milione. Njegove rtve takoe imaju oajniku potrebu da prevladaju oseanja be
spomonosti, neuspeha i krivice, da izgrade samopouzdanje i stalo enost koji e im ola
k ati povratak zdravlju. Ovim potrebama je udovoljeno kada je 1973. godine 15 alko
holiara po lo na kurs Kontrole uma kao deo istra ivakog projekta u okviru institucije
u kojoj su bili na leenju. Rezultate je procenjivao Dr. De So. Primenio je isti t
est linosti koji je ranije upotrebio sa diplomiranim studentima na Skrenton Unive
rzitetu i, kao i u ranijim ispitivanjima, dao je test neposredno pre poetka i pon
ovo mesec dana posle kursa. Najo triji kontrast kod ovih petnaest osoba pre i posl
e kursa bio je u manipulativnom pona anju. U profilu grupe uinjen je pomak od slabe
kontrole dogaaja prema veoj iskrenosti i otvorenosti u kretanju ka ciljevima; pom
ak koji bi sluaj proizveo samo jednom u sto puta. Ostale promene su u glavnim crt
ama sledile obrasce uoene u ranije opisanim sluajevima aka i studenata. Imali su veu
snagu ega i samopouzdanja, bili su opu teniji i otvoreni ka novim saznanjima - kv
aliteti koji imaju neprocenjivu vrednost za onoga ko se bori protiv alkohola. Je
dna od najznaajnijih promena bilo je smanjenje oseanja ugro enosti ili uznemirenosti
. Dr. De So je napisao: "Podruje oseanja ugro enosti sa svojim izrazitim autonomnim
tenzijama i prekomernom aktivno u mo e biti od znatne va nosti u razumevanju pona anja al
koholiara. Vrlo je mogue da alkoholiari koriste alkohol kao sredstvo kojim poku avaju
da uravnote e svoje mentalne/fizike 84
85. simptome. Kao odgovor na neugodnu situaciju, alkohol, koji uspostavlja ravno
te u duha i tela, mo e im doneti beg sa tog nivoa uznemirenosti. ini se da je u pobol
j anju stava prema samom sebi i u umeu kontrole uznemirenosti prava zamena u alkoho
lu." Direktor ustanove u kojoj su se leili alkoholiari izneo je kako se svako od 1
5 novih diplomiranih polaznika Kontrole uma oseao est meseci kasnije (zbog diskrec
ije oznaeni su sa "subjekt" ili "S" umesto imenima). Subjekt 1: Nije se vratio na
staro stanje po prolasku kroz 90-dnevni program rehabilitacije. Otkako je zavr io
kurs Kontrole uma S. je od vrlo mirne, povuene jedinke postao ljubazna, otvorena
, duhovita i mudra osoba. Subjekt 2: Od zavr etka kursa Kontrole uma S. se nije vr
aao na staro stanje i napustio je ustanovu i program rehabilitacije na pola puta.
Izgleda da S. razvija samopouzdanje i oseanje blagostanja. Subjekt 3: Nije se vr
aao na staro stanje od tretmana rehabilitacije u bolnikom programu. Posle kursa Ko
ntrole uma S. je do iveo znaajan napredak u A.A (antialkoholiarskom) programu. Subje
kt 4: U periodu od hospitalizacije do kursa Kontrole uma nije bilo povratka na p
rethodno stanje. Kurs je zaista ojaao uinak terapijskog tretmana. Subjekt 5: Bez p
ovratka na prethodno stanje otkako je otpu ten sa bolnikog programa za rehabilitaci
ju. Subjekt 6: Bez povratka na staro stanje. Oseanje dobrobiti se kod S.-a znatno
uveava. Pobolj anje se odra ava u iznenadnoj stabilizaciji cele porodice. Takoe je po
pravio ocene u koli. Subjekt 7: Do danas S. nije iskusio povratak na staro stanje
. Posle kursa Kontrole uma, S. je prekinuo A.A. program. Meutim, oigledno je da S.
ivi sa A. A. filozofijom. Odnosi u porodici se izgleda takoe popravljaju. Subjekt
8: Bez povratka na staro otkako je pohaao kurs Kontrole uma. Odnosi u porodici s
u se uveliko popravili. Ranije zajedljiv i prgav, S. je postao prijatna osoba "k
oja ljubi svoje bli nje". Subjekt 9: S, ena, nije se vraala na staro stanje i trenut
no je zaposlena. Subjekt 10: Bez vraanja na staro stanje. S. je sada okrenut ka c
ilju i konano je izmenio granice koje je samom sebi nametnuo i oekuje prilike za v
i a dostignua. Subjekt 11: Otkako je pohaao Kontrolu uma S. tvrdi da mu je ivot po ao n
abolje, to se vidi po blagostanju koje se osea u njegovoj porodici i njegovim radn
im rezultatima. S. se nije vraao na staro stanje. Subjekt 12: Dvanaest godina na
A. A. programu. Posle kursa Kontrole uma S. je imao jedno vraanje na staro stanje
u trajanju od jednog sata. Potom, povremenih povrataka na staro stanje nije bil
o. Subjekt 13: Bez povratka na staro stanje od otpu tanja s bolnikog programa rehab
ilitacije. Posle Kontrole uma, S. se postepeno konsoliduje. Pobolj anje je primeeno
u oblastima kao to su posao, porodica, itd. 85
86. Subjekt 14: Otkako je pohaao Kurs Kontrole uma S. je imao nekoliko povrataka
na staro stanje od kojih se sam izleio. Nije bio hospitalizovan ni zbog jednog od
ovih povrataka, kao to je bio sluaj pre pohaanja kursa Kontrole uma. Subjekt 15: O
sam godina unutar i izvan A.A. programa. Hospitalizovan etiri puta pre pohaanja ku

rsa Kontrole uma. Povremena skliznua ili povratak na staro stanje u meuvremenu. Po
sle kursa Kontrole uma S. je do iveo etiri povratka na staro stanje od kojih su dva
zahtevala kratku hospitalizaciju. Kontrola uma bila je oigledno moan podstrek u b
orbama svih, izuzev poslednjeg od ovih alkoholiara. Jedna mala studija kao to je o
va, naravno, nije dovoljna da doka e da Kontrola uma treba da bude prihvaena kao sa
stavni deo leenja alkoholiara. Meutim, pobolj ano oseanje blagostanja koje se jednoobr
azno pojavilo i pre i posle testova na studentima i psihijatrijskim pacijentima
jasno ukazuje da oni koji tra e bolje naine za pomo alkoholiarima treba da poku aju sa
Kontrolom uma. Postoji jo jedno stanje koje ukljuuje u sebe i uni teno samopo tovanje,
stanje koje nije samonametnuto kao zavisnost od droga ili alkohola, ali je mnog
o rasprostranjenije - siroma tvo. Uzroci siroma tva i naini njegovog suzbijanja bili
su predmet diskusija od postanka ljudskih zajednica. Kontrola uma se ne ukljuuje
u tu raspravu, ali mo e biti od ogromne pomoi kada treba ubediti siroma ne da prikupe
sve svoje snage i pomognu sami sebi. Nekima to mo e zvuati kao da se ve u lo u raspra
vu - kao da mi ubeujui siroma ne da pomognu sami sebi prihvatamo da su sami krivi za
svoje siroma tvo. To je oigledno netano, ali svaka siroma na osoba mo e sebi pomoi u raz
bijanju svojih okvira kada u Kontroli uma pronae ono to i svi ostali pronalaze - v
eu sposobnost za upravljanje sopstvenim ivotom. Prvi ozbiljan napor da se istra i ko
liko mo e biti korisna, ukoliko uop te jeste, Kontrola uma kao deo programa rehabili
tacije u socijalnom pogledu, bilo je istra ivanje izvr eno nad 40 mu karaca i ena koji
su iveli od socijalne pomoi. Dobro je poznato da osoba koja ostane bez posla do ivlj
ava udarac po svom samopo tovanju. To joj jo vi e ote ava da misli i pronae izlaz iz svo
g problema. ovek, dok tra i posao, osea se pora enim i omalova enim, bezvoljno obavlja r
azgovore za posao koji produ avaju njegovu nezaposlenost i jo vi e umanjuju njegovo s
amopo tovanje. Ovo ga na kraju dovodi do socijalne pomoi. Kada bi ne to moglo da utie
na ovu silaznu spiralu i obezbedi realan uzlet u samopo tovanju, ta osoba bi bila
u mnogo boljoj poziciji da sama sebi pomogne. Ovako je, manje-vi e, razmi ljao Lari
Hildor, direktor socijalne slu be u Ottawa County Department, Miigen. On je i sam p
ohaao kurs i znao je ta ve banje mo e doneti. Jedino to se pitao bilo je da li se rezul
tati mogu izmeriti i kako bi to merenje izgledalo. 86
87. Da bi ostvarili projekat istra ivanja i izvr ili testiranja, zajedno se sa Dr. D
e Soom obratio Dr. D ejmsu Motifu (Dr. James Motiff) sa odeljenja za psihologiju n
a Houp Koled u, Miigen. Za test su izabrali iroko upotrebljavani "Tennessee Self - C
oncept Test" koji sa sto pitanja na est strana, bele i pet aspekata mi ljenja o samom
sebi: fiziki, moralno/etiki, lini, porodini i dru tveni. Test je sproveden dva puta,
jednom pre kursa i jednom posle. Ve samo ovo mo e nekog da navede da rezultate vidi
samo kao "Hotorn efekat" ("Hawthorne Effect"). Sredinom 20-tih i u ranim 30-tim
godinama, Western Electric Company je pokrenula dalekose an istra ivaki projekat da
bi izuila razliite promene u uslovima rada koje bi mogle pobolj ati stanje duha zapo
slenih u Hotorn postrojenju u ikagu. ta god da je kompanija uinila, stanje duha se
popravljalo: oni uvedu neku meru, moral raste; izbace tu meru i moral opet raste
. Zakljuak je da ljudi jednostavno vole da ih primeuju i to se odra ava na uzlet mor
ala. Da bi izmerio mogui "Hotorn efekat" Dr. Motif je testirao drugu grupu ljudi
koji su iveli od socijalne pomoi koji nisu bili na kursu Kontrole uma. Oni su bili
dva puta testirani, ali za razliku od grupe Kontrole uma, nisu ni ta do iveli izmeu
dva testa. Kod njih se nije pojavio "Hotorn efekat". Oni koji su pohaali ve banja K
ontrole uma zavr ili su sa radikalno izmenjenim pogledom na sebe - promene koje su
u pojedinim sluajevima prevazilazile sluajnosti u proporciji od milion prema jeda
n. Promene su bile dramatine u svim kategorijama. Novi diplomirani polaznici Kont
role uma videli su sami sebe kao daleko bolje osobe nego to su to ranije mislili
da jesu i osetili su novo pouzdanje u sopstvene sposobnosti za re avanje svojih pr
oblema. Stepen promena naveo je Dr. Motifa da uzvikne: "Ovo su najznaajniji podac
i koje sam ikada video." U izve taju o ovom istra ivanju pi e: "Bilo je malo zabrinuto
sti oko toga koliko e iznenadno ubacivanje optimistike, "bolje i bolje" filozofije
Kontrole uma biti prihvaeno od strane majke koja od socijalne pomoi ivi u velikoj
bedi. Ova zabrinutost je brzo otklonjena ... drugog vikenda. Svi koji su se u poe
tku ukljuili u kurs vratili su se da ga zavr e, a prvobitno stidljivo aputanje zamen
jeno je amorom ivahnog razgovora koji je pretio da as pretvori u susret potpunog pr
eporoda. Skoro je svako imao da prijavi ne to konstruktivno ... nova bliskost sa s
vojom decom ... nestanak hronine glavobolje ... smanjenje frustracije ... smanjen

u te inu. Mlada majka koja je zraila sreom upotrebila je tehniku Ogledala uma da bi
na la odgovor za zaposlenje i videla je samo ruku kako pi e ek. Sledeeg dana dobila je
upravo onaj posao koji je oduvek elela." Uglavnom su stanje duha i poremeena slik
a o sebi ono to osobu odvodi u zatvor i ini je grubom i brutalnom dok je tamo; tak
oe, stanje duha je ono to osobu esto ponovo vraa u zatvor kada se jednom nae na "slob
odi". Vrsta slobode koju zatvorenik mo e oekivati od Kontrole uma je ona koja je da
ta i ostalima: razbijanje 87
88. mentalnih ogranienja koja se kod mnogih od nas ispoljavaju "u spolja njosti" ka
o glavobolje, irevi, nesanica i neuspeh u ivotnom opredeljenju, a kod zatvorenika
i kao zidovi i re etke. Ograniena iskustva Kontrole uma u zatvorima ukazuju na to d
a se rezultati mogu oekivati u okru enju koje je manje brutalno. Vreme koje se tamo
provodi vi e nisu prazni asovi koje zakon otkida od neijeg ivota, ve bogat deo samog i
vota - asovi razvoja i samoistra ivanja. Kontrola uma mo da nee od zatvora stvoriti sr
enu isposniku eliju, ali ga mo e uiniti civilizovanijim mestom za razvoj. Iako nisu vr e
na statistika istra ivanja, lina iskustva zatvorenika i njihovih instruktora mnogo v
i e govore. Li Lozovik je sedam puta dr ao kurs u dr avnom zatvoru Rejvej - dok je bio
oblasni koordinator Kontrole uma za Nju D erzi ( to je napustio 1976. godine da bi
osnovao Hom, duhovnu zajednicu) - etiri puta je dr ao kurs ukupnom broju od oko 60
zatvorenika i tri puta osoblju zatvora. "Ne postavlja se pitanje koristi koju su
zatvorenici i osoblje imali od kursa", rekao je, "to im se moglo videti na lici
ma." Zvaninici su bili toliko impresionirani Kontrolom uma da je zatvorenicima ko
ji su pohaali neki fakultet, kurs priznat kao sastavni deo nastavnog programa. Ro
nald Gorajeb, koji je na istom mestu nasledio g. Lozovika, ponudio je kurs deset
orici zatvorenika u oblasnom zatvoru Pasaik u Nju D erziju. Jedan od njih je izost
ao sa kursa po to je pu ten iz zatvora iako je eleo da se vrati da bi ga zavr io - zatv
orske vlasti to nisu dozvolile, ali su udovoljile zahtevu drugog zatvorenika koj
i je posle kursa tra io da ode u samicu da bi mogao da meditira. Trei, upotrebljava
jui tehniku Mentalnog ekrana, programirao je da nae posao van zatvora. I na ao ga je
- to je sve to mu je bilo potrebno da bude uslovno pu ten na slobodu. 88
89. DEVETNAESTO POGLAVLJE KONTROLA UMA U POSLOVNOM SVETU Zamislite da verujete u
Marfijev zakon - "Ako bilo ta mo e da poe naopako, poi e, i to u najgore mogue vreme"
- a onda iznenada otkrijete da takav zakon ne postoji, ve umesto njega kosmika lis
ta prava o kojoj je pisao Hose. Oseate se srenijim jer ste sreniji. Mnogi diplomira
ni polaznici Kontrole uma ka u da im se to de ava svakodnevno. Prodava smatra da su n
jegove mu terije otvorenije prema njemu, naunici nalaze iznenadne odgovore za kompl
ikovane probleme, profesionalni atletiari posti u bolje rezultate, nezaposleni nala
ze posao, zaposleni vi e u ivaju u svom poslu. "Kada se irom kompanije susretnem sa d
iplomiranim polaznicima Kontrole uma", ka e Majki Higins, etrdesetetvorogodi nji direk
tor sektora za razvoj zapo ljavanja u fabrici "Hofman - La Ro " u Natliu, Nju D erzi,
"naem se pred zaokru enim pozitivnim stavom i rado u kojom zrae ovi ljudi i primeujem da
je to trajno stanje." "Hofman - La Ro " je jedan od najveih svetskih proizvoaa farma
ceutskih proizvoda. "Ovo vas mo e iznenaditi jer dolazi od proizvoaa sredstava za um
irenje", ka e Higins, "ali mi smo otvoreni prema alternativnim sredstvima za posti
zanje boljeg mentalnog zdravlja i to je bio jedan od na ih motiva za prvobitno ist
ra ivanje Kontrole uma, 1973. godine." Druga stvar koja je motivisala gospodina Hi
ginsa da istra uje kurs jeste da je malo onih najdelotvornijih slu benika bilo koje
kompanije, koji su zaista delotvorni koliko bi mogli biti. Ono to je na ao u Kontro
li uma navelo ga je da isplanira probni projekat koji bi se u poetku oslanjao na
program kompanije a iz kog bi zatim stvorio dovoljno entuzijazma da se osamostal
i. Najavio je plan, "preko noi upisao pedeset ljudi" i obratio se asnom Albertu Go
rajebu, pastoru crkve u obli njem Patersonu i jednom od harizmatskih predavaa Kontr
ole uma. Plan je uspeo. Danas, tri godine kasnije, u fabrici je vi e od tri stotin
e onih koji su zavr ili kurs - vrhunskih slu benika, naunika, sekretara, in enjera, asi
stenata u laboratorijama i rukovodioca osobljem. Neki su pohaali kurs u organizac
iji kompanije, a mnogi samostalno. "Poseban utisak su ostavili istra ivai koji su z
avr ili kurs. U poetku su bili najvei podrugljivci, ali se ispostavilo da su od svih
ba oni postali najvei entuzijasti", rekao je Higins. Evo nekih komentara diplomir
anih polaznika Kontrole uma iz "Hofman - La Ro a" koji su objavljeni u fabrikim nov
inama "Inside Roche": 89
90. Direktor trgovine: "Kurs mi je dao novo oseanje svesti o sebi i va nosti odnosa

