Praktikum 2006

Viša ekonomska škola Leskovac
Dr Ivan MIHAILOVIĆ
RAČUNOVODSTVO
-praktikum-
drugo izdanje
Leskovac, 2006
Recezezenti:
Prof. dr Borivoje Prokopović
Prof. mr Vlastimir Krstić
Izdavač:
Viša ekonomska škola Leskovac
Glavni i odgovorni urednik:

Prof. dr Žika Stojanović
Izdavački odbor:
Prof. dr Ivan Mihailović
Prof. Miroslava Stojanović
Spec. Valentina Stanković
Prof. dr Dragomir Radovanović
Mr. Mira Avramović
CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
657 (075.8) (076)
MIHAILOVIĆ, Ivan
Računovodstvo: praktikum / Ivan
Mihailović, - 2. izd. - Leskovac:
Viša ekonomska škola, 2007 (Niš: SVEN).
- 112 str. : graf. prikazi, tabele; 30 cm
Tiraž 100.
ISBN 978–86–84331–11–5
a) Računovodstvo - Vežbe
COBISS.SR–ID 138471948
SADR@AJ
PREDGOVOR
I UVODNI DEO
VRSTE RAÛNA
RAÛNI STANJA I USPEHA
a) Ra~uni stanja
b) Ra~uni uspeha
POTPUNI, NEPOTPUNI I KOREKTIVNI RAÛNI
a) Potpuni ra~uni
b) Nepotpuni i korektivni ra~uni
OZNAÂVANJE STRANA RAÛNA
II ZADACI
Zadaci sa kolokvijuma
ZADATAK K–1
OBJA[NJENJA UZ ZADATAK
ZADATAK K–2
ZADATAK K–3
Zadaci sa ispita
ZADATAK IT
ZADATAK IP
ZADATAK IA
VRSTE RAÛNA
Ra~une naj~e{}e razvrstavamo na:
• ra~une stanja i uspeha,
• potpune, nepotpune i korektivne ra~une,
• sinteti~ke, analiti~ke i analiti~ko–sinteti~ke ra~une,
• bilansne i izabilansne ra~une,
• stvarne i simboli~ke ra~une.
Imaju}i u vidu na{e prakti~ne potrebe zadrà}emo se na ra~unima sta-

nja i uspeha i na potpunim, nepotpunim i korektivnim ra~unima.
Ra~uni stanja i uspeha

a) Ra~uni stanja
Ra~uni stanja su takvi ra~uni koji svojim saldom pokazuju stanje sred-
stava i izvora sredstava.
Ovi ra~uni se mogu podeliti na:
1. Aktivne ra~une,
2. Pasivne ra~une,
3. Aktivno–pasivne ra~une.
1) Na aktivnim ra~unima prikazuje se stanje i kretanje sredstava. Ovi

ra~uni ne mogu imati stanje koje je iskazano na potra`noj strani, jer je nemo-
gu}e da izlaz odre|ene vrste sredstava (koji se knjiì na potra`noj strani)
bude ve}i od njegovog ulaza (knjiì se na dugovnoj strani). Na osnovu ovoga,
moèmo zaklju~iti da aktivni ra~uni mogu imati stanje koje je iskazano na
dugovnoj strani ra~una a samo u izuzetnim situacijama njihovo stanje moè
biti jednako nuli (u slu~aju da je izlaz jednak ulazu sredstava).
U aktivne ra~une spadaju ra~uni osnovnih sredstava (gra|evinski ob-
jekti, zemlji{te, oprema itd.) i ra~uni obrtnih sredstava (blagajna, teku}i ra-
~un, zalihe materijala, nedovr{ena proizvodnja, zalihe gotovih proizvoda, ro-
ba itd.).
Pravila za knjiènje na aktivnim ra~unima moèmo prikazati na sle-
de}i na~in:
+ Aktivni ra~uni –
Po~etno stanje Smanjenje
Pove}anje Iznos za zaklju~ivanje
Na osnovu prethodnog prikaza zaklju~ujemo:

• prilikom otvaranja ovih ra~una po~etno stanje se knjiì na levoj,
dugovnoj strani odgovaraju}eg aktivnog ra~una (npr. ra~un opre-
me), {to zna~i da }e u dnevniku prilikom otvaranja ovaj ra~un du-
govati;
• pove}anje na aktivnim ra~unima knjiì se na levoj, dugovnoj
strani, dok se smanjenje knjiì na desnoj, potra`noj strani.
Uzmimo, na primer, da je sa teku}eg ra~una podignuta gotovina u

iznosu od 10.000 dinara i sme{tena u blagajnu. Kako su oba ra~una (Teku}i
ra~un i Blagajna) aktivni ra~uni, vaè pravila za knjiènje koja smo pre-
thodno naveli. Na Teku}em ra~unu je do{lo do smanjenja za 10.000 dinara,
pa }e ovaj iznos biti proknjièn na desnoj, potra`noj strani tog ra~una. U Bla-
gajni je za isti iznos do{lo do pove}anja, {to }e biti proknjièno na levoj,
dugovnoj strani ovog ra~una. Na osnovu ovoga moèmo formirati slede}i
knjigovodstveni stav u dnevniku:
Red. IZNOS
OPIS
br. Duguje Potraùje
x) Blagajna 10.000
Teku}I ra~un 10.000
za podignutu gotovinu
odnosno na ra~unima:
Teku}i ra~un Blagajna

0 0
S x) 10.000 S
x) 10.000
Prilikom zaklju~ivanja aktivnih ra~una knjiènje se sprovodi na njiho-
voj desnoj, potra`noj strani, {to zna~i da }e ovi ra~uni, u stavu za knjiènje
zaklju~ivanja kroz dnevnik, potraìvati.
2) Pasivni ra~uni pokazuju stanje i kretanje izvora sredstava. Stanje
na ovim ra~unima ne moè biti na dugovnoj strani, jer je nemogu}e da kori{-
}enje izvora sredstava bude ve}e od njihovog nastanka.
Pasivni ra~uni, dakle, mogu imati stanje koje je iskazano na desnoj,
potra`noj strani a samo izuzetno mogu imati stanje jednako nuli (kada se iz-
vori sredstava ugase).
U pasivne ra~une spadaju: ra~uni kapitala (dru{tveni, dràvni, deoni-
~arski, inokosni, me{oviti itd.), ra~uni kredita itd.
Pravila za knjiènje na pasivnim ra~unima mogu biti prikazana na
slede}i na~in:
+ Pasivni ra~uni –
Smanjenje Po~etno stanje
Iznos za zaklju~ivanje Pove}anje
Na osnovu prethodnog zaklju~ujemo:

• po~etno stanje se knjiì na desnoj, potra`noj strani pasivnih ra~una
(npr. krediti); odnosno, u po~etnom stavu za knjiènje kroz dnev-
nik, prilikom njegovog otvaranja, ovi ra~uni potraùju;
• svako pove}anje na ovim ra~unima bi}e proknjièno na njihovoj
desnoj, potra`noj strani, a svako smanjenje na njihovoj levoj, du-
govnoj strani.
• Ukoliko uzmemo, na primer, da je banka (koja je prethodno odo-
brila kredit na{em preduze}u) odustala od potraìvanja po tom
kreditu ima}emo slu~aj pripisivanja tog kredita (npr. u iznosu od
100.000) na{em ra~unu kapitala (npr. dru{tveni kapital). Kako se
radi o situaciji gde su oba ra~una (kredit i dru{tveni kapital)
pasivna, na jednom (dru{tveni kapital) je do{lo do pove}anja, koje
}e biti proknjièno na njegovoj desnoj, potra`noj strani, a na
drugom (krediti) je do{lo do smanjenja, koje }e biti proknjièno na
njegovoj levoj, dugovnoj strani. Na ovaj na~in formiran je i slede}i
stav za knjiènje kroz dnevnik:
Red. IZNOS
OPIS
x) Krediti 100.000
Dru{tveni kapital 100.000
za pove}anje kapitala
odnosno na ra~unima:
Krediti Dru{tveni kapital

0
x) 100.000 S S0
x) 100.000
Prilikom zaklju~ivanja pasivnih ra~una odgovaraju}i iznos bi}e pro-

knjièn na njihovoj levoj, dugovnoj strani, odnosno u stavu za zaklju~ivanje
ra~una kroz dnevnik ovi ra~uni }e dugovati.
3) Aktivno–pasivni ra~uni mogu imati stanje iskazano ili na dugovnoj

ili na potra`noj strani. Najreprezentativniji primeri ovih ra~una su ra~uni
kupaca i dobavlja~a.
Ra~un kupci je u na~elu aktivan, jer predstavlja potraìvanja za pro-
date gotove proizvode, robu ili usluge, koja se knjiè na levoj, dugovnoj strani
ovog ra~una. Kada, isplatom od strane kupca ovo potraìvanje bude sman-
jeno ili uga{eno, knjiènje se sprovodina desnoj, potra`noj strani ovog ra~una
({to zna~i da vaè pravila za knjiènje na aktivnim ra~unima).
Me|utim, ukoliko kupac unapred, u vidu avansa, izvr{i pla}anje (za go-
tove proizvode, robu ili usluge), onda se knjiènje sprovodi na desnoj,
potra`noj strani ovog ra~una (primenom direktne metode knjiènja), tako da
ra~un kupci do momenta prijema onoga {to je avansirano (gotovi proizvodi,
roba, usluge) ima stanje na desnoj, potra`noj strani i pona{a se kao pasivan
ra~un.
U praksi (a i u metodologiji koju izu~avamo) se knjiènje primljenog
avansa od kupaca sprovodi na posebnom ra~unu pod nazivom Primljeni
avansi (primena indirektne metode knjiènja), tako da prijem avansa od kup-
ca ne uti~e direktno na ra~un Kupci (sprovodi se knjiènje na levoj, dugovnoj
strani teku}eg ra~una i desnoj, potra`noj strani ra~una Primljeni avansi, za
iznos primljenog avansa od kupca). Predstavljeno knjigovodstvenim stavom
(pod pretpostavkom da je primljen avans od kupca u iznosu od 20.000 dinara)
to izgleda ovako:
Red. IZNOS
OPIS
x) Teku}i ra~un 20.000
Primljeni avansi 20.000
za primljen avans
Kada do|e do isporuke predmeta kupovine (npr. gotovi proizvodi),

sledi knjiènje:
Red. IZNOS
OPIS
x1) Kupci 20.000
Prihodi od prodaje gotovih proizvoda 20.000
za prodate gotove proizvode
Na kraju dolazi do knjiènja naplate potraìvanja od kupaca iz una-

pred primljenog avansa:
Red. IZNOS
OPIS
x2) Primljeni avansi 20.000
Kupci 20.000
za isplatu iz avansa
Prethodna knjiènja na ra~unima glavne knjige izgledaju ovako:
Teku}i ra~un Primljeni avansi

x) 20.000 x2) 20.000 x) 20.000
Kupci Prihodi od prodaje gotovih proizvoda

x1) 20.000 x2) 20.000 x1) 20.000
Ukoliko obratimo pa`nju na knjiènja izvr{ena na ra~unu Kupci,
moèmo zaklju~iti da je na njemu prvo proknjièn nastanak potraìvaja
(knjiènje pod x1) a zatim njegvo ga{enje (knjiènje pod x2) prouzrokovano is-
platom iz avansa. Ovako sprovedena knjiènja na ra~unu Kupci karakter-
isti~na su za knjiènja na aktivnim ra~unima.
Na osnovu prethodnih obja{njenja, ra~un Kupci smatra}emo aktivnim
ra~unom (zbog indirektne metode knjiènja primljenog avansa) iako on u
stvari predstavlja aktivno–pasivan ra~un (kada se primenjuje direktni metod
knjiènja primljenog avansa).
Sli~an slu~aj postoji i kod ra~una Dobavlja~i koji je predstavnik aktiv-
no–pasivnog ra~una. Ovaj ra~un je, u na~elu, pasivan jer predstavlja obaveze
prema dobavlja~ima za isporu~eni materijal, robu, usluge i sli~no. U slu~aju
da je pla}anje prema dobavlja~ima izvr{eno unapred, uplatom avansa, ovaj
ra~un se moè pona{ati kao aktivni ra~un (primenom direktne metode knjiè-
nja datog avansa preko ra~una dobavlja~a). Ukoliko se dati avans proknjiì
indirektno preko ra~una Dati avansi, ra~un dobavlja~a se pona{a kao pasivni
ra~un.
Iz prethodnog zaklju~ujemo da }emo ra~un kupci smatrati aktivnim
ra~unom, a ra~un Dobavlja~i pasivnim ra~unom (iako oni, u stvari, predstav-
ljaju aktivno–pasivne ra~une).
b) Ra~uni uspeha
Na ra~unima uspeha vr{i se evidentiranje rashoda i prihoda i iznalaè-
nje finansijskog rezultata koji moè biti pozitivan (ukoliko su prihodi ve}i od
rashoda), negativan (ukoliko su rashodi ve}i od prihoda) i jednak nuli (uko-
liko su prihodi jednaki rashodima).
Ra~uni uspeha, u principu, nemaju po~etno stanje jer se na kraju go-
dine gase. Ukoliko je ostvaren pozitivan finansijski rezultat (dobitak), na
kraju poslovne godine vr{i se njegova raspodela na korisnike, tako da se on
ne pojavljuje u narednoj godini. Izuzetno, ukoliko nije izvr{ena raspodela do-
bitka, on ulazi u pasivu bilansa stanja pod nazivom neraspore|eni dobitak.
Ukoliko je ostvaren negativan finansijski rezultat (gubitak), vr{i se njegovo
pokri}e, ~ime dolazi do njegovog ga{enja. Izuzetno, ukoliko nije izvr{eno
pokri}e, gubitak se pojavljuje u aktivi bilansa stanja pod nazivom nepokriveni
gubitak (moè i u pasivi bilansa stanja sa predznakom "-").
Pravila za knjiènje na ra~unima uspeha mogu se prikazati na slede}i
na~in:
+ Rashodi –
Pove}anje Smanjenje
Iznos za zaklju~ivanje
+ Prihodi –
Smanjenje Pove}anje
Iznos za zaklju~ivanje
Na osnovu prethodnog, moèmo zaklju~iti da su ra~uni rashoda sli~ni

aktivnim ra~unima (vaè ista pravila za knjiènje), dok su ra~uni prihoda
sli~ni pasivnim ra~unima (tako|e vaè ista pravila za knjiènje).
Preko ra~una finansijskog rezultata (dobitka ili gubitka) utvr|uje se da
li su prihodi ve}i od rashoda (dobitak) ili su prihodi manji od rashoda (gubi-
tak)
+ Finansijski rezultat –
Iznos rashoda Iznos prihoda
Ukoliko je desna strana ve}a od leve ostvaren je pozitivan finansijski

rezultat (dobitak). U suprotnom, ostvaren je negativan finansijski rezultat
(gubitak).
Potpuni, nepotpuni i korektivni ra~uni
a) Potpuni ra~uni
Ukoliko ra~uni stanja svojim saldom pokazuju pravo stanje, onda su to
potpuni ra~uni. To su, na primer, ra~uni Blagajna, Teku}i ra~un, Zemlji{ta
itd. Potpuni ra~uni su, tako|e, i ra~uni Materijala, Proizvodnje i Gotovih pro-
izvoda ukoliko se vode po stvarnim cenama, kao i ra~uni osnovnih sredstava
(gra|evinski objekti, oprema) u slu~aju kada se otpis na ovim ra~unima vr{i
direktno, tako da saldo na ovim ra~unima pokazuje stvarno stanje, odnosno
sada{nju (neotpisanu) vrednost.
Primer. Proknjiìti amortizaciju opreme u iznosu od 50.000 dinara
primenom direktne metode knjiènja, ako je stanje na ra~unu Oprema
120.000 dinara.
Knjiènje kroz dnevnik:
Red. IZNOS
OPIS
x) Tro{kovi amortizacije 50.000
Oprema 50.000
za proknjiènu amortizaciju
Knjiènje na ra~unu opreme:
Oprema
0
S 120.000 x) 50.000
S1 70.000
Knjiènjem otpisa (amortizacije) direktno na ra~unu Oprema (na po-

tra`noj strani) odmah se na istom ra~unu izra~unava novo stanje (70.000)
koje predstavlja sada{nju, odnosno neotpisanu vrednost. Zbog toga je (prime-
nom metode direktnog otpisa) ra~un opreme potpun ra~un.
b) Nepotpuni i korektivni ra~uni
Nepotpuni su oni ra~uni koji sami ne pokazuju pravo stanje, ve} je to
stanje potrebno utvrditi pomo}u korektivnih ra~una. Nepotpuni ra~un bio bi,
na primer, ra~un Opreme ukoliko se otpis (amortizacija) vr{i indirektnom
metodom, uz pomo} korektivnog ra~una (Ispravka vrednosti opreme). Ako za
ilustraciju prethodnog uzmemo isti primer kao kada smo obja{njavali pot-
pune ra~une (uz napomenu da se otpis knjiì indirektnom metodom), imali
bismo slede}e knjiènje kroz dnevnik:
Red. IZNOS
OPIS
x) Tro{kovi amortizacije 50.000
Ispravka vrednosti opreme 50.000
za proknjiènu amortizaciju
i na ra~unima koji nam zaokupljaju pa`nju:
Oprema Ispravka vrednosti opreme

0
S 120.000 x) 50.000
Ukoliko pogledamo ra~un Opreme, moèmo zapaziti da se na njemu

stanje nije promenilo, iako je izvr{en otpis (smanjenje) vrednosti opreme. Me-
|utim, knjiènje na korektivnom ra~unu (Ispravka vrednosti opeme) ukazuje
nam na posredan na~in nastanak tog smanjenja, tako da, kada èlimo da ut-
vrdimo sada{nju (neotpisanu) vrednost na ra~unu Oprema, neizostavno mo-
ramo uzeti u obzir i stanje na ra~unu Ispravka vrednosti opreme (koji kori-
guje vrednost na ra~unu Oprema).
U na{em slu~aju sada{nju (neotpisanu) vrednost opreme dobijamo na

slede}i na~in:
Oprema 120.000
Ispravka vrednosti opreme – 50.000
Sada{nja vrednost opreme 70.000
Predznak „–“ ispred ispravke vrednosti postoji (u tehni~kom smislu)
zbog toga {to je stanje na tom ra~unu na potra`noj strani, dok je stanje na
ra~unu ~iju vednost koriguje (oprema) na dugovnoj strani.
U bilansu stanja iznos ra~una Ispravka vrednosti opreme upisuje se u
pretkolonu aktive, ispod iznosa na ra~unu Oprema. Izra~unata sada{nja vred-
nost upisuje se u kolonu iznos aktive bilansa stanja.
AKTIVA
Red. br. Naziv ra~una Pretkolona Iznos
1. Oprema 120.000
2. Ispravka vrednosti opreme – 50.000 70.000
Napomena: ne treba zaboraviti da korektivni ra~uni koji u pretkoloni

aktive bilansa imaju predznak „–“,u stvari, imaju potra`ni saldo, pa se, shod-
no tome, prilikom otvaranja poslovnih knjiga otvaraju zajedno sa ra~unima
koji imaju isti (potra`ni) saldo. U na{em primeru, ra~un Oprema bio bi otvo-
ren zajedno sa ra~unima koji imaju dugovni saldo i to u iznosu iz pretkolone
bilansa od 120.000 dinara, a ra~un Ispravka vrednosti opreme, zajedno sa ra-
~unima koji imaju potra`ni saldo, tako|e u iznosu iz pretkolone od 50.000
dinara.
U slu~aju da odgovaraju}i korektivni ra~uni (npr. Odstupanje od plan-
ske cene materijala) imaju dugovni saldo, onda se njihov saldo u pretkoloni
bilansa sabira sa iznosom nepotpunog ra~una koji koriguju (Zalihe materi-
jala).
Na primer, ukoliko je stanje na odre|enim ra~unima slede}e:
Zalihe materijala Odstupanje od planske cene materijala

0
S 200.000 S0 50.000
u bilansu stanja ovi ra~uni bili bi svrstani na slede}i na~in:
AKTIVA
Red. br. Naziv ra~una Pretkolona Iznos
1. Zalihe materijala 200.000
2. Odstupanje od planske cene materijala + 50.000 250.000
Ozna~avanje strana ra~una
U praksi se primenjuje vi{e na~ina za ozna~avanje strana ra~una.
Nave{}emo samo neke od njih:
Ulaz Izlaz
Zaduènje Odobrenje
Duguje Potraùje
+ –
Navedeni na~ini imaju svoje prednosti i nedostatke. Ipak, naj~e{}e se

primenjuju „+“ za levu stranu ra~una i „–“ za desnu stranu ra~una, kao i
duguje (leva strana) i potraùje (desna strana).
êsto su u upotrebi i zaduènje i odobrenje, ali vi{e u smislu opisa
nastale promene (npr. zaduùjemo blagajnu a odobravamo teku}i ra~unu).
Ista konstatacija vaì i za ozna~avanje primenom termina ulaz i izlaz (npr.
ulaz na ra~unu proizvodnje, a izlaz sa ra~una zaliha materijala).
Izrazi „na teret“ i „u korist“ ra~una koriste se za ozna~avanje strana
ra~una prilikom obja{njavanja odre|enih promena. Izraz „na teret“ ukazuje
da na odgovaraju}em ra~unu odre|eni iznos treba proknjiìti na levoj strani
tog ra~una, a upotreba izraza „u korist“ ukazuje da odre|eni iznos treba
proknjiìti na desnoj strani odgovaraju}eg ra~una.
ZADATAK K–1
I) Preduze}e zapo~inje poslovanje sa slede}im stanjem sredstava i
izvora sredstava: Teku}i ra~un 400.000; Blagajna 60.000; Kupci
400.000; Nedovr{ena proizvodnja 350.000; Zalihe materijala
5.000 kg materijala „A“ po ceni od 50 din/kg; Zalihe gotovih
proizvoda 500.000; Dobavlja~i 250.000; Roba u magacinu
400.000; Razlika u ceni 39.983; êkovi 50.000; Primljeni avansi
200.000; Kratkoro~ni depoziti 300.000; Roba u prodavnici br. 1
100.000; Razlika u ceni prodavnice br. 1 19.745; Ukalkulisani
PDV prodavnice br. 1 15.255; Akcijski kapital 2.415.700;
Gra|evinski objekti 1.000.000; Oprema 600.000; Ispravka vred-
nosti gra|evinskih objekata 400.000; Ispravka vrednosti opreme
200.000; Kratkoro~ni krediti 1.000.000; PDV u primljenim fakt-
urama – magacin 54.000; PDV u primljenim fakturama – ma-
terijal 35.000; Ukalkulisani PDV 61.017; PDV uprimljenim fak-
turama – gotovi proizvodi 90.000; PDV u primljenim fakturama
prodavnice br. 1 11.700. Sastaviti bilans stanja.
II) Otvoriti dnevnik i ra~une glavne knjige i proknjiìti slede}e

promene:
1. Prodata je celokupna koli~ina gotovih proizvoda po fakturi
br. 26 za 700.000 dinara. Kupac je isplatio fakturu vir-
manskim nalogom.
2. Izdato je proizvodnji 2.000 kg materijala „A“.
3. Prodata je, preko prodavnice br. 1, razna roba u iznosu od
20.000 dinara. Pazar je upla}en blagajni.
4. Kupljeno je od banke 5.000 € (1€ = 80 din).
5. Upla}en je avans dobavlja~u iz inostranstva u iznosu od
2.000 € radi nabavke 6.000 kg materijala „A“.
6. Materijal „A“ je prispeo zajedno sa fakturom br. 13 u iznosu
od 2.300 €.
7. Za tro{kove prevoza materijala primljena je faktura br. 121
na iznos od 35.400 dinara. PDV po stopi od 18% ura~unat.
Na iznos fakture izdat je ~ek. Republi~ka uprava carina
dostavila je obra~un carine na iznos od 50.000 dinara.
8. Materijal je sme{ten u magacin po nabavnoj ceni.
9. Izdato je proizvodnji 5.000 kg materijala „A“ po prose~noj
ceni.
10. Preduze}e je odlu~ilo da preostalu koli~inu materijala „A“
vodi po planskoj ceni od 40 din/kg.
11. Izdato je proizvodnji 3.000 kg materijala „A“.
12. Preduze}e je primilo bez naknade gra|evinski objekat ~ija je
nabavna vrednost 200.000 dinara, a otpisana vrednost
40.000 dinara. Prijemom objekta preuzeta je obaveza otplate
kredita u iznosu od 100.000 dinara. Preduze}e je odlu~ilo da
objekat odmah adaptira u prodavnicu br. 2.
13. Izvo|a~ radova na adaptaciji objekta zavr{io je ugovoreni po-
sao i dostavio fakturu br. 98 na iznos od 80.000 dinara. Ob-
jekat je osposobljen za obavljanje nove funkcije.
14. Iz magacina je preba~ena razna roba u prodavnicu br. 2 u
iznosu od 100.000 dinara. Formirana je maloprodajna cena
u iznosu od 160.000 dinara. Ukalkulisani PDV po stopi od
18% (sadràn).
15. Prodata je razna roba iz magacina po fakturi br. 22 za
60.000 dinara.
16. Obra~unati i proknjiìti isplatu PDV-a po fakturama 26 i 22 i
za prodaju preko prodavnice br. 1.
POÊTNI BILANS STANJA
AKTIVA PASIVA
Red. Red.
Naziv ra~una Pretkolona Iznos Naziv ra~una Pretkolona Iznos
br. br.
1. Teku}i ra~un 400.000 1. Dobavlja~i 250.000

2. Blagajna 60.000 2. Razlika u ceni 39.983
3. Kupci 400.000 3. Ukalkulisani PDV - magacin 61.017
4. Nedovr{ena proizvodnja 350.000 4. Primljeni avansi 200.000
Ukalkulisani PDV – prodavnica
5. Zalihe materijala 250.000 5. 15.255
br. 1
POV u primljenim fakturama -
6. 35.000 6. Akcijski kapital 2.415.700
materijal
7. Zalihe gotovih proizvoda 500.000 7. Kratkoro~ni krediti 1.000.000
POV u primljenim fakturama
8. 90.000 8. Razlika u ceni prodavnice br. 1 19.745
– gotovi proizvodi
9. Roba u magacinu 400.000

10. POV u primljenim fakturama - 54.000
magacin
11. êkovi 50.000
12. Kratkoro~ni depoziti 300.000
13. Roba u prodavnici br. 1 100.000
POV u primljenim fakturama
14. 11.700
– prodavnica br. 1
15. Gra|evinski objekti 1.000.000
16. Ispravka vrednosti
gra|evinskih objekata – 400.000 600.000
17. Oprema 600.000

UKUPNA AKTIVA 4.000.700 UKUPNA PASIVA 4.000.700

DNEVNIK
Red. IZNOS
OPIS
O) Teku}i ra~un 400.000,oo

Blagajna 60.000,oo
Kupci 400.000,oo
Nedovr{ena proizvodnja 350.000,oo
Zalihe materijala 250.000,oo
Zalihe gotovih proizvoda 500.000,oo
Roba u magacinu 400.000,oo
êkovi 50.000,oo
Kratkoro~ni depoziti 300.000,oo
Roba u prodavnici br. 1 100.000,oo
Gra|evinski objekti 1.000.000,oo
Oprema 600.000,oo
PDV u primljenim fakturama – materijal 35.000,oo
PDV u primljenim fakturama – gotovi proizvodi 90.000,oo
PDV u primljenim fakturama – magacin 54.000,oo
PDV u primljenim fakturama – prodavnica br. 1 11.700,oo
Ra~un otvaranja glavne knjige 4.600.700,oo
Za otvaranje ra~una aktive
0a) Ra~un otvaranja glavne knjige 4.600.700,oo
Dobavlja~i 250.000,oo
Razlika u ceni – magacin 38.983,oo
Primljeni avansi 200.000,oo
Ukalkulisani PDV – magacin 61.017,oo
Ukalkulisani PDV prodavnice br. 1 15.255,oo
Akcijski kapital 2.415.700,oo
Kratkoro~ni krediti 1.000.000,oo
Razlika u ceni prodavnice br. 1 19.745,oo
Ispravka vrednosti gra|evinskih objekata 400.000,oo
Ispravka vrednosti opreme 200.000,oo
Ukalkulisani PDV - magacin 61.017,oo
Za otvaranje ra~una pasive
1) Kupci 700.000,oo
Prihodi od prodaje gotovih proizvoda 593.220,oo
Obaveza za PDV – gotovi proizvodi 106.780,oo
Prodaja po fakturi br. 26
1a) Teku}i ra~un 700.000
Kupci 700.000
Za uplatu po fakturi br. 26
2) Tro{kovi materijala 100.000
Zalihe materijala 100.000
Za izdat materijal
Red. IZNOS
OPIS
3) Blagajna 20.000,oo
Obaveze za PDV prodavnice br. 1 3.051,oo
Prihodi od prodaje robe prodavnice br. 1 16.949,oo
Za prodatu robu
3a) Nabavna vrednost prodate robe prodavnice br. 1 20.000,oo
Interni obra~un realizacije
3b) Ukalkulisani PDV prodavnice br. 1 3.051,oo
Nabavna vrednost prodate robe u prodavnici br. 1 3.051,oo
Za realizovan PDV
3c) Razlika u ceni prodavnice br. 1 3.949,oo
Nabavna vrednost prodate robe prodavnice br. 1 3.949,oo
Za realizovanu razliku u ceni
4) Devizni ra~un 400.000,oo
Teku}i ra~un 400.000,oo
Za kupovinu 5.000 €
5) Dati avansi 160.000,oo
Devizni ra~un 160.000,oo
Za uplatu avansa
6) Fakturna vrednost materijala 217.120,oo
Dobavlja~i iz inostranstva 184.000,oo
Obaveze za PDV - materijal 33.120,oo
Za nabavnu vrednost po fakturi br. 13
7) Zavisni tro{kovi nabavke materijala 89.000,oo
PDV u primljenim fakturama - materijal 5.400,oo
Obaveze po ~ekovima 35.400,oo
Obaveze za carine 50.000,oo
Za carinu I prevoz
8) Obra~unata nabavna vrednost materijala 306.120,oo
Fakturna vrednost materijala 217.120,oo
Zavisni tro{kovi nabavke materijala 89.000,oo
Za obra~unatu nabavnu vrednost
8a) Zalihe materijala 306.120,oo
Obra~unata nabavna vrednost materijala 306.120,oo
Za prenos na zalihe
9) Tro{kovi materijala 253.400,oo
Za izdat materijal
10) Odstupanje od planske cene materijala 42.720,oo
Za plansku cenu
Red. IZNOS
OPIS
Za izdat materijal
11a) Tro{kovi materijala 32.040,oo
Odstupanje od planske cene materijala 32.040,oo
Za prenos dela odstupanja
12) Investicije u toku 200.000,oo
Dugoro~ni krediti za osnovna sredstva 100.000,oo
Dru{tveni kapital 60.000,oo
Za prijem bez naknade i adaptaciju
Dobavlja~i za osnovna sredstva 80.000,oo
Po fakturi br. 98
13a) Gra|evinski objekti 280.000,oo
Investicije u toku 280.000,oo
Za adaptirani objekat
14) Roba u prodavnici br. 2 160.000,oo
Ukalkulisani PDV – magacin 15.254,25
Razlika u ceni – magacin 9.754,75
Ukalkulisani PDV prodavnice br. 2 24.407,oo
Razlika u ceni prodavnice br. 2 60.593,oo
Za prenos robe u prodavnicu
15) Kupci 60.000,oo
Prihodi od prodaje robe 50.847,45
Obaveze za PDV - magacin 9.152,55
Po fakturi br. 22
15a) Nabavna vrednost prodate robe 60.000,oo
15b) Razlika u ceni - magacin 5.847,25
Nabavna vrednost prodate robe 5.847,25
15c) Ukalkulisani PDV - magacin 9.152,55
Nabavna vrednost prodate robe 9.152,55
Za realizovani PDV
16) Obaveze za PDV - gotovi proizvodi 106.780,oo
Obaveze za PDV - magacin 9.152,55
Obaveze za PDV - prodavnica br. 1 3.051,oo
PDV u primljenim fakturama - gotovi proizvodi 90.000,oo
PDV u primljenim fakturama - magacin 8.100,oo
PDV u primljenim fakturama - prodavnica br. 1 2.340,oo
Tekući račun 18.543,55
Za isplatu PDV-a
GLAVNA KNJIGA
Teku}i ra~un Blagajna

0) 400.000,oo 4) 400.000,oo 0) 60.000
1a) 700.000,oo 16) 18.543,55 3) 20.000
Kupci Nedovr{ena proizvodnja

0) 400.000,oo 1a) 700.000,oo 0) 350.000,oo
1) 700.000,oo
15) 60.000,oo
Zalihe materijala Zalihe gotovih proizvoda

0) 250.000,oo 2) 100.000,oo 0) 500.000
8a) 306.120,oo 9) 253.400,oo
10) 42.720,oo
11) 120.000,oo
Roba u magacinu êkovi

0) 400.000,oo 14) 100.000,oo 0) 50.000,oo
15a) 60.000,oo
Kratkoro~ni depoziti Roba u prodavnici br. 1

0) 300.000,oo 0) 100.000,oo 3a) 20.000,oo
Gra|evinski objekti Oprema

0) 1.000.000,oo 0) 600.000,oo
13a) 280.000,oo
PDV u primljenim fakturama PDV u primljenim fakturama
- materijal - gotovi proizvodi
0) 35.000,oo 0) 90.000,oo 16) 90.000,oo
7) 5.400,oo

- magacin - prodavnica br. 1
0) 54.000,oo 16) 8.100,oo 0) 11.700,oo 16) 2.340,oo
Ra~un otvaranja glavne knjige Dobavlja~i

0a) 4.600.700,oo 0) 4.600.700,oo 0a) 250.000,oo
Razlika u ceni - magacin Primljeni avansi

14) 9.745,75 0a) 38.983,oo 0a) 200.000,oo
15b) 5.847,25
Ukalkulisani PDV prodavnice br1. Akcijski kapital

3b) 3.051,oo 0a) 15.255,oo 0a) 2.415.700,oo
12) 60.000,oo
Kratkoro~ni krediti Razlika u ceni prodavnice br. 1

0a) 1.000.000,oo 3c) 3.959,oo 0a) 19.745,oo
Ispravka vrednosti
gra|evinskih objekata Ispravka vrednosti opreme
0a) 400.000,oo 0a) 200.000,oo
12) 40.000,oo
Ukalkulisani PDV - magacin Prihodi od prodaje gotovih proizvoda
14) 15.254,25 0a) 61.017,oo 1) 593.220,oo
15c) 9.152,55
Tro{kovi materijala Obavbeze za PDV – gotovi proizvodi

2) 100.000,oo 16) 106.780,oo 1) 106.780,oo
9) 253.400,oo
11) 120.000,oo
11a) 35.040,oo
Obaveze za PDV Prihodi od prodate robe

prodavnice br. 1 prodavnice br. 1
16) 3.051,oo 3) 3.051,oo 3) 16.949,oo
Nabavna vrednost prodate robe

prodavnice br. 1 Devizni ra~un
3a) 20.000,oo 3b) 3.051,oo 4) 400.000,oo 5) 160.000,oo
3c) 3.949,oo 16) 24.000,oo
Dati avansi Fakturna vrednost materijala

5) 160.000,oo 16) 160.000,oo 6) 217.120,oo 8) 217.120,oo
Dobavlja~i iz inostranstva Zavisni tro{kovi nabavke materijala

16) 184.000,oo 6) 184.000,oo 7) 89.000,oo 8) 89.000
Obaveze po ~ekovima Obaveze za carine

7) 35.400,oo 7) 50.000,oo
Obaveze za PDV - materijal Obaveze za PDV - magacin
6) 33.120,oo 16) 9.152,55 15) 9.152,55
7) 9.000,oo
Obra~unata nabavna Odstupanje od planske

vrednost materijala cene materijala
8) 306.120,oo 8a) 306.120,oo 10) 42.720,oo 11a) 32.040,oo
Dugoro~ni krediti
Investicije u toku za osnovna sredstva
12) 200.000,oo 13a) 280.000,oo 12) 100.000,oo
13) 80.000,oo
Dobavlja~i za osnovna sredstva Roba u prodavnici br. 2

13) 80.000,oo 14) 160.000,oo
Ukalkulisani PDV prodavnice br. 2 Razlika u ceni prodavnice br. 2

14) 24.407,oo 14) 60.593,oo
Prihodi od prodaje robe Nabavna vrednost prodate robe

15) 50.847,45 15a) 60.000,oo 15b) 5.847,25
15c) 9.152,55
0) Prilikom otvaranja dnevnika i ra~una glavne knjige potrebno je obra-

titi pa`nju na karakter salda ra~una iz po~etnog bilansa stanja. Pot-
puni ra~uni iz aktive otvaraju se tako {to }e pod ovim rednim brojem
biti proknjièni na dugovnoj strani u iznosu koji je upisan u glavnoj
koloni (iznos) bilansa. Nepotpuni ra~uni (u konkretnom slu~aju Gra-
|evinski objekti i Oprema) dugova}e za iznos iskazan u pretkoloni bi-
lansa (1.000.000 i 600.000). Korektivni ra~uni (u na{em slu~aju Is-
pravka vrednosti gra|evinskih objekata i Ispravka vrednosti opreme)
mogu biti proknjièni na dugovnoj ili potra`noj strani u ovoj pro-
meni, u zavisnosti od njihovog predznaka u pretkoloni („+" ili „-").
Ukoliko je u pretkoloni iskazan predznak „-" kod korektivnih ra~una
({to je i na{ slu~aj, a i pravilo kada se radi o bilo kojoj ispravci vred-
nosti) ovi ra~uni se otvaraju na potra`noj strani u ovom stavu (zbog
toga su na{a dva korektivna ra~una prilikom otvaranja dnevnika iska-
zana na potra`noj strani zajedno sa pasivnim ra~unima) u iznosu koji
je dat u pretkoloni. Ukoliko se radi o predznaku „+" ispred korektiv-
nih konta (npr. ra~un Odstupanje od planske cene materijala), takav
ra~un bi bio otvoren zajedno sa ostalim ra~unima aktive na dugovnoj
strani.
Ra~un otvaranja glavne knjige ima privremeni karakter jer se
odmah po otvaranju ra~una gasi, zato {to pod rednim brojem 0) prvo
potraùje za iznos od 4.600.700 dinara prilikom otvaranja ra~una ak-
tive, a zatim pod rednim brojem Oa) duguje za isti iznos prilikom ot-
varanja ra~una pasive.
Iznose sa ra~una koji su pod rednim brojem 0) proknjièni na
dugovnoj strani odmah prenosimo pod tim rednim brojem na levu
stranu odgovaraju}ih ra~una glavne knjige, ~ime se vr{i njihovo otva-
ranje. To isto ~inimo i sa iznosima na ra~unima proknjiènih na po-
tra`noj strani pod rednim brojem Oa), ali sada na njihovoj desnoj
strani.
Iznosi aktive iz po~etnog bilansa i zbir iznosa ra~una aktive is-
kazani na ra~unu Otvaranja glavne knjige pod rednim brojem 0) nisu
identi~ni. Iznos na ra~unu Otvaranja glavne knjige je za 600.000 ve}i
(4.600.700 - 4.600.700) zbog korektivnih ra~una (Ispravka vrednosti
gra|evinskih objekata 400.000 i Ispravka vrednosti opreme 200.000)
koji se zbog svojih predznaka „-" otvaraju zajedno sa ra~unima pasive.
To je ujedno i razlog {to je iznos na ra~unu Otvaranja glavne knjige
pod rednim brojem Oa) gde se otvaraju ra~uni pasive, tako|e, za
600.000 ve}i od zbira pasive u po~etnom bilansu stanja.
1) Pod ovim rednim brojem u vezi s prodajom knjiìmo samo jedan stav
koji ilustruje nastanak potraìvanja od kupaca (700.000) i nastale
prihode na bazi prodaje po fakturi br. 26 (593.220), kao i
odgovaraju}i iznos PDV-a (106.780).
Uvidom u po~etni bilans stanja moèmo primetiti da je stanje
na ra~unu Zalihe gotovih proizvoda 500.000 dinara. Ovaj iznos, u
stvari, predstavlja cenu ko{tanja gotovih proizvoda koji su prodati po
fakturi br. 26. Razduènje ra~una Zalihe gotovih proizvoda za
izvr{enu prodaju sprovodi se stavom za knjiènje:
Red. IZNOS
OPIS
Tro{kovi prodatih proizvoda 500.000
Zalihe gotovih proizvoda 500.000
Interni obra~un realizacije po ceni ko{tanja
Napomena: ovo knjiènje sprovodi se u okviru pogonskog knjigovodstva.
1a) Proknjièna je isplata fakture br. 26 upotrebom virmanskog naloga

(nalog za bezgotovinski prenos sredstava sa teku}i ra~una kupca na
teku}i ra~un na{eg preduze}a). Ovom isplatom do{lo je do pove}anja
nov~anih sredstava na na{em teku}i ra~unu, uz istovremeno smanje-
nje na{ih Potraìvanja od kupaca.
2) U okviru ove promene proknjièno je izdavanje materijala „A“ proiz-

vodnji zaduìvanjem ra~una Tro{kovi materijala i odobrenjem ra~una
Zalihe materijala za nabavnu cenu u iznosu od 100.000 dinara (2.000
kg × 50 din/kg).
3) U navedenom stavu proknjièna je prodaja preko prodavnice br. l i
uplata pazara blagajni zaduènjem ra~una Blagajna za iznos primlje-
nog pazara (20.000) i odobrenjem ra~una Obaveze za PDV prodav-
nice br. 1 (3.051) i Prihodi od prodaje robe prodavnice br. 1 (16.949).
Iznos obaveza za porez na dodatu vrednost izra~unat je na bazi
formule:
Saldo na ra~unu Ukalkulisani porez na promet prodavnice br. 1 × izvr{ena prodaja

Saldo na ra~unu Roba u prodavnici br. 1
Zamenom iznosa u formuli dobijamo:
15.255 × 20.000
= 3.051
100.000
Kada od iznosa izvr{ene prodaje (20.000) oduzmemo iznos Obaveza

za PDV (3.051) dobijamo iznos za knjiènje na ra~unu Prihodi od pro-
daje robe prodavnice br. 1 (16.949).
3a) U ovom stavu proknjièn je interni obra~un realizacije zaduènjem

ra~una Nabavna vrednost prodate robe prodavnice br. 1 i odobrenjem
ra~unu Roba u prodavnici br. 1 za iznos izvr{ene prodaje (20.000).
Iako konto Nabavna vrednost prodate robe nosi takav naziv on se za-
duùje po prodajnoj vrednosti kako bi se u istom stavu moglo izvr{iti
razduènje konta Roba u prodavnici br. 1, koja se vodi po prodajnoj
vrednosti. Dovo|enje stanja na stvarnu nabavnu vrednost na ra~unu
Nabavna vrednost prodate robe prodavnice br. 1 izvr{i}e se narednim
knjiènjima pod rednim brojevima 3b) i 3c).
3b) U ovom stavu se sprovodi knjiènje zaduènjem ra~una Ukalkulisani

PDV prodavnice br. 1 i odobrenjem ra~unu Nabavna vrednost pro-
date robe prodavnice br. 1 za iznos koji je izra~unat primenom date
formule pod rednim brojem 3) (3.051). Na ovaj na~in vr{i se, u stvari,
smanjenje ukalkulisanog PDV-a koji se u alikvotnom iznosu odnosi na
prodatu robu, uz istovremeno smanjenje, za isti iznos, prodajne
vrednosti koja je pod 3a) proknjièna na ra~unu Nabavna vrednost
prodate robe prodavnice br. 1.
3c) Ovde je proknjièna realizovana razlika u ceni prodavnice br. 1 u iz-
nosu koji se odnosi na deo prodate robe uz istovremeno dalje smanje-
nje prodajne vrednosti proknjiène na ra~unu Nabavna vrednost
prodate robe prodavnice br. 1 i njeno dovo|enje na stvarnu nabavnu
vrednost koja na ovom kontu treba da bude prikazana.
Iznos realizovane razlike u ceni dobijen je primenom slede}e
formule:
Saldo na ra~unu Razlika u ceni prodavnice br. 1 × iznos izvr{ene prodaje

Saldo na ra~unu Roba u prodavnici br. 1
Zamenom iznosa u ovoj formuli dobijamo:
19.745 × 20.000
= 3.949
100.000
Ukoliko prethodna knjiènja prikaèmo na ra~unima glavne knjige,

koje }emo analizirati, ima}emo slede}u situaciju:
Nabavna vrednost prodate robe Prihodi od prodaje robe

3a) 20.000 3b) 3.051 3) 16.949
o
S 13.000 3c) 3.949
Dakle, u stavu pod rednim brojem 3a) po{lo se od prodajne vrednosti

(20.000) da bi se pod rednim brojem 3b) ona smanjila za realizovani
PDV (3.051), i pod 3c) za realizovanu razliku u ceni (3.949), i svela na
stvarnu nabavnu vrednost prodate robe od 13.000 (20.000 – 3.051 –
3.949) koju, u stvari, ovaj konto treba da pokaè.
Ukalkulisani PDV prodavnice br. 1 Obaveze za PDV prodavnice br. 1

3b) 3.051 0a) 15.255 3) 3.051
So 12.024
Analizom izvr{enih knjiènja na ra~unu Ukalkulisani PDV
prodavnice br. 1 moèmo utvrditi da se u iznosu izvr{ene prodaje
(20.000) PDV sadrì u iznosu od 3.051, koliko iznosi i stanje na
ra~unu Obaveze za PDV prodavnice br. 1, koji pokazuje kolika je
dospela obaveza za pla}anje PDV-a sadràna u iznosu prodate robe.
Novo stanje na ra~unu Ukalkulisani PDV prodavnice br. 1 (12.204)
pokazuje koliko je PDV-a sadràno u ostatku robe u prodavnici br. 1
(80.000).
Roba u prodavnici br. 1

0) 100.000 3a) 20.000
So 80.000
Knjiènja na ra~unu Razlika u ceni prodavnice br. 1:
Razlika u ceni prodavnice br. 1

3c) 3.494 0a) 19.745
So 15.796
Ova knjiènja pokazuju da je u iznosu izvr{ene prodaje (20.000) raz-

lika u ceni sadràna u iznosu od 3.949, kao i to da novo stanje na
ovom ra~unu (15.796) pokazuje u~e{}e razlike u ceni u ostatku robe u
prodavnici (80.000).
Na kraju, na osnovu ovih ra~una mogu}e je utvrditi stvarnu
nabavnu vrednost robe u prodavnici br. 1, tako {to se od stanja na
ra~unu Roba u prodavnici br. 1 (80.000) izvr{i oduzimanje stanja na
ra~unu Ukalkulisani PDV prodavnice br. 1 (12.204) i na ra~unu
Razlika u ceni prodavnice br.l (15.796). Oduzimanjem ovih iznosa od
iznosa prodajne vrednosti (80.000 - 12.204 - 15.796) dobija se stvarna
nabavna vrednost ostatka robe u prodavnici br. 1 (52.000).
4) Proknjièna je kupovina 5.000 € po kursu od 1 € = 80 din, zaduìvanj-

em Deviznog ra~una i odobrenjem Teku}eg ra~una za dinarsku pro-
tivvrednost kupljenih deviznih sredstava u iznosu od 400.000 din.
Napomena: devizna sredstva se uvek iskazuju u dinarskoj protivvrednosti.
5) Pod ovim rednim brojem proknjièn je dati predujam — avans — do-
bavlja~u iz inostranstva radi nabavke 6.000 kg materijala „A“, zadu-
ènjem ra~una Dati avansi, uz odobrenje Deviznom ra~unu.
6) Proknjièno je prispe}e 6.000 kg materijala ,,A" zaduènjem ra~una