i rada sa ostalim slu benicima. Primenjujem ono to sam nauio tako to poku avam da razv
ijem sposobnost da kanali em svoja interesovanja i postignua tako da se rasipa to ma
nje vremena i kretnji." Asistent, biohemiar: "Ceo moj mentalni stav se promenio;
kao rezultat, uveren sam da se dobre stvari zaista dogaaju kada na ivot gledate po
zitivno. Zadivljuje koliko je topline izmeu dve osobe ako ste prijatni i tolerant
ni jedno prema drugome." Kadrovski slu benik: "To je jedna od najboljih stvari koj
a mi se desila i smatram da je mogunost uestvovanja prava prednost. Kurs koji nagl
a ava pozitivno mi ljenje pomogao mi je da razvijem unutra nji mir i izgradim samopouz
danje." Nadzornik fabrikog servisa: "Mentalno se bolje oseam - vi e ne brinem toliko
i ne postupam uvek kao da je u pitanju krajnja nu da, nauio sam da se opustim i za
uzdam glavobolje. Klju uspeha je verovanje." Vi i sistem analitiar: "Poveano samopouz
danje i op ti oseaj dobrobiti su rezultati kursa koji nas ui kako da prepoznamo deo
sopstvene prirode koji obino ne primeujemo. Na primer, ovaj program uveava osetljiv
ost prema drugim ljudima i ini da postanemo svesniji intuitivnih do ivljaja koje ra
cionalna svest eli da porekne. Posao iz osnova izgraen tehnikama Kontrole uma jest
e "Idea Banque, Inc." ("Banka ideja") iz ikaga, deoniarsko dru tvo diplomiranih pola
znika Kontrole uma koje se bavi pronalascima koji se mogu plasirati na tr i tu. Sve
je poelo kada je Riard Hero, koji upravlja aktivnostima Kontrole uma u oblasti ikag
a, postavio slo en problem iz oblasti marketinga da bi video mo e li neka vrsta intu
icije koja bi se stvorila na Alfi ili Teti, dovesti do praktinih re enja. Gospodin
Hero koji iza sebe ima desetogodi nje iskustvo konsultanta u marketingu, ve je imao
izvanredno re enje - trebalo mu je deset godina da ga smisli. Diplomirani polazni
ci Kontrole uma takoe su do li do izuzetno dobrih re enja - za deset minuta. "Poprilin
o sam oekivao ne to poput ovog, ali nisam bio spreman na to da ljudi koji se ne bav
e tehnikom re avaju tehnike probleme bolje nego strunjaci. Oni nisu zatvoreni u logi
ku i mogu da ispitaju vi e mogunosti." "Morao sam da zakljuim", rekao je, "da je kom
binovana inteligencija dvadesetoro ljudi na njihovim nivoima, koja je izvlaila in
formacije njihovom kreativnom imaginacijom, oko hiljadu puta efikasnija od intel
igencije dvadesetoro ljudi koji poku avaju da razlo no nau put do re enja". Upotrebljav
ajui i sam istu tehniku za re avanje problema, prona ao je i patentirao nov nain za iz
radu prenapregnutog betona. Diplomirani polaznici Kontrole uma dolazili su sa so
pstvenim idejama i s potrebom za znanjem marketinga. "Tako je nastala 'Banka ide
ja'", objasnio je. I danas, nakon dve godine postojanja, "Banka ideja" ima osamn
aest pronalazaka na tr i tu ili spremnih za tr i te i oko dvadesetak u proizvodnji. Jeda
n je "guta 90
91. li a", dodatak kosilici za travu koji pravi prekriva od li a. Firma koja plasira pr
oizvode putem TV oglasa, kupila je dva i po miliona ovih "gutaa". Drugi proizvod
je samolepljiva zakrpa za pocepane tkanine. Umesto da budu nevidljive, ove ba skr
eu pa nju. "Buba utika" je obojen i oblikovan kao buba. Dru tvo se sastaje jednom mesen
o da bi putem meditacije re avalo probleme. lanovi su oni u ijim se idejama nalazi p
otencijalna zarada. Uz poetnu lanarinu plaaju malu mesenu nadoknadu i dele profit. D
ruga poslovna grupa koju su osnovali diplomirani polaznici Kontrole uma u oblast
i ikaga jeste, ili je bila, investicioni klub. Jedan berzanski broker je mislio d
a bi njegova nova sposobnost da se kree napred ili nazad kroz vreme, mogla da se
iskoristi za odabiranje deonica. Ako tokom meditacije vidite deonicu u budunosti,
kupite je sada i prodajte je u budunosti. Plan se dopao gospodinu Herou i klub j
e osnovan. Gospodin Hero, broker, i ostali lanovi bili su odu evljeni, ali ne ba sig
urni. Kontrola uma je re ila itav spektar problema, ali nikada, koliko je poznato,
problem tanog predvianja rasta i pada cena u Vol Stritu. Sa ovim zdravim skepticiz
mom, u toku prvih nedeljnih poku aja tokom est meseci, lanovi su se uzdr ali od ulagan
ja na berzi. Svake nedelje broker bi im davao imena deset deonica. lanovi su ih v
izuelizirali u Alfi, trideset dana u budunosti. Videli su se u brokerovoj kancela
riji kako itaju novine, obave tavajui se kako je koja deonica pro la. Kada su se vrati
li u sada njost, poredili su svoja otkria u Beti. Kada bi glasanje bilo 1,5 prema 1
u korist deonice, obavila bi se kupovina - na papiru. Na samom poetku pojavio se
problem. lanovi su morali da naue da je veseli optimizam, jedno od obele ja onih ko
ji su zavr ili kurs Kontrole uma, esto slab vodi za ono to se de ava na berzi. U poetku
su imali viziju da sve deonice rastu. Meutim, brzo su uili i uskoro su pravili "po
gotke". "Portfelj" grupe se uskoro bolje kotirao nego prosek berze. Ukazao se jo
jedan problem. Sa sve veim odu evljenjem jasnovidi investitori su poeli da itaju o de

onicama koje su odabrali i tako dobijali sve vi e podataka. Ove objektivne podatke
preneli su u meditaciju i njihov je profit, na papiru, opao. Da bi se ovo re ilo,
ifrirali su svaku deonicu tako da niko ne zna ko koju deonicu jasnovido prati. R
ezultati su se popravili, opet su bili iznad proseka tr i ta. Sada, posle est meseci
provere podataka dokazujui da jasnovidac mo e biti nadmoan na berzi, bilo je vreme d
a se ulo i pravi novac. Glatko se pre lo sa probnih poku aja na stvarno investiranje. l
anovi su ostvarili stvarni profit. Kada je cena na tr i tu padala, padala je i cena
njihovih deonica, ali ne kao na tr i tu u celini. Kada su cene rasle, rasle su i nji
hove deonice, i vi e nego na berzi. Meutim, posle otprilike godinu dana stvorio se
zastoj. Vrednost deonica na berzi padala je vi e no to je rasla. Potrfelj grupe je
takoe pao, iako ne tako izrazito. Ipak, injenica je da je pao, i ponos koji je gru
pa oseala u nadigravanju sa berzom umanjen je njihovim gubicima. 91
92. Svaki rafinirani investitor e vam rei da se novac mo e zaraditi umesto da se izg
ubi kada doe do pada cena na tr i tu. Samo treba prodati na kratko. Prodate odmah deo
nicu, pa ak i ako je nemate, zatim je kupite i isporuite kasnije, kada cena padne.
Potpuno legalno - ali ovo je pravljenje zarade na tuim gubicima, ili da drugaije
ka emo, imati obezbeen interes u lo im vestima - to nije za diplomce Kontrole uma. Kl
ub je prekinuo sa radom. Dok je ovo pisano, do lo je do uspona na tr i tu i gospodin H
ero je izvestio lanove da mogu ponovo poeti. Njegovo zanimanje za korisnost Kontro
le uma u poslu pro iruje se i na sport, koji je, kako ka e, isto toliko posao kao i
izbacivanje novog proizvoda na tr i te ili investiranje na berzi. Mo da ste uli da je g
rupa igraa tima "Chicago White Sox" pohaala kurs Kontrole uma. O ovome se naveliko
govorilo u leto 1975. godine, i to u TV emisiji "60 minuta" - studio CBS - i TV
emisiji "Danas" - studio NBC. To je uglavnom bila zasluga gospodina Heroa. Kada
se zavr ila sezona bejzbola, uporedio je pojedinane rezultate igraa - pre Kontrole
uma (1974.) i posle (1975.): svi su se popravili, a mnogi od njih zapanjujue. Meu
diplomiranim polaznicima Kontrole uma, najvei entuzijasti su prodavci. "Uem u svoj
nivo i vizueliziram uspe an poziv. Rezultati su bili izvanredni. Svakog meseca ka e
m sebi: napraviu toliko i toliko dolara, postavljajui sve vi e ciljeve, i uspevam da
ih ostvarim." Ovo je rekao trgovac jedne vrlo ugledne firme u Vol Stritu. Podpr
edsednik male eliane je rekao: "Ka em sebi: 'prodau ovome' i to uspe. Sada kurs prepo
ruujem svojim prodavcima, svojim partnerima, ak i svojoj deci. Mislim da svima mo e
biti koristan, ne samo u poslu ve i u privatnom ivotu." Govorei o brojnosti izve taja
diplomiranih polaznika Kontrole uma, najimpresivniji rezultati su postignuti u
pronala enju novih poslova. Smireno samopouzdanje koje donose ve be Kontrole uma ver
ovatno utie na to koliko i drugi faktori - samouverenje neophodno za tra enje bolje
g posla, lakoa sa kojom diplomirani polaznik Kontrole uma obavlja razgovore za za
poslenje i sami su dovoljni da preokrenu tok dogaaja u karijeri te osobe. Fotogra
f, o enjen i otac dvoje dece, iznenada je izgubio posao. Tada je napisao svom pred
avau sledee pismo: "Da se ovo desilo pre pet godina, uleteo bih u najbli i bar i, uz
sva opravdanja koja se na svetu mogu nai za nevieno pijanstvo, isplakao bih se na
d kriglom piva nezaposlenog oveka pokraj sebe. SADA, sa Kontrolom uma... razdvaja
jui oblake tako da mogu da pravim slike iz vazduha bez senki na zemlji, odmah zac
eljujui tuce posekotina i kontuzija, i 92
93. nalazei gomile izgubljenih predmeta, samo pogledom na svoj mentalni ekran, ni
sam ni najmanje bio zabrinut da li u moi da naem drugi posao. Sve to sam uinio bilo j
e da uem u svoj nivo i video sam sebe kako idem u koled , to sam mislio da je gre ka j
er sam ve diplomirao na koled u ... Meutim, proverom sam kasnije otkrio da u stvari
podle em odreenom propisu prema kom u za to dobiti 400 dolara, kao i 300 dolara pomoi
nezaposlenima - bie to ukupno 700 dolara koje u odneti kui, to je 200 dolara vi e neg
o to sam zaraivao kada sam imao posao. Treba dodati i injenicu da sada mogu i da po
vremeno honorarno radim za AP, UPI i druge listove." Jo jedna osoba koja se opora
vila od iznenadnog gubitka posla je sasvim sve i diplomac Kontrole uma iz Njujorka
. Ljutito je pozvao telefonom Hosea i rekao: "Priaj mi sada o Kontroli uma!" Hose
mu je mirno rekao da nastavi da radi pomou svog mentalnog ekrana i drugih tehnik
a. Tri dana kasnije javio se Hoseu sasvim drugaijeg raspolo enja. Upravo je dobio p
osao trostruko bolje plaen od onog koji je izgubio. Mo da su naj ivopisnije iskustvo
koje govori o Kontroli uma u poslu prijavili mu i ena koji se bave otvaranjem sefo
va drugih ljudi. Evo kako to oni rade: jedno od njih jasnovido ode u laboratorij
u, prizove ivu mentalnu sliku sefa i njegovog vlasnika, zatim vrati sat unazad i