Fakturna vrednost materijala od 217.420. U ovaj iznos uklju~en je
PDV u iznosu od 33.120 dinara te je ovaj iznos iskazan na ra~unu
Obaveze za PDV - materijal na njegovoj potra`noj strani. Razlika
(217.120 - 33.120) od 184.000 dinara predstavlja obavezu prema
Dobavlja~ima iz inostranstva (2.300 € x 80 dinara).
7) U prethodnoj promeni PDV je obra~unat i proknjièn kao obaveza u

iznosu od 33.120 dinara. Me|utim, prilikom uvoza materijala propis-
ano je da se PDV obra~unava i knjiì kao obaveza i na iznos
obra~unate carine (50.000 x 18%= 9.000).
Na iznos zavisnih tro{kova nabavke nastalih unutar SCG obra~unava
se i knjiì kao obaveza (potraùje) PDV po stopi od 18% (iznos od
35.400 dinara uklju~uje PDV; 30.000 x 18%=5.400; 30.000 + 5.400 =
35.400). Me|utim, kako je izvr{ilac usluge sa teritorije SCG onda se
javlja i kategorija prethodnog poreza koja se knjiì na dugovnoj strani
ra~una PDV u primljenim fakturama - materijal i tretira kao odbitna
stavka prilikom pla}anja PDV-a odnosno predstavlja potraìvanje. U
ovom slu~aju obaveza za pla}anje PDV-a bi bila (9.000 - 5.400) 3.600.
Dakle, ukupan iznos zavisnih tro{kova je 89.000 dinara (30.000 +
50.000 + 9.000). Iznos za prevoz od 30.000 dinara uzet je bez PDV-a
zato {to je taj iznos (5.400 dinara) izuzet iz zavisnih tro{kova,
knjiènjem na dugovnoj strani ra~una PDV u primljenim fakturama -
materijal.
Kako je na iznos fakture za prevoz dobavlja~u odmah izdat ~ek na ce-
lokupni iznos (35.400) u stvari je izvr{ena konverzija obaveza prema
dobavlja~ima u obaveze po izdatim ~ekovima.
8) U ovom stavu proknjièna je nabavna vrednost nabavljenog materijala

zaduènjem ra~una Obra~unata nabavna vrednost materijala
(306.120) i odobrenjem ra~unima Fakturna vrednost materijala
(217.120) i Zavisni tro{kovi (80.000), ~ime se ovi ra~uni gase.
8a) Izvr{eno je knjiènje uskladi{tenja materijala po nabavnoj vrednosti
zaduènjem ra~una Zalihe materijala (306.120) i odobrenjem ra~unu
Obra~unata nabavna vrednost materijala (306.120), ~ime se ovaj ra-
~un, tako|e, gasi.
Fakturna vrednost materijala Dobavlja~i iz inostranstva

6) 217.120 8) 217.120 6) 184.000
Zavisni tro{kovi Obra~unata nabavna vrednost materijala

7) 89.000 8) 89.000 8) 306.120 8a) 306.120
Zalihe materijala Obaveze po ~ekovima

8a) 306.120 7) 35.400
Obaveze za carine
7) 50.000
Analizom izvr{enih knjiènja na ra~unima glavne knjige (pod rednim

brojevima 6, 7, i 8) moèmo zaklju~iti da konta koja nisu zaklju~ena
mogu formirati slede}i knjigovodstveni stav:
Red. IZNOS
OPIS
Zalihe materijala 306.120
PDV u primljenim fakturama - materijal 5.400
Dobavlja~i iz inostranstva 184.000
Obaveze po ~ekovima 35.400
Obaveze za carine 50.000
Obaveze za PDV - materijal 42.120
Za materijal po fakturi br. 13
Na osnovu ovoga moèmo re}i da je nabavka materijala mogla i ova-
ko biti proknjièna, ali da je to sprovedeno na prethodno opisani
na~in iz ~isto knjigovodstveno–metodolo{kih razloga, kojih }emo se i
ubudu}e pridràvati.
9) Ova promena proknjièna je zaduènjem ra~una Tro{kovi materijala i

odobrenjem ra~unu Zalihe materijala u iznosu utvr|ene prose~ne
vrednosti (253.400) za 5.000 kg materijala „A“.
Izra~unavanje prose~ne cene:
po~etno stanje 5.000 kg × 50,oo din/kg = 250.000

stav pod 2) – 2.000 kg × 50,oo din/kg = –100.000
novo stanje 3.000 kg × 50,oo din/kg = 150.000
stav pod 8) + 6.000 kg × 51,o2 din/kg = + 306.120
novo stanje 9.000 kg × 50,68 din/kg = 456.120
stav pod 9) – 5.000 kg × 50,68 din/kg = – 253.400
novo stanje 4.000 kg × 50,68 din/kg = 202.720
Napomena: cena u stavu pod 8a) (51,02 din/kg) izra~unata je deljenj-

em ukupne vrednosti nabavke (306.120) sa ukupno nabavljenom
koli~inom materijala (6.000).
Prose~na cena od 50,68 din/kg izra~unata je deobom ukupne
vrednosti zaliha materijala posle izvr{ene nabavke (456.120)
ukupnom koli~inom zaliha materijala ,,A" (9.000 kg). Posle izdavanja
proizvodnji 5.000 kg materijala ,,A" po prose~noj ceni na zalihi je
ostalo 4.000 kg materijala ,,A" u ukupnom iznosu od 202.720 dinara.
10) Posle prethodno izvr{enih knjiènja stanje na ra~unu Zalihe materi-

jala je slede}e:
Zalihe materijala
Oa) 250.000 2) 100.000
8) 306.120 9) 253.400
So 202.720 10) 42.720
S1 160.000
Kako se u ovoj promeni zahteva knjiènje nove planske cene

materijala od 40 din/kg, a po{to je utvr|eno da je na zalihi ostalo
4.000 kg materijala „A", moèmo konstatovati da nova vrednost ove
koli~ine materijala „A" treba da iznosi 160.000. Utvr|eno stanje na
ra~unu Zalihe materijala je 202.720 dinara (vidi konto), {to zna~i da
ovaj iznos treba smanjiti za 42.720 dinara (202.720 - 160.000) da bi
ovaj konto pokazivao stanje po novoj planskoj ceni. Ovo se moè
posti}i zaduìvanjem ra~una Odstupanje od planske cene materijala i
odobrenjem ra~unu Zalihe materijala za iznos od 42.720. Knjiènje
}emo sprovesti na ra~unu Zalihe materijala ispod linije da bismo
odvojili ovo knjiènje od prethodnih koje smo do sada analizirali
(linije stavljamo samo zbog lak{eg uo~avanja ovih obja{njenja, dok se
pri izradi zadatka na kolokvijumu ili ispitu to ne sme raditi). Knjiènje
na korespondiraju}em ra~unu Odstupanja od planske cene
materijala bi}e sprovedeno na njegovoj levoj strani:
Odstupanje od planske cene materijala

10) 42.720
Ovakvo odstupanje koje se nalazi na levoj strani tog ra~una naziva se

negativnim odstupanjem i ozna~ava da je planska cena (40 din/kg),
odnosno vrednost materijala (160.000) nià od stvarne nabavne cene
(50,68 din/kg), odnosno vrednosti materijala (202.720). Ovakvo od-
stupanje (42.720) se unosi u pretkolonu aktive bilansa stanja uz ra~un
Zalihe materijaki i sa njim se sabira tako da se u glavnu kolonu unosi
iznos stvarne nabavne vrednosti materijala na zalihi (160.000 +
42.720 = 202.720).
Napomena: U slu~aju da je planska cena materijala vi{a od
stvarne nabavne cene radi se o pozitivnom odstupanju, koje se u
pretkoloni bilansa stanja oduzima od planske vrednosti, pa se na taj
na~in ona, tako|e, svodi na stvarnu nabavnu vrednost.
11) Izdavanje materijala ,,A" proizvodnji sada }e biti proknjièno po

planskoj ceni od 40 din/kg. Dakle, za iznos izdatog materijala po
planskoj ceni od 120.000 dinara (3.000 kg x 40 din/kg) bi}e zaduèn
ra~un Tro{kovi materijala, dok }e za isti iznos biti odobreno ra~unu
Zalihe materijala, ~ime je on razduèn po planskoj ceni, po kojoj se
od prethodne promene vodi.
Ukoliko apstrahujemo prethodne promene na ra~unu Tro{kovi
materijala, jer nas one u ovoj analizi ne zanimaju, ima}emo slede}e:
Tro{kovi materijala Zalihe materijala

o
11) 120.000 S 160.000 11) 120.000
Kako je u knjigovodstvu zastupljen princip da se iskazuju samo stvar-

ni tro{kovi, a oni su ovde iskazani po planskoj ceni, potrebno je u
narednom stavu izvr{iti njihovo svo|enje na stvarnu vrednost nastalih
tro{kova materijala „A“.
11a) Tro{kovi materijala proknjièni u prethodnom stavu su za odre|eni

iznos manji od stvarno nastalih tro{kova. O kom iznosu se radi moè
se utvrditi primenom slede}e formule:
Saldo na ra~unu odstupanja × izdat materijal proizvodnji

Zalihe materijala pre izdavanja proizvodnji
Zamenom iznosa u gore navedenoj formuli dobijamo:
42.720 × 120.000
= 32.040
160.000
Dakle, za iznos od 32.040 dinara treba pove}ati tro{kove iz prethod-

nog stava da bi se oni sveli na stvarne tro{kove. To se postiè
zaduènjem ra~una Tro{kovi materijala i odobrenjem ra~unu Odstu-
panje od planske cene materijala.
Tro{kovi materijala Odstupanje od planske cene materijala

11) 120.000 10) 42.720 11a) 32.040
11a) 32.040 So 10.680
So 152.040
Na osnovu prethodno iznetog zaklju~ujemo da su stvarni tro{kovi
izdavanja 3.000 kg materijala „A" 152.040 dinara (120.000 + 32.040),
odnosno 50,68 din/kg, koliko iznosi prethodno utvr|ena prose~na
cena (152.040 dinara : 3.000 kg = 50,68 din/kg). Novo stanje na
ra~unu Zalihe materijala sada je, po planskoj ceni, 40.000 dinara
(160.000 -120.000) a stanje na ra~unu Odstupanje od planske cene
materijala 10.680 dinara (42.720 - 32.040) na levoj strani (negativno
odstupanje). Sada moèmo izra~unati da je stvarna nabavna vrednost
materijala na zalihi 50.680 dinara (40.000 + 10.680) ili 1.000 kg x
50,68 din/kg).
Napomena: U slu~aju da je stanje na ra~unu Odstupanje od
planske cene materijala na desnoj strani (pozitivno), stav za knjiènje
pod ovim rednim brojem bio bi:
Red. IZNOS
OPIS
Odstupanje od planske cene materijala —
Tro{kovi materijala —
~ime bi do{lo do smanjenja tro{kova materijala prethodno iskazanih

po planskoj ceni, koja je ve}a od stvarne nabavne cene materijala.
12) Za knjiènje u ovoj promeni presudni zna~aj ima poslednja re~enica

koja nazna~ava da je primljeni objekat potrebno adaptirati. Zbog toga
za iznos nabavne vrednosti zaduùjemo ra~un Investicije u toku
(200.000), a ne ra~un Gra|evinski objekti. Protuknjiènje se sprovodi
na ra~unima Ispravka vrednosti gra|evinskih objekata za iznos otpi-
sane vrednosti (40.000), Dugoro~ni krediti za osnovna sredstva, za
iznos preuzete obaveze otplate kredita za primljeno osnovno sredstvo
(100.000), dok }e ostatak do nabavne vrednosti (200.000 - 40.000 -
100.000 = 60.000) biti proknjièn na ra~unu Akcijski kapital, kao
njegovo realno pove}anje.
13) U ovom stavu proknjièna je faktura br. 98 u iznosu od 80.000 di-

nara, koja se odnosi na vrednost izvr{enih radova tokom adaptacije,
odnosno osposobljavanja primljenog objekta za vr{enje nove funkcije.
13a) Ovde je izvr{en prenos iznosa sa ra~una Investicije u toku na kona~an
ra~un Gra|evinski objekti, po okon~anju adaptacije. Nova vrednost
adaptiranog objekta iznosi 280.000 dinara (200.000 + 80.000).
Investicije u toku Gra|evinski objekti

12) 200.000 13a) 280.000 13a) 280.000
13) 80.000
14) U ovom stavu proknjièn je preme{taj robe iz magacina u prodavnicu

br. 2. Za iznos formirane maloprodajne vrednosti (160.000) zaduèn
je ra~un Roba u prodavnici br. 2, a ra~un Razlika u ceni za iznos real-
izovane razlike u ceni (9.745,75) robe u magacinu I realizovani
ukalkulisani PDV robe u magacinu (15.254,25). Iznos realizovane
razlike u ceni izra~unat je primenom slede}e formule:
Saldo na ra~unu Razlika u ceni × iznos preba~ene robe iz magacina

Saldo na ra~unu Roba u magacinu pre izvr{enog prebacivanja
Iz po~etnog bilansa stanja moèmo uo~iti da je saldo na ra~unu

Razlika u ceni 38.983 dinara, a na ra~unu Roba u magacinu 400.000
dinara. Zamenom ovih iznosa u gore navedenom obrascu dobijamo:
38.983 × 100.000
= 9.745,75
400.000
Napomena: iz postavljene promene pod ovim rednim brojem uo~ava-

mo da je iznos Preba~ene robe iz magacina 100.000 dinara. Iznos
Realizovanog ukalkulisanog PDV - magacin dobijen je primenom
slede}e formule:
Saldo na ra~unu Ukalkulisani PDV - magacin × iznos trebovane robe

Saldo na ra~unu Roba u magacinu pre prebacivanja robe
Zamenom u formuli dobijamo:
61.017 × 100.000
= 15.254,25
400.000
U istom stavu potraùje ra~un Roba u magacinu za iznos preba~ene
robe (100.000) za koji dolazi do smanjenja stanja na ovom ra~unu.
Nadalje potraùju i konta PDV prodavnice br. 2 za 24.407 dinara, kao
i ra~un Razlika u ceni prodavnice br. 2 za iznos od 60.593 dinara.
Iznos Ukalkulisanog PDV-a prodavnice br. 2 dobijen je primenom
prera~unate stope PDV-a od 18% na iznos formirane maloprodajne
cene u prodavnici br. 2 (160.000). Prera~unata stopa izra~unava se po
formuli:
P × 100
100 + P
gde je P stopa propisanog PDV-a.
Zamenom u formuli dobijamo:
18 × 100
= 15,2542373 %
100 + 18
Primenom ove tope na 160.000 dinara dobijamo:
160.000 x 15,2542373%=24.407
Ukalkulisanu razliku u ceni prodavnice br. 2 izra~unavamo tako {to

sabiramo iznose na potra`noj strani u ovom stavu (100.000 + 24.407 =
124.407) i oduzimamo od zbira na ra~unima koji duguju (160.000 +
15.254,25 + 9.745,75= 185.000), odnosno 185.000 - 124.407= 60.593.
15) Proknjièna je prodaja robe iz magacina po fakturi br. 22 za 60.000

dinara, zaduènjem ra~una Kupci i odobrenjem ra~unu Prihodi od
prodaje robe za 50.847,45 i ra~unu Obaveze za PDV - magacin
9.152,55 (60.000 x 15,2542373% = 9.152,55) iznos od 50.847,45
dobijen je 60.000 - 9.152,55 = 50.847,45.
15a) U ovom stavu proknjièn je interni obra~un realizacije zaduènjem

ra~una Nabavna vrednost prodate robe i odobrenjem ra~unu Roba u
magacinu za iznos prodajne vrednosti od 60.000 dinara, {to je
u~injeno zbog toga {to se roba u magacinu vodi po prodajnoj ceni, pa
po njoj moramo da izvr{imo razduènje uslovljeno u~injenom proda-
jom. S druge strane, ra~un Nabavna vrednost prodate robe treba,
kako mu i naziv kaè, da predstavlja stvarnu nabavnu vrednost pro-
date robe. Me|utim, ovim knjiènjem to nije ostvareno, jer je ovaj
konto samo iz knjigovodstveno–metodolo{kih razloga zaduèn proda-
jnom vredno{}u. U narednom knjiènju, pod 15b), prodajna vrednost
na ra~unu Nabavna vrednost prodate robe bi}e svedena na stvarnu
nabavnu vrednost.
15b) Pre ovog knjiènja stanje na ra~unima koji su za nas, u ovom slu~aju,
relevantni, odnosno bitni je:
Nabavna vrednost prodate robe Razlika u ceni

15a) 60.000 14) 9.745,75 0a) 39.983
So 29.237,25
Roba u magacinu
0) 400.000 14) 160.000
So 300.000
Da bismo izra~unali koliko je realizovane razlike u ceni sadràno u

iznosu izvr{ene prodaje od 60.000 dinara, upotrebi}emo slede}i obrazac:
Saldo na ra~unu Razlika u ceni × iznos izvr{ene prodaje

Saldo na ra~unu Roba u magacinu pre izvr{ene prodaje
Zamenom iznosa u obrascu dobijamo:
29.237,25 × 60.000
= 5.847,25
300.000
Za ovaj iznos knjiìmo realizovanu razliku u ceni zaduènjem ovog

ra~una i odobrenjem ra~unu Nabavna vrednost prodate robe.
Da bi smo stanje na ovom ra~unu sveli na stvarnu nabavnu vrednost

potrebno je da izra~unamo i proknjiìmo iznos realizovanog ukalku-
lisanog PDV-a robe u magacinu. Za tu svrhu koristimo slede}u for-
mulu:
Saldo na ra~unu Ukalkulisani PDV - magacin × iznos izvr{ene prodaje
Zamenom iznosa dobijamo:
45.762,75 × 60.000
= 9.152,55
300.000
Ukalkulisani PDV - magacin

14) 15.254,25 0a) 61.017,oo
S o) 45.762,75
Nabavna vrednost prodate robe Razlika u ceni - magacin

15a) 60.000,oo 15b) 5.847,25 14) 9.745,75 0a) 38.983,oo
So 45.000,2o 15c) 9.152,55 15b) 5.847,25 So 23.390,oo
Roba u magacinu Ukalkulisani PDV - magacin

0) 400.000,oo 14) 100.000,oo 14) 15.254,25 0a) 61.017,oo
So 240.000,oo 15a) 60.000,oo 15c) 9.152,55 So 36.610,2o
Stvarna nabavna vrednost preostale robe u magacinu (po prodajnoj

ceni od 240.000) dobija se tako {to se od salda ra~una Roba u maga-
cinu (240.000) oduzme zbir salda na ra~unima Razlika u ceni - ma-
gacin i Ukalkulisani PDV - magacin, odnosno 23.390 + 36.610,2o =
60.000,2o. Na kraju 240.000 - 60.000,2o = 179.999,8o.
Napomena: Iznos od 60.000,2o treba da bude 60.000, a iznos od

179.999,8o u stvari je 180.000. Ovakva odstupanja dobijena su
prilikom ra~unskih radnji sa ve}im brojem decimala odnosno njiho-
vog zaokruìvanja.
16) Ovde smo obra~unali PDV u primljenim fakturama po stopi od 18%

na iznos cene ko{tanja gotovih proizvoda (500.000), odnosno 500.000
x 18% = 90.000.
Iznos PDV-a u primljenim fakturama za prodatu robu od 60.000
dinara dobijen je primenom 18% na iznos nabavne vrednosti prodate
robe (45.000,2o); videti obja{njenje pod 15c); odnosno 45.000 x 18%
= 8.100 dinara.
Iznos PDV-a u primljenim fakturama za prodatu robu iz
prodavnice br. 1 dobijen je tako {to je prvo izra~unata nabavna
vrednost prodate robe prodavnice br. 1 (20.000 - 3.051 - 3.949 =
13.000) a zatim pri-menjena stopa od 18% (13.000 x 18%); videti
obja{njenja pod 3b) i 3c). Kada oduzmemo zbir ra~una na potra`noj
strani (90.000 + 8.100 + 2.340 = 100.440) od zbira ra~una na
dugovnoj strani (106.780 + 9.152,55 + 3.051 = 118.983,55) dobijamo
iznos 18.543,55 (118.983,55 - 100.440) koji pla}amo sa teku}eg
ra~una.
ZADATAK K–2
I) Preduze}e zapo~inje poslovanje sa slede}im stanjem sredstava i
izvora sredstava: Izdvojena nov~ana sredstva za isplatu ~ekova
40.000; Kupci 500.000; Gra|evinski objekti 800.000; Ispravka
vrednosti gra|evinskih objekata 300.000; Dobavlja~i 900.000;
PDV u primljenim fakturama - materijal 43.200; Primljeni
avansi 300.000; Teku}i ra~un 350.000; Otvoreni akreditivi
100.000; Kratkoro~ni krediti 400.000; Blagajna 50.000; Oprema
450.000; Ispravka vrednosti opreme 270.000; Roba u magacinu
500.000; Razlika u ceni - magacin 8.728,8o; Zalihe materijala
(4.000 kg materijala „A" po ceni od 60 din/kg); Nedovr{ena pro-
izvodnja 500.000; Zalihe gotovih proizvoda 600.000; Roba u
prodavnici br. 1 200.000; Razlika u ceni prodavnice br. 1
29.491,5o; Ukalkulisani PDV prodavnice br. 1 30.508,5o;
Ukalkulisani PDV - magacin 91.271,2o; PDV u primljenim
fakturama - magacin 72.000; PDV u primljenim fakturama -
prodavnica br. 1 25.200; PDV u primljenim fakturama - gotovi
proizvodi 108.000; Akcijski kapital 2.248.400.
II) Sastaviti bilans stanja, otvoriti dnevnik i ra~une glavne knjige i

proknjiìti slede}e promene:
1. Kupljeno je od banke 3.000 € (l € = 80 din).