pa ljivo posmatra kako ovek otvara svoj sef. Drugi, kao usmeriva, pa ljivo bele i brojev
e koje ovaj govori. Kasnije, u Beti, jasnovidac okrene broj kunog telefona i u Be
ti otvori sef pred njegovim zgranutim i zahvalnim vlasnicima. Jasnovidac je ovla en
i bravar na srednjem zapadu i esto ga zovu da otvori sefove vlasnika koji ne mogu
da se sete ifre za otvaranje sefa. 93
94. DVADESETO POGLAVLJE KOJIM PUTEM DALJE? Od trenutka va eg prvog dostignua pomou K
ontrole uma otisnuete se na odiseju samootkrivanja. Sve to ete saznati o sebi bie do
bre vesti. Konano, kada budete obezbedili da za vas sve funkcioni e onako kako je H
ose opisao u prethodnim poglavljima, otvorie se pred vama nekoliko puteva budueg r
azvoja. Mo ete, preko prijatelja, knjiga ili drugih kurseva, oprobati jo neke tehni
ke i dodati ih mentalnoj opremi koja vam je na raspolaganju. S druge strane, mo da
ete otkriti da i udo koje se ponavlja postaje ne to uobiajeno i, kako odu evljenje nov
im otkriima opada, mo ete se opustiti i vratiti se gde ste bili na poetku. Ili, kada
otkrijete da vam neka tehnika Kontrole uma donosi vee uspehe nego druge, mo ete je
usavr iti i stvoriti od nje pouzdan oslonac u ivotu. Ni jedna od ovih staza nije n
ajbolja za vas. Ako ponete da tragate za drugim tehnikama pronai ete mnoge koje del
uju. Velika je verovatnoa da je one koje pronaete Hose ve istra io i odstranio u kori
st onih koje su sada u programu kursa. Oni koji postaju sakupljai tehnika oduzima
ju vreme od razvoja nekih korisnih tehnika do nivoa majstorstva. O ovome e kasnij
e biti vi e rei. Ako primetite da va e ushienje jenjava i da se udaljavate od ve banja K
ontrole uma, niste jedini. to je va nije, va e iskustvo nee biti potpuno izgubljeno. H
ose je ustanovio da se jednom usvojena obuka Kontrole uma nikada u potpunosti ne
gubi i mo e se prizvati i koristiti u sluajevima nu ne potrebe. Mnogi diplomirani po
laznici Kontrole uma opredeljuju se za jednu odreenu tehniku koja im najbolje del
uje. to je vi e upotrebljavaju to su bolji rezultati. Meutim, postoji i etvrti nain, b
olji od bilo kojeg od ova tri. Kontrola uma je bri ljiv izbor mentalnih ve bi i tehn
ika koje jedna drugu pospe uju. Zapustiti jednu zato to za vas nije toliko uspe na ka
o neka druga znai propustiti priliku za zaista potpuni razvoj. Kontrola snova poj
aava va u sposobnost kod mentalnog ekrana; mentalni ekran ini kontrolu snova pouzdan
ijom i upeatljivijom. Kurs i Hoseova poglavlja u ovoj knjizi su delovi; celina je
mnogo sna nija od delova. Ipak, mo ete se pitati ta sledi kada sve uve bate i sve delu
je. Postii samo da Kontrola uma deluje nije dovoljno. Pred vama uvek stoje stepen
i kontrole i istanana, fina iskustva. Jednom su pitali Hosea: "Kada neko mo e znati
da je iz Kontrole uma izvukao sve to se mo e dobiti?" "Kada sve svoje probleme mo et
e pretvoriti u projekte i kada te projekte ostvarite onako kako elite", odgovorio
je. Zatim je za trenutak zastao i dodao: "Ne... to ide mnogo dublje. Kada shvat
ite s kakvim smo ogromnim moima svi mi 94
95. roeni, kada se sopstvenim iskustvom uverite da se te moi mogu upotrebiti samo
konstruktivno, shvatiete i da postoje dostojanstvo i svrha na eg postojanja na ovoj
planeti. Moje mi ljenje je da je na a svrha da se razvijamo, evoluiramo, a ovaj raz
vitak je sada na a sopstvena, pojedinana odgovornost. Mislim da mnogi ljudi ovo pom
alo nasluuju. to vi e ve bate Kontrolu uma, ova slutnja raste dok ne postane vrsta izve
snost." Na ovoj dubini pro ivljavanja oekuje vas "vrsta izvesnost" da iza svega stoj
i blagotvorna svrha. U Kontroli uma ovo se ne otkriva u mistinom blesku posle mno
gih godina meditacija i odricanja od ivota, ve prilino brzo, iz svakodnevno delotvo
rnijeg naina ivljenja - iz uobiajenih ivotnih zbivanja kao i dogaaja koji oblikuju su
dbinu. Uzmimo jedan mali sluaj, onakav kakav bi neko ko je zavr io kurs Kontrole um
a mogao iskusiti, i videemo kako postaje korak ka izgradnji ove "vrste izvesnosti"
. Prvo to je uradio jedan polaznik (koji tek to je zavr io kurs Kontrole uma) bilo j
e da, odmah po dolasku kui s odmora, izvadi film iz kamere i potra i po prtljagu dr
ugi snimljeni film. Nije mogao da ga nae. Gubitak nije bio veliki, ali bio je nep
rijatan; tu je bila zabele ena prva nedelja njegovog odmora. U ao je u svoj nivo i p
onovo pro iveo trenutak kada je poslednji put stavljao film u kameru, ali sve to je
video na svom mentalnom ekranu bila je sama kamera na njegovom stoiu gde je stavi
o prvi film, ne i drugi. Ostao je u svom nivou i i ao od trenutka do trenutka kada
je slikao, ali jo uvek nije stigao do prizora kada je stavljao novi film u kamer
u. Slika njegovog stoia se i dalje tvrdoglavo pojavljivala. Uveren da ga je njegov
mentalni ekran izneverio, dao je samo jedan film na razvijanje. Kada je razvije
n film stigao, sadr avao je sve slike koje je snimio, od poetka do kraja letovanja.
Drugi film nije ni postojao. Ovaj, ma kako beznaajan sluaj, obezbedio je ovom dip

lomiranom polazniku Kontrole uma prvi konkretan dokaz - koji je na ao van asova Kon
trole uma - da mo e imati vi e pouzdanja u sopstveni um. Uz nekoliko slinih malih dog
aaja, a zatim i nekoliko veih u kojima poma e ne samo sebi ve i drugima, promenie se n
jegov pogled na sebe samog i na svet oko njega. Njegov ivot e se izmeniti jer e se
nalaziti na rubu te vrste izvesnosti. Na tom putu mo e postii i ne to slino sledeem: ove
koji je ve bao Kontrolu uma nekoliko meseci, imao je erku koja je bila alergina na
njihove dve make. Kad god se sa njima igrala te ko je disala i naglo bi prekidala i
gru. On je postavio problem i zamislio re enje na svom mentalnom ekranu u meditaci
jama tokom nedelje dana. Re enje koje je zami ljao bilo je to da se njegova erka igra
sa makama bez urbe i uz lagano, normalno disanje. Jednog dana, video je u stvarno
sti ono to je zami ljao. Njegova erka vi e nije bila alergina na make. Oba ova sluaja su
ukljuivala samo mentalni ekran. Oba su bila uspe na, pa biste se mogli upitati za to
da se zamarate drugim tehnikama? 95
96. U prvom sluaju, da ovaj polaznik nije nauio nijednu drugu tehniku osim mentaln
og ekrana mo da bi postigao isti rezultat - pretpostavljajui da je jednostavno pobu
dio seanje na "zaboravljeni" dogaaj i da Vi a Inteligencija nije u la u igru, to je dal
eko od izvesnog. Meutim, drugi sluaj je obuhvatio iroki opseg obuke Kontrole uma odlazak na nivo, ve be vizuelizacije, delotvornu ulnu projekciju za telepatski pren
os izleenja, kontrolu snova i rad na sluajevima, tako da je svojoj elji i verovanju
u punoj meri mogao dodati i oekivanje. Sa raznovrsnom praksom, va um e poeti da upo
trebljava preice. Postae osetljiv na nejasne, prigu ene signale va nih stvari i prenos
ie vam ih bez potrebe da ih sami tra ite. ivot jednog diplomiranog polaznika Kontrol
e uma bio je na ovaj nain spa en. Upravo je meditirala jednog jutra pre polaska na
posao, koristei mentalni ekran da ispravi mali problem na poslu, kad je veliko cr
no X blokiralo sliku koju je elela da stvori. Zatim je blokiralo sve ostale prizo
re vezane za kancelariju. "Nagove taj", isuvi e jak da bi ga zapostavila, kazivao jo
j je da izbegne kancelariju tog dana, i ona je sreom ostala kod kue. Kasnije je sa
znala da bi, da je oti la na posao tog dana, uletela pravo u oru anu pljaku u kojoj j
e nekoliko osoba te ko ranjeno. To je vrsta informacije koju obino dobijamo putem k
ontrole snova, ali ona je upotrebljavala mentalni ekran i to se tu ispoljilo. Ev
o jo jednog sluaja u kom je um tako izve ban da u ozbiljnim, hitnim situacijama jeda
n diplomirani polaznik uspostavlja nad njim kontrolu ne gubei vreme za odlazak na
Alfu. Mnoge dogaaje opisane u sleeem pismu potvrdilo je devet svedoka. "Sreda - do a
o sam kui iz kupovine ruku punih kesa. Otvorio sam spolja nja vrata koja su se zalu
pila i udarila me pre nego to sam mogao da otvorim unutra nja vrata. Nestrpljivo sa
m jako odgurnuo vrata. Na moj u as, ona su se brzo ponovo zalupila a njihova iljata
kvaka se zabila u moju ruku ispod lakta. Ispustio sam kese i polako izvukao kva
ku iz ruke. Kroz vi e slojeva tkiva zjapila je duboka rupa. Poela je da nadire krv
ispunjavajui rupu i preplavljujui je. Nisam imao vremena da se onesvestim. Umesto
toga intenzivno sam se koncentrisao da zaustavim krvarenje. Zapljusnuo me je ogr
oman talas radosti kada je krvarenje prestalo - skoro da nisam poverovao sopstve
nim oima! Dok sam dezinfikovao ranu poeli su prvi bolovi. Seo sam i u ao u svoj nivo
, poku avajui da re im da li da otka em put u Boston na sastanak Kontrole uma gde bih uo
Majora Tompsona ili da odem kod lekara. Oseao sam jaku potrebu da odem u Boston,
ali i da proverim svoje verovanje da sam nauio da kontroli em bol. Na putu do Bost
ona neprestano sam radio na bolu. Ali, za vreme predavanja postao je toliko jak,
a moji prsti toliko ukoeni da sam ga ak i na svom nivou jedva 96
97. izdr avao. Osetio sam se krivim to nisam mogao da slu am predavanje - ipak, sledee
g dana bio sam u stanju da ga ponovim skoro od rei do rei. U vreme dok sam imao ta
ko jake bolove, stalno sam jasnovido zvao u pomo. Marta mora da je ula ove moje po
zive jer je posle lekcije, dok su se ljudi okupljali oko stola da popiju kafu, t
ra ila da vidi moju ranu. Kada sam podigao zavoj rana je jo uvek zjapila otvorena.
Jedno pare mesa se nekako izmestilo dok sam izvlaio kvaku iz rane a okolna ko a je b
ila purpurno crna. Oti la je po pomo i po to je na la najbli u bolnicu, vratila se sa Den
isom Storinom. Rekao sam da ne elim da idem u bolnicu. eleo sam da Denis radi na t
ome pa smo se povukli u jedan miran ugao gde je Denis u ao u svoj nivo. Kada je poe
o da radi na rani moj bol je postao toliko intenzivan da sam morao da uem u svoj
nivo da bih i ja na tome radio. Kako je poeo da spaja iskidano tkivo komad po kom
ad, izgledalo je da njegovi prsti izazivaju bolove u ogromnim talasima. Rana je
postala toliko osetljiva da sam eleo da urlam! Poku ao sam da se koncentri em na to d

a bol nestane i da po ko zna koji put pomognem i Denisu i sebi - uspe no se borei s
a potrebom, nesumnjivo nastalom u Beti, da mu ka em da prestane i da mi dozvoli da
odem u ambulantu. Zaista sam eleo da to uspe. Posle nekoliko asova izgledalo je d
a se bol sti ava. U poetku sam osetio da me boli manje za otprilike deset, a zatim
za otprilike petnaest posto. Kada me je Denis upitao kako se oseam, skoro etvrtina
bolova je nestala. Kada smo nastavili, unutra nje tkivo je zaraslo. Zatim, kako j
e spolja nji sloj poeo da zaceljuje, bol je postajao intenzivniji. Uprkos svojoj ko
ncentraciji na zaceljivanju, bio sam ovla svestan ljudi koji su se kretali oko me
ne - a naroito nekoga ko je stajao iza mene, odnosei deo bolova u trenucima kada m
i je to oajniki bilo potrebno. Bio sam izuzetno zahvalan. Zatim su do li sledei talas
i bola i morao sam da se koncentri em na borbu s njima. Onda smo pre li na zatvaranj
e najdubljeg dela rane. Osetio sam da ljudi formiraju krug oko nas da nam daju s
nagu. Mogao sam da osetim energiju kako struji kroz mene - skoro me je podigla s
a stolice. I Denis je to mogao da oseti, a uz pomo ostalih isceljivanje je mnogo
br e napredovalo. Neki od onih iz kruga kasnije su mi rekli da se moglo videti kak
o se rana zatvara, otok smanjuje, ko a menja boju od nezdravo purpurne do crvenopu
rpurne, zatim crvene, ru iaste i kako se konano dva spoljna sloja ko e sastavljaju kao
dobro iseeni delovi slagalice. Kada smo stigli do mesta gde su bila parkirana mo
ja kola, prijatelji su eleli da me odvezu do Vorvika - nisu eleli da mi se otvori
rana kada se budem slu io menjaem. Odbio sam. Znao sam da u bezbedno stii kui. Tako je
i bilo - i to bez imalo bola. Sledeeg jutra probudio sam se u odlinoj formi. Ruka
mi je bila kao posle tue - nikada me nisu prebili, ali pretpostavljam da to tako
izgleda. Ali, nije bilo bolova, a moja je ruka odlino izgledala. Uspravio sam se
u sedei polo aj i video ovaj lepi svet okupan blistavim sunevim zracima. Kao da sam
se ponovo rodio!" 97
98. Kao to mo ete videti, ako nastavite da istra ujete potencijale va eg uma, to e se is
platiti na nain od neprocenjive vrednosti. Gledano sa ovog aspekta, ka e Dr. Vilfri
d Han, Direktor istra ivanja Kontrole uma, svaki diplomirani polaznik Kontrole uma
postaje sopstveni direktor istra ivanja. "Na kom su drugom polju istra ivanja", pit
ao je, "toliko nepotrebne skupe laboratorije i moderna oprema? Najrazvijenije is
tra ivako orue ikada stvoreno - toliko izuzetno da se zaprepastim kad god o tome raz
mi ljam - na raspolaganju nam je dvadeset etiri sata: na i umovi. Stoga smo svi mi ru
kovodioci istra ivanja." Mi danas imamo jednu va nu prednost, a to je da prvi put u
istoriji moderne nauke istra ivanja uma poinju da se po tuju. Izuzetno je umanjena op
asnost da se ozbiljan istra iva proglasi za neodgovornog varalicu, kao to se to desi
lo Hoseu kada je poinjao. Opasnost ove vrste ipak nije potpuno nestala. Postoje l
ekari koji ue da koriste Kontrolu uma u svojoj praksi, naunici u industriji koji k
oriste kontrolu snova da bi ih oni uputili na nove proizvode, mu karci i ene u svim
ivotnim dobima - neki ve anonimno spomenuti u ovoj knjizi - koji ka u: "Nemojte sta
vljati moje ime. Moji prijatelji e misliti da sam lud." Ovo postaje sve ree. Stoti
ne hiljada diplomiranih polaznika Kontrole uma s ponosom govore o onome to posti u
svojim ve banjem. Ugledni medicinski asopisi objavljuju nauna i klinika dokumenta o j
asnovidim izleenjima i interakcijama: um - telo. Linosti izlo ene oima javnosti - lano
vi tima "Chicago White Sox" i izvoai kao to su umetnici Kerol Lorens i Margerit Pja
ca (ranije spomenuti), Lezi Blajden, Selest Holm, Lorett Svit, Aleksis Smit i Vi
ki Kar - svi su javno govorili o svojim iskustvima u Kontroli uma, Kojim putem d
alje? Niz dugaku stazu uzbudljivih samootkrivanja. Sa svakim novim otkriem biete bl
i i konanom cilju istra ivakog projekta to je Vilijam Blejk (William Blake) ovako iskaz
ao: U zrnu peska svet videti I nebo u divljem cvatu, Na dlanu ruke svoje beskraj
dr ati i venost u jednom satu. 98
99. DODATAK I KURS I ORGANIZACIJA KONTROLE UMA Hose Silva Sada znate ta je Kontro
la uma i ta stotine hiljada ljudi njom posti u. Po to je ovaj pokret vrlo iroko raspro
stranjen i brzo se razvija, oigledno nije mogue rei sve to su oni koji su zavr ili kur
s dobili od ovih ve bi. Ako poznajete bilo koga ko je zavr io kurs Kontrole uma vero
vatno ste uli razliite opise dobrobiti koje su stekli. Neki ga upotrebljavaju za z
dravlje, neki kao pomo pri uenju, drugi u poslovnom ivotu i porodinim odnosima, a mn
ogi, koji malo o tome govore, koriste ga da bi pomogli drugima. Dobiv i tako razlii
te izve taje mo ete se upitati da li se kurs razlikuje u zavisnosti od predavaa. Ne,
kurs je istovetan irom sveta. Onoliko koliko se predavai mogu meusobno razlikovati
- kao to mo ete oekivati da se razlikuju sve tenik i biv i broker - i uprkos ogromnoj sl

obodi koju imaju u prezentaciji kursa, mentalni trening i ve be, kao i rezultati,
ostaju identini. Razlika je samo u linim potrebama polaznika kursa. Nemaju svi ist
e probleme i iste potrebe. Po zavr etku kursa, svako te i da se usredsredi na one de
love treninga koji se najdirektnije suoavaju sa problemima koje najvi e eli da re i. K
asnije, ukoliko se pojavljuju novi problemi, primenjuju se i drugi, dotada zapos
tavljani delovi kursa. Te tehnike koje se nikada ne zaboravljaju, lako se priziv
aju kada su neophodne. Videete da je to tano kada ponovo proitate i uradite ve be od
treeg do etrnaestog poglavlja, a zatim ih kasnije obnovite. Ipak, mo da ete biti u is
ku enju da ka ete: "U redu, moj problem je to i to, zato u se koncentrisati samo na t
o". Kurs kao i njegovi pojedini delovi predstavljeni u tim poglavljima meusobno s
e smisaono uklapaju, to je testirano kroz istra ivanja i dugo iskustvo. Jedan, naiz
gled nepovezan deo pojaava sve ostale ukljuujui i onaj koji vas najvi e zanima. Ne to o
d onoga to biste dobili ako odete na kurs kod ovla enog predavaa izostavljeno je iz o
vih poglavlja. Mo da se pitate da li to menja kurs? To e izmeniti kurs na dva naina:
brzina kojom budete savladali kurs u celini bie znatno sporija - nedelje s knjig
om u poreenju sa etrdesetosam sati u razredu Kontrole uma. Drugo, postoji prenos e
nergije medu ljudima u grupi, to je najva niji deo vrhunskog iskustva, o emu ste ital
i. Meutim, kada svesno nauite sve ve be kroz koje sam vas vodio, biete u stanju da uin
ite sve to mo e i diplomirani polaznik Kontrole uma. Razlog zbog kog su neki delovi
kursa izostavljeni nije da bi se ne to od vas namerno sakrilo, ve jednostavno zbog
toga to zahtevaju obuenog predavaa. Mnogi od onih koji su zavr ili kurs smatraju da
ve ba i mentalni trening znaajno jaaju kada se kurs ponovi posle du eg vremenskog peri
oda. Ohrabrujemo ih da to 99
100. uine bez tro kova to rezultira podatkom da deset do dvadeset posto tipinog razre
da Kontrole uma ine oni koji ga obnavljaju. Mnogi ka u da je intenzivnost do ivljaja
jo vea prilikom ponovnog pohaanja kursa. Ako elite da idete na kurs, ve prvog puta im
aete dublji do ivljaj jer ste ovladali tehnikama iz ove knjige. Evo sada prikaza sv
ega kroz ta se prolazi na kursu Kontrole uma: Jutro prvog dana 09:00 Dan poinje pr
edavanjem koje polaznicima daje op tu sliku celog kursa. 10:20 Predah. 10:40 Pitan
ja, odgovori i diskusija, zatim detaljan opis i prikaz prvog meditiranja. 11:30
Predava prvi put vodi polaznika na meditativni ili Alfa nivo uma. Oni se mogu me ko
ljiti ili e kati po elji, mada na ovim i dubljim nivoima uma telo postaje opu tenije i
zahteva manje pa nje, naroito kada se do ivljava "idealno mesto za relaksaciju". 12:
00 Predah. 12:20 Predava opet vodi polaznike u meditaciju, ali na dublji nivo, ma
da jo uvek u oblasti Alfe. 12:50 Pitanja i odgovori i op ta razmena iskustava meu po
laznicima. 13:00 Pauza za ruak. Popodne prvog dana 14:00 Predava razmatra gradivne
elemente materije - atome, molekule i elije - i evoluciju ljudskog mozga. Potreb
a za "mentalnim proi avanjem" se detaljno obrauje (videti osmo poglavlje). 15:20 Pred
ah za kafu. 15:40 Detaljno upuivanje u treu meditaciju, kao i u metod br eg dostizan
ja Alfa nivoa. 16:10 Polaznici ulaze na jo dublji nivo uma i posti u jo vei stepen re
laksacije. 16:40 Predah. 17:00 etvrta meditacija uvr uje prethodne tri i uvodi u sled
eu, kada poinje Dinamika meditacija sa tehnikama za re avanje problema. 17:30 Polazni
ci, mnogi opu teniji nego to su ikada bili, razmenjuju svoja iskustva i postavljaju
pitanja. 18:00 Pauza za veeru. 100
101. Vee prvog dana 19:00 Opisuju se tri tehnike za re avanje problema: kako pobedi
ti nesanicu bez upotrebe pilula za spavanje, kako se probuditi na vreme bez budi
lnika i kako prevazii pospanost i umor. Sledi razgovor. 20:20 Predah. 20:40 Za vr
eme pete meditacije predava poma e polaznicima da naue ove tehnike dok su na svom Al
fa i Teta nivou. 21:10 Predava izla e raspored za drugi dan, zatim opisuje tehnike
Kontrole uma za programiranje snova i kontrolu migrene i glavobolje prouzrokovan
e napeto u. Slede pitanja i diskusija. 22:10 Predah. 22:30 estom meditacijom se zavr a
va dan u kome su polaznici nauili da meditiraju na dubokom nivou uma i da upotreb
ljavaju ove nivoe za relaksaciju i re avanje problema. Jutro drugog dana 9:00 Pred
ava ukratko opisuje dan koji predstoji i obja njava kako se stvara i upotrebljava M
entalni ekran (tree poglavlje). Predava zatim pokazuje kako vlada Memorijskim kuka
ma (peto poglavlje). 10:20 Predah. 10:40 Detaljno obja njavanje Ve be memorisanja i
sledee meditacije. 11:00 Sedma meditacija tokom koje - kroz Brzo uenje ( esto poglav
lje) - polaznici poinju da memori u Memorijske kuke i stvaraju svoj Mentalni ekran.
11:40 Predah. 12:00 Tokom kratkog predavanja polaznici se upoznaju sa Tehnikom
tri prsta i kako da je upotrebe za pobolj ano pamenje (peto poglavlje) i za Brzo uen

je ( esto poglavlje). 12:15 Osmom meditacijom polaznici se obuavaju u Tehnici tri p

rsta. Drugo jutro se zavr ava pitanjima i odgovorima i op tim razgovorom o onome to s
e postiglo. 13:00 Pauza za ruak. Popodne drugog dana 14:00 Popodne poinje obja njenj
em jedne od kljunih tehnika za re avanje problema putem Dinamike meditacije - Ogleda
lo uma - razrada Mentalnog ekrana. Kao dodatak: ve ba zaranjanja, Levitacija ruke
i metod za kontrolisanje bola - Anestezija rukavice. Sledi vreme za pitanja. 15:
20 Predah. 101
102. 15:40 Nastavak pitanja i odgovora, a zatim deveta meditacija kada se ui Ogle
dalo uma. Sledi diskusija. 16:40 Predah. 17:00 Deseta meditacija je do sada najd
ublja. Na tim dubljim nivoima Memorijske kuke se ojaavaju i polaznici uve bavaju Le
vitaciju ruke i Anesteziju rukavice. U toku perioda za razgovor, naveliko se raz
menjuju iskustva. 18:00 Pauza za veeru. Vee drugog dana 19:00 Predavanje - diskusi
ja ispituje razliita verovanja i neka istra ivanja o reinkarnaciji. Obja njava se Teh
nika a e vode kao metod za izazivanje "snova koji mogu re iti problem". 20:20 Predah.
20:40 Posle kraeg vremena za pitanja, polaznici ue Tehniku a e vode. 21:10 Predava ob
ja njava kako upotrebiti Kontrolu uma za prekidanje ne eljenih navika (deveto poglav
lje). 21:40 Predah. 22:00 Predava daje prikaz dogaaja treeg dana i posle kratkog pe
rioda pitanja i odgovora, poinje jedanaesta meditacija za Kontrolu navika. Na kra
ju predava mo e sa nekim ko je ve zavr io kurs da poka e kako e se raditi na sluajevima
rtog dana. Polaznici odlaze relaksirani i sa rastuim oseanjem dobrobiti. Jutro tree
g dana 9:00 Ovaj dan pun dogaaja poinje razgovorom o velikim razlikama izmeu Kontro
le uma i hipnoze, naroito imajui u vidu duhovnu dimenziju u kojoj e polaznici uskor
o funkcionisati. Pitanja i odgovori. 10:20 Predah. 10:40 Polaznicima se saop tava
da e uskoro poeti jasnovido da funkcioni u i da e prvi korak biti da se mentalno proj
ektuju sa mesta gde se nalaze u svoju dnevnu sobu, a zatim u ju ni zid te sobe (dv
anaesto poglavlje). 10:55 U izuzetno dubokoj meditaciji polaznici jasno do ivljava
ju Delotvornu ulnu projekciju u svoju dnevnu sobu i njen ju ni zid. 11:40 Predah u
toku kojeg se polaznici, sve vi e uzbueni, upoznaju sa metalnim valjcima (dvanaesto
poglavlje). 12:00 Predava obja njava da e se polaznici mentalno projektovati u meta
lne valjke da bi uspostavili reperne take. U trinaestoj meditaciji do ivljavaju boj
u metala, njegovu temperaturu, miris i zvuk prilikom kuckanja. Sledi nadahnuta r
azmena iskustava. 13:00 Pauza za ruak. 102
103. Popodne treeg dana 14:00 Predava obja njava dva nova iskustva polaznika: projek
tovanje u ive biljke i namerno pomeranje vremena unazad i unapred. Sledi dublje i
stra ivanje implikacija Kontrole uma. 15:20 Predah. 15:40 Obja njava se etrnaesta med
itacija. Za vreme ove meditacije polaznici vizueliziraju drvo voke tokom razliitih
godi njih doba, a zatim se mentalno projektuju u li e. Sledi razmena iskustava. 16:4
0 Predah. 17:00 Predava obja njava sledei va an korak: projektovanje u ivotinju. 17:15
Tokom petnaeste meditacije polaznici vizueliziraju kunog ljubimca u kog se mental
no projektuju. Oseaji koje imaju pri ulasku u njegove organe uskoro e biti korisni
kao reperne take u radu na sluajevima sa ljudima. Diskusija koja se tim povodom p
okree esto je jedna od naj ivljih. 18:00 Pauza za veeru. Vee treeg dana 19:00 Predava p
iprema polaznike za funkcionisanje na ekstra osetljivom nivou koji se mo e objekti
vno dokazati, a to e se raditi narednog dana. Za to je neophodna potpuno opremljen
a laboratorija (dvanaesto poglavlje). 20:20 Predah. 20:40 Od polaznika se zahtev
a da poka u potpunu slobodu i imaginativnost pri stvaranju svoje laboratorije i in
strumenata. Laboratorija se mentalno stvara tokom esnaeste meditacije. U veini slua
jeva godinama posle kursa uglavnom ostaje nepromenjena i polazniku Kontrole uma
postaje bliska koliko i njegova dnevna soba. Sledi iva diskusija o onome to je do iv
ljeno i o ureenju laboratorije. 21:40 Predah. 22:00 Pre nego to nastupi Veliki dan
, buduim jasnovicima bie potrebni savetnici za konsultacije u laboratoriji. Predav
a obja njava kako da ih dozovu ili stvore, a zatim odgovara na pitanja. 22:15 Sedam
naesto meditiranje se pamti: u laboratoriji se pojavljuju dva savetnika koji e po
lazniku biti na raspolaganju kad god mu budu potrebni. 22:45 Zavr na diskusija tog
dana ispunjena je usklicima polaznika prilikom razmene ivopisnih iskustava. Mnog
i su iznenaeni linostima koje su se pojavile kao njihovi savetnici; drugi su imali
originalna jasnovida iskustva. 103
104. Jutro etvrtog dana 9:00 Dan poinje predavanjem o jasnovidom leenju i leenju mol
itvom, pregled dogaaja koji slede i op ta diskusija. 10:20 Predah. *** (ovdje fali
tekst u knjizi) *** prijatelja ili roaka da bi prvi put uspostavili reperne take u

ljudskom telu. 11:40 Predah. 12:00 Tokom devetnaeste i zavr ne grupne meditacije,
polaznici zavr avaju jasnovidi pregled svojih prijatelja ili roaka. 13:00 Pauza za
ruak. Popodne i vee etvrtog dana 14:00 Predava daje podrobna uputstva o tome kako r
aditi sluajeve; polaznici poinju s radom u parovima - u poetku sumnjajui, zatim sve
samopouzdanije, i konano sa ushienjem, shvatajui da su uspe no obueni da dozovu Vi u Int
eligenciju i da jasnovido deluju kad god to za ele. Dok ste itali prethodno, verova
tno vas je iznenadila uestanost predaha za kafu. (Kafa se, u stvari, malo pije.)
Pauze imaju nekoliko va nih funkcija u obuci. Prva je da daju vremena polaznicima
da saberu utiske o tome to su iskusili. Druga je da im se da dovoljno neprogramir
anog vremena za upoznavanje. Ovo je samo deo naina na koji se stvara sna ni duh gru
pe - kolektivna jasnovida energija koja raste tokom kursa, pojaavajui kod svakog s
amopouzdanje i uspe nost. One takoe omoguavaju polaznicima da se razmrdaju kao i da
obave druge svoje potrebe. I na kraju, to je podjednako va no, omoguavaju im da se v
rate na Beta nivo to uveava dubinu kasnijih meditacija. Zbog toga mnogi predavai ov
e predahe nazivaju "Beta predasima". Predavai uglavnom samostalno oblikuju svoja
predavanja prema osnovnom nacrtu koji je dobijen iz Lareda. Izuzetno se oslanjaj
u na sopstveno obrazovanje, znanje i iskustvo. Ipak, sve ve be i uputstva koje pol
aznici uju dok meditiraju prenose se re po re onako kako sam ih lino pripremio. Onim
a koji su zavr ili ovaj kurs na raspolaganju je trodnevni kurs za diplomirane pola
znike na kome predaju Dr. Vilfred Han (Direktor istra ivanja), Hari MekNajt (Pomoni
k direktora), D ejms Nidam (Direktor obuke diplomaca) i ja. Ovaj kurs obrazla e inte
lektualne osnove obuke Kontrole uma i pru a neke dodatne tehnike. Mnogi centri Kon
trole uma nude praktine seminare, "radionice", sopstvene kreacije. Neki se usreds
rede na rad na sluajevima, drugi na pobolj anje memorije, subjektivnu komunikaciju,
izleenje i podsticanje kreativnosti. 104
105. Neki diplomirani polaznici formiraju sopstvene organizacije - kune grupe, re
dovno se sastaju i istra uju meditativne tehnike. Organizacija Kontrole uma je pri
lino jednostavna. Osnovna organizacija je Institut za psihousmeravanje (Institute
of Psychorientology, Inc.). Silva Kontrola uma (Silva Mind Control Internationa
l, Inc.) vr i obuku putem kurseva u 34 zemlje.17 Njegovo odeljenje, Silva senzor s
istemi (Silva Sensor Systems) snima trake, pravi razliita pomagala za uenje i opre
mu za istra ivanja koja je dostupna polaznicima i diplomcima, rukovodi knji arom Kon
trole uma. Institut za psihousmeravanje izdaje bilten za diplomirane polaznike,
organizuje odr avanje skupova, kurseva za diplomirane polaznike, seminare i radion
ice. Istra ivanjima u Kontroli uma rukovodi Psychorientology Studies International
, Inc, organizacija koja nema za cilj stvaranje profita. SMCI Programi, Inc. kon
centri u se na sprovoenje seminara relaksacije od kojih neki koriste bio povratnu s
pregu posebno prilagoenu za rukovodioce. 17 Vidi napomenu broj 8. 105
106. DODATAK II SILVA KONTROLA UMA I PSIHIJATRIJSKI PACIJENTI Klensi D. MekKenzi
i Lens S. Rajt18 Novembra 1970. godine pohaali smo asove Silva Kontrole uma u Fil
adelfiji jer su neke njihove postavke pobudile na u znati elju. Kako je kurs tekao,
postalo nam je jasno da tri osobe zaista imaju emotivne poremeaje a da je kod etvr
te stabilnost dovedena u pitanje. ta je bio razlog? Da li kurs ubrzava emotivna o
boljenja? Da li su ve bili bolesni kada su do li? Da li je kurs privlaio poremeene os
obe? O tome smo diskutovali sa kolegama i mnogi su smatrali da bi kurs mogao da
ubrza akutne psihoze kod nestabilnih linosti. Ovo je naizgled zvualo verovatno. Op t
e je prihvaeno da bilo ta to olak ava regresiju (povratak na prethodna stanja) mo e iza
zvati jaku psihozu kod onih koji su tome skloni. Gubitak osetljivosti ula i haluc
inogene droge mogu dovesti do pona anja slinog psihotinom, pa ak i tehnike kakve su b
iofidbek i hipnoza takoe mogu izmeniti psihu. Veina psihoanalitiara ne preporuuje fo
rmalnu psihoanalizu, na kauu, za psihotine pacijente jer ona dovodi do dalje regre
sije. Nije definisana veliina faktora rizika, ali postoje tvrdnje da su svi ovi p
ostupci zavr ili psihozama. U 1972. godini dve hiljade uenika gimnazije u Filadelfi
ji pro lo je kroz obuku Silva Kontrole uma, prema izjavi odgovornih zvaninika kole b
ez psihijatrijskih smetnji. Ovo je na drugi nain pobudilo na u znati elju. Po to adoles
centi i inae imaju nestabilan ego, dovedene su u sumnju prethodno navedene postav
ke da je kurs opasan za nestabilne linosti. Na a nedoumica se uveala. Videli smo tri
poremeene osobe u grupi od tridesetoro i nismo znali da li im je bilo bolje ili
gore. Neki lanovi naunih krugova tvrdili su da veliki broj poremeenih postaje psiho
tian. Studija iz gimnazije ukazuje da nije bilo tako. U stvari, neki od na ih ak veo