2. Prodata je celokupna koli~ina gotovih proizvoda sa zaliha za
800.000 din, po fakturi br. 111, PDV ura~unat po stopi od
18%.
3. Fakturu br. 111 kupac je isplatio delom iz ranije upla}enog
avansa, a ostatak virmanskim putem.
4. Izdato je proizvodnji 1.000 kg materijala ,,A".
5. Prodata je, preko prodavnice br. 1, razna roba u iznosu od
50.000 dinara Pazar je upla}en na teku}i ra~un. PDV
ura~unat po stopi od 18%.
6. Radi odlaska na slu`beni put ispla}ena je akontacija na{em
radniku u iznosu od 5.000 dinara
7. Uplatili snio avans dobavlja~u iz inostranstva u iznosu od
2.500 €, radi nabavke 5.000 kg materijala ,,A".PDV po stopi
od 18%.
8. Od dobavlja~a iz inostranstva prispeo je materijal ,,A" i fak
tura br. 44 na iznos od 2.700 €.
9. Tro{kove prevoza materijala u iznosu od 14.000 dinara ispla
tili smo u gotovom novcu. PDV ura~unat po stopi od 18%.
Republi~ka uprava carina obra~unata je carinu u iznosu od
40.000 dinara Na iznos obra~unate carine izdali smo ~ek
koji je odmah ispla}en iz unapred izdvojenih sredstava za tu
namenu.
10. Materijal je sme{ten u magacin po nabavnoj ceni.
11. Izdato je proizvodnji 6.000 kg materijala ,,A" po prose~noj
ceni.
12. Preduze}e je odlu~ilo da preostalu koli~inu materijala ,,A"
vodi po planskoj ceni od 50 din/kg.
13. Izdato je u proizvodnju 500 kg materijala ,,A".
14. Preduze}e je kupilo jedan gra|evinski objekat povr{ine 50m
za 200.000 dinara Odlu~eno je da se ovaj gra|evinski ob-
jekat odmah adaptira za potrebe prodavnice br. 2.
15. Izvo|a~ radova je zavr{io ugovoreni posao i dostavio fakturu
br. 100 na iznos od 100.000 dinara Prodavnica br. 2 je
otvorena.
1. Iz magacina je preba~ena razna roba u prodavnicu br. 2, u
iznosu od 100.000 dinara Formirana je maloprodajna cena
od 150.000 dinara Ukalkulisani PDV ura~unat po stopi od
18%.
AKTIVA PASIVA
Red. Red.
br. br.
1. Izdvojena nov~ana sredstva za 1. Dobavlja~i 900.000,oo

isplatu ~ekova 40.000
2. Kupci 500.000 2. Primljeni avansi 300.000,oo
3. Gra|evinski objekti 800.000 3. Kratkoro~ni krediti 400.000,oo
4. Ispravka vrednosti 4. Razlika u ceni 8.728,8o
5. Teku}i ra~un 350.000 5. Ukalkulisani PDV - magacin 91.271,2o

6. Otvoreni akreditivi 100.000 6. Razlika u ceni prodavnice br. 1 29.491,50
7. Ukalkulisani PDV prodavnice br.
7. Blagajna 50.000
1 30.508,5o
8. Oprema 450.000 8. Akcijski kapital 2.248.400,oo

PDV u primljenim fakturama -
11. 43.200
materijal
PDV u primljenim fakturama -
13. 72.000
magacin
14. Nedovr{ena proizvodnja 500.000
PDV u primljenim fakturama –
15. 600.000
gotovi proizvodi
16. Zalihe gotovih proizvoda 600.000
PDV u primljenim fakturama –
17. 25.200
prodavnica br. 1
18. Roba u prodavnici br. 1 200.000

DNEVNIK
Red. IZNOS
OPIS
O) Izdvojena nov~ana sredstva za isplatu ~ekova 40.000,oo

Kupci 500.000,oo
Gra|evinski objekti 800.000,oo
Otvoreni akreditivi 100.000,oo
Blagajna 50.000,oo
Oprema 450.000,oo
Zalihe gotovih proizvoda 600.000,oo
PDV u primljenim fakturama – prodavnica br. 1 25.200,oo
Kratkoro~ni krediti 400.000,oo
Razlika u ceni – magacin 8.728,8o
Razlika u ceni prodavnice br. 1 29.491,5o
Ukalkulisani PDV prodavnice br. 1 30.508,5o
Ukalkulisani PDV - magacin 91.271,2o
Za kupovinu 3.000 €
2) Kupci 800.000,oo
Obaveze za PDV – gotovi proizvodi 122.034,oo
Za prodaju po fakturi br. 111
3) Primljeni avansi 300.000,oo
Kupci 800.000,oo
Za uplatu po fakturi br. 111
Red. IZNOS
OPIS

Za izdat materijal
5) Teku}i ra~un 50.000,oo
Obaveze za PDV prodavnice br. 1 7.627,1o
Prihodi od prodaje robe prodavnice br. 1 42.372,9o
Za prodaju robe
5a) Nabavna vrednost prodate robe u prodavnici br. 1 50.000,oo
5b) Ukalkulisani PDV prodavnice br. 1 7.627,1o
Nabavna vrednost prodate robe u prodavnici br. 1 7.627,1o
Za realizovani PDV
5c) Razlika u ceni prodavnice br. 1 7.372,9o
Nabavna vrednost prodate robe u prodavnici br. 1 7.372,9o
6) Potraìvanja od radnika 5.000,oo
Blagajna 5.000,oo
Za ispla}enu akontaciju
7) Dati avansi 200.000,oo
Za nabavnu vrednost po fakturi br. 13
Ovaveze za PDV - materijal 38.880,oo
Po fakturi br. 44
9) Zavisni tro{kovi nabavke materijala 59.064,4o
PDV u primljenim fakturama - materijal 2.135,6o
Blagajna 14.000,oo
Za zavisne tro{kove
9a) Obaveze po ~ekovima 40.000,oo
Izdvojena nov~ana sredstva za isplatu ~ekova 40.000,oo
Za isplatu po ~eku
10) Obra~unata nabavna vrednost materijala 313.944,4o
Zavisni tro{kovi nabavke materijala 59.064,4o
Za prenos na zalihe
10a) Zalihe materijala 313.944,4o
Obra~unata nabavna vrednost materijal 313.944,4o
Za prenos na zalihe
Red. IZNOS
OPIS

Za izdat materijal
12) Odstupanje od planske cene materijala 34.644,4o
Zalihe materijala 34.644,4o
Za plansku cenu
Za izdat materijal
13a) Tro{kovi materijala 5.774,oo
Za kupljen objekat
Po fakturi br. 100
15a) Gra|evinski objekti 300.000,oo
Za prenos u funkciju
Razlika u ceni - magacin 1.745,8o
Za prenos u prodavnicu
GLAVNA KNJIGA
Izdvojena nov~ana sredstva

za isplatu ~ekova Kupci
0) 40.000,oo 9a) 40.000,oo 0) 500.000,oo 3) 800.000,oo
2) 800.000,oo
Gra|evinski objekti Teku}i ra~un

0) 800.000,oo 0) 350.000,oo 1) 240.000,oo
15a) 300.000,oo 3) 500.000,oo
5) 50.000,oo
Otvoreni akreditivi Blagajna

0) 100.000,oo 0) 50.000,oo 6) 5.000,oo
9) 14.000,oo
Oprema Roba u magacinu

0) 450.000,oo 0) 500.000,oo 16) 100.000,oo
Zalihe materijala Nedovr{ena proizvodnja

0) 240.000,oo 4) 60.000,oo 0) 500.000,oo
10a) 313.944,4o 11) 369.300,oo
12) 34.644,4o
13) 25.000,oo
Zalihe gotovih proizvoda Roba u prodavnici br. 1

0) 600.000,oo 0) 200.000,oo 5a) 50.000,oo
PDV u primljenim fakturama - materijal PDV u primljenim fakturama - magacin
0) 43.200,oo 0) 4.330.000,oo 0a) 72.000,oo
9) 2.135,6o

– gotovi proizvodi - prodavnica br. 1
0) 108.000,oo 0) 25.200,oo
Ra~un otvaranja glavne knjige Dobavlja~i

0a) 4.578.400,oo 0) 4.578.400,oo 0a) 900.000,oo
Primljeni avansi Kratkoro~ni krediti

3) 300.000,oo 0a) 300.000,oo 0a) 400.000,oo

16) 18.254,2o 0a) 91.271,2o
Razlika u ceni - magacin Razlika u ceni prodavnice br. 1

16) 1.745,8o 0a) 8.728,8o 5c) 7.372,9o 0a) 29.491,5o
Ukalkulisani PDV prodavnice br. 1 Akcijski kapital

5b) 7.627,1o 0a) 30.508,5o 0a) 2.248.400,oo
Ispravka vrednosti gra|evinskih objakata Ispravka vrednosti opreme

0a) 300.000,oo 0a) 270.000,oo
Devizni ra~un Prihodi od prodaje gotovih proizvoda
1) 240.000,oo 7) 200.000,oo 2) 677.966,oo
Obaveze za PDV prodavnice br. 1

5) 7.627,1o
Tro{kovi materijala Obaveze PDV – gotovi proizvodi

4) 60.000,oo 2) 122.034,oo
11) 369.300,oo
13) 25.000,oo
13a) 5.774,oo
Prihodi od prodaje robe Nabavna vrednost prodate robe

5) 42.372,9o 5a) 50.000,oo 5b) 7.627,1o
5c) 7.372,9o
Potraìvanja od radnika Dati avansi

6) 5.000,oo 7) 200.000,oo
Fakturna vrednost materijala Dobavlja~i iz inostranstva

8) 254.880,oo 10) 254.880,oo 8) 216.000,oo
Zavisni tro{kovi nabavke materijala Obaveze po ~ekovima

9) 59.064,4o 10) 59.064,4o 9a) 40.000,oo 9) 40.000,oo
Obra~unata nabavna Odstupanje od planske
vrednost materijala cene materijala
10) 313.944,4o 10a) 313.944,4o 12) 34.644,4o 13a) 34.644,4o
Obaveze za PDV - materijal

8) 38.880,oo
9) 7.200,oo
Investicije u toku Dobavlja~i za osnovna sredstva

14) 200.000,oo 15a) 300.000,oo 14) 200.000,oo
15) 100.000,oo 15) 100.000,oo
Roba u prodavnici br. 2 Ukalkulisani PDV prodavnice br. 2

16) 150.000,oo 16) 22.881,4o

16) 47.118,6o
ZADATAK K–3
I) Preduze}e ,,A" (akcionarsko dru{tvo) zapo~inje poslovanje sa
slede}im stanjem sredstava i izvora sredstava: Kupci 500.000;
Nedovr{ena proizvodnja 300.000; Dobavlja~i 700.000; Kratko
ro~ni krediti 200.000; Roba u magacinu 250.000; Razlika u ceni
- magacin 11.864,4o; Gra|evinski objekti 600.000; Ispravka
vrednosti gra|evinskih objekata 200.000; êkovi 30.000;
Blagajna 20.000; Oprema 400.000; Ispravka vrednosti opreme
100.000; Teku}i ra~un 600.000; Zalihe materijala 400.000; Od-
stupanje od planske cene materijala (negativno) 50.000;
Ukalkulisani PDV - magacin 38.135,6o; PDV u primljenim fak-
turama - magacin 36.000; PDV u primljenim fakturama - ma-
terijal 68.644,10, PDV u primljenim fakturama - gotovi proiz-
vodi 27.000; Akcijski kapital 2.201.644,lo; Zalihe gotovih pro-
izvoda 150.000; Primljeni avansi 100.000; Upisane sopstvene
akcije 120.000.
II) Sastaviti po~etni bilans stanja, otvoriti dnevnik i ra~une glavne
knjige i proknjiìti slede}e promene:
1. Prema izvodu br. 28 upla}en je iznos od 120.000 dinara koji

se odnosi na upisanih 400 sopstvenih akcija.
2. Kupili smo 100 akcija preduze}a „X“ po ceni od 200 dinara
za akciju.
3. Otkupili smo 1.000 sopstvenih akcija, radi prodaje zaposlen-
ima u preduze}u, za 300.000 dinara.
4. Prodali smo 600 na{ih akcija za 180.000 dinara.
5. Preostale akcije namenjene prodaji u predvi|enom roku
nisu prodate pa je preduze}e sprovelo njihovo poni{tenje.
6. Kupili smo od banke 5.000 € (1€ = 60 dinara).
7. Uplatili smo avans dobavlja~u iz inostranstva u iznosu od
5.000 € radi nabavke materijala.
8. Prodali smo jednu ma{inu, ~ija je nabavna vrednost 100.000
dinara a otpisana vrednost 30.000 dinara, za 60.000 dinara
po fakturi br. 44.
9. Dobavlja~ iz inostranstva isporu~io je materijal i dostavio
fakturu br. 61 na iznos od 5.000 €. Savezna uprava carina
obra~unala je carinu od 40.000 dinara. PDV po stopi od
18%. Tro{kovi prevoza pla}eni su u gotovom novcu u iznosu
od 20.000 dinara. PDV po stopi od 18%, ura~unat u tro{kove
prevoza..
10. Materijal je prenet na zalihe po planskoj ceni u ukupnom
iznosu od 300.000 dinara.
11. Proknjiìti isplatu fakture br. 61 iz avansa.
12. Prodali smo raznu robu po fakturi br. 80 za 150.000 dinara.
13. Ostatak robe preba~en je u prodavnicu br. 1 gde je formira-
na maloprodajna cena u iznosu od 140.000 dinara. Ukalkuli-
sani PDV po stopi od 18%.
14. Poslovo|a prodavnice br. 1 uplatio je dnevni pazar na teku}i
ra~un u iznosu od 28.000 dinara.
15. Nabavili smo raznu robu po fakturi br. 66 za 150.000 dina-
ra. Za tro{kove prevoza robe u iznosu od 30.000 dinara iz-
dali smo ~ek br. 2002. PDV po stopi od 18%, ura~unat.
16. Roba je sme{tena u magacin po prodajnoj ceni u iznosu od
220.000 dinara.
17. Prema izvodu br. 44 banke vidi se da je ~ek br. 2002 reali-
zovan.
18. Izdat je proizvodnji materijal u iznosu od 480.000 dinara.
19. Obra~unati i proknjiìti pove}anje cena robe u magacinu i
prodavnici br. 1 za 10%.
Napomena: dva nova ra~una koja se pojavljuju u Bilansu

stanja su Akcijski kapital i Upisane sopstvene
akcije. Prvi ra~un (Akcijski kapital) svrstava
se u pasivu, a drugi (Upisane sopstvene akcije)
u aktivu Bilansa stanja. Posle otvaranja dnev-
nika i ra~una glavne knjige pod rednim bro-
jem 0) dajemo re{enja knjiènja i obja{njenja
za prvih pet promena, a ostale promene mogu
posluìti za proveru nau~enog gradiva.
DNEVNIK
Red. IZNOS
OPIS
1) Teku}i ra~un 120.000
Upisane sopstvene akcije 120.000
Za upla}ene upisane akcije
2) Tu|e akcije 20.000
Teku}i ra~un 20.000
Za kupljene tu|e akcije
3) Otkupljene sopstvene akcije 300.000
Teku}i ra~un 300.000
Za otkupljene sopstvene akcije
4) Teku}i ra~un 180.000
Otkupljene sopstvene akcije 180.000
Za prodate sopstvene akcije
5) Akcijski kapital 120.000
Otkupljene sopstvene akcije 120.000
Za poni{tene sopstvene akcije
1) Iz bilansa stanja se vidi da su ranije upisane sopstvene akcije u iznosu
od 120.000 dinara. Prilikom upisivanja ovih akcija izvr{eno je
knjiènje:
IZNOS
Red. br. OPIS
Duguje Potraùje
X) Upisane sopstvene akcije 120.000

Akcijski kapital 120.000
Za upisane akcije
Na osnovu ovog knjiènja nastalo je stanje na ra~unu Upisane sop-

stvene akcije u aktivi bilansa stanja.
U ovoj promeni proknjièna je uplata na teku}i ra~un po osnovu
upisanih akcija ~ime je do{lo do pove}anja nov~anih sredstava na
teku}em ra~unu i do ga{enja ra~una Upisane sopstvene akcije.
2) Preduze}e moè da na trì{tu kupi akcije drugih preduze}a. U ovoj
promeni je proknjièna kupovina akcija preduze}a „X“.
Kasnije, preduze}e moè da proda akcije drugih preduze}a (tu|e
akcije) i da po tom osnovu ostvari pozitivnu ili negativnu razliku, u
zavisnosti od toga da li ih je prodalo po vi{oj ili niòj ceni od cene po
kojoj ih je kupilo.
U prvom slu~aju, recimo, da su akcije preduze}a „X“ prodate za
250 dinara po komadu knjiènje bi bilo slede}e:
IZNOS
Red. br. OPIS
Duguje Potraùje
X) Teku}i ra~un 25.000

Tu|e akcije 20.000
Dobici od prodaje akcija 5.000
Za prodate tu|e akcije
U drugom slu~aju, pod pretpostavkom da su akcije preduze}a „X“

prodate za 150 dinara knjiènje bi izgledalo:
Red. IZNOS
OPIS
X) Teku}i ra~un 15.000
Gubici od prodaje akcija 5.000
Tu|e akcije 20.000
Za prodate tu|e akcije
3) Preduze}e (akcionarsko dru{tvo) moè da otkupi sopstvene akcije sa

trì{ta hartija od vrednosti (od berzanskih posrednika) da bi ih
ponudilo svojim uposlenicima.
4) Ponu|ene akcije su prodate uposlenicima preduze}a.
5) Ostatak ponu|enih akcija nije prodat. Preduze}e se odlu~ilo da taj
ostatak poni{ti.
Napomena: Moè se dogoditi situacija da preduze}e otkupi sopstvene akcije
od berzanskih posrednika po jednoj ceni a da ih kasnije proda
po vi{oj ili niòj ceni.
U prvom slu~aju knjiènje bi bilo:
IZNOS
Red. br. OPIS
Duguje Potraùje
X) Teku}i ra~un —
Otkupljene sopstvene akcije —
Dobici od prodaje akcija —
a u drugom slu~aju:
IZNOS
Red. br. OPIS
Duguje Potraùje
X) Teku}i ra~un —
Gubici od prodaje akcija —
Otkupljene sopstvene akcije —
ZADATAK IT
I) Stanje na ra~unima trgovinskog preduze}a je slede}e: Kupci
600.000; Blagajna 70.000; Roba u magacinu 900.000; Gra|e-
vinski objekti 600.000; Ispravka vrednosti gra|evinskih objekata
300.000; Teku}i ra~un 400.000; Zemlji{te 500.000; Razlika u
ceni - magacin 162.711,9o; Primljeni avansi 200.000; Krat-
koro~ni depoziti 100.000; êkovi 50.000; Dobavlja~i 800.000;
Obaveze prema radnicima 100.000; Akcijski kapital 1.838.000;
Unapred pla}eni tro{kovi zakupnine 60.000; Otvoreni akreditivi
150.000. Ukalkulisani PDV - magacin 137.288,1o; PDV u
primljenim fakturama - magacin 108.000.
II) Sastaviti bilans stanja, otvoriti ra~une glavne knjige i proknjiìti

slede}e promene:
1. Preduze}e je odlu~ilo da otpo~ne izgradnju dva maloprodaj-
na objekta ukupne predra~unske vrednosti od 300.000 di-
nara. Banka je odobrila kredit u tom iznosu, iz koga je is-
pla}en avans izvo|a~u radova od 100.000.
2. Izvo|a~ radova je dostavio i privremenu situaciju na iznos
od 150.000 din. Situacija je ispla}ena: 50% iz avansa, a osta-
tak iz odobrenog kredita.
3. Prodata je razna roba kupcu iz inostranstva po fakturi br.
66, za 5.000 € (1€ = 60 dinara). Ukalkulisani PDV po stopi
od 18%.
4. Primljena je kona~na situacija na iznos od 400.000 din.
Situacija je ispla}ena: iz ostatka avansa, ostatka kredita i sa
ra~una redovnih raspoloìvih sredstava. Prodavnice su ospo-
sobljene za funkciju.
5. Ostatak robe iz magacina preba~en je u prodavnice br. 1 i 2.
U prodavnicu br. 1 preneta je roba u iznosu od 450.000 din,
a u prodavnicu br. 2 ostatak. U prodavnici br. 1 formirana
je maloprodajna cena u iznosu od 700.000 dinara, a
ukalkulisani PDV po stopi od 18%. U prodavnici br. 2
maloprodajna cena je odre|ena na iznos od 300.000 din,
ukalkulisani PDV po stopi od 18%.
6. Proknjiìti tro{kove zakupnine za teku}u godinu u iznosu
od 30.000 dinara.
7. Nabavljena je razna roba po fakturi br. 47 za 150.000 di-
nara. Deo fakture je ispla}en iz otvorenog akreditiva. PDV
po stopi od 18%.
8. Poslovo|a prodavnice br. 1 uplatio je dnevni pazar blagajni
u iznosu od 70.000 dinara, a poslovo|a prodavnice br. 2 u
iznosu od 60.000 dinara. Blagajnik je uplatio dnevni pazar
kod banke.
9. Za tro{kove prevoza robe nabavljene po fakturi br. 47 izdat
je ~ek na iznos od 35.400 dinara. PDV po stopi od 18%,
ura~unat.
10. Roba je sme{tena u magacin po prodajnoj ceni u iznosu od
240.000 dinara.
11. Obra~unati i proknjiìti amortizaciju gra|evinskih objekata
po stopi od 5%.
12. Kupac iz inostranstva uplatio je iznos po fakturi br. 66.
13. Blagajnik je podigao 500 € i isplatio ih na{im radnicima u
vidu akontacije za slu`beni put u inostranstvo.
14. Obra~unati i proknjiìti 10% kamate na kratkoro~ne depo-
zite i 12% kamate na dugoro~ne kredite.
15. Do{lo je do pove}anja kursa evra na 80 dinara. Proknjiì
kursne razlike.
16. Preduze}e je prodalo jednu garaù, ~ija je nabavna vrednost
50.000 dinara, a otpisana vrednost 30.000, za 40.000 dinara.
17. Pala je cena nekretnina na trì{tu za 10%. Sprovesti odgova
raju}e knjiènje kako bi se vrednost gra|evinskih
objekata svela na fer vrednost.
18. Izvr{iti otpis potraìvanja od kupaca za 10.000 dinara.
19. Obra~unati i proknjiìti isplatu realizovanih obaveza za
PDV.
20. Do{lo je do porasta cena na trì{tu nekretnina na ukupan
iznos gra|evinskih objekata od 1.100.000 dinara.
21. Zaklju~iti ra~une rashoda i prihoda.
22. Izvr{iti prenos ukupnog rezultata i proknjiìti ostvareni fi-
nansijski rezultat na odgovaraju}i konto.
23. Zaklju~iti ra~une stanja.
AKTIVA PASIVA
Red. Red.
br. br.
1. Gra|evinski objekti 600.000 1. Akcijski kapital 1.838.000

2. Ispravka vrednosti 2. Dobavlja~i 800.000
3. Zemlji{te 500.000 3. Primljeni avansi 200.000
4. Teku}i ra~un 400.000 4. Obaveze prema radnicima 100.000
PDV u primljenim fak- Ukalkulisani PDV - maga-
5. 108.000 5. 137.288,1o
turama - magacin cin
6. Blagajna 70.000 6. Razlika u ceni - magacin 162.711,9o
7. Otvoreni akreditivi 150.000
8. êkovi 50.000
Unapred pla}eni tro{kovi
9.
zakupnine 60.000
11. Kupci 600.000

DNEVNIK
Red. IZNOS
OPIS
O) Gra|evinski objekti 600.000,oo

Zemlji{te 500.000,oo
Blagajna 70.000,oo
Otvoreni akreditivi 150.000,oo
êkovi 50.000,oo
Unapred pla}eni tro{kovi zakupnine 60.000,oo
Kupci 600.000,oo
Obaveze prema radnicima 100.000,oo
1) Avansi za investicije 100.000,oo
Za uplatu avansa izvo|a~u radova
Za I privremenu situaciju
2a) Dobavlja~i za osnovna sredstva 150.000,oo
Avansi za investicije 75.000,oo
Za isplatu I privremene situacije
3) Kupci u inostranstvu 300.000,oo
Prihodi od prodate robe - magacin 254.237,7o
Obaveze za PDV - magacin 45.762,7o
Za prodatu robu po fakturi br. 66
3a) Nabavna vrednost prodate robe 300.000,oo
Red. IZNOS
OPIS
3b) Razlika u ceni 54.237,3o