ma neuravnote enih pacijenata, imali su izrazite koristi od zavr enog kursa. Pregled
literature ukazao je na mi ljenja ali ne i na prava istra ivanja. Jasno, moglo se ii
dalje samo uz procenu i testiranje pojedinaca pre i posle obuke. U sledee etiri g
odine, stoosamdesetdevet na ih psihijatrijskih pacijenata dobrovoljno je pohaalo ku
rs Silva Kontrole uma i to dok su bili pod terapijom. Naroita je pa nja posveena gru
pi od sedamdesetpet pacijenata ija je dijagnoza pre poetka kursa bila: psihotinost,
na granici ili trenutno van psihoze. Njih smo nazvali izuzetno poremeenom grupom
. U nekom periodu svog ivota, njih ezdeset je bilo ili psihotino ili hospitalizovan
o. 18 Klensi D. MekKenzi - doktor medicinskih nauka, Direktor Filadelfija servis
a za konsultacije, psihijatar u Filadelfijskom psihijatrijskom centru. Lem S. Ra
jt - doktor medicinskih nauka, psihijatar u Institutu Pensilvanijske bolnice. Pr
ofesor deje psihijatrije na Haneman Medicinskom Koled u. 106
107. Meu ovih sedamdesetpetoro su u li svi izrazito poremeeni iz MekKenzijeve prakse
iz poslednje etiri godine koji su pristali da pohaaju kurs Silva Kontrole uma ( ezd
eset est pacijenata) i uzorak iz Rajtove prakse tokom poslednje etiri godine (devet
pacijenata). Bilo je sedam izrazito poremeenih pacijenata koji su odbili da idu
na kurs i kada je bilo ponueno besplatno pohaanje. Oni nisu bili poremeeni vi e od on
ih koji su ga pohaali. Meu onima koji su pohaali kurs bili su najporemeeniji pacijen
ti; oni koji su odbili jednostavno su bili krui, nefleksibilni u svom nainu mi ljenj
a. Mo e se pretpostaviti da to nisu osobe koje bi mogle zapasti u te koe tokom kursa
jer pre svega nisu ni elele da ga pohaaju. U poetku pacijenti iz grupe izrazito por
emeenih i li su na kurs jedan po jedan i uz veliki oprez. U poetnom delu istra ivanja
pacijente su slali u vreme kada simptomi njihove bolesti nisu bili izra eni. Kako
je istra ivanje napredovalo pacijente su slali i tokom manje stabilnih perioda bol
esti. Pri kraju etvorogodi njeg perioda, njih sedamnaestoro je poslato u vreme akti
vne psihotinosti i deluzivnosti a ponekad ih je istovremeno bilo na kursu deset i
li vi e. Pored psihijatrijskog tretmana i procene, pre i posle kursa podeljen je u
pitnik "Experiential World Inventory" za pedesetosmoro od sedamdesetpet pacijena
ta. EWI je upitnik od 400 pitanja zami ljenih da izmere opa anje stvarnosti. Doktori
El- Meligi (El-Meligi) i Osmond (Osmond), autori upitnika, poku ali su da Ror ahov
test izraze u formi pitanja i odgovora i stigli su do osetljivog testa za granine
sluajeve. Prvenstvena svrha studije bila je da istra i koje pacijente obuka mo e dov
esti u te e stanje poremeenosti. U tom smislu rezultati su bili iznenaujui jer samo s
e jednom pacijentu posle kursa stanje pogor alo. To je bio dvadesetdevetogodi nji ka
tatonini shizofreniar koji se dve nedelje posle kursa uznemirio po to je prestao da
uzima lekove i prvi put u ivotu poeo da se sastaje sa devojkom. On je takoe jedini
pacijent koji je na upitniku EWI pokazao znatno lo ije rezultate posle kursa. Hosp
italizacija nije bila neophodna. Druga dva pacijenta, prvi koji je do iveo psihotin
u depresiju i drugi sa involutivnom depresijom, posle kursa su imala izra eniju de
presiju, mo da kao suprotnost oseaju koje su imali za vreme obuke. Dobar oseaj za vr
eme kursa bio je znaajan kontrast njihovom depresivnom stanju i to je bilo iskust
vo kao kada prestane glavobolja nekom ko ju je imao celog ivota. Ako se ponovo vr
ati, ne mo e se zanemariti. Meutim, ovi pacijenti su posle kursa imali bolji rezult
at na EWI testu i bili su u stanju da koriste obuku. Pacijent sa involutivnom de
presijom bio je u mogunosti da upotrebljava programiranje Kontrole uma u nedelji
posle kursa i da na poslu funkcioni e s manje napetosti; osoba sa dijagnozom psiho
tine depresije mogla je da u terapiji obavi i ono ime prethodno nije mogla da upra
vlja. Dvadeset est drugih depresivnih pacijenata, ukljuujui involutivne, psihotine, s
hizo-afektivne i manijano-depresivne tipove, bilo je posle kursa u znatno manjoj
meri depresivno i nije pokazivalo nikakve negativne posledice. 107
108. Jedna ena je prijavila da je imala iznenadno oseanje tuge za vreme jedne od r
elaksacija. Jedan ovek, koji nije ukljuen u onih sedamdesetpet, napustio je kurs p
osle drugog dana jer su mu se vraale slike neprijatnih vijetnamskih iskustava. Nj
egovo stanje se izgleda nije pogor alo u odnosu na poetno, ali se nije vratio na da
ljnje provere. (Relaksacija dovodi ljude u dodir sa oseanjima. Usled toga to je ra
spolo enje grupe dobro i usmerenje pozitivno, obino vlada oseanje ljubavi i topline,
ali ponekad, kod nekih, izazivaju oseanje tuge i neprijatnih seanja.) Jedan drugi
pacijent (izvan grupe izuzetno poremeenih) bio je upla en onim to je trebalo raditi
poslednjeg dana kursa, i posle ru nog sna nije do ao na poslednji dan. Paranoidni s
hizofreniar, star trideset godina, pokazao je posle kursa izuzetno odu evljenje koj

e se pribli avalo ciklotimijskim razmerama. Isprobavao je razliite tehnike Kontrole

uma da bi odluio ta da uradi sa ostatkom svog ivota i proveo je mnoge sate provera
vajui mogunosti iz programiranih snova. To je shvaeno kao poveanje prinudne odbrane.
Ipak, kao rezultat svojih uveanih aktivnosti, bio je u stanju da se vrati u kolu
i stekne titulu doktora. Takoe je mogao da diskutuje o deluzivnom sistemu koji je
iskusio nekoliko godina ranije kada je mislio da su mu telepatski nalo ili da nek
oga ubije. Da nije pohaao kurs ovo mo da nikada ne bi isplivalo na videlo i ne bi s
e re ilo. U poreenju sa relativno malim brojem i neznatnim negativnim posledicama k
ursa, da bi se opisali pozitivni uinci i rezultati bila bi neophodna itava knjiga.
Najpostojaniji nalaz bio je onaj koji nismo tra ili i koji nismo ni oekivali. U sk
oro svim sluajevima postojalo je pobolj anje u opa anju stvarnosti. Od pedesetosmoro
onih koji su radili EWI test, jednom se stanje znatno pogor alo, dvadesetjedan je
ostao otprilike na istom, a trideset estoro je ispoljilo znaajan rast u opa anju stva
rnosti. Od dvadesetjednog od onih koji su ostali na otprilike istom, petnaestoro
je imalo rezultate koji su ukazivali na zdravije usmerenje. Proseni rezultati pr
vih dvadeset ena koje su pohaale kurs poslati su Dr. El- Meligiu, koautoru EWI-upi
tnika. On je hvalio dramatine promene koje su se dogodile posle obuke Silva Kontr
ole uma i rekao da su u nekim kategorijama rezultati pre i posle bili kao oni ko
d osoba za vreme i posle lo eg LSD "putovanja". U svakoj od jedanaest kategorija b
ilo je postojanih pobolj anja. Individualni rezultati su bili jo impresivniji. Misl
ilo se da nijedna konvencionalna psihoterapija ne mo e da stvori toliku promenu za
nedelju dana; zaista, ona bi verovatno zahtevala mesece ili godine terapije. Re
zultati jedne involutivno paranoidne ene su se promenili posle ovog jednonedeljno
g kursa koliko i jednom drugom prilikom posle jedanaest kura elektro okom i dvanae
st nedelja hospitalizacije. Posle ovog jednonedeljnog kursa mogla je sama da se
popne u autobus, prvi put posle etiri godine. Druga ena, paranoidni shizofreniar i
u akutnom stanju deluzivnosti, zadr ala je neke od svojih deluzivnih misli i posle
kursa, ali bila je u stanju da u vi e navrata 108
109. ue u nivo Kontrole uma i ispita te misli i da svaki put doe do jasnog, racion
alnog obja njenja. ena sa akutnom neizdiferenciranom shizofrenom reakcijom bila je
isuvi e poremeena da bi mogla da popuni EWI. Dato joj je da bira: tretman elektro oko
m ili Kontrola uma. Na kraju kursa kod nje je zabele eno kliniko pobolj anje i ne sam
o da je mogla da popuni EWI ve je postigla i dobre rezultate. Sledea ena, hipohonda
r sa istorijom od dvadeset operacija, trebalo je da ima jo jednu operaciju. Dok s
u specijalisti interne medicine proveravali njeno srce i bubrege, ona je uz pomo
tehnike Kontrole uma programirala san kojim je dijagnosticirala crevni poremeaj n
a spoju tankog creva. U istom snu je otkrila da je sama prouzrokovala taj poremea
j, a takoe i za to i kako. Tehnike Kontrole uma su joj omoguile da se na iznenadan,
neobja njen nain oslobodi poremeaja samo sat po to je dijagnoza potvrena na hirur kom ode
ljenju. Tano mesto poremeaja bilo je potvreno iz podataka prethodne operacije. Drug
a vrlo poremeena dvadesetjednogodi nja ena bila je izuzetno sklona samoubistvu i u r
anim fazama akutne psihoze. Pacijentkinja nas je uverila da ne postoji ni ta to bi
mi mogli da uradimo a da joj to bude od pomoi i da e se ona verovatno ubiti. Posla
li smo je na kurs Kontrole uma pod pa ljivom prismotrom. Na na e veliko iznenaenje po
stala je izuzetno smirena, racionalnija, njene misli nisu jurile u svim pravcima
istovremeno; bila je manje pesimistiki raspolo ena. Hospitalizacija i velika doza
lekova ne bi mogle toliko da je smire. Ponovila je kurs dve nedelje kasnije i st
anje se ponovo pobolj alo. Ona se neverovatno izmenila nabolje. Jo jedan ovek u stan
ju izrazite deluzivnosti, ubeen da mo e da smanjuje ljude, i ao je na kurs za vreme h
ospitalizacije i svaki dan se vraao u bolnicu. Pored toga to je i dalje mislio da
mo e da smanjuje ljude, bio je izuzetno miran, bolje je izra avao oseanja, drugi delo
vi deluzivnog sistema su bledeli i vi e nije provodio sate i sate razmi ljajui o znaen
ju jednostavnih parabola. Pohaao je kurs tokom este nedelje svoje hospitalizacije
i promene su bile mnogo znaajnije nego tokom svih pet predhodnih nedelja. Involut
ivno paranoidna ena se vratila sebi posle kursa. Nekoliko drugih je kao rezultat
delova kursa bolje razumevalo svoju bolest. Kliniki, izuzetno poremeena grupa je u
celini pokazala impresivnu promenu. Samo jedan pacijent je postao uznemireniji.
Ostalima je ve banje pomoglo u odreenoj meri. Posle kursa se poveala emotivna energ
ija i pobolj alo izra avanje oseanja. Mnoge apatine linosti su prvi put pokazale entuzi
jazam. Njihovi izgledi za budunost bili su pozitivniji a neki su bolje razumevali

svoje psihotike procese. ak su i oni koji su zadr ali svoje deluzivne misli bili u
stanju da ocenjuju svoju sposobnost za obrazovanje ideja na nivou Kontrole uma i
postignu jasnost i razumevanje. 109
110. Do lo je do bolje relaksacije i smanjenja tenzije. Pacijenti su nauili da se o
slanjaju na sopstvene unutra nje snage, da shvate suoavanje s problemima i njihovo
re avanje, a sama sposobnost da to ine davala im je vi e samopouzdanja. Neki psihotini
pacijenti otkrili su da im bolest uveava sposobnost funkcionisanja u izmenjenom
stanju svesti a to je unelo smisao u njihov ivot i njihovu produ enu bolest. Neurot
ini pacijenti (njih stoetrnaest) nisu pokazali kliniki negativne posledice. estoro j
e popunjavalo EWI. Njihovi rezultati su se popravili, ali ne kao kod grupe izuze
tno poremeenih, jer su i njihovi prvobitni rezultati bili bli e rezultatima zdravih
osoba. Izvesno je da su neurotini pacijenti imali koristi od ve bi Silva Kontrole
uma. Oni koji su nastavili da ve baju tehnike posle kursa bili su u stanju da umno
gome izmene svoj ivot, a ak i oni koji nisu redovno ve bali mogli su da ih upotrebe
u vreme linih kriza: kada su morali da se suoe sa stresom ili da donesu va ne odluke
. Svima je to izgledalo kao iskustvo pro irivanja uma, otkrie da mogu na nove naine
koristiti svoj um. Grupni entuzijazam se uveao pri kraju kursa i mnoge osobe su i
skusile odreeniji i vi i emotivni nivo. Op te govorei, obe grupe, neurotina i psihotina,
popravile su se posle kursa, to su pokazali pregledi psihologa i klinika ispitiva
nja. Samo je jednom od stoosamdesetdevet pacijenata bilo znatno gore. II Podaci
bilo kog istra ivanja moraju biti ocenjeni u svetlu svih postojeih uslova, upotrebl
jenih testova i kriterijuma i opreznosti koja prati studiju. Zato emo poku ati da u
ka emo na sve faktore za koje smo svesni da su mogli imati uticaja na rezultat. Sa
stanovi ta istra ivanja, eleli smo da znamo kako je kurs delovao na poremeene osobe.
Kao lekari, eleli smo da svim na im pacijentima bude dobro. Ovo je, bez sumnje, ima
lo izvesnog uticaja na rezultat po to su pacijenti to sigurno osetili. Verujemo da
smo im na neki nain preneli na optimizam; to je integralni deo na ih svakodnevnih t
erapeutskih napora. U poetku, pre nego to bismo neke psihotine pacijente poslali na
kurs ekali smo da im se stanje stabilizuje, ali pri kraju smo ih slali na kurs i
u stanju akutne psihoze. Za EWI test se smatralo da je osetljiv pokazatelj opa an
ja stvarnosti, i videli smo da su se njegovi rezultati podudarali sa klinikim nal
azima. Dr. El-Meligi je potvrdio da su na a klinika posmatranja bila u skladu sa pr
omenama pokazanim na skali EWI-a. Jedini pacijent koji je postao jo vi e poremeen bi
o je i jedini iji je rezultat bio znatno lo iji. Oni iji su se rezultati izuzetno po
pravili takoe su pokazivali i znaajno kliniko pobolj anje. Autori EWI testa veruju da
se on mo e ponavljati i stalno sprovoditi. Mi nismo ispitali da li je bilo kakva
promena uslovljena faktorom ponovljivosti. Poku ali smo 110
111. da sprovodimo test jednu nedelju pre i nedelju posle kursa, ali nismo uvek
uspevali u tome. Nedavno, u sedam sluajeva test je sproveden dva puta nedelju dan
a pre i jednom nedelju dana posle kursa da bi se odredilo da li postoji faktor p
onovljivosti. Odnos "pogre nih" odgovora u tri testa bio je 100:92:65. Tako je raz
lika izmeu prva dva testa bila beznaajna u odnosu na promenu posle obuke Silva Kon
trole uma. Protivte a bilo kakvom faktoru ponovljivosti jeste injenica da je bilo m
nogo odgovora oekivanih posle, a ne obavezno pre kursa, za koje bi se dobili nega
tivni poeni. Na primer, dva pitanja su bila: "Mo ete li da itate misli drugih?" i "
Da li ste skoro imali religiozno iskustvo?" Potvrdan odgovor na njih znaio bi neg
ativan poen. Kurs obuava osobe da funkcioni u jasnovido i mnoge osobe postaju uvere
ne da su do ivele ESP - za neke taj je do ivljaj gotovo religiozan. Tako smo, umesto
boljih, mogli oekivati i gore rezultate posle kursa. Sumirajui pouzdanost EWI tes
ta, faktor ponovljivosti je bio beznaajan i uravnote en drugim faktorom koji je pog
or avao rezultat. Za test se smatralo da je osetljiv i pouzdan, a rezultati su odg
ovarali klinikoj oceni kao i subjektivnim oseajima pacijenata. Za svrhu studije od
luili smo da se smatra sluajno u ako neko u periodu od tri nedelje posle kursa bude u
lo ijem stanju, bez obzira da li su tome doprineli drugi faktori ili ne. U bilo k
ojoj grupi od sedamdesetpet izrazito poremeenih osoba praenih tokom tri nedelje mo
gli bismo oekivati da se kod jednog ili vi e njih pogor a stanje. To bi se moglo dogo
diti ak i onda kada su pod tretmanom i u periodu kada nisu bili izlo eni regresivno
m do ivljaju. injenica da su svi pacijenti bili pod tretmanom za vreme ovog istra iva
nja i da im je povremeno pru ano usmeravanje i ponovno uveravanje, bez sumnje je b
ilo od pomoi i mo da je spreilo pojavu bolesti. Ali, mi verujemo da ova pomona terapi