Nabavna vrednost prodate robe - magacin 54.237,3o
3c) Ukalkulisani PDV – magacin 45.762,7o
Nabavna vrednost prodate robe – magacin 45.762,7o
Za realizovani PDV
3d) Obaveze za PDV – magacin 45.762,7o,oo
Prihodi od prodate robe – magacin 45.762,7o
Za osloba|anje od PDV-a
Dobavlja~I za osnovna sredstva 250.000,oo
Za kona~nu situaciju
4a) Dobavlja~i za osnovna sredstva 250.000,oo
Avansi za investicije 25.000,oo
Za isplatu kona~ne situacije
4b) Gra|evinski objekti 400.000,oo
Za prenos u funkciju
Razlika u ceni - magacin 81.355,95
Ukalkulisani PDV - magacin 68.644,o5
Za prenos robe
5a) Roba u prodavnici br. 2 300.000,oo
Razlika u ceni - magacin 27.118,65
Ukalkulisani PDV - magacin 22.881,35
Za prenos robe
6) Tro{kovi zakupnine 30.000,oo
Obra~unati tro{kovi zakupnine 30.000,oo
Za obra~unate tro{kove
7) Fakturna vrednost robe 150.000,oo
Za nabavku po fakturi br. 47
Red. IZNOS
OPIS
7a) Dobavlja~i 150.000,oo

Otvoreni akreditiv 150.000,oo
Za isplatu fakture br. 47
8) Blagajna 70.000,oo
Prihodi od prodaje robe - prodavnica br. 1 59.322,oo
Obaveze za PDV – prodavnica br. 1 10.678,oo
Uplata pazara prodavnice br. 1
8a) Nabavna vrednost prodate robe - prodavnica br. 1 70.000,oo
8b) Ukalkulisani PDV prodavnice br. 1 10.678,oo
Realizovani PDV
8c) Razlika u ceni prodavnice br. 1 29.322,oo
Realizovana razlika u ceni
8d) Blagajna 60.000,oo
Prihodi od prodate robe – prodavnica br. 2 50.847,5o
Obaveze za PDV – prodavnica br. 2 9.152,5o
Uplata pazara prodavnice br. 2
8e) Nabavna vrednost prodate robe - prodavnica br. 2 60.000,oo
8f) Ukalkulisani PDV – prodavnica br. 2 9.152,5o
Nabavna vrednost prodate robe – prodavnica br. 2 9.152,5o
Realizovani PDV
8g) Razlika u ceni – prodavnica br. 2 30.847,5o
Nabavna vrednost prodate robe – prodavnica br. 2 30.847,5o
Realilzovana razlika u ceni
8h) Teku}I ra~un 130.000,oo
Blagajna 130.000,oo
Za uplatu
9) Zavisni tro{kovi nabavke robe 30.000,oo
Za izdat ~ek
Red. IZNOS
OPIS
10) Obra~unata nabavna vrednost robe 180.000,oo

Fakturna vrednost robe 150.000,oo
Zavisni tro{kovi nabavke robe 30.000,oo
10a) Roba u magacinu 240.000,oo
Obra~unata nabavna vrednost robe 180.000,oo
Za prenos u magacin
11) Tro{kovi amortizacije 50.000,oo
Za obra~unatu amortizaciju
Kupci u inostranstvu 300.000,oo
Isplata fakutre br. 66
13) Devizna blagajna 30.000,oo
Za podignute devize
13a) Potraìvanja od radnika 30.000,oo
Devizna blagajna 30.000,oo
Za datu akontaciju
14) Potraìvanja po kamati 10.000,oo
Prihodi od kamata 10.000,oo
Za kamatu na kratkoro~ne depozite
14a) Rashodi kamata 36.000,oo
Obaveze za kamate 36.000,oo
Za kamate na dugoro~ne kredite
Potraìvanja od radnika 10.000,oo
Pozitivne kursne razlike 100.000,oo
Za pove}anje deviznog kursa
16) Kupci 40.000,oo
Dobici od prodaje osnovnih sredstava 20.000,oo
Za prodatu garaù
17) Obezvre|enje nekretnina 95.000,oo
Ispravka vrednosti gra|evinskih objekata - obez-
vre|enje 95.000,oo
Za fer vrednosti
18) Obezvre|enje potraìvanja 10.000,oo
Ispravka vrednosti potraìvanja od kupaca 10.000,oo
Za otpis potraìvanja od kupaca
Red. IZNOS
OPIS
19) Obaveze za PDV – prodavnica br.1 10.678,oo

Obaveze za PDV – prodavnica br.2 9.152,5o
Teku}i ra~un 10.830,5o
Za isplatu PDV-a
20) Ispravka vrednosti gra|evinskih objekata – obezvre|enje 95.000,oo
Prihodi od uskla|iovanja vrednosti nekretnina 95.000,oo
Revalorizacione rezerve 150.000,oo
Za fer vrednosti
21) Prepnos rashoda 471.000,oo
Nabavna vrednost prodate robe - magacin 200.000,oo
Tro{kovi zakupnine 30.000,oo
Tro{kovi amortizacije 50.000,oo
Rashodi kamata 36.000,oo
Obezvre|ivanje nekretnina 95.000,oo
Obezvre|ivanje potraìvanja 10.000,oo
Zaklju~ivanje ra~una rashoda
21a) Ra~un finansijskih rashoda i prihoda 471.000,oo
Za zaklju~ivanje rashoda
21b) Prihodi od prodaje robe - magacin 300.000,oo
Prihodi od prodaje robe prodavnice br. 1 59.322,oo
Prihodi od prodaje robe prodavnice br. 2 50.847,5o
Prihodi od uskla|ivanja vrednosti nekretnina 95.000,oo
Ra~un poslovnih rashoda i prihoda 635.169,5o
Za zaklju~ivanje ra~una poslovnih prihoda
21c) Prenos prihoda 635.169,5o
Ra~un rashoda i prihoda 635.169,5o
Za zaklju~ivanje finansijskih prihoda
22) Ra~un rashoda i prihoda 164.169,5o
Prenos ukupnog rezultata 164.169,5o
Za prenos ukupnog rezultata
22a) Prenos ukupnog rezultata 164.169,5o
Ra~un dobitka 164.169,5o
Za ra~un dobitka
Red. IZNOS
OPIS
22b) Ra~un dobitka 164.169,5o

Prenos dobitka 164.169,5o
Za prenos dobitka
22c) Prenos dobitka 164.169,5o
Neraspore|ena dobit 164.169,5o
Za neraspore|enu dobit
23) Ra~un izravnanja konta stanja 4.590.569,5o
Zemlji{te 500.000,oo
PDV u primljenim fakturama 131.400,oo
Blagajna 70.000,oo
êkovi 50.000,oo
Unapred pla}eni tro{kovi zakupnine 60.000,oo
Kupci 664.000,oo
Potraìvanja po kamati 10.000,oo
Za zaklju~ivanje ra~una aktive
23a) Ispravka vrednosti gra|evinskih objekata 320.000,oo
Obra~unati tro{kovi zakupnine 30.000,oo
Neraspore|eni dobitak 164.169,5o
Ra~un izravnanja konta stanja 4.590.569,5o
Za zaklju~ivanje ra~una pasive
GLAVNA KNJIGA
Ispravka vrednosti gra|evinskih objekata Gra|evinski objekti

16) 30.000,oo 0a) 300.000,oo 0) 600.000,oo 16) 50.000,oo
22a) 320.000,oo 11) 50.000,oo 4b) 400.000,oo 23) 1.100.000,oo
350.000,oo 350.000,oo 20) 150.000,oo 1.150.000,oo
1.150.000,oo
Zemlji{te Teku}i ra~un

0) 500.000,oo 23) 500.000,oo 0) 400.000,oo 4a) 100.000,oo
500.000,oo 500.000,oo 8d) 130.000,oo 19) 10.830,5o
23) 419.169,5o
530.000,oo 530.000,oo
PDV u primljenim fakturama - magacin

0) 108.000,oo 19) 9.000,oo
7) 27.000,oo 23) 131.400,oo
9) 5.400,oo
140.400,oo 140.400,oo
Blagajna Otvoreni akreditivi

0) 70.000,oo 8h) 130.000,oo 0) 150.000,oo 7a) 150.000,oo
8) 70.000,oo 23) 70.000,oo 150.000,oo 150.000,oo
8d) 60.000,oo
200.000,oo 200.000,oo
êkovi Unapred pla}eni tro{kovi zakupnine

0) 50.000,oo 23) 50.000,oo 0) 60.000,oo 23) 60.000,oo
50.000,oo 50.000,oo 60.000,oo 60.000,oo
Kratkoro~ni depoziti Ra~un otvaranja glavne knjige

0) 100.000,oo 23) 100.000,oo 0a) 3.538.000,oo 0) 3.538.000,oo
100.000,oo 100.000,oo 3.538.000,oo 3.538.000,oo
Kupci Roba u magacinu
0) 600.000,oo 23) 640.000,oo 0) 900.000,oo 3a) 300.000,oo
16) 40.000,oo 10a) 240.000,oo 5) 450.000,oo
640.000,oo 640.000,oo 5a) 150.000,oo
23) 240.000,oo
1.140.000,oo 1.140.000,oo
Akcijski kapital Dobavlja~i

23a) 1.838.000,oo 0a) 1.838.000,oo 7a) 150.000,oo 0a) 800.000,oo
1.838.000,oo 1.838.000,oo 23a) 827.000,oo 7) 177.000,oo
977.000,oo 977.000,oo
Obaveze za PDV - magacin

3d) 45.762,7o 3) 45.762,7o
45.762,7o 45.762,7o
Primljeni avansi Obaveze prema radnicima

23a) 200.000,oo 0a) 200.000,oo 23a) 100.000,oo 0a) 100.000,oo
200.000,oo 200.000,oo 100.000,oo 100.000,oo
Razlika u ceni Avansi za investicije

3b) 54.237,3o 0a) 162.711,90 1) 100.000,oo 2a) 75.000,oo
5) 81.355,95 10a) 23.389,8o 4a) 25.000,oo
5a) 27.118,65 100.000,oo 100.000,oo
23a) 23.389,8o
186.101,7o 186.101,7o
Dugoro~ni krediti za osnovna sredstva Investicije u toku

23a) 300.000,oo 1) 100.000,oo 2) 150.000,oo 4b) 400.000,oo
2a) 75.000,oo 4) 250.000,oo
4a) 125.000,oo 400.000,oo 400.000,oo
300.000,oo 300.000,oo
Dobavlja~i za osnovna sredstva Kupci u inostranstvu
2a) 150.000,oo 2) 150.000,oo 3) 300.000,oo 12) 300.000,oo
4a) 250.000,oo 4) 250.000,oo 300.000,oo 300.000,oo
400.000,oo 400.000,oo
Prihodi od prodate robe Nabavna vrednost prodate robe

21b) 300.000,oo 3) 254.237,3o 3a) 300.000,oo 3b) 54.237,3o
3d) 45.762,7o 3c) 45.762,7o
300.000,oo 300.000,oo 21) 200.000,oo
300.000,oo 300.000,oo

3c) 45.762,7o 3) 137.288,1o
5) 68.644,o5 10a) 36.610,2o
5a) 22.881,35
23a) 36.610,2o
173.898,3o 173.898,3o

5) 700.000,oo 8a) 70.000,oo 8b) 10.678,oo 5) 106.779,7o
23) 630.000,oo 23a) 96.101,7o
700.000,oo 700.000,oo 106.779,7o 106.779,7o
Razlika u ceni u prodavnici br. 1 Roba u prodavnici br. 2

8c) 29.322,oo 5) 292.220,3o 5a) 300.000,oo 8e) 60.000,oo
23a) 263.898,3o 23) 240.000,oo
293.220,3o 292.220,3o 300.000,oo 300.000,oo
Ukalkulisani PDV prodavnice br. 2 Razlika u ceni u prodavnici br. 2

8f) 9.152,5o 5a) 45.762,7o 8g) 30.847,5o 5a) 154.237,3o
23a) 36.610,2o 23a) 123.389,8o
45.762,7o 45.762,7o 154.237,3o 154.237,3o
Tro{kovi zakupnine Obra~unati tro{kovi zakupnine
6) 30.000,oo 13) 30.000,oo 23a) 30.000,oo 6) 30.000,oo
30.000,oo 30.000,oo 30.000,oo 30.000,oo
Fakturna vrednost robe Prihodi od prodate robe prodavnice br. 1

7) 150.000,oo 10) 150.000,oo 21b) 59.322,oo 8) 59.322,oo
150.000,oo 150.000,oo 59.322,oo 59.322,oo
Prihodi od prodate robe prodavnice br. 2 Obaveze za PDV prodavnice br. 1

21b) 50.847,5o 8d) 50.847,5o 19) 10.678,oo 8) 10.678,oo
50.847,5o 50.847,5o 10.678,oo 10.678,oo

Obaveze za PDV prodavnice br. 2 prodavnice br. 1
19) 9.152,5o 8d) 9.152,5o 8a) 70.000,oo 8b) 10.678,oo
9.152,5o 9.152,5o 8c) 29.322,oo
21) 30.000,oo
70.000,oo 70.000,oo

Zavisni tro{kovi nabavke robe prodavnice br. 2
9) 30.000,oo 10) 30.000,oo 8e) 60.000,oo 8f) 9.152,5o
30.000,oo 30.000,oo 8g) 30.847,5o
21) 20.000,oo
60.000,oo 60.000,oo
Obaveze po ~ekovima Obra~unata nabavna vrednost robe

23a) 35.400,oo 9) 35.400,oo 10) 180.000,oo 10a) 180.000,oo
35.400,oo 35.400,oo 180.000,oo 180.000,oo
Tro{kovi amortizacije Devizni ra~un
11) 50.000,oo 21) 50.000,oo 12) 300.000,oo 13) 30.000,oo
50.000,oo 50.000,oo 15) 90.000,oo 23) 360.000,oo
390.000,oo 390.000,oo
Devizna blagajna Potraìvanja od radnika

13) 30.000,oo 13a) 30.000,oo 13a) 30.000,oo 23) 40.000,oo
30.000,oo 30.000,oo 15) 10.000,oo
40.000,oo 40.000,oo
Potraìvanja po kamati Prihodi od kamata

14) 10.000,oo 23) 10.000,oo 21b) 10.000,oo 14) 10.000,oo
10.000,oo 10.000,oo 10.000,oo 10.000,oo
Rashodi kamata Obaveze za kamate

14a) 36.000,oo 21) 36.000,oo 23a) 36.000,oo 14a) 36.000,oo
36.000,oo 36.000,oo 36.000,oo 36.000,oo
Pozitivne kursne razlike Dobici od prodaje osnovnih sredstava

21b) 100.000,oo 15) 100.000,oo 21b) 20.000,oo 16) 20.000,oo
100.000,oo 100.000,oo 20.000,oo 20.000,oo
Prihodi od uskla|ivanja vrednosti nekretnina

21b) 95.000,oo 20) 95.000,oo
95.000,oo 95.000,oo
Obezvre|enje potraìvanja Ispravka vrednosti potraìvanja od kupaca

18) 10.000,oo 21) 10.000,oo 23a) 10.000,oo 18) 10.000,oo
10.000,oo 10.000,oo 10.000,oo 10.000,oo
Ispravka vrednosti gra|evinskih ob-
Obezvre|enje nekretnina jekata – obezvre|enje
17) 95.000,oo 21) 95.000,oo 20) 95.000,oo 17) 95.000,oo
95.000,oo 95.000,oo 95.000,oo 95.000,oo
Revalorizacione rezerve
23a) 150.000,oo 20) 150.000,oo
150.000,oo 150.000,oo
Ra~un rashoda i prihoda Prenos rashoda

21a) 471.000,oo 21c) 635.169,5o 21) 471.000,oo 20a) 110.000
22) 164.169,5o 471.000,oo 471.000,oo
635.169,5o 635.169,5o
Prenos prihoda Prenos ukupnog rezultata

21c) 635.169,5o 21b) 635.169,5o 22a) 164.169,5o 22) 164.169,5o
635.169,5o 635.169,5o 164.169,5o 164.169,5o
Ra~un dobitka Prenos dobitka

22b) 164.169,5o 22a) 164.169,5o 22c) 164.169,5o 22b) 164.169,5o
164.169,5o 164.169,5o 164.169,5o 164.169,5o
Neraspore|eni dobitak
23a) 164.169,5o 22c) 164.169,5o
164.169,5o 164.169,5o
0) Kod ove promene potrebno je obratiti pa`nju na to da se konto Is-
pravka vrednosti gra|evinskih objekata (300.000) otvara zajedno sa
ra~unima pasive. Uzrok tome je negativan predznak („—") ispred
iznosa u pretkoloni bilansa, {to uslovljava njegovo otvaranje na ve}
opisani na~in. U vezi s tim, prilikom otvaranja ra~una Gra|evinski ob-
jekti upisuje se iznos iz pretkolone bilansa stanja (600.000). Zbog pre-
thodno iznetih ~injenica, zbir ra~una Otvaranja glavne knjige
(3.538.000) ve}i je za 300.000 od iznosa aktive i pasive bilansa stanja
(3.238.000).
1) U ovoj promeni proknjièna je uplata avansa izvo|a~u radova iz odo-

brenog kredita od banke ({to zna~i da za iznos od 100.000 dinara
na{e preduze}e ima potraìvanja po datim avansima uz istovremeno
nastalu obavezu po kreditu prema banci). Iznos od 100.000 dinara
izvo|a~u radova uplatila je direktno banka, pa zbog toga nema
knjiènja preko na{eg teku}eg ra~una. Kako je ona za na{ ra~un
uplatila ovaj iznos, mi to knjiìmo preko ra~una Dugoro~ni krediti za
osnovna sredstva i du`ni smo da ovaj kredit vratimo banci koja nam
ga je odobrila. Avans za investicije dat na ovaj na~in izvo|a~u radova
posluì}e mu za nabavku neophodnog materijala za izvo|enje investi-
cije.
2) Izvo|a~ radova (Dobavlja~i za osnovna sredstva) dostavio je i privre-

menu situaciju (u gra|evinarstvu ima funkciju kao i faktura, s tom
razlikom {to se ispostavlja kumulativno, tj. svaka naredna situacija u
sebi sadrì i iznos prethodne situacije) na iznos od 150.000 dinara. To
zna~i da su do prvog predvi|enog obra~una (obi~no mese~nog)
izvr{eni radovi u tom iznosu. Kako se radi o investiciji koja traje rela-
tivno duè (odnosno ispostavljaju se najmanje dve situacije) knjiènje
se sprovodi preko ra~una Investicije u toku sve dok se investicija ne
okon~a. Tada se ukupan iznos sa ovog ra~una prenosi na kona~ni
ra~un odre|enog osnovnog sredstva.
2a) U ovom stavu proknjièna je isplata i privremene situacije
zaduènjem ra~una Dobavlja~i za osnovna sredstva (izvo|a~ radova),
~ime se gasi na{a obaveza po ovoj situaciji (150.000). U istom
stavu knjiènjem na desnoj strani ra~una Avansi za investicije
(75.000) smanjuje se na{e potraìvanje po datim avansima, a
knjiènjem na desnoj strani ra~una Dugoro~ni krediti za osnovna
sredstva (75.000) pove}ava se na{a obaveza po kreditu prema banci.
3) Pod ovim rednim brojem proknjièna je faktura br. 66 koja se

odnosi na prodatu robu kupcima u inostranstvu za 5.000 €, odnosno
300.000 dinara u dinarskoj protivvrednosti (kurs l € = 60 din).
Prodajom robe nastaje obaveza pla}anja PDV po stopi od 18%, od-
nosno po prera~unatoj stopi od 15,254237% {to iznosi 45.762,7o di-
nara, ostatak do 300.000 dinara predstavlja prihode od prodate
robe (300.000 - 45.762,7o = 254.237,3o).
3a) Interni obra~un realizacije proknjièn je u istom iznosu kao i prodaja

robe. Ovo je u~injeno zbog toga {to se zalihe robe vode po
prodajnoj ceni pa ih po toj ceni treba i razduìti prilikom nastale
prodaje. Kori-govanje stanja na ra~unu Nabavna vrednost prodate
robe i njegovo svo|enje na stvarnu nabavnu vrednost bi}e izvr{eno u
narednim stavovima, obra~unom i knjiènjem realizovane razlike u
ceni i real-izovnog PDV-a.
3b) Stanje na ra~unima koji nas u ovom slu~aju zanimaju je slede}e:
Roba u magacinu Razlika u ceni - magacin

0) 900.000,oo 3a) 300.000,oo 0a) 162.711,9o
Nabavna vrednost prodate robe Ukalkulisani PDV - magacin

3a) 300.000 0a) 137.288,1o
Koliki je iznos realizovane razlike u ceni sadràn u iznosu izvr{ene pro-

daje moèmo saznati na osnovu slede}eg obrasca:
Saldo na ra~unu Razlika u ceni × izvr{ena prodaja
Zamenom iznosa u prethodnom obrascu dobijamo:
162.711,90 × 300.000
= 54.237,30
900.000
Zaduènjem ra~una Razlika u ceni za ovaj iznos, uz istovremeno odo-

brenje ra~unu Nabavna vrednost prodate robe, pribliàvamo stanje na
ovom ra~unu na iznos stvarne nabavne vrednosti prodate robe a {to }e
kona~no biti u~injeno knjiènjem narednog stava.
3c) Iznos realizovanog PDV-a koji je proknjièn na levoj strani ra~una

Ukalkulisani PDV - magacin dobijen je primenom slede}eg obrasca:
Saldo na ra~unu Ukalkulisani PDV × izvr{ena prodaja

Zamenom u obrascu dobijamo:
137.288,10 × 300.000
= 45.762,20
900.000
Ukoliko sada obratimo pa`nju na stanje na slede}im ra~unima:
Razlika u ceni - magacin Ukalkulisani PDV - magacin

3b) 54.237,30 0a) 162.711,9o 3c) 45.762,7o 0a) 137.288,1o
Nabavna vrednost prodate robe - magacin

3a) 300.000,oo 3b) 54.237,3o
3c) 45.762,7o
0
S 200.000,oo
4) Moèmo uo~iti da je stanje na ra~unu nabavna vrednost prodate robe -

magacin 200.000 dinara {to predstavlja stvarnu nabavnu vrednost pro-
date robe.
3d) Prema pozitivnim zakonskim propisima PDV se ne pla}a na
izvezenu robu. Kako smo mi u stavu pod 3) zbog knjigovodstvene
metodologije iskazali poresku obavezu u ovom stavu anuliramo
tu obavezu ~ime se pove}avaju Prihodi od prodate robe.
4) U ovoj promeni proknjièna je druga, odnosno kona~na

situacija izvr{enih radova. Tehnika knjiènja je ista kao kod
promene pod rednim brojem 2). Kako smo ve} napomenuli da
se situacije podnose u kumulativnom iznosu i da je iznos prve
situacije, koja je ve} proknjièna, 150.000 dinara, a iznos
kona~ne situacije 400.000 dinara, za knjiènje po kona~noj
situaciji ostaje 250.000 dinara (400.000 - 150.000).
4a) Pod ovim rednim brojem proknjièna je isplata po kona~noj

situaciji (250.000). Isplata je izvr{ena iz ostatka avansa (~ime se u
potpunosti gasi na{e potraìvanje po ovom osnovu) u iznosu od
25.000 dinara (dat avans pod rednim brojem 1) je 100.000 din;
deo avansa iskori{}en je pod rednim brojem 2a) od 75.000 din;
dakle, sada je upotrebljen ostatak od 25.000 dinara (100.000 -
75.000)). Isplata je dalje izvr{ena iz ostatka kredita u iznosu od
125.000 dinara (odobren kredit je 300.000 dinara; iskori{}en je
pod rednim brojem 1) iznos od 100.000 dinara i pod rednim
brojem 2a) iznos od 75.000 dinara; dakle, ukupno 175.000
dinara. Oduzimanjem iskori{}enog iznosa (175.000) od iznosa
odobrenog kredita dolazimo do iznosa od 125.000 dinara koji se
jo{ moè koristiti). Ostatak do iznosa kona~ne situacije za
isplatu od 100.000 dinara (avansi za investicije 25.000 +
dugoro~ni krediti za osnovna sredstva 125.000 = 150.000 dinara;
iznos fakture 250.000 dinara - 150.000 dinara = 100.000 dinara)
ispla}en je sa ra~una redovnih raspoloìvih sredstava, odnosno
teku}eg ra~una.
4b) U ovom stavu izvr{en je prenos stanja sa ra~una Investicije u

toku na kona~an ra~un Zavr{ene investicije - gra|evinski objekti.
Investicije u toku Gra|evinski objekti

2) 150.000 4b) 400.000 4b) 400.000
4) 250.000
So 400.000
5) Pre knjiènja u ovom stavu stanje na relevantnim ra~unima je slede}e:
Roba u magacinu Razlika u ceni - magacin

0) 900.000,oo 3a) 300.000,oo 3b) 54.237,3o 0a) 162.711,9o
S0 600.000,oo S0 108.474,6o

3c) 45.762,7o 0a) 137.288,1o
S0 91.525,4o
Za iznos formirane maloprodajne cene (700.000) zaduèn je ra~un

Roba uprodavnici br. 1. U istom stavu zaduèni su i ra~uni Razlika
u ceni - magacin (81.355,95) i Ukalkulisani PDV - magacin
(68.644,o5). Iznos na ra~unu Razlika u ceni - magacin dobijen
je primenom obrasca:
Saldo na ra~unu Razlika u ceni × iznos prenete robe iz magacina

Saldo na ra~unu Roba u magacinu pre prenosa robe
Zamenom iznosa u obrascu dobijamo:
108.474,6o × 450.000
= 81.355,95
600.000
Iznos na ra~unu Ukalkulisani PDV - magacin dobijen je primenom

obrasca:
Saldo na ra~unu Ukalkulisani PDV - magacin × iznos prenete robe iz magacina

Saldo na ra~unu Roba u magacinu pre prenosa robe
zamenom dobijamo:
91.525,40 × 450.000
= 68.644, o5
600.000
Na desnoj strani u ovom stavu potraùje ra~un Roba u magacinu za

iznos preba~ene robe po cenama po kojima se vodi ova roba u maga-
cinu (450.000). Zatim potraùje i ra~un Ukalkulisani PDV -
prodavnica br. 1 (45.762,7o). Ovaj iznos dobijen je primenom
prera~unate stope PDV od 18% odnosno 15,25423723%. Potraùje i
ra~un Razlika u ceni - prodavnica br. 1 (293.220,3o). Do ovog iznosa
se do{lo sabiranjem iznosa ra~una koji u ovom stavu duguju
(700.000 + 81.355,95 + 68.644,o5 = 850.000) a zatim oduzimanjem
zbira ra~una koji potraùju (450.000 + 106.779,7o = 556.779,7o),
odnosno 850.000 -556.779,7o = 293.220,3o dinara.
5a) Vaì isto obja{njenje kao za prethodni stav.
6) Ukoliko pogledamo po~etni bilans stanja uo~i}emo da je stanje na

ra~unu Unapred pla}eni tro{kovi zakupnine 60.000 dinara. Stanje na
ovom ra~unu (spada u aktivna vremenska razgrani~enja) nam
pokazuje da je krajem pro{le godine unapred pla}ena zakupnina u
tom iznosu za naredne dve godine (to zaklju~ujemo jer je u ovoj
promeni navedeno da je zakupnina za teku}u godinu 30.000
dinara). To dalje zna~i da je u pro{loj godini proknjièn stav:
Red. IZNOS
OPIS
Unapred pla}eni tro{kovi zakupnine 60.000
Teku}i ra~un 60.000
Za pla}ene tro{kove zakupnine
Tro{kovi zakupnine koji su u ovom stavu proknjièni (30.000) odnose

se na teku}u godinu. Ovo razgrani~enje tro{kova potrebno je radi
realnog utvr|ivanja finansijskog rezultata jer se samo iznos od 30.000
dinara odnosi na teku}u godinu, pa je zbog toga proknjièn na
ra~unu Tro{kovi zakupnine, koji spada u klasu 5 kontnog plana, u
kojoj se svrstavaju rashodi. To, dalje, zna~i da iznos na ovom ra~unu
direktno uti~e na obra~un finansijskog rezultata. Protuknjiènje
je izvr{eno na ra~unu Obra~unati tro{kovi zakupnine (spada u
pasivna vremenska razgrani~enja).
Napomena: U narednoj godini ovaj stav }e jo{ jednom biti
proknjièn, a oda }e ra~uni vremenskih razgrani~enja biti zaklju~eni
knjiènjem:
Red. IZNOS
OPIS
Obra~unati tro{kovi zakupnine 60.000
Unapred pla}eni tro{kovi zakupnine 60.000
Za zaklju~ivanje ra~una vremenskih razgrani~enja
Na osnovu prethodno re~enog, moèmo zaklju~iti da ra~uni vremen-

skih razgrani~enja (aktivnih i pasivnih) imaju privremeni karakter, i
sluè za razgrani~enje tro{kova (ili prihoda) radi realnog utvr|ivanja
finansijskog rezultata (odnosno vezivanja tro{kova ili prihoda za pe-
riode na koje se odnose).
7) Proknjièna je nabavka robe po fakturi br. 47 zaduènjem ra~una

Fakturna vrednost robe (150.000) i PDV u primljenim fakturama -
magacin (27.000) a odobrenjem ra~una Dobavlja~i (177.000).
7a) U po~etnom bilansu stanja uo~avamo da je stanje na ra~unu Otvoreni

akreditivi 150.000 din. To zna~i da je ovaj iznos na ra~unu Otvoreni
akreditivi prethodno prenet sa Teku}eg ra~una, {to je bilo pro-
pra}eno knjiènjem:
Red. IZNOS
OPIS
Otvoreni akreditivi 150.000
Teku}i ra~un 150.000
Za akreditiv
Napomena: akreditiv je ra~un sli~an bilo kom ra~unu koji se

vodi kod banke (kao {to je, recimo, teku}i ra~un). Prenos sredstava
na ra~un Otvoreni akreditivi vr{i se u slu~aju kada se kupac (u
ovom slu~aju na{e preduze}e) i prodavac (dobavlja~) dovoljno ne
poznaju. U takvoj situaciji me|usobnog nepoverenja kupac ne èli
da unapred plati (avansira) nabavku robe, a prodava~ (dobavlja~) ne
èli da isporu~i robu bez prethodne uplate. Izlaz iz ovakve situacije
nalazi se u otvaranju akreditiva od strane kupca, odnosno prenosa
nov~anih sredstava za iznos fakture (odnosno iznos naru~ene robe)
na poseban ra~un. Da bi dobavlja~ mogao da naplati isporu~enu
robu potrebno je da kod banke kupca podnese odgovaraju}u do-
kumentaciju kao dokaz da je roba stvarno isporu~ena (npr.
tovarni list èleznice, otpremnica i faktura). Banka na osnovu
prezentirane dokumentacije odmah prenosi odgovaraju}i iznos sa
ra~una Otvoreni akreditivi na Teku}i ra~un dobavlja~a. Knjiènje
prenosa ovih sredstava prikazano je u stavu pod ovim rednim
brojem.
8) U okviru ovog stava proknjièna je prodaja preko prodavnica br. 1 i 2

i uplata dnevnih pazara blagajni, koja je zaduèna za ukupan iznos
pazara (70.000 + 60.000) od 130.000 din.
Iznos iskazanih obaveza za PDV izra~unat je na osnovu slede}eg
obrasca:
Saldo na ra~unu Ukalkulisani porez na promet × iznos izvr{ene prodaje

Saldo na ra~unu Roba u prodavnici pre izvr{ene prodaje

5) 700.000 5) 106.779,7o
Zamenom u obrascu iznosa koji se odnose na prodavnicu br. 1 dobi-

jamo:
106.779,70 × 70.000
= 10.678,00
700.000
Ovaj iznos izuzet je od ra~una Prihodi od prodaje robe u prodavnici

br. 1 (70.000 - 10.678 = 59.322) i proknjièn na ra~unu Obaveze
za porez na promet prodavnice br. 1 (10.678). Na ovaj na~in
stvorena je obaveza pla}anja PDV-a u realizovanoj robi.
Napomena: kada preduze}e izvr{i pla}anje obaveze za porez nastaje
knjiènje:
Red. IZNOS
OPIS
Obaveze za PDV prodavnice br. 1 10.678
Teku}i ra~un 10.678
Za isplatu obaveza poreza na promet
8a) Interni obra~un realizacije proknjièn je zaduènjem ra~una

Nabavna vrednost prodate robe prodavnice br. 1 za iznos prodajne
vrednosti (70.000) i odobrenjem ra~unu Roba u prodavnici br. 1. Na
ovaj na~in vr{i se razduènje prodavnici br. 1 za iznos prodate
robe po prodajnoj ceni jer se roba u prodavnici po toj ceni i vodi.
Napomena: Na ra~unu Nabavne vrednosti prodate robe u
prodavnici br. 1 privremeno je proknjièna prodajna vrednost (iz
metodolo{kih razloga), koja }e u narednim stavovima biti svedena
na stvarnu nabavnu vrednost prodate robe koju ovaj konto treba da
pokaè.
8b) Proknjièn je realizovani PDV zaduìvanjem ra~una

Ukalkulisani PDV prodavnice br. 1 (10.678). Protuknjiènje za isti
iznos izvr{eno je odobrenjem ra~unu Nabavna vrednost prodate
robe prodavnice br. 1, ~ime sada ovaj konto prikazuje stvarnu
nabavnu vrednost prodate robe.
Nabavna vrednost prodate robe u

prodavnice br. 1
8a) 70.000 8b) 10.678
S0 30.000 8c) 29.322
Dakle, stvarna nabavna vrednost prodate robe u prodavnici br. 1 je

30.000 dinara
Napomena: Iznos na ra~unu Ukalkulisani PDV prodavnice br. 1
(29.322) izra~unat je primenom datog obrasca iz stava pod rednim
brojem 8).
8c) U ovom stavu proknjièna je realizovana razlika u ceni u prodavnici

br. 1. Iznos na ovom ra~unu dobijen je primenom slede}eg obrasca:
Saldo na ra~unu Razlika u ceni × iznos izvr{ene prodaje
Saldo na ra~unu Roba u prodavnici

5) 293.220,3o
Zamenom iznosa u obrascu za prodavnicu br. 1 dobijamo:
293.220,30 × 70.000
= 29.322
700.000
Napomena: Iznos salda robe u prodavnici br. 1 (700.000) uzet je sa

ra~una u obja{njenju stava pod rednim brojem 8). Za iznos real-izovane
razlike u ceni knjiènjem na potra`noj strani ra~una Nabavna vrednost
prodate robe prodavnice br. 1 (29.322) dolazi do izuzimanja razlike u
ceni iz prodajne vrednosti koja je u prethodnom stavu na ovom
ra~unu proknjièna.
8d-g) Vaè ista obja{njenja kao i za stavove 8 - 8c).
8h) Proknjièna je uplata dnevnog pazara iz Blagajne na Teku}i ra~un.
9) U ovom stavu zaduèni su Zavisni tro{kovi nabavke robe za iznos

tro{kova prevoza nabavljene robe po fakturi br. 47 (promena pod
rednim brojem 7) i PDV-a uz istovremeno odobrenje ra~unu Obaveze
po ~ekovima za ukupan iznos (35.400). To zna~i da su tro{kovi
prevoza robe pla}eni ~ekom uz istovremeni nastanak obaveze da taj
izdati ~ek isplatimo kada ga dobavlja~ podnese na naplatu kod banke
(obi~no sa teku}eg ra~una ili izdvojenih nov~anih sredstava za isplatu
~ekova).
10) Ovde je proknjièna Obra~unata nabavna vrednost robe (180.000)

koju sa~injavaju iznosi fakturne vrednosti robe (150.000) i Zavisnih
tro{kova nabavke robe (30.000).
10a) U ovom stavu zaduèn je ra~un Roba u magacinu za iznos formirane

prodajne cene (240.000) a odobreno ra~unu Obra~unata nabavna
vrednost robe (180.000). Za iznos razlike izme|u ova dva konta
(240.000 - 180.000) odobreno je ra~unu Razlika u ceni (23.389,8o)
kao i ra~unu Ukalkulisani PDV - magacin (36.610,2o). Iznos PDV-a
dobijen je primenom prera~unate stope poreza od 18%
(15,2542373%) na iznos formirane prodajne cene (240.000).
11) Stanje na ra~unu Gra|evinski objekti je slede}e:
Gra|evinski objekti
0) 600.000
4b) 400.000
S0 1.000.000
Primenom 5% na iznos trenutnog stanja gra|evinskih objekata

(1.000.000) dobijamo iznos za knjiènje od 50.000 dinara.
12) Proknjièna je uplata kupca iz inostranstva po fakturi br. 66 od

5.000C (300.000 u dinarskoj protivvrednosti) zaduènjem Deviznog
ra~una i odobrenjem ra~unu Kupci u inostranstvu. Ovim knjiènjem
pove}ava se iznos deviznih sredstava na deviznom ra~unu, uz is-
tovremeno smanjenje na{ih potraìvanja od kupaca iz inostranstva
za 5.000 € (odnosno, za 300.000 din).
13) Proknjièno je podizanje deviznih sredstava od 500 € (30.000 u

dinarima) sa Deviznog ra~una i njihov prenos u Deviznu blagajnu,
odakle }e biti ispla}ena na{im radnicima u vidu akontacije za
slu`beni put u inostranstvo.
13a) Isplatom akontacije koja je u ovom stavu proknjièna do{lo je do

pove}anja potraìvanja na{eg preduze}a od radnika za taj iznos
(30.000 din, odnosno 500 €), uz istovremeno smanjenje raspoloìvih
deviznih sredstava u blagajni za isti iznos.
14) Obra~unata kamata na kratkoro~ne depozite sa stanovi{ta na{eg

preduze}a predstavlja prihod, uz istovremeno pove}anje potraìvanja
po kamati za isti iznos (10.000 dinara).
Napomena: Stanje na ra~unu Kratkoro~ni depoziti iz po~etnog
bilansa iznosi 100.000 dinara Primenom stope od 10% dobija
se iznos obra~unate kamate od 10.000 din (100.000 x 10% =
10.000).
14a) Obra~unata kamata na dugoro~ne kredite sa stanovi{ta na{eg

preduze}a predstavlja rashod, uz istovremeni nastanak obaveze
za kamate u istom iznosu (36.000 dinara).
Napomena: Stanje na ra~unu Dugoro~ni krediti za osnovna
sredstva je slede}e:
Dugoro~ni krediti za osnovna sredstva

0) 100.000
2a) 75.000
4a) 125.000
S0 300.000
Primenom 12% na iznos dugoro~nih kredita od 300.000 dinara

dobija se iznos kamate od 36.000 dinara (300.000 x 12% =
36.000).
15) Promenom kursa inostrane valute dolazi do odre|enih promena

koje je potrebno proknjiìti. Ove promene odnose se na sredstva,
potraìvanja i obaveze koje su iskazane u stranoj valuti. Tako, na
primer, ukoliko do|e do porasta kursa strane valute, na ra~uni-
ma sredstava i potraìvanja koji su u njoj iskazani potrebno je
proknjiìti pove}anje na dugovnoj strani tih ra~una (za iznos
razlike u iznosima po novom i ranijem kursu), uz istovremeno
knjiènje na potra`noj strani ra~una Pozitivne kursne razlike (za
ukupan iznos pove}anja potraìvanja). Na ra~unima na kojima su
iskazane na{e obaveze bilo bi proknjièno njihovo pove}anje (za
iznos razlike u iznosima po novom i ranijem kursu) na potra`noj
strani tih ra~una uz istovremeno zaduènje ra~una Negativne
kursne razlike (za ukupan iznos pove}anja obaveza).
U slu~aju sniènja kursa strane valute knjiènje je obratno,
odnosno na ra~unima sredstava i potraìvanja (u stranoj valuti)
dolazi do smanjenja (uslovljeno snjiènjem) za koje se ovim ra~u-
nima odobrava (potraùje), a zaduùje se ra~un Negativne kur-
sne razlike (za ukupan iznos smanjenja). Na ra~unima obaveza izra-
ènih u stranoj valuti dolazi do smanjenja (za iznos efekta sniènja
kursa) {to }e biti proknjièno na njihovoj dugovnoj strani uz istovre-
meno odobrenje (potraùje) ra~unu Pozitivne kursne razlike (za
ukupan iznos smanjenja obaveza).
U na{em primeru u deviznim sredstvima iskazana su stanja na sle-
de}im ra~unima (u dinarskoj protiv vrednosti po kursu od l € = 60 din.):
Devizni ra~un Potraìvanja od radnika

12) 300.000 13) 30.000 13a) 30.000
(5.000 €) (500 €) (500 €)
S0 270.000
(4.500 €)
Napomena: U zagradi su dati iznosi u evrima (€) da bi se promena kursa

mogla lak{e objasniti. Na ispitu i u knjigovodstvenoj praksi ovakav na~in
knjiènja je nedopustiv, jer se svi iznosi u stranoj valuti moraju na
ra~unima voditi isklju~ivo u dinarskoj protiv vrednosti.
Kako je do{lo do porasta kursa (l € = 80 din), i kako u se u na{em
primeru radi samo o sredstvima i potraìvanjima iskazanim u stranoj
valuti, evidentno je da je do{lo do nastanka pozitivnih kursnih razlika.
Na Deviznom ra~unu potrebno je na levoj, dugovnoj strani proknjiìti
efekat pove}anja kursa, odnosno proknjiìti stanje u € (4.500) sa
pove}anjem od 20 din/€ (80 - 60=20), {to iznosi 90.000 dinara (4.500€
x 20). Na ra~unu Potraìvanja od radnika knjiènje se sprovodi tako|e
na dugovnoj strani za iznos od 10.000 (500 € x 20 din/€=10.000
dinara). Za ukupan iznos efekta pove}anja kursa na prethodna dva
ra~una (90.000 + 10.000) potraùje ra~un pozitivne kursne razlike
(100.000).
16) Prilikom prodaje ove garaè potrebno je zaduìti ra~un kupci za iznos
prodajne cene (40.000) i ra~un Ispravka vrednosti gra|evinskih obje-
kata za otpisanu vrednost (30.000), a odobriti (potraùje) ra~unu
Gra|evinski objekti za iznos nabavne vrednosti (50.000). Sabiranjem leve
strane u ovom stavu (40.000 + 30.000) dobijamo iznos od 70.000 din, {to
zna~i da na odre|enom ra~unu treba na potra`noj strani da
proknjiìmo jo{ 20.000 (70.000 - 50.000). To }emo u~initi na ra~unu
Dobici od prodaje osnovnih sredstava, jer je upravo za taj iznos
(20.000) garaà prodala preko neotpisane vrednosti od 20.000 (na-
bavna vrednost 50.000 - ispravka vrednosti 30.000 = 20.000). Dakle
neotpisana, odnosno sada{nja vrednost iznosi 20.000 din, a prodata je za
40.000, {to zna~i da je ostvaren dobitak na njenoj prodaji od 20.000
din (kupci 40.000 - neotpisana vrednost 20.000 = 20.000).
Napomena: Ukoliko se osnovno sredstvo proda ispod neotpisane
vrednosti javljaju se gubici na prodaji osnovnih sredstava koji se na tom
ra~unu knjiè na levoj, dugovnoj strani.
17) Prema me|unarodnim ra~unovodstvenim standardima (MRS) postoji

obaveza uskla|ivanja nabavne vrednosti osnovnih sredstava (nekretnina)
sa trì{nom vredno{}u (fer vrednost). To se postiè ovim knjiènjem.
Ovde napominjemo da ra~un obezvre|ene nekretnine spada u
rashode. Ra~un Ispravka vredsnosti gra|evinskih objekata - obezvre|enje
predstavlja korektivni ra~un ra~una Gra|evinski objekti kao i Ispravka
vrednosti gra|evinskih objekata na kome se knjiì smanjenje
gra|evinskih objekata za iznos obra~unate amortizacije.
18) Izvr{en je otpis potraìvanja od kupaca zaduìvanjem ra~una Obez-

vre|enje potraìvanja (10.000), ~ime se pove}avaju rashodi, i odo-
brenjem ra~unu Ispravka vrednosti potraìvanja od kupaca (za isti
iznos), ~ime se smanjuju na{a potraìvanja od kupaca (jer je ra~un is-
pravke vrednosti korektivni ra~un ra~una Kupci).
19) U ovoj promeni proknjièn je obra~un i isplata PDV-a. Prodaja robe u

promeni pod rednim brojem 3) nije obuhva}ena jer se izvoz robe
osloba|a PDV {to je i proknjièno pod rednim brojem 3d). Obaveze za
PDV nastale su prodajom robe preko prodavnice br. 1 i br. 2 u
promeni pod rednim brojem 8).
Da bi smo objasnili kako se do{lo do proknjiènog iznosa (9.000) na
ra~unu PDV u primljenim fakturama - magacin potrebno je da po-
gledamo knjiènja na slede}im relevantnim ra~unima:
Roba u magacinu PDV u primljenim fakturama - magacin

0) 900.000 3a) 300.000 0) 108.000
S0 600.000 5) 450.000
3a) 150.000
Roba u prodavnici br. 1 Roba u prodavnici br. 2
5) 700.000 8a) 700.000 5a) 300.000 8e) 60.000
Napomena: Kako se radi o preba~aju robe iz magacina u prodavnice,

nije mogu}e, zbog knjigovodstvene metodologije preneti iznose sa
ra~una PDV u primljenim fakturama - magacin na odgovaraju}e
ra~une PDV-a u primljenim fakturama prodavnica. Zbog toga je pot-
rebno sprovesti odre|ena prera~unavanja koriste}i u~e{}e robe (a zatim
i njene prodaje) prodavnica br. 1 i br. 2 u stanju na ra~unu Roba u
magacinu a zatim ta u~e{}a primeniti na ra~un PDV u primljenim
fakturama - magacin.
Dakle potrebno je prvo utvrditi stanje na ra~unu Roba u magacinu
pre preba~aja robe u prodavnicama br. 1 i br. 2. To je 900.000 -
300.000 = 600.000.
Kako se stanje na ra~unu PDV u primljenim fakturama - magacin
(108.000) odnosi na iznos Robe u magacinu od 900.000 potrebno je
izra~unati koliko se PDV-a u primljenim fakturama - magacin odnosi na
iznos robe od 600.000 (koja je kasnije preba~ena u prodavnice br. 1 i
br. 2 i to proknjièna pod 5) i 5a)), odnosno
15) 900.000 : 108.000 = 600.000 : x

900.000 x = 600.000 x 108.000
x = (600.000 x 108.000): 900.000
x = 72.000
Sada je potrebno na}i u~e{}e koje se odnosi na prodavnice br. 1 i br. 2.