ja nije mogla sama po sebi dovesti do izuzetnih pozitivnih promena koje su se do

godile. III Na e je iskustvo da akutno psiho-oboljenje ima rano poreklo u patolo kom
odnosu majka-dete u prve dve godine detetovog ivota, esto pojaanom povremenim trau
mama. Ova predispozicija zahteva i faktor ubrzanja u tekuoj ivotnoj situaciji osob
e koja e prouzrokovati njegov povratak na staro stanje i ponovno pre ivljavanje osea
nja i stvarnosti iz daleke pro losti. Faktor ubrzavanja je obino surovo odbijanje i
li odvajanje od va ne osobe. Uzrok je u pro losti, a faktor ubrzavanja je u sada njost
i. Iza ovoga mo e postojati neki mehanizam koji to olak ava, na primer halucinogene
droge, kontakt sa svojom familijom i drugi procesi koji potpoma u regresiju. Tako
razlikujemo (1) izvor, poreklo ili predispoziciju, (2) faktor ubrzavanja i (3) m
ehanizme potpomaganja, olak avanja. Psihoze se mogu 111
112. porediti sa mnogim prirodnim procesima koji imaju poreklo, podsticajni meha
nizam i olak avajue mehanizme. Svi psihotini pacijenti koji su bili na kursu stekli
su bolesti kao rezultat odbijanja, odvajanja, opasnosti od gubitka (stvarnog ili
imaginarnog), umanjene pa nje, itd, to je izazivalo nesvesni strah od napu tanja. Ko
d nekoliko stotina psihotinih pacijenata za poslednjih deset godina autori ne mog
u da se sete nikoga ko nije delimino pretrpeo gubitak ili odvajanje ak i ako je to
bilo samo nagove teno. Na primer, dvadesetdevetogodi nji katatoniar, kome se stanje
pogor alo u toku istra ivanja, bio je u sukobu sa majkom za koju je mislio da nee odo
briti njegove sastanke sa devojkom. To je poslu ilo kao uzrok ubrzavanja to je izaz
valo regresiju do prve godine ivota kada je neodobravanje osetio kao predstojee na
pu tanje i smrt. Kada bi Silva Kontrola uma kod pojedinaca dovodila do psihoze, im
ala bi ulogu potpoma ueg mehanizma koji bi se morao kombinovati sa uzrokom ubrzavan
ja kod ranjive osobe. Mi ne mo emo da se setimo nijednog pacijenta kod koga je psi
hotiki proces izazvan iskljuivo potpoma uim mehanizmom. Iako ne sumnjamo da je to mog
ue, sigurno je relativno retko. IV ta je Silva Kontrola uma ? Silva Kontrola uma j
e etrdesetoasovni kurs koji se sastoji iz trideset asova predavanja i deset asova me
ntalnih ve bi. Mentalne ve be ne samo da poduavaju kako opustiti um i telo - to ine i
drugi pristupi kao to su biofidbek i Transcendentalna meditacija - ve idu korak da
lje. Poduavaju kako da funkcioni ete mentalno kada ste na relaksirajuem nivou. Ceo k
urs se sastoji iz tehnika za korisno kori enje uma. Po to smo ovo i sami do iveli i osv
edoili se da su ga mnogi koristili, nemamo sumnji u superiornu sposobnost uma da
funkcioni e kada osoba upotrebljava specifine tehnike u stanju budne opu tenosti. Ovo
je slino stanju koje je opisao Sigmund Frojd u svom spisu o slu anju, stanju u koj
e je Brams odlazio da bi komponovao ili stanju u kom nadolaze nove ideje koje je
opisao Tomas Edison. Kurs obuava polaznika brzom i lakom metodu za odlazak na ov
aj nivo relaksacije u bilo koje doba. Polaznici ve baju vizuelizaciju, imaginaciju
i mi ljenje na ovom nivou svesti sve dok ne naue da na njemu mentalno funkcioni u. O
ni zahvataju iri obim mo danih aktivnosti za svesnu upotrebu. Posti u pro ireni delokru
g svesti. Umesto da samo sanjare prilikom opu tanja na tom nivou, mogu delotvorno
da koriste um. Umesto obitavanja u laganom snu oni mogu biti svesni i koristiti
um i na tom nivou. Umesto obinog sanjanja nou, stanje sna mogu upotrebiti za re avan
je problema i dobijanja odgovora za koje um nije sposoban u bilo koje drugo vrem
e. 112
113. Kada osoba naui da mentalno funkcioni e na dubljim nivoima opu tenosti uma i tel
a, uveava se kreativnost. Pamenje se pobolj ava i osobe su sposobnije da re avaju prob
leme. Izmenjenog stanja, sposobne su da usmere um da ini ono to one ele - na taj nai
n se lak e kontroli e i takva navika kao to je pu enje. Dugotrajno praktikovanje ve bi na
relaksirajuem nivou deluje i na proces mi ljenja u svakodnevnom ivotu - npr. mo e se
imati pristup svom "nivou" i bez ulaska u njega, poput muziara koji vi e ne mora da
se koncentri e na muziku da bi znao kada je odsvirana pogre na nota. Um ima ogromne
mogunosti, ali je na svom normalnom nivou funkcionisanja stalno bombardovan razl
iitim uticajima u isto vreme: misli, elje, potrebe, udnje, umovi, svetla, pritisci,
sukobi, sve vrste stresova - on ne mo e da usmeri vi e od deset posto pa nje na bilo k
oju stvar. Na nivou opu tanja mo e. Ali, na taj nivo osobe obino dospevaju u trenucim
a kada ih hvata san, a nisu ve bale da koriste taj nivo. Naje e ne znaju da on postoji
i da se mo e koristiti. Kada osoba jednom do ivi rezultate dobijene sa ovog nivoa s
vesti, nikada ne poku ava da donese va ne odluke ili re i probleme a da ga ne koristi.
Najva nije je da kurs poduava kori enju ovog nivoa uma. Pored toga to obuava kako da se
misli u stanju opu tenosti, kurs polaznike obuava specijalnim tehnikama za kontrol

u navika, re avanje problema, postizanje cilja, pamenje, uvanje zdravlja, kontrolu b

ola, kontrolu snova i spavanja, itd. Kontrola uma nije hipnoza; vi e se pribli ava s
amohipnozi. Ljudi ue da grade potpuniju pa nju uma, mo da i zbog toga to kada su opu ten
iji vi e nisu bombardovani onolikim spoljnim uticajima. Uz ovu potpuniju pa nju oni
su u veoj mogunosti da usmere um da ini ono to ele. Drugi veliki deo kursa ui kako pon
avljati blagotvorne iskaze dok ste na nivou opu tenosti uma i tela. Smatra se da o
vo ima mono dejstvo. Pozitivno misliti je uvek dragoceno, ali pozitivno misliti u
stanju opu tenosti neuporedivo je vrednije. Poslednji deo kursa bavi se parapsiho
logijom; skoro sve osobe izve tavaju da su imale ESP do ivljaje za vreme kursa. Ovo
je toliko uobiajeno da Kontrola uma garantuje punu refundaciju ako polaznici ne d
o ive jasnovidost tog poslednjeg dana. V Za to Kontrola uma poma e mentalno poremeenima
? Ranije u studiji prestali smo da razmatramo za to Kontrola uma mo e da na kodi menta
lno poremeenima i obratili smo pa nju na pitanje za to im je pomogla. Mi ne znamo sve
odgovore, ali mislimo da smo u boljoj poziciji da to razmatramo nego oni koji n
isu pa ljivo posmatrali pacijente pre i posle obuke. Mobilizacija energije mo e biti
va an faktor. Frojd je u "Analysis Terminable and Interminable" rekao da efikasno
st terapije u budunosti mo e da zavisi prvenstveno od mobilizacije energije. Osobe
izuzetno dobijaju na energiji kako se kurs bli i kraju. 113
114. Pozitivan stav i optimizam stvarani tokom kursa moraju imati povoljan utica
j na pacijenta. Mo da izgovaranje blagotvornih iskaza, na nivou opu tenosti, delotvo
rno programira um na nain koji prevazilazi obino pozitivno mi ljenje. Relaksacija um
anjuje napetost i stoga slabi znake bolesti. Osoba ne mo e biti u stanju relaksira
nosti uma i tela i istovremeno izuzetno napeta ili u sukobu. Smatra se da funkci
onisanje na tom nivou proizvodi isto prenosno dejstvo relaksacije tokom celog da
na, kao to se primeuje u TM. Raspolo enje u grupi Kontrole uma je odlino i svi do ivlja
vaju uveano oseanje topline i ljubavi dok su na relaksirajuem nivou. Mogue je da ene
rgija ljubavi ima va nu ulogu. Osobama koje vole uglavnom ne smetaju stvari koje b
i im inae smetale. Po to na nivou relaksacije ljudi nisu u nekom osobitom konfliktu
, nije toliko neophodna rana odbrana od emotivnog udaljavanja. Stoga je olak ano p
rimanje pozitivnih uticaja. Vi e su u dodiru sa svojim oseanjima i sa realno u. Obuhva
tili su ire podruje aktivnosti mozga za ispitivanje stvarnosti. Percepcija je pobo
lj ana na nivou relaksacije uma i tela i uveava se jasnost misli i prosuivanja. Spec
ijalne tehnike poma u pacijentima da re e neke svoje probleme i da budu u stanju da
se programiraju tako da relaksacija i dobar oseaj traju tokom celog dana. Sposobn
ost da se u veoj meri oslanjaju na sopstvene unutra nje snage daje im vee samopouzda
nje. Terapeuti veruju odgovorima koje su dobili u izmenjenom stanju, a to doprin
osi pacijentovom samopouzdanju. Prisutan je fenomen grupe. Dobar emotivni oseaj g
rupe je zarazan i prenosi se ak i na vrlo poremeene pacijente. Parapsiholo ki deo ku
rsa je nekim od poremeenih pacijenata pomogao na neoekivan nain. Mnogi koji su gurn
uti na "rub pameti" izjavljivali su da su esto imali paranormalne do ivljaje koje p
sihoterapija nije objasnila. Samo u okviru parapsiholo kog dela kursa oni su dosti
zali razumevanje. Jedna od utvrenih svrha duboke psihoterapije jeste da uini svesn
im ono to je bilo nesvesno. Pro irivanje podruja svesnog i ispitivanje parapsiholo kih
aspekata uma poslu ili su istoj svrsi. Pacijenti su osetili olak anje otkriv i ovaj a
spekt sopstvenih mentalnih procesa i ustanovili su da je on realan i prihvatljiv
. Po to im je emotivni poremeaj pomogao da do ive paranormalne fenomene, ovo je dalo
svrhu njihovim produ enim poremeajima i njihovim ivotima. Terapeut je nauio da primen
juje tehnike Kontrole uma u psihoterapiji, ime e i dalje pomagati pacijentima. 114
115. VI Rezime i zakljuci: Sedamdesetpet izuzetno poremeenih pacijenata upueno je n
a obuku Kontrole uma da bi se odredilo koji bi pacijenti mogli zapasti u te koe. Sa
mo je jedan postao znatno vi e poremeen. Najpostojanije otkrie bilo je izuzetno povea
nje opa anja stvarnosti, to je utvreno kliniki i objektivnim psiholo kim testiranjem. V
a no je zapaziti da su svi poremeeni pacijenti iz jedne psihijatrijske prakse zamol
jeni da idu na kurs to je predstavljalo kompletan uzorak psihijatrijskih pacijena
ta. Niko od njih nije odbio. Svi su i li na kurs. Stoga se ovi rezultati ne pripis
uju samo odabranim pojedincima. Silva Kontrola uma nije psihoterapija. Ona se mo e
upotrebiti kao orue u bilo kojoj psihoterapiji, naroito ako je terapeut upoznat s
a kursom i ne protivi se njegovim konceptima. Pacijentu daje uveanu sposobnost da
koristi um i da se posveti terapiji koja se primenjuje. Psihotinim je pacijentim
a bila od izuzetne pomoi (bar kada je pacijent pod tretmanom a psihijatar razume