U prodavnicu br. 1 preba~ena je roba u vrednosti od 450.000 dinara,
450.000 3
odnosno = . U prodavnici br. 2 preba~ena ie roba u vrednosti
600.000 4
150.000 1
od 150.000 dinara, odnosno = .
600.000 4
U~e{}e primenjujemo na iznos PDV-a koji se odnosi na prodavnice
(72.000):
3
za prodavnicu br. 1 x72.000 = 54.000
4
1
za prodavnicu br. 2 x72.000 = 18.000
4
Dakle PDV u primljenim fakturama za preba~enu robu u prodavnici

br. 1 iznosi 54.000 dinara a u prodavnici br. 2 iznosi 18.000 dinara.
Na kraju potrebno je izra~unati u~e{}e prodate robe u ukupnom iznosu
robe u prodavnici br. 1 (70.000 : 700.000 = 0,lo) i u prodavnici br. 2
(60.000 : 300.000 = 0,2o). Ova u~e{}a mnoìmo sa iznosima PDV-a koji
smo prethodno izra~unali, odnosno
za prodavnicu br. 1 0,lo x 54.000 = 5.400
za prodavnicu br. 2 0,2o x 18.000 = 3.600
{to u ukupnom zbiru iznosi (5.400 + 3.600) 9.000 dinara.
20) U promeni pod rednim brojem 17) proknjièno je
Ispravka vrednosti gra|evinskih

Obezvre|enje nekretnina objekata – obezvre|enje
17) 95.000 13) 30.000 30.000 17) 95.000
Dakle, vrednost gra|evinskih objekata smanjena je za 95.000 (preko

ra~una ispravka vrednosti gra|evinskih objekata - obezvre|ivanje) uz
istovremeni nastanak rashoda (knjiènjem na ra~unu Obezvre|enje
nekretnina).
Knjiènja na ra~unu Gra|evinski objekti:
Gra|evinski objekti
0) 600.000 16) 50.000
4b) 400.000
S0 950.000
Zna~i knjiènjem na ra~unu Ispravka vrednosti gra|evinskih objekata -

obezvre|enje (koji predstavlja korektivni ra~un ra~una Gra|evinski
objekti) nabavna vrednost gra|evinskih objekata svedena je na trì{nu
vrednost od 855.000 (950.000 - 95.000).
Me|utim, u ovoj promeni odre|ena je nova trì{na (fer) vrednost u
iznosu od 1.100.000 dinara {to zna~i da postoje}u vrednost
gra|evinskih objekata treba pove}ati za 245.000 dinara (1.100.000 -
855.000). To je u~injeno knjiènjem u promeni pod ovim radnim bro-
jem i to tako {to je anulirano predhodno sniènje cena nekretnina
knjiènjem na dugovnoj strani ra~una Ispravka vrednosti gra|evin-
skih objekata - obezvre|enje za iznos prethodnog sniènja od 95.000
dinara uz istovremeno odobrenje ra~unu Prihodi od uskla|ivanja
vrednosti nekretnina za isti iznos, ~ime je, pak, fakti~ki anulirano
knjiènje na ra~unu rashoda Obezvre|enje nekretnina za isti iznos.
Jer ako pove}ate i rashode i prihode za isti iznos (95.000) finansijski
rezultat ostaje nepromenjen. Ostatak razlike od 150.000 dinara
(245.000 - 95.000) proknjièn je kao fakti~ko pove}anje na ra~unu
Gra|evinski objekti (950.000 + 150.000) ~ime nabavna vrednost sada
predstavlja i trì{nu vrednost gra|evinskih objekata (1.100.000). Is-
tovremeno za ovaj iznos odobreno je ra~unu Revalorizacione rezerve
(pasivan ra~un, predstavlja izvor sredstava). Sada bi ovaj ra~un do
iznosa svog stanja (150.000) posluìo kao pokri|e eventualnog
sniènja trì{ne vrednosti nekretnina, npr. knjiènjem:
x) Revalorizacione rezerve 150.000

Ispravka vrednosti gra|evinskih
objekata - obezvre|enje 150.000
Za fer vrednost
21- U ovim stavovima prikazana je tehnika zaklju~ivanja ra~una rasoda i

21c) prihoda i njihov prenos ~ime se ustvari formira bilans uspeha (istina
bez finansijskog rezultata odnosno ovde neraspore|enog dobitka od
164.169,5o jer su prihodi - 635.169,5o a rashodi - 471.000).
22- U ovim stavovima prikazana je knjigovodstvena metodologija do

22c) knjiènja na kona~nom ra~unu finansijskog rezultata - neraspore|eni
dobitak koji ulazi u bilans stanja ukoliko se ne izvr{i njegova raspo-
dela {to se moè videti u knjiènju pod rednim brojem 23a).
23- Ovde je prikazana tehnika zaklju~ivanja ra~una stanja ~ime je fakti~ki

23c) kroz dnevnik formiran Bilans stanja. Na desnoj strani dati su ra~uni
aktive a na levoj ra~uni pasive. Me|utim, prilikom narednog otva-
ranja poslovnih knjiga ra~una aktive |e biti proknjièni na levoj
strani a ra~uni pasive na desnoj (pogledati knjiènja pod 0) i Oa).
ZADATAK IP
I) Proizvodno preduze}e zapo~inje poslovanje sa slede}im stanjem
sredstava i izvora sredstava: Teku}i ra~un 350.000; Kupci
600.000; Nedovr{ena proizvodnja 400.000; Zalihe materijaki
300.000; Blagajna 50.000; Primljeni avansi 150.000; Dobavlja~i
800.000; êkovi 100.000; Inventar (koji se u celosti otpisuje)
50.000; Kratkoro~ni depoziti 100.000; Gra|evinski objekti
1.200.000; Oprema 700.000; Ispravka vrednosti opreme
300.000; Kratkoro~ni krediti 200.000; Obaveze prema rad
nicima 50.000; Akcijski kapital 3.180.000; Zalihe gotovih proiz-
voda 750.000; Odstupanje od planske cene materijala
(pozitivno) 100.000 PDV u primljenim fakturama –
materijal 45.000, PDV u primljenim fakturama - gotovi
proizvodi 135.000.
II) Sastaviti po~etni bilans stanja, otvoriti dnevnik i ra~une

glavne knjige i proknjiìti slede}e promene:
1. Preduze}e je prodalo gotove proizvode sa zaliha ~ija je
cena ko{tanja 250.000 za 400.000 din, po fakturi br.
11. PDV ura~unat, po stopi od 18%.
2. Kupac je izmirio svoju obavezu po fakturi br. 11.
3. Preduze}e je kupilo od banke 5.000 € (l € = 70 din).
4. Radi odlaska na slu`beni put u inostranstvo ispla}eno
je na{im radnicima 500 € (l € = 70 din).
5. Preduze}e je nabavilo materijal od dobavlja~a iz
inostranstva po fakturi br. 16 za 4.000 € (l € = 70 din).
PDV po stopi od 18%.
6. Tro{kovi carine iznose 40.000 din, a prevoz materijala
pla}en je u gotovom novcu, u iznosu od 20.000 dinara.
PDV ura~unat, po stopi od 18%.
7. Materijal je sme{ten u magacin po planskoj ceni u iznosu
od 510.000 dinara.
8. Do{lo je do porasta kursa evra na 100 dinara.
Obra~unati i proknjiìti kursne razlike.
9. Obra~unati i proknjiìti amortizaciju opreme po stopi od
10%.
10. Izdat je materijal proizvodnji u iznosu od 600.000 dinara.
11. Radnici su se vratili sa slu`benog puta i podneli
putne naloge na obra~un sa slede}im elementima:
- dnevnice: 300 €,
- tro{kovi prevoza: 50 €,
- tro{kovi preno}i{ta: 150 €.
12. Kupac nanije uplatio avans u iznosu od 100.000 dinara radi
kupovine gotovih proizvoda.
13. Obra~unati i proknjiìti 10% kamate na kratkoro~ne kredite
i 8% kamate na kratkoro~ne depozite.
14. Otpisati potraìvanja od kupaca iz po~etnog bilansa stopom
od 20%.
15. Preduze}e je prodalo ma{inu ~ija je nabavna vrednost
200.000 dinara a otpisana vrednost 120.000 dinara za
150.000 dinara.
16. Trì{na vrednost opreme pove}ala se za 20%. Sprovesti
odgovaraju}a knjiènja kako bi se vrednost opreme svela na
fer vrednost.
17. Odlukom popisne komisije snièna je cena materijalu za
10%.
18. Zavr{eno je 80% proizvodnje. Obra~unati i proknjiìti
promenu vrednosti zaliha u~inaka. Rashode tretirati kao
tro{kove perioda.
19. Obra~unati i proknjiìti realizovani PDV i njegovu isplatu.
Preneti odgovaraju}i iznos PDV u primljenim fakturama po
okon~anoj proizvodnji.
21. Izvr{iti prenos ukupnog rezultata. Izvr{iti prenos dobitka i
izvr{iti raspodelu:
- porez na dobit primenom stope od 20%
- li~na primanja poslodavca 25.000.
AKTIVA PASIVA
Red. Red.
br. br.
1. Gra|evinski objekti 1.200.000 1. Akcijski kapital 3.180.000

2. Oprema 700.000 2. Kratkoro~ni krediti 200.000
3. Ispravka vrednosti – 300.000 400.000 3. Dobavlja~i 800.000
opreme
4. Zalihe gotovih proizvoda 750.000 4. Primljeni avansi 150.000
5. PDV u primljenim 135.000 5. Obaveze prema radnicima 50.000
fakturama – gotovi
proizvodi
6. Nedovr{ena proizvodnja 400.000
8. Odstupanje od planske
cene materijala – 100.000 200.000
9. Inventar 50.000
10. PDV u primljenim 45.000
fakturama – materijal
12. êkovi 100.000
13. Kupci 600.000
14. Teku}i ra~un 350.000
15. Blagajna 50.000

DNEVNIK
Red. IZNOS
OPIS
O) Gra|evinski objekti 1.200.000,oo

Oprema 700.000,oo
Gotovi proizvodi 750.000,oo
Materijal 300.000,oo
Inventar 50.000,oo
êkovi 100.000,oo
Kupci 600.000,oo
Blagajna 50.000,oo
1) Kupci 400.000,oo
Obaveze za PDV – gotovi proizvodi 61.017,oo
Prodaja po fakturi br. 11
Kupci 400.000,oo
Za isplatu fakture br. 11
Za kupljenih 5.000 €
4) Devizna blagajna 35.000,oo
Za podignutih 500 €
4a) Potraìvanja od radnika 35.000,oo
Devizna blagajna 35.000,oo
Za isplatu dnevnica po putnim nalozima
Red. IZNOS
OPIS

Po fakturi br. 16
6) Zavisni tro{kovi nabavke materijala 64.149,1o
Obaveze za carine 40.000
Blagajna 20.000
Za zavisne tro{kove
7) Obra~unata nabavna vrednost materijala 394.549,1o
Zavisni tro{kovi nabavke materijala 64.149,1o
7a) Zalihe materijala 510.000,oo
Obra~unata nabavna vrednost materijala 394.549,1o
Odstupanje od planske cene materijala 115.450,9o
Za uskladi{tenje materijala po planskoj ceni
Za porast deviznog kursa €
8a) Negativne kursne razlike 120.000,oo
Za porast deviznog kursa €
9) Tro{kovi amortizacije 70.000,oo
Za obra~unatu amortizaciju
Za izdat materijal proizvodnji
10a) Odstupanje od planske cene materijala 159.593,6o
Tro{kovi materijala 159.593,6o
Za odstupanje
11) Tro{kovi dnevnica 30.000,oo
Tro{kovi prevoza 5.000,oo
Tro{kovi preno}i{ta 15.000,oo
Za obra~un putnog naloga
Za primljeni avans
Red. IZNOS
OPIS
13) Rashodi kamata 20.000,oo

Za obra~un kamate po kratkoro~nom kreditu
13a) Potraìvanje po kamati 8.000,oo
Za obra~un kamate po kratkoro~nom depozitu
14) Otpis potraìvanja 120.000,oo
Za otpis potraìvanja od kupaca
15) Kupci 150.000,oo
Oprema 200.000,oo
Za prodatu ma{inu
16) Oprema 100.000,oo
Za fer vrednosti
17) Odstupanje o planske cene materijala 5.585,7o
Obezvre|ene zalihe materijala 15.414,3o
Ispravka vrednosti zaliha materijala –
obezvre|enje 21.000,oo
Za obezvre|enje materijala
18) Zalihe gotovih proizvoda 518.325,1o
Nedovr{ena proizvodnja 207.918,7o
Promena vrednosti zaliha u~inaka 310.406,4o
Po izve{taju pogonskog knjigovodstva
19) Obaveze za PDV - materijal 57.600,oo
Za isplatu PDV-a
19a) Obaveze za PDV – gotovi proizvodi 61.017,oo,oo
PDV u primljenim fakturama - gotovi proizvodi 45.000,oo
Za isplatu PDV-a
Red. IZNOS
OPIS
19b) PDV u primljenim fakturama – gotovi proizvodi 23.333,3o

PDV u primljenim fakturama – materijal 23.333,3o
PDV za zavr{enu proizvodnju od 80%
20) Prenos rashoda 835.820,7o
Tro{kovi materijala 440.406,4o
Tro{kovi amortizacije 70.000,oo
Tro{kovi dnevnica 30.000,oo
Tro{kovi prevoza 5.000,oo
Tro{kovi preno}i{ta 15.000,oo
Negativne kursne razlike 120.000,oo
Obezvre|ivanje potraìvanja 120.000,oo
Obezvre|ivanje zaliha materijala 15.414,3o
Zaklju~ivanje ra~una rashoda
20a) Ra~un rashoda i prihoda 835.820,7o
Prenos rashoda 835.820,7o
Za prenos rashoda
20b) Prihodi od prodaje gotovih proizvoda 338.983,oo
Promena vrednosti zaliha u~inka 310.406,4o
Prenos prihoda 877.389,4o
Za zaklju~ivanje ra~una prihoda
20c) Prenos prihoda 877.389,4o
Ra~un rashoda i prihoda 877.389,4o
Za prenos prihoda
21) Ra~un rashoda i prihoda 41.568,7o
Prenos ukupnog rezultata 41.568,7o
Za prenos ukupnog rezultata
21a) Prenos ukupnog rezultata 41.568,7o
Ra~un dobitka 41.568,7o
Za ra~un dobitka
21b) Ra~un dobitka 41.568,7o
Prenos dobitka 41.568,7o
Za prenos dobitka
21c) Prenos dobitka 41.568,7o
Porez na dobit 8.313,7o
Li~na primanja poslodavca 25.000,oo
Neraspore|eni dobitak 8.255,oo
Za raspodelu dobitka
Red. IZNOS
OPIS
22) Ra~un izravnanja konta stanja 5.532.840,3o

Oprema 600.000,oo
Zalihe gotovih proizvoda 1.268.325,1o
Inventar 50.000,oo
PDV u primljenim fakturama – gotovi proizvodi 113.333,3o
êkovi 100.000,oo
Kupci 750.000,oo
Blagajna 30.000,oo
Potraìvanja po kamati 8.000,oo
Zaklju~ivanje ra~una aktive
22a) Akcijski kapital 3.180.000,oo
Odstupanje od planske cene materijala 50.271,6o
Ispravka vrednosti zaliha materijala – obezvre|enje 21.000,oo
Obaveze za carine 40.000,oo
Porez na dobit 8.313,7o
Li~na primanja poslodavca 25.000,oo
Neraspore|eni dobitak 8.255,oo
Ra~un izravnanja konta stanja 5.532.840,3o
Zaklju~ivanje ra~una pasive
GLAVNA KNJIGA
Gra|evinski objekti Oprema

0) 1.200.000,oo 22) 1.200.000,oo 0) 700.000,oo 15) 200.000,oo
1.200.000,oo 1.200.000,oo 16) 100.000,oo 22) 600.000,oo
800.000,oo 800.000,oo
Zalihe gotovih proizvoda Nedovr{ena proizvodnja

0) 750.000,oo 22) 1.268.325,1o 0) 400.000,oo 18) 207.918,7o
18) 518.325,10 22) 192.081,3o
1.268.325,1o 1.268.325,1o 400.000,oo 400.000,oo
Zalihe materijala Inventar

0) 300.000,oo 10) 600.000,oo 0) 50.000,oo 22) 50.000,oo
7a) 510.000,oo 22) 210.000,oo 50.000,oo 50.000,oo
810.000,oo 810.000,oo
PDV u primljenim fakturama - PDV u primljenim fakturama –

materijal gotovi proizvodi
0) 45.000,oo 19) 3.050,9o 0) 135.000,oo 19a) 45.000,oo
7a) 3.050,9o 19b) 23.333,3o 19b) 23.333,3o 22) 113.333,3o
22) 21.666,7o 158.333,3o 158.333,3o
48.050,9o 48.050,9o
Kratkoro~ni depoziti êkovi

0) 100.000,oo 22) 100.000,oo 0) 100.000,oo 22) 100.000,oo
100.000,oo 100.000,oo 100.000,oo 100.000,oo
Kupci Teku}i ra~un

0) 600.000,oo 2) 400.000,oo 0) 350.000,oo 3) 350.000,oo
1) 400.000,oo 22) 750.000,oo 2) 400.000,oo 19) 54.549,1o
15) 150.000,oo 12) 100.000,oo 19a) 16.017,oo
1.150.000,oo 1.150.000,oo 22) 439.433,9o
850.000,oo 850.000,oo
Blagajna Akcijski kapital
0) 50.000,oo 6) 20.000,oo 22a) 3.180.000,oo 0a) 3.180.000,oo
22) 30.000,oo 3.180.000,oo 3.180.000,oo
50.000,oo 50.000,oo
Kratkoro~ni krediti Dobavlja~i

22a) 200.000,oo 6) 200.000,oo 22a) 800.000,oo 0a) 800.000,oo
200.000,oo 200.000,oo 800.000,oo 800.000,oo
Primljeni avansi Obaveze prema radnicima

22a) 250.000,oo 0a) 150.000,oo 22a) 50.000,oo 0a) 50.000,oo
12) 100.000,oo 50.000,oo 50.000,oo
250.000,oo 250.000,oo
Obaveze za PDV – gotovi proizvodi Obaveze za PDV – materijal

19a) 61.017,oo 1) 61.017,oo 19) 57.600,oo 5) 50.400,oo
61.017,oo 61.017,oo 6) 7.200,oo
57.600,oo 57.600,oo
Odstupanje od planske cene materijala Prihodi od prodaje gotovih proizvoda

10a) 159.593,6o 0a) 100.000,oo 20b) 338.983,oo 1) 338.983,oo
17) 5.585,7o 7a) 115.450,9o 338.983,oo 338.983,oo
22a) 50.271,6o
215.450,9o 215.450,9o
Ra~un otvaranja glavne knjige Ispravka vrednosti opreme

0a) 4.780.000,oo 0) 4.780.000,oo 15) 120.000,oo 0a) 300.000,oo
4.780.000,oo 4.780.000,oo 22a) 300.000,oo 9) 70.000,oo
16) 50.000,oo
420.000,oo 420.000,oo
Devizni ra~un Devizna blagajna
3) 350.000,oo 4) 35.000,oo 4) 35.000,oo 4a) 35.000,oo
8) 135.000,oo 22) 450.000,oo 35.000,oo 35.000,oo
485.000,oo 485.000,oo
Potraìvanja od radnika Fakturna vrednost materijala

4a) 35.000,oo 11) 50.000,oo 5) 330.400,oo 7) 330.400,oo
8) 15.000,oo 330.400,oo 330.400,oo
50.000,oo 50.000,oo
Dobavlja~i iz inostranstva Zavisni tro{kovi nabavke materijala

22a) 400.000,oo 5) 280.000,oo 6) 64.145,1o 7) 64.145,1o
8a) 120.000,oo 64.145,1o 64.145,1o
400.000,oo 400.000,oo
Revalorizacione rezerve Obezvre|enje zaliha materijala

22a) 50.000,oo 16) 50.000,oo 17) 15.414,3o 20) 15.414,3o
50.000,oo 50.000,oo 15.414,3o 15.414,3o
Ispravka vrednosti zaliha materijala –obezvre|enje

22a) 21.000,oo 17) 21.000,oo
21.000,oo 21.000,oo
Obaveze za carine Obra~unata nabavna vrednost materijala

22a) 40.000,oo 6) 40.000,oo 7) 394.549,1o 7a) 394.549,1o
40.000,oo 40.000,oo 394.549,1o 394.549,1o
Pozitivne kursne razlike Negativne kursne razlike

20b) 150.000,oo 8) 150.000,oo 8a) 120.000,oo 20) 120.000,oo
150.000,oo 150.000,oo 120.000,oo 120.000,oo
Tro{kovi amortizacije Tro{kovi materijala
9) 70.000,oo 20) 70.000,oo 10) 600.000,oo 10a) 159.593,6o
70.000,oo 70.000,oo 20) 440.406,4o
600.000,oo 600.000,oo
Tro{kovi dnevnica Tro{kovi prevoza

11) 30.000,oo 20) 30.000,oo 11) 5.000,oo 20) 5.000,oo
30.000,oo 30.000,oo 5.000,oo 5.000,oo
Tro{kovi preno}i{ta Rashodi kamata

11) 15.000,oo 20) 15.000,oo 13) 20.000,oo 20) 20.000,oo
15.000,oo 15.000,oo 20.000,oo 20.000,oo
Obaveze za kamate Potraìvanja po kamati

22a) 20.000,oo 13) 20.000,oo 13a) 8.000,oo 22) 8.000,oo
20.000,oo 20.000,oo 8.000,oo 8.000,oo
Prihodi od kamata Otpis potraìvanja

20b) 8.000,oo 13a) 8.000,oo 14) 120.000,oo 20) 120.000,oo
8.000,oo 8.000,oo 120.000,oo 120.000,oo
Ispravka vrednosti Dobici od prodaje

potraìvanja od kupaca osnovnih sredstava
22a) 120.000,oo 14) 120.000,oo 20b) 70.000,oo 15) 70.000,oo
120.000,oo 120.000,oo 70.000,oo 70.000,oo
Promena vrednosti zaliha u~inaka

20b) 310.406,4o 18) 310.406,4o
310.406,4o 310.406,4o
Prenos rashoda Ra~un rashoda i prihoda
20) 835.820,7o 20a) 835.820,7o 20a) 835.820,7o 20c) 877.389,4o
835.820,7o 835.820,7o 21) 41.568,7o
877.389,4o 877.389,4o
Prenos prihoda Prenos ukupnog rezultata

20c) 877.389,4o 20b) 877.389,4o 21a) 41.568,7o 21) 41.568,7o
877.389,4o 877.389,4o 41.568,7o 41.568,7o
Ra~un dobitka Prenos dobitka

21b) 41.568,7o 21a) 41.568,7o 21c) 41.568,7o 21b) 41.568,7o
41.568,7o 41.568,7o 41.568,7o 41.568,7o
Porez na dobit Li~na primanja poslodavca