kurs) tako da Dr. MekKenzi sada insistira da svi pacijenti pohaaju kurs dok su po
d njegovom brigom i nadzorom. Imajui u vidu izuzetno pobolj anje kod najveeg broja p
oremeenih pojedinaca kao i to da se mo e vr iti obuka velikih grupa pacijenata istovr
emeno, autori predviaju njenu primenu u vidu pomoi bolnikom leenju. Ustanovljeno je
da je kurs bezbedan i potencijalno koristan za neurotiare. Relativno je bezbedan
i definitivno koristan za izrazito poremeene osobe kada su pod nadzorom psihijatr
a koji poznaje kurs. Kliniki i objektivni psiholo ki podaci ukazuju da koristi dale
ko prevazilaze bilo kakvo negativno dejstvo. TABELA A (nije data ovdje) Prosena r
azlika u T rezultatima pre i posle obuke Silva Kontrole uma, za tridesetosam ena
iz izuzetno poremeene grupe. Zabele eno je pobolj anje na svih jedanaest podruja meren
ja ukljuujui i podruje euforije. Donji rezultat pokazuje pobolj anje izuzev na podruju
euforije, gde gornji rezultat pokazuje da se pacijent osea bolje i da je vei opti
mista. Podruja merenja su sledea: 1. ulna percepcija se sastoji od jedinica koje op
isuju spoljni svet kroz direktne ulne do ivljaje koristei sve ulne modalitete. 2. Per
cepcija vremena razvrstava pojave vezane za subjektivno vreme u etiri kategorije:
promene u do ivljavanju protoka vremena; vremenski diskontinuitet; vremenska orij
entacija (ukljuujui nain anga ovanja u pro losti, sada njosti i budunosti); do ivljaj ili
est o svom dobu i identifikacija ili otuenje od svoje generacije. 3. Telesna perc
epcija obuhvata tri aspekta do ivljavanja tela: emotivni aspekt, hipohondrine albe,
percepcioni aspekt. 4. Auto-percepcija obuhvata 115
116. emotivne tendencije ka samoizra avanju problema sopstvene vrednosti i identit
eta. 5. Percepcija drugih je data u pet razliitih obrazaca: dehumanizacija ljudi,
pripisivanje neobinih moi ljudima, oseaja promene, referentne ideje, antropomorfne
tendencije u ophoenju prema ivotinjama. 6. Sposobnost obrazovanja ideja usredsreen
a je na patologiju koja se odra ava u neijem do ivljavanju sopstvenog procesa mi ljenja
ili njegovog sadr aja i bavi se razliitim kategorijama kao to su: nedostaci u proce
su razmi ljanja, dezorganizacija, promene u uobiajenom mi ljenju ili ideologiji, inte
lektualna svemo, promene u stepenu razmi ljanja i prisustvo bizarnih ideja. 7. Disf
orija razlikuje tri nivoa: somatski, emotivni i intelektualni. Pored ovog, obuhv
ata i jedinice koje se odnose na elju za smru i autodestruktivne tendencije. 8. Re
gulisanje impulsa (motiva) obuhvata jedinice koje nagla avaju nedostatak htenja il
i volje kao do ivljaj pre nego kao stvarni gubitak kontrole. Tri predstavljena tip
a ove pojave su: ispoljavanje povi ene napetosti, radne inhibicije i problemi u do
no enju odluka, kompulzivnost i potpuni izostanak akcije, asocijalna, protivdru tven
a ili bizarna motivacija. 116
117. DODATAK III UVOD Dr. J. V. Han, Direktor istra ivanja Silva Mind Control Inte
rnational, Inc. Sve do nedavno naunici su bili izuzetno kritiki nastrojeni prema i
zve tajima u kojima se tvrdi da su jogiji ovladali ve tinom kako da voljno reguli u sv
oj puls, telesnu temperaturu i ostale telesne procese za koje se smatralo da su
nevoljne prirode. Takoe se uveliko prelazilo preko izve taja o tome da neke osobe u
stanju duboke hipnoze (izmenjenog stanja svesti) mogu pod sugestijom izazvati p
romene psiholo ke prirode za koje se normalno smatralo da nisu pod voljnom kontrol
om, na primer izazivanje plikova i kontrola brzine rada srca. S pojavom tehnika
biofidbeka (bio-povratne sprege), naunici su tokom poslednjih nekoliko godina do li
do saznanja da skoro svi unutra nji telesni procesi mogu biti podvrgnuti kontroli
. Biofidbek tehnike se zasnivaju na principu da uimo da pravilno reagujemo ako sm
o trenutno obave teni (povratna sprega) o pravilnosti sopstvene reakcije ili o tom
e koliko smo blizu pravilne reakcije. Upotrebljavajui nagrade kao sredstvo povrat
ne sprege kod ivotinja, psiholog Dr. Nil Miler (Neal Miller), sada na Rokfeler Un
iverzitetu, pokazao je da se svesnom kontrolom mo e postii promena u brzini rada sr
ca. Dr. Elmer Grin, Fondacija Meninger, pokazao je da se upotrebom biofidbeka lj
udi mogu nauiti da razliito kontroli u temperaturu svojih ruku - jedna je hladna, dr
uga topla. Na poetku biofidbek eksperimenata sa mo danim talasima iji je autor Dr. K
amija (Kamiya), sa Neuropsihijatrijskog Instituta Langlej Porter, istra ivai su pok
azali da su ovi metodi delotvorni kod obuke pojedinaca u svesnoj kontroli svog A
lfa ritma mo danih talasa (8-13 Hz). Druge tehnike, manje orijentisane na laborato
riju, takoe su kori ene za upravljanje unutra njim telesnim organima. Na primer, tehni
ka transcendentalne meditacije poku ava da dovede do relaksacije unutra njih organa
ukljuujui mozak. Drugi sistem pomou kog pojedinci mogu da izazovu relaksaciju kao i
kontrolu mo danih talasa, jeste Silva Kontrola uma. Osobe koje su bile na kursevi

ma Silva Kontrole uma govore o oseaju duboke relaksacije i o verovanju da mogu ko

ntrolisati sopstvene mo dane talase. Ovo je 1971. godine testirao Dr. F. J. Bremne
r, psiholog sa Triniti Univerziteta iz San Antonia, Teksas. Izgleda da ljudi koj
i su na ovaj nain obuavani zaista mogu da kontroli u svoje mo dane talase i izazovu Al
fa ritam kada to ele. Ovo je utvreno u studiji u kojoj je grupa od dvadeset neobuen
ih studenata bila dobrovoljno podvrgnuta eksperimentu kontrole mo danih talasa. Po
lovina studenata podvrgnuta je metodu slinom Pavlovljevom metodu uslovnog refleks
a; odnosno, kada bi osoba ula "klik" to bi oznaavalo da e 117
118. stroboskopsko svetlo izmamiti reakciju na EEG-u u vidu Alfa frekvencije. Us
koro je i samo "klik" kod osobe izazivalo Alfa frekvenciju na ekranu (itau) EEG-a.
Drugih deset osoba obuavao je gospodin Silva putem svog metoda Kontrole uma. Obe
grupe su iskazale promenu u EEG-u u predvienom smeru: to znai da su obe grupe uvea
le procenat Alfa frekvencije na svojim EEG. Kasnije je izveden drugi eksperiment
koji je ukljuio osobe sa znatnom praksom u Silva metodu. Ove osobe su mogle volj
no da pokrenu ili zaustave Alfa frekvenciju kao i da razgovaraju za vreme stvara
nja Alfa ritma. Uraen je jo jedan test sa uve banijim osobama. Po to su ove osobe imal
e znatno iskustvo u ESP ve bama (rad na sluajevima), EEG je bele en dok su radili te
ve be. Rezultati EEG-a takoe pokazuju visoku prisutnost Alfa frekvencije. Iz ovih s
tudija se vidi da uz trening ovek mo e u znatnoj meri imati voljnu kontrolu nad svo
jim unutra njim organima. Ovo va i i za mozak, ako prihvatimo da su elektrini signali
tog organa indikator njegovog funkcionisanja. To takoe nagove tava da je potrebno
mnogo vi e istra ivanja kako bi se utvrdili odnosi izmeu fiziolo kih i mentalno-emotivn
ih stanja kao i potrebnih procedura obuke da bi se izvukao maksimum iz voljnih p
siho-fiziolo kih samoregulacija. Bolje razumevanje znaaja treninga Silva metode Kon
trole uma mo e proistei iz fiziolo kih istra ivanja mozga, o emu su izve tavali neurobiolo
g Dr. Rod er V. Speri (Rodger W. Sperry) i njegove kolege iz Los Anelesa. Ovi, i dr
ugi naunici stvorili su laboratorijski i kliniki dokaz o postojanju dve razliite vr
ste svesti koje u ljudskom mozgu funkcioni u odvojeno, ali istovremeno. Jedna vrst
a svesti se bavi posledinim, logiko-zavisnim aktivnostima mi ljenja kao to su matemat
ika i govor. Ona je funkcionalno proizvod leve hemisfere mo dane kore. Drugoj vrst
i, koja je vezana za desnu hemisferu svojstven je holistiki, spontano kreativni i
intuitivni nain mi ljenja, sa izra enim oseajem za prostor i muziku. Svest leve hemis
fere dominira veim delom na eg svakodnevnog ivota i nju zagovaraju kako obrazovni si
stem tako i dru tveni pogledi zapadnog sveta. Ona je usmerena ka objektivnom i obin
o je udru ena sa znatnom aktivno u Beta mo danih talasa. Svest desne hemisfere je izgle
da prvenstveno subjektivna, ima sekundarnu va nost u na em obrazovanju, i najvi e je i
zra ena u umetnosti. Obino je prate Alfa i Teta emisije mo danih talasa. Silva Kontro
la uma obuava pojedince da odr e govor i ostale aktivnosti Beta mi ljenja u Alfi, kao
i da se prepuste Alfa procesu mi ljenja kreativne intuitivne prirode kao delu nam
ernog delovanja da bi se obezbedile ravnomernije raspodele funkcija izmeu leve i
desne hemisfere. Ona poma e da se u re avanju problema uravnote i inae neravnomerna zao
kupljenost funkcijom leve hemisfere. Podsticanjem namernog funkcionisanja desne
hemisfere ona izgleda posti e delotvorniju upotrebu mo danog potencijala. 118
119. EEG U KORELACIJI SA FUNKCIJOM PA NJE KOD LJUDI19 Frederik J. Bremner, V. Beni
gnus i F. Moric Univerzitet Triniti, San Antonio, Teksas Ovu studiju je potpomog
la Fondacija za istra ivanje uma (Mind Science Foundation) Los Aneles, Kalifornija.
Autori zahvaljuju gospodinu Hoseu Silvi na ue u u eksperimentu i Dejvidu L. Karlson
u za pomo u pripremi rukopisa. Bremner i njegovi saradnici predstavili su jedan m
odel pa nje koji promene u EEG-u koristi kao zavisnu varijablu. (Bremner, 1970, Fo
rd, Moric i Bremner 1968; Edi, Bremner i Tomas 1971; Harvic i Bremner 1972.). Ov
aj model podrazumeva da postoje razliite klase ili podskupovi pa nje s tim da, dok
su podskupovi ortogonalni, nisu hijerarhijski ureeni. Ve definisani podskupovi su:
oekivanje, kontraoekivanje, orijentacija, buenje i neusredsreenost (Harvic i Bremne
r, 1972.). Upotrebna vrednost navedenog modela e rasti sa porastom njegove op tosti
. Sada nje studije poku avaju da pro ire op tost modela sa podataka koji se odnose na ivo
tinje, a koji su upotrebljeni za njegovu prvobitnu koncepciju, na podatke koji s
e odnose na ljudska stanja pa nje. Sada nja studija se usredsredila na dva aspekta u
op tavanja modela. Jedan od tih aspekata bio je da se vidi da li je EEG ljudi oset
ljiv na promene u bilo kom od prethodno pretpostavljenih podskupova. Drugi aspek
t bio je da se odredi postoji li kod ljudi neki jedinstven podskup pa nje koji ne

postoji ili da ga nije mogue utvrditi kod ivotinja. Po to je izvedeno puno eksperime
nata za testiranje modela sa podskupom oekivanja, ovaj podskup je izabran za test
iranje pa nje kod ljudi. Podseamo itaoce da je oekivanje ovde upotrebljeno sa znaenjem
da su subjekti (S) nauili odnos u kome nadra aj B sledi nadra aj A. Po to e detalji pro
cedure biti razraeni u delu o metodu, dovoljno je rei da e to biti uinjeno klasinom p
aradigmom uslovljavanja. Ova paradigma sledila je, to je mogue bli e, onu koja je up
otrebljena za prikupljanje podataka o ivotinjama. Podaci o ivotinjama, meutim, zavi
sili su od spremnosti i raspolo ivosti Teta ritma. S druge strane, karakteristika
EEG podataka o ljudima jeste da imaju visoku verovatnou Alfa ritma. Zbog toga je
Alfa ritam upotrebljen kao baza podataka za zavisnu "promenljivu". Drugi aspekt
ove studije mo e zapravo biti i zanimljiviji. Psiholozi su esto raspravljali o post
ojanju unutra nje svesti kod ljudi. Sada nji model se bavi ovim pitanjem stvarajui od
unutra nje usredsreenosti podskup pa nje. Podskup unutra nje usredsreenosti karakteri e s
e odsustvom spoljnog nadra aja i moguno u testiranja samo kod ljudi. Predlo eno je da se
ovaj podskup 19 "EEG u korelaciji sa funkcijom pa nje kod ljudi" je objavljen u N
europsihologiji, Vol. 10,1972, str. 307-12. 119
120. sagledava promenama EEG-a koje se de avaju u praenju subjektove (S) reakcije u
stanju meditacije i duboke relaksacije. METOD Subjekti su bili dobrovoljci iz u
vodnog razreda psihologije mu kog koled a, njih dvadesetorica, u rasponu od osamnaes
t do dvadesetpet godina starosti. Reeno im je da je eksperiment u vezi sa samokon
trolom mo danih talasa i rasporeeni su bez nekog reda u dve grupe po deset. Aparat
je elektroencefalograf tipa Bekman T. Elektrode od nerajueg elika bile su privr ene pot
ko no na podruju vrha (vertex) i zadnjeg (occipital) dela glave. Podaci EEG-a vizue
lno su praeni, a i snimani na traci. Kori enjem audio biogenog fidbek sistema mo dani
talasi u Alfa opsegu (8-13 Hz) mogli su biti izdvojeni sa occipital EEG-a i pred
stavljeni subjektu preko slu alica kao analog Alfa frekvencije. Logiki programer (D
igital Equipment Corporation) bio je pripremljen da oznai binarni broj, prebaciva
nje na pola sekunde CS i 10 sekundi kasnije, prebacivanje na 10 sekundi UCS. CS
je bio "klik" prenet u slu alice koje je subjekt nosio, a sastojao se od otvaranja
i zatvaranja releja povezanog s baterijom od 6 volti. UCS je bio Grass PS 2 Fot
ostimulator stroboskopskog svetla postavljen na subjektovu Alfa frekvenciju zatv
orenih oiju. Svi podaci su snimani na osmotrani Ampex SP 300 Analog magnetofon, a
snimljena analog traka je digitalizirana AD konvertorom povezanim sa IBM kompjut
erom 360/44, pre analize. Postupak: Ovaj eksperiment je nadgledao i odobrio "Uni
verzitetski komitet za humani tretman ljudi kao eksperimentalnih subjekata". Sva
ki S. je ispunio protokolarni obrazac koji je bele io informacije kao to su: posled
nja upotreba alkohola ili lekova, istorijat epileptikih napada, prethodna iskustv
a sa hipnozom, jogom ili Alfa stanjem. Pored toga, kada su S. prvi put doveli u
laboratoriju, zamolili su ga da potpi e izjavu kojom daje pristanak da uestvuje u e
ksperimentu i potvruje da mu je obja njena priroda i svrha postupka. Bazni EEG je u
zet svakom S, bez obezbeenog fidbeka. S. je dobio uputstvo "zatvori oi" kao nadra aj
. Grafikon je bio obele en dvocifrenim brojem, a upotrebljeni su odvojeni kanali z
a snimanje filtriranih i nefiltriranih mo danih talasa. Ovaj postupak je zatim pon
ovljen uz uputstvo "otvori oi". Lice subjekta je bilo osmatrano internom televizi
jom a ukupno vreme provedeno u komori za baznu liniju podataka bilo je oko 30 mi
nuta za svakog S. Ako je oitavanje bazne linije bilo neodgovarajue, postupak se po
navljao sve dok se nisu dobili isti zapisi podataka. Prema postupku bazne linije
S-i su bili podeljeni na dve desetolane grupe. Jedna grupa (Silva) je dobila vike
nd trening u trajanju od 14 sati za kurs Kontrole uma 120
121. Hosea Silve (Shah, 1971.). Mada je Silva "tehnika Kontrole uma" jedinstvena
za sebe, ona koristi i duboko relaksiranje i postupke nalik na grupnu hipnozu.
Neko vreme se, takoe, upotrebljava za ono to se najbolje mo e opisati kao ve ba ESP. N
a poetku sledee nedelje, doveli su S-e u laboratoriju i 20 minuta je sniman EEG. S
nimci su raeni i sa zatvorenim i sa otvorenim oima, dok su S-i uve bali svoje Silva
tehnike. Drugom prilikom, EEG je uzet od istih S-a uz audio biogeni fidbek i uz
ista uputstva. Druga grupa (CC) od 10 S. pro la je kroz klasinu paradigmu uslovljav
anja od 50 poku aja po ve bi. Svaki poku aj se sastojao od CS "klik"-a od pola sekunde
, zatim interval izmeu nadra aja od 10 sekundi (IIN), zatim UCS u trajanju od 10 se
kundi stroboskopskog svetla pode enog na Alfa frekvenciju S-a zatvorenih oiju. Inte
rval izmeu poku aja (proba) IIP nije bio isti. Eksperimentator bi poeo sa poku ajem ka

da bi S izgledao relaksiran. U ovoj grupi poku aja nije kori en biofidbek. Ve ba od 50

poku aja trajala je 20-30 minuta, a ve be su se ponavljale sve dok S. ne postane osp
osobljen da reprodukuje Alfa frekvenciju, ili dok eksperimentator ne bude uveren
da S. ne mo e u dovoljnoj meri da reprodukuje Alfu. Zavr na ve ba od 50 poku aja sa CC
grupom izvodi se sa biogenim fidbekom. Svi podaci dobijeni klasinim uslovljavanje
m uzeti su u stanju otvorenih oiju. OBRADA REZULTATA Za potrebe analize, podaci E
EG-a su razvrstani na periode, jedan predstavlja 10 uzastopnih sekundi snimljeni
h rezultata podataka. Za baznu liniju podataka, uziman je jedan period za svakog
S. u stanju zatvorenih oiju i jedan period u stanju otvorenih oiju. Za Silva grup
u, posle 14 sati obuke, jedan period je uzet u stanju zatvorenih oiju a jedan u s
tanju otvorenih oiju bez fidbeka. Isto je uraeno i uz fidbek. Za CC grupu uzet je
rani poku aj (trei poku aj ako je bio jasno registrovan), a period je bio 10 sekundi
IIN. Isti period je uzet i iz poslednjeg poku aja pre biogenog fidbeka a zavr ni per
iod je uzet po to je ukljuen fidbek. Svaki poku aj je bio A-D konvertovan i spektraln
o analiziran skupljajui snagu na razliitim EEG frekvencijama (Volter, 1968). Ovde e
biti rei samo o podacima dobijenim sa otvorenim oima. REZULTATI Grafikoni I i II
sa imaju rezultate CC grupe i Silva grupe ponaosob. Efekat biogenog fidbeka se, ta
koe, mo e videti na svakom grafikonu. Tri aspekta ovog eksperimenta projektovana su
na zajedniku osu; tako se za svaku grupu na grafikonu mo e posmatrati i praviti po
reenje izmeu rezultata bazne linije, 121
122. pobolj anja u reprodukovanju Alfa frekvencije kroz svaku fazu eksperimenta i
uticaj biogenog fidbeka. Kod grupe CC (Grafikon I), konani porast Alfa reprodukci
je usled CC postupka oznaen je vrhom u srednjoj liniji na frekvencijama 8-9 Hz. P
odaci bazne linije koji su vieni kao irok i prilino rasut spektar izgleda da nisu p
okazali prete no stvaranje Alfa ritma. Uveanje u srednjem procentu snage raspodelju
je se izmeu manjeg broja frekvencija. Dodatna promena se uoava pri uvoenju biogenog
fidbeka, a to je praeno daljim su avanjem spektra - to znai da je uvoenje biogenog fi
dbeka donelo jo jednu promenu frekvencija. Slina zapa anja mogu se videti i na podac
ima Silva grupe (Grafikon II), ali poreenje grafikona ove dve grupe mora biti vrl
o obazrivo izvedeno. Meutim, posmatranjem grafikona, mo e se uoiti da su Silva subje
kti bili sposobni da reprodukuju Alfa ritam posle tretmana iako ne u obimu koju
je iskazala grupa CC subjekata (Grafikon I). Ponovo se dogodila promena frekvenc
ije nani e: izgleda da je u ovom sluaju vea nego u CC grupi. Ovaj zakljuak ne mora bi
ti sasvim taan jer rezultati bazne linije Silva grupe ukljuuju uveanu produkciju vi i
h frekvencija kao to su one u opsegu od 10-12 Hz, za razliku od CC grupe. Zbog to
ga je te ko doneti sud o stepenu relativne promene u ovim grupama. Meutim, va no je p
rimetiti da su se promene frekvencija desile u istom smeru u obe grupe i da biog
eni fidbek ima isti efekat u oba sluaja (Grafikon II). DISKUSIJA Podaci koji su o
vde izneti, ini se, podr avaju Bremnerov model pa nje, naroito podskupove oekivanja i u
nutra njeg usredsreivanja. Prilino je zanimljivo uporediti podatke koji su zabele eni
u eksperimentu sa ljudima u ovoj studiji sa podacima o ivotinjama koji su upotreb
ljeni da defini u podskup oekivanja (Grafikon III). Ako se porede Grafikoni I i III
uoljiva je izvesna slinost. Bazna linija i CS krivulje su iroke i ravne dok su kri
vulje uslovljavanja za iljene. Takoe, oba grafikona pokazuju promenu frekvencije. A
utori shvataju da je promena frekvencije u suprotnom smeru to se pripisuje injenic
i da su podaci o ivotinjama registrovani na hipokampalnim podrujima mozga, dok su
podaci registrovani kod ljudi uzeti sa ocipitalnog dela mo dane kore. Stoga, izgle
da da je oekivanje, kako ga model shvata, u korelaciji sa oblikom spektra i prome
nom frekvencije. Drugi autori su izvestili o promenama frekvencija u ljudskom Al
fa ritmu koje podr avaju podskup oekivanja (Knot i Henri, 1941, Vilijams 1940.) ili
bar korelaciju Alfe i pa nje. ( asper i agas, 1940.). Autori su se sukobili oko pods
kupa unutra nje fokusiranosti predstavljenog na Grafikonu II. Subjekti obueni u Sil
va metodu Kontrole uma nisu upotrebljavali spoljne nadra aje za dobijanje rezultat
a izuzev onoga to bi se najbolje moglo nazvati mentalnim slikama. Jedna od vredno
sti Bremnerovog modela u ovom 122
123. pogledu jeste da je definisanjem podskupa unutra nje fokusiranosti postalo ne
potrebno upotrebljavati izraze kao to su "svesnost" ili "mentalne slike". Unutra nj
a fokusiranost zavisi od prethodnih uslova kao od uputstava datih subjektu i uoen
ih promena na EEG-u. Naravno, shvaeno je da e biti potrebne dodatne kontrole da bi
se ispitale pouzdanost i va nost podskupa unutra nje fokusiranosti. Ovo je naroito t

ano kad se ima u vidu Hartova kritika (1968.) da subjekti koji ostanu sami u mirn
oj sobi s prigu enim osvetljenjem, za nekoliko minuta uveavaju svoju Alfa produkcij
u. Sada nja studija (Braun, 1970.) mo da nije tako podlo na ovoj kritici po to koristi p
romene frekvencije i oblik spektra kao suprotnost onim studijama koje se oslanja
ju na koliinu ili amplitude Alfe (Kamija, 1968.). Bez obzira na to, zanimljivo je
razmi ljati o dodatnoj promeni frekvencije posle uvoenja biogenog fidbeka. U sluaju
CC grupe to je moglo da poslu i da UCR i CR budu otvoreniji, menjajui klasinu parad
igmu uslovljavanja u situaciju instrumentalnog uslovljavanja sa CR visoke podsti
cajne vrednosti. Za Silva obuenu grupu, s druge strane, fidbek mo e da razjasni sub
jektima korelaciju unutra nje fokusiranosti koja nije subjektivna. 123
124. UNUTRA NJA FOKUSIRANOST KAO PODSKUP PA NJE Frederik J. Bremner i F. Moric, Trin
iti Univerzitet, San Antonio, Teksas. Ovu studiju je podr ala Fondacija za istra iva
nje uma, Los Aneles, Kalifornija, i autori izra avaju svoju zahvalnost gospodinu Ho
seu Silvi za ue e u eksperimentu. IZVOD Ovaj izve taj ima nameru da pru i jo dokaza o unu
tra njem fokusiranju pa nje kod ljudi. Teoretski model koji je upotrebljen koristi p
romene u EEG stanju kao zavisne "promenljive" i verbalna uputstva eksperimentato
ra za poetak stvaranja Alfe kao nezavisne promenljive, da bi se predvidelo unutra n
je fokusiranje pa nje. U prethodnoj publikaciji (Bremner, 1972.) nagove teno je da u
nutra nje fokusiranje jeste podskup pa nje a ovaj podskup se mogao definisati izvesn
im prethodnim uslovima i izvesnim karakteristinim promenama EEG-a. Promene EEG-a
su stvaranje Alfa ritma izazvanog nadra ajima kori enim kao nezavisne promenljive. Pr
ethodna studija je bila podlo na kritici, po to je Hart objavio (1968.) da e neki sub
jekti koji su ostali sami u mirnoj prostoriji s prigu enim osvetljenjem za nekolik
o minuta poveati svoju Alfa produkciju. Meutim, zakljueno je da ako S. mo e da pone i
da zaustavi stvaranje Alfa frekvencija u skladu sa datim znakom eksperimentatora
, to mo e da pru i odgovor na pitanje la ne pojave Alfa frekvencija, kako je Hart obja
vio. Ako je ovo stvaranje Alfa ritma povezano sa subjektovim izjavama o sopstven
om stanju unutra nje fokusiranosti to bi obezbedilo posredan dokaz za podr avanje po
dskupa unutra njeg fokusiranja. METOD Subjekti: Deset ljudi i ena prethodno obuenih
da stvaraju Alfa ritam bili su subjekti. Neki od njih ve su uestvovali u prethodno
m eksperimentu (Bremner 1972.); u svakom sluaju svi S-i su izjavili da su imali z
natnog iskustva u stvaranju Alfe i duboke uslovljene relaksacije kao i da su ima
li nekog iskustva sa psihikim ve bama. 124
125. Aparat: Kori en je Bekman "T" tip elektroencefalografa. Elektrode su bile od n
erajueg elika i privr ene potko no na podruju vrha (vertex) i zadnjeg (occipital) dela
ve. Podaci EEG-a su bili vizuelno praeni i snimani na traci. Dodatno je prikljuen
mikrofon sa magnetofonom kako bi subjekti mogli da snime verbalne iskaze o svoji
m iskustvima. Logiki programer (Digital Equipment Corporation) bio je pripremljen
da oznai binarni broj na zapisu. Lice subjekta i gornji deo torza bili su praeni
internom televizijskom kamerom. Svi podaci su zabele eni na Ampex Sp 300 Analog os
motranom magnetofonu. Procedura: Svaki S. je ispunio protokolarni obrazac kojim s
u bele ene informacije tipa: poslednja upotreba alkohola ili lekova, istorijat epi
leptinih napada i prethodna iskustva sa hipnozom ili tehnikama duboke relaksacije
. Pored toga, od svakog S. se tra ilo da potpi e izjavu kojom daje pristanak za uestv
ovanje u eksperimentu i potvruje da mu je obja njena priroda i svrha postupka. Svak
om S. je reeno da stvara Alfa ritam metodom na koji je ve navikao. Formiranje bazn
e linije (podatka) traje oko 5 minuta i raeno je sa subjektom zatvorenih oiju. Oko
deset minuta je utro eno na ono to bi se najbolje moglo opisati kao ESP ve be (Silva
Metod; MekNajt 1972.) da bi S. uspostavio repernu taku za stvaranje Alfe. Zatim
je tra eno od S. da zatvorenih oiju stvaraju Alfu na verbalnu komandu eksperimantat
ora. Kada je, na bazi dovoljno EEG podataka i po oceni eksperimentatora, S. zais
ta stvarao Alfu, posle pribli no 30 sekundi, S. je dobijao komandu da "zaustavi Al
fu". Komanda za poetak i zavr etak stvaranja Alfe data je dok eksperimentator ne bi
osetio da je S. na odgovarajui nain pokazao svoju sposobnost i da je zapis dovolj
no ist. S. je tada dobijao uputstvo da "otvori oi" pa je procedura poni-stani nasta
vljana. Niko od S. iz ove studije nije imao te koe u stvaranju Alfe, meutim, neki ni
su mogli uvek da prekinu stvaranje Alfe na komandu, naroito dok su im bile zatvor
ene oi. Ukupno vreme postupka bilo je pribli no 45 minuta. REZULTATI Rezultati ove
studije prikazani su na grafikonima IV i V. Mada je studija prvobitno zami ljena t
ako da se podaci mogu podvri spektralnoj analizi, kontrast izmeu Alfe i ne-Alfe bi

o je tako dobro definisan da su eksperimentatori osetili da statistika analiza ni

je bila neophodna. Grafikon IV sadr i podatke za 45 subjekata sa zatvorenim oima. "
S" simbol na zapisu (Grafikon IV) oznaava poetnu "start" komandu dok "T" (terminat
e) oznaava komandu "stani". Uoljiva je razlika izmeu testerasto-nazubljenog oblika
Alfe i umanjene amplitude zapisa koja sledi komandu "stani". Grafikon V obuhvata
podatke grupe od pet subjekata, tri S. sa zatvorenim oima i dvoje S. - P8 i T9 s
a otvorenim oima (Grafikon V). Zanimljivo je da je S. T9, sa otvorenim oima posle
znaka za "start", imao pomak od nekoliko sekundi pre 125
126. nego to je poeo da stvara Alfa ritam. Ovo se de avalo u svakom poku aju sa ovim S
. ije su oi bile otvorene. To je i S.5 pokazao u stanju zatvorenih oiju, to ga je i
inae karakterisalo. Povremeno se to pokazalo i kod ostalih S. Navedeni S. su izja
vili da su bili u posebnom, prepoznatljivom stanju pa nje. Svi izuzev jednog S. bi
li su u stanju da predvide kada stvaraju Alfu, a kada ne. Drugim reima S. je moga
o da ka e "start" i "stop" i snimak bi izgledao isto kao Grafikoni IV i V. DISKUSI
JA Navedeni rezultati pokazuju da, makar za ovu grupu S-a, stvaranje Alfa ritma
nije la no. Tako je ova grupa subjekata manje osetljiva na vrstu gre ke na koju je u
kazao Hart (1968.). Vreme pomaka kod nekih S. je vrlo zanimljivo, ali autori nem
aju spreman odgovor na pitanje za to priprema nekih S. traje toliko dugo. Ipak, po
stoji odnos izmeu poetka registrovanja Alfa ritma na EEG-u, jedinstvenog linog oseaj
a subjekta, i izjave subjekta da je bio u posebnom stanju pa nje koje mi nazivamo
podskupom unutra njeg fokusiranja. 126
127. LITERATURA Bremner, F.J. "The effect of habituation and conditioning trials
on hippocampal EEG." Psychonomic Science, 1970,18,181-83. Brown, B.B. "Recognit
ion of aspects of consciousness through association with alpha activity represen
ted by a light signal." Psychophysiology, 1970,6,442-52. Eddy, D.R., F.J. Bremne
r, and A.A Thomas. "Identification of the precursors of hippocampal theta rhytm
- a replication and extension." Neuropsychologia, 1971, 9, 43-50. Ford, J.G., M.
D. Morris, and F.J. Bremner. "The effect of drive on attention." Psychonomic Sci
ence 1968, 11, 156-57. Hart J.T. "Autocontrol of EEG alpha." Psychophysiology, 1
968, 4, 506. (Abstract.) Hurwitz, S.L., and F.J. Bremner. "Hippocampal correlate
s of a conditioned sniffing response." Neuropsychologia, 1972. Jasper, H.D., and
C. Shagass. "Conditioning the occipital alpha rhythm in man." Journal of Experi
mental Psychology, 1941, 28 (5), 373-87. Kamiya, J. "Conscious control of brain
waves." Psychology Today, 1968, 1 (April), 57-60. Knott, J., and C. Henry. "The
conditioning of the blocking of alpha rhythm of the human electroencephalogram."
Journal of Experimental Psychology, 1941, 28, 134- 44. McKnight, H. Silva Mind
Control Through Psychorientology. Laredo, Tx.: Institute of Psychorientology, In
c., 1972. Shah, D. "The alpha state lets the mind take wings." The National Obse
rver, 1971, 34, 1, 16. Walter, D.O. "Spectral analysis for electroencephalogram:
mathematical determination of neurophysiological relationship from records of l
imited duration." Experimental Neurology, 1963, 8, 155-81. Williams, A.C. "Facil
itation of the alpha rhythm of the electroencephalogram." Journal of Experimenta
l Psychology, 1940, 26, 413-22. 127

126 of 127