22a) 8.313,7o 21c) 8.313,7o 22a) 25.000,oo 21c) 25.000,oo
8.313,7o 8.313,7o 25.000,oo 25.000,oo
Neraspore|eni dobitak
22a) 8.255,oo 21c) 8.255,oo
8.255,oo 8.255,oo
0) i 0a) Prilikom otvaranja dnevnika i ra~una glavne knjige potrebno je obra-
titi pa`nju na karakter korektivnih ra~una (u na{em slu~aju Ispravke
vrednosti opreme i Odstupanja od planske cene materijala). Sto se
ra~una ispravke vrednosti ti~e, njegov iznos se uvek oduzima od izno-
sa ra~una ~iji iznos koriguje (u pretkoloni bilansa stanja). Shodno to-
me, ovaj ra~un se uvek otvara zajedno sa ostalim ra~unima pasive
(prelaskom na desnu stranu gubi se predznak „—"). Ra~un odstupanja
moè imati kako pozitivan („+") tako i negativan („-") predznak u
pretkoloni bilansa stanja, u zavisnosti od toga da li je planska cena po
kojoj se materijal na zalihama vodi vi{a ili nià od njegove stvarne na-
bavne cene. Ukoliko je planska cena vi{a kaèmo da se radi o tzv. po-
zitivnom odstupanju koje se u pretkoloni bilansa stanja upisuje ispod
ra~una Zalihe materijala sa predznakom „—" ({to zna~i da iznos od-
stupanja treba oduzeti od iznosa na ra~unu Zalihe materijaki kako
bi se materijal u bilansu iskazao po stvarnim nabavnim cenama). Ovak-
vo odstupanje otvara se zajedno sa ostalim ra~unima pasive ({to je na{
slu~aj) jer prelaskom na desnu stranu ovaj ra~un gubi predznak „—".
U slu~aju da je planska cena materijala nià od stvarne nabavne
cene radi se o tzv. negativnom odstupanju koje se svrstava u pretko-
lonu bilansa stanja ispod ra~una Zalihe materijaki sa predznakom
„+". To zna~i da iznos ovog ra~una treba dodati planskoj ceni materi-
jala da bi iznos u bilansu na ra~unu Zalihe materijaki bio iskazan po
stvarnoj nabavnoj ceni (princip iskazivanja pozicija u bilansu po
stvarnim cenama). Kako je predznak ispred ra~una Odstupanje od
planske cene materijala ozna~en sa „+" sledi da ovaj ra~un treba ot-
voriti zajedno sa ostalim ra~unima aktive.
Napomena: Prilikom otvaranja nepotpunih ra~una (u na{em
slu~aju oprema i zalihe materijala) treba uzeti iznose iz pretkolone bi-
lansa stanja (700.000 i 300.000).
1) U ovom stavu proknjièna je prodaja gotovih proizvoda po

fakturi br. 11 od 400.000 dinara U finansijskom knjigovodstvu
knjiìmo samo ovaj stav kada je u pitanju prodaja gotovih proizvoda.
Knjiènje u vezi s ovom promenom u pogonskom knjigovodstvu bi}e
dato u obja{njenju promene 18).
2) Proknjièna je uplata kupca po fakturi br. 11 od 400.000 dinara na na{
teku}i ra~un.
3) Proknjièna je kupovina 5.000 € po kursu od 70 din za 1 €.
4) Proknjièno je podizanje 500 € sa deviznog ra~una i njihov prenos u

deviznu blagajnu.
4a) Iznos od 500 € ispla}en je na{im radnicima u vidu akontacije za slu`-

beni put u inostranstvo, ~ime je do{lo do pove}anja potraìvanja na{eg
preduze}a od radnika za taj iznos (35.000 dinara u dinarskoj
protivvrednosti), uz istovremeno smanjenje stanja na ra~unu Devizna
blagajna za isti iznos.
5) do 7) U ovim stavovima proknjièna je nabavka materijala primenom

odre|ene knjigovodstvene metodologije. U prvom stavu (5) proknjiè-
na je fakturna vrednost materijala (iznos fakture br. 16 n dinarskoj
protiv vrednosti), uz odobrenje ra~unu Dobavlja~i iz inostranstva i
ra~unu Obaveze za PDV - materijal. U narednom stavu (6) proknji-
èni su Zavisni tro{kovi nabavke materijala (64.149,lo) PDV u
primljenim fakturama (3.050,9o) koji duguju a odobreno je
(potraùju) ra~uni Obaveze za carine (40.000), Blagajna (20.000) i
Obaveze za PDV - materijal (7.200). Iznos od 7.200 predstavlja PDV
od 18% na iznos carine na koju se ovaj porez tako|e napla}uje. Iznos
od 3.050,9o dobijen je primenom prera~unate stope od 18%
(15,2542373%) na izos od 20.000 dinara za prevoz materijala unutar
SCG. Kada saberemo potra`nu stranu (40.000 + 20.000 + 7.200) dobi-
jamo 67.200. Oduzimanjem iznosa na levoj strani (3.050,9o) dobijamo
64.149,lo koji predstavljaju zavisne tro{kove nabavke materijala.
Slede}i stav (7) odnosi se na knjiènje Obra~unate nabavne vred-
nosti materijala (394.549,lo) koja se sastoji od zbira na ra~unima
Fakturna vrednost materijala (330.400) i Zavisni tro{kovi nabavke
materijala (64.149,lo), ~ime se knjiènjem na njihovoj potra`noj
strani vr{i zaklju~ivanje ovih ra~una.
7a) Knjiènje prenosa materijala na zalihe po planskoj ceni (u iznosu od

510.000 din) prikazano je ovim stavom. Ovde treba obratiti pa`nju da
je ra~un Zalihe materijala zaduèn po planskoj ceni, dok ra~un
Obra~unata nabavna vrednost materijala potraùje po nabavnoj ceni
(394.549,lo) ~ime dolazi do njegovog zaklju~ivanja (pod 7a) ovaj
ra~un duguje isti iznos).
Razlika izme|u planske (510.000) i nabavne (394.549,lo) cene od
115.450,9o dinara predstavlja odstupanje od planske cene materijala
(tzv. pozitivno odstupanje jer je planska cena ve}a od stvarne nabavne
cene materijala).
Napomena: U slu~aju da je planska cena nià od stvarne nabavne
cene, radilo bi se o tzv. negativnom odstupanju.
8) Pre porasta kursa evra od 70 dinara na 100 dinara stanje na ra~unima

na kojima su knjièni iznosi u dinarskoj protivvrednosti ove valute je
slede}e:
Devizni ra~un Potraìvanja od radnika

3) 350.000 4) 35.000 4a) 35.000
(5.000 €) (500 €) (500 €)
S0 315.000
(4.500 €)
Dobavlja~i iz inostranstva
5) 280.000
(4.000 €)
Napomena: Iznosi u zagradi dati su u evrima radi lak{eg obja{njenja.

Ovako se na ispitu i u praksi ne srne knjiìti, zbog toga {to je prisutna
obaveza izraàvanja iznosa samo u doma}oj valuti (sve ostaje isto,
samo se ne prikazuju iznosi u zagradi).
Kako je do{lo do porasta kursa evra, na ra~unima koji iskazuju
nov~ana sredstva (devizni ra~un) i potraìvanja (potraìvanja od
radnika) potrebno je proknjiìti pove}anje iznosa u dinarima,
uslovljeno porastom kursa. Na deviznom ra~unu taj iznos je 135.000
dinara (4.500 € x (100 dinara - 70 dinara) = 135.000 dinara), a na
ra~unu potraìvanja od radnika (za akontaciju u devizama — €) je
15.000 dinara (500 € x 30 dinara = 15.000 dinara). Za ukupan iznos
od 150.000 dinara (135.000 + 15.000) potraùje ra~un Pozitivne
kursne razlike (jer je zbog porasta kursa do{lo do pove}anja na{ih
sredstava i potraìvanja).
8a) U ovom stavu proknjiène su negativne kursne razlike (zbog pove}anja
obaveza prema dobavlja~ima iz inostranstva) u iznosu od 120.000 din.
(4.000 € × (100 din. – 70 din.) = 120.000 dinara.
Napomena: detaljnija obja{njenja u vezi s kursnim razlikama videti
u prethodnom primeru pod rednim brojem 15).
9) Otpis opreme se vr{i primenom propisane stope (u na{em slu~aju 10%)

na stanje na ra~unu Oprema (nabavna vrednost). U bilansu stanja saldo
na ra~unu Oprema iznosi 700.000 dinara. Prema tome, otpis koji je
proknjièn na dugovnoj strani ra~una Tro{kovi amortizacije iznosi
70.000 dinara (700.000 dinara × 10% = 70.000 dinara). Za isti iznos
odobreno je ra~unu Ispravka vrednosti opreme, koji je korektivni ra~un
ra~unu Oprema (svodi njegov iznos na pravo stanje).
10) U ovom stavu proknjièno je izdavanje materijala proizvodnji po plan-

skoj ceni zaduìvanjem ra~una Tro{kovi materijala i odobrenjem ra~unu
Zalihe materijala (koji se vodi po planskoj ceni, pa je potrebno po njoj i
izvr{iti njegovo razduènje proisteklo izlaskom materijala iz magacina i
izdavanjem proizvodnji).
10a) U prethodnom stavu proknjièno je izdavanje materijala proizvodnji po

planskoj ceni. Me|utim, da bi kasnije bili obra~unati stvarni tro{kovi
materijala izdatog proizvodnji, potrebno je iznos po planskoj ceni svesti
na iznos stvarne nabavne cene i iskazati na ra~unu Tro{kovi materijala.
Pre ovog knjiènja stanja na ra~unima koji nas, s tim u vezi, zanimaju je
slede}e:

0) 300.000 10) 600.000 0a) 100.000,oo
7a) 510.000 7a) 115.450,9o
810.000 215.450,9o
Tro{kovi materijala
10) 600.000
Dakle, na ra~unu Zalihe materijala, pod rednim brojem 10) pro-
knjièno je smanjenje uslovljeno izdavanjem materijala proizvodnji, i
to po planskoj ceni (zalihe se vode po planskoj ceni). Ra~un
Odstupanje od planske cene ispravlja vrednost materijala i svodi ga na
stvarnu nabavnu vrednost, {to zna~i da je stvarna nabavna vrednost
materijala (pre knjiènja pod rednim brojem 10), odnosno 600.000
na potra`noj strani) iznosila 594.549,lo (810.000 - 215.450,9o).
Izvr{eno knjiènje pod rednim brojem 10) na ra~unu Zalihe
materijala uslovljava neizbe`no i odgovaraju}e knjiènje na ra~unu
Odstupanje od planske cene materijala (da bi se korigovala vrednost
Zaliha materijala i ponovo mogla svesti primenom ra~una odstupanja
na stvarnu nabavnu vrednost).
Iznos knjiènja na ra~unu odstupanja od planske cene
materijala izra~unavamo primenom slede}eg obrasca:
Saldo na ra~unu Odstupanja × izdat materijal proizvodnji

Zalihe materijala pre izdavanja proizvodnji
Zamenom iznosa u obrascu za prodavnicu br. 1 dobijamo:
215.450,90 × 600.000
= 159.593,60
810.000
Dakle, dobijeni iznos (200.000) treba proknjiìti na levoj strani

ra~una odstupanja (izlaskom materijala sa zaliha „izlazi“ i odstupanje
koje se na njega odnosi).
S druge strane, knjiènje pod rednim brojem 10) na ra~unu tro{kovi
materijala izvr{eno je po planskoj ceni. Da bismo ovaj iznos sveli na stvar-
no nastale tro{kove (po stvarnoj nabavnoj ceni izdatog materijala proiz-
vodnji), potrebno je da u istom stavu (samo na desnoj strani) proknjiìmo
izra~unati iznos na ra~unu tro{kovi materijala. Tako, posle ovog knjiènja
imamo slede}e stanje na ra~unima koji nas trenutno interesuju:

0) 300.000,oo 10) 600.000,oo 10a) 159.593,6o 0a) 100.000,oo
7a) 510.000,oo 7a) 115.450,9o
810.000,oo 600.000,oo 159.593,6o 215.450,9o
S0 210.000,oo S0 55.857,3o
Tro{kovi materijala
10) 600.000,oo 10a) 159.593,6o
600.000,oo 159.593,6o
S0 440.406,4o
Na osnovu prethodne analize moèmo zaklju~iti:

• stvarna nabavna vrednost meterijala izdatog proizvodnji je
440.406,4o dinara (600.000 - 159.593,6o);
• zalihe materijala po stvarnoj nabavnoj vrednosti iznose
154.142,7o (210.000 - 55.857,3o)
11) Proknjièn je putni nalog u iznosima dinarske protivvrednosti iznosa

izraènih u €, na takav na~in {to duguju odgovaraju}i ra~uni tro{kova
(nastali u vezi sa slu`benim putovanjem) a za ukupan njihov iznos
potraùje ra~un Potraìvanja od radnika (50.000), ~ime se
potraìvanje gasi.
Potraìvanja od radnika
4a) 35.000 11) 50.000
8) 15.000
50.000 50.000
12) Za iznos primljenog avansa – predujma (100.000) zaduèn je Teku}i

ra~un (~ime se pove}ava iznos novca na njemu), a potraùje ra~un
Primljeni avansi za isti iznos (~ime je do{lo do pove}anja na{ih oba-
veza).
13) Videti obja{njenja pod 14) i 14a) u prethodnom zadatku.
14) Videti obja{njenje pod 18) u prethodnom zadatku.
15) Videti obja{njenje pod 16) u prethodnom zadatku.
16) Stanje na ra~unu opreme i ispravke vrednosti opreme je:

Oprema Ispravka vrednosti opreme
0) 700.000 15) 200.000 15) 120.000 0) 300.000
700.000 200.000 9) 70.000
So 500.000 120.000 370.000
So 250.000
Mnoìmo stanja na ovim ra~unima za pove}anje od 20% i dobijamo:

Oprema: 500.000 x 20% = 100.000
Ispravka vrednosti opreme: 250.000 x 20% = 50.000
Dakle dolazi do pove}anja na ovim ra~unima za izra~unate iznose
a za razliku (100.000 - 50.000) od 50.000 potraùje ra~un
Revalorizacione rezerve.
17) Stanje na ra~unima koji nas interesuju je:

0) 300.000 10) 600.000 10a) 159.593,6o 0a) 100.000,oo
510.000 7a) 115.450,9o
810.000 600.000 159.593,6o 215.450,9o
o o
S 210.000 S 55.857,3o
Izra~unavamo 10% od ovih iznosa:

Zalihe materijala: 210.000,oo x 10% = 21.000,oo
Odstupanje od planske cene materijala: 55.857,3o x 10% = 5.585,7o
Dakle, za iznos 21.000 knjiìmo smanjene cena na ra~unu ispravka
vrednosti zaliha materijala - obezvre|enje (koji predstavlja
korektivni ra~un ra~una Zalihe materijala) a na ra~unu Odstupanje
od planske cene materijala korekciju od 5.585,7o koja se odnosi na
sniènje cene od 21.000 dinara. Iznos od 15.414,3o (21.000 -
5.585,7o) predstavlja stvarno obezvre|enje zaliha materijala po
stvarnoj nabavnoj ceni. Ovaj ra~un je ra~un rashoda.
18) Finansijsko knjigovodstvo po~etkom poslovne godine daje po~etno

stanje zalihe u~inaka (nedovr{ena proizvodnja i gotovi proizvodi) po-
gonskom knjigovodstvu, u kome se evidentiraju sve promene
nastale tokom poslovne godine na ovim ra~unima. Na ra~unima
zaliha u~inaka do kraja poslovne godine stoji samo po~etno stanje.
Na kraju poslovne godine pogonsko knjigovodstvo {alje izve{taj
finansijskom knjigovodstvu o stanju zaliha u~inaka na osnovu njego-
ve evidencije. Finansijsko knjigovodstvo prima izve{taj i upore|uje
stanje na ra~unima Zaliha u~inaka u svojim knjigama i knjigama po-
gonskog knjigovodstva. Uo~ene razlike knjiè se u finansijskom
knjigovodstvu, ~ime se izjedna~avaju stanja na ovim ra~unima sa stan-
jem u pogonskom knjigovodstvu. U na{em primeru, stanje na ra~unu
Zaliha u~inaka je slede}e:
Nedovr{ena proizvodnja Zalihe gotovih proizvoda

0) 400.000 0) 750.000
Tokom poslovne godine potrebno je proknjiìti slede}e promene na

ra~unima pogonskog knjigovodstva:
IZNOS
Red. br. OPIS
Duguje Potraùje
X1) Tro{kovi prodatih proizvoda 250.000

Zalihe gotovih proizvoda 250.000
Interni obra~un realizacije po fakturi br. 11
X18) Nedovr{ena proizvodnja 560.406,4o
Tro{kovi perioda 275.414,3o
Ra~un za preuzimanje tro{kova 835.820,7o
Za preuzimanje tro{kova
X18a) Zalihe gotovih proizvoda 768.325,1o
Za zavr{enu proizvodnju
Proknjiìmo promene na ra~unima koji zaokupljaju na{u pa`nju:

0) 400.000,oo X18a) 768.325,1o 0) 750.000,oo X1) 250.000,oo
X18) 560.406,4o X18a) 768.325,1o
960.406,4o 768.325,1o 1.516.325,1o 250.000,oo
0 0
S 192.081,3o S 1.268.325,1o
Stanje na ra~unima zaliha u~inaka je:
— nedovr{ena proizvodnja 192.081,3o
— zalihe gotovih proizvoda 1.268.325,1o
U odnosu na po~etno stanje utvr|ujemo razlike:

— nedovr{ena proizvodnja 192.081,3o — 400.000= — 207.918,7o (smanjenje)
— zalihe gotovih proizvoda 1.268.325,1o — 750.000= + 518.325,1o (pove}anje)
+ 310.406,4o (pove}anje)
Dakle, pove}anje zaliha u~inaka proknjiìli smo u finansijskom knjigovodstvu

na desnoj strani ra~una Promena vrednosti zaliha u~inaka (310.406,4o), a u
okviru istog stava zaduìli smo ra~un Zalihe gotovih proizvoda za pove}anje
(518.325,1o) i odobrili ra~unu Nedovr{ena proizvodnja za smanjenje
(207.918,7o).
Stanje na ra~unima zaliha u~inaka (u finansijskom knjigovodstvu) posle ovih
knjiènja je slede}e:

0) 400.000,oo 18) 207918,7o 0) 750.000,oo
400.000,oo 207918,7o 18) 518.325,1o
S0 192.081,3o S0 1.268.325,1o
odnosno, isto kao u pogonskom knjigovodstvu.
Napomena: Iznos od 560.406,4o dinara u stavu X18) predstavlja iznos

direktnih tro{kova a iznos od 275.414,3o odnosi se na rashode koji su
tretirani kao tro{kovi perioda.
Direktni tro{kovi: Tro{kovi perioda:

– Tro{kovi amortizacije 70.000 – Negativne kursne razlike 120.000
– Tro{kovi materijala 400.000 – Rashodi kamata 20.000
– Tro{kovi dnevnica 30.000 – Otpis potraìvanja 120.000
– Tro{kovi prevoza 5.000 – Revalorizacioni rashodi 56.000
– Tro{kovi preno}i{ta 15.000
UKUPNO: 520.000 UKUPNO: 316.000
Iznos od 768.325,lo u stavu X18a) dobijen je tako {to je iznos od

560.406,4o sabran sa po~etnim stanjem nedovr{ene proizvodnje
(400.000), ~ime je dobijen iznos od 960.406,4o. Kako je zavr{eno 80%
proizvodnje, to zna~i da je iznos zavr{ene proizvodnje, odnosno gotovih
proizvoda 768.325,lo (tj. 960.406,4o x 80%).
19) i 19a) U stavu pod rednim brojem 19) proknjièna je isplata obaveza za
PDV u vezi uvoza matarijala (promene pod rednim brojem 5) i 6)). U
stavu 19b) proknjièna je isplata obaveza za PDV nastala prodajom
gotovih proizvoda u promeni pod rednim brojem 1). Kako su prodati
gotovi proizvodi ~ija je cena ko{tanja 250.000 dinara a stanje u
po~etnom bilansu gotovih proizvoda koje se iskazuje po ceni
ko{tanja 750.000 dinara. Zaklju~ujemo da je prodata tre}ina gotovih
proizvoda sa zaliha (3 x 250.000 = 750.000). To zna~i da je realizovana
tre}ina PDV u primljenim fakturama - gotovi proizvodi, odnosno
135.000 : 3 = 45.000.
19b) U promeni pod rednim brojem 10) izdat je materijal proizvodnji u iznosu
od 600.000 dinara. Stanje na ra~unu Materijali pre izdavanja bilo je
810.000 dinara. Ukoliko stavimo u odnos ova dva iznosa (600.000 :
810.000) dobijamo procenat izdatog materijala (74,074074%).
Ukoliko iz po~etnog stanja na ra~vam PDV u primljenim
fakturama -materijal (45.000) izvu~emo 9.000 dinara koji se odnose na
inventar koji se u celosti otpisuje, dobijamo (36.000) i posle knjiènja
pod rednim brojem 6) (3.050,9o) dobijamo 30.050,9o. Sada primenju-
jemo procenat izdatog materijala proizvodnji (74,074074%) i dobijamo
koliko se PDV u primljenim fakturama odnosi na izdat materijal
proizvodnji: 39.050,9o x 74,074074% = 28.926,6o
Kako je zavr{eno 80% proizvodnje to se PDV na zavr{enu
proizvodnju odnosi: 28.926,6o x 80% - 23. 333,3o
20-2lb) Videti obja{njenje pod rednim brojevima 21 - 22 u prethodnom primeru.
21c) Proknjièna je raspodela dobitka. Ra~uni Porez na dobit (8.313,7o) i

Li~na primanja poslodavca (25.000) predstavljaju ra~une obaveza i ulaze
u bilans stanja u okviru pasive. Ra~un Neraspore|eni dobitak tako|e
ulazi u pasivu bilansa stanja.
22-22a) Videti obja{njenje pod rednim brojevima 23-23a) u prethodnom primeru.

ZADATAK IA
I) Preduze}e „X“ zapo~inje poslovanje sa slede}im stanjem sred-
stava i izvora sredstava: Gra|evinski objekti 2.000.000; Blaga-
jna 100.000; êkovi 100.000; Teku}i ra~un 300.000; Ispravka
vrednosti gra|evinskih objekata 500.000; Oprema 1.000.000;
Ispravka vrednosti opreme 200.000; Zalihe materijala 600.000;
Primljeni avansi 400.000; Kupci 500.000; Dobavlja~i 1.000.000;
Zalihe gotovih proizvoda 800.000; Nedovr{ena proizvodnja
700.000; Akcijski kapital 2.252.000; Dugoro~ni krediti 2.000.000;
PDV u primljenim fakturama - materijal 108.000; PDV u
primljenim fakturama - gotovi proizvodi 144.000.
II) Otvoriti dnevnik i ra~une glavne knjige i proknjiìti slede}e

promene:
1. Radnici na{eg preduze}a upisali su 2.000 akcija u iznosu od

400.000 dinara.
2. Prodali smo po fakturi br. 50 polovinu zaliha gotovih proizvoda
za 600.000 dinara. PDV po stopi od 18%, ura~unat.
3. Izdat je materijal proizvodnji u iznosu od 400.000 dinara.
4. Na osnovu izvoda br. 46 vidi se da je upla}en iznos upisanih ak-
cija.
5. Primili smo ra~un br. 1010 za utro{enu elektri~nu energiju na
iznos od 50.000 dinara. Na isnos fakture izdali smo ~ek br.
2002.
6. Prodati su gotovi proizvodi, ~ija je cena ko{tanja 100.000 di-
nara, po fakturi br. 55 za 150.000 dinara. PDV po stopi od 18%,
ura~unat.
7. Kupili smo na trì{tu hartija od vrednosti 1.000 akcija pre-
duze}a „A“ za 100.000 dinara i 2.000 akcija preduze}a „B“ za
300.000 dinara.
8. Iz izvoda br. 60 vidi se da je ~ek br. 2002 realizovan.
9. Izdat je proizvodnji materijal u iznosu od 100.000 dinara.
10. Uplatili smo akontaciju za slu`beni put na{em radniku u iznosu
od 50.000 dinara.
11. Prodali smo 500 akcija preduze}a „A“ po ceni od 120 dinara po
komadu i 1.000 akcija preduze}a „B“ po ceni od 130 dinara po
komadu.
12. Radnik se vratio sa slu`benog puta i podneo putni ra~un sa
slede}im elementima:
– tro{kovi prevoza 20.000
– preno}i{te 30.000
– dnevnice 10.000.
13. Popisom je utvr|en manjak materijala u iznosu od 10.000 di-
nara.
14. Obra~unati i proknjiìti 10% kamate na dugoro~ni kredit.
15. Zavr{eno je 80% proizvodnje. Izra~unati stanje na ra~unima
zaliha u~inaka i proknjiìti eventualne promene u odnosu na
po~etno stanje. Rashode tretirati kao tro{kove perioda.
17. Izvr{iti prenos ukupnog rezultata.
18. Proknjiìti ostvareni finansijski rezultat i preneti ga na odgova-
raju}i konto koji ulazi u zavr{ni bilans stanja.

Praktikum 2006

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Praktikum 2006

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Viša ekonomska škola Leskovac

Glavni i odgovorni urednik:

CIP – Katalogizacija u publikaciji

657 (075.8) (076)

Imaju}i u vidu na{e prakti~ne potrebe zadr`a}emo se na ra~unima sta-

Ra~uni stanja i uspeha

1) Na aktivnim ra~unima prikazuje se stanje i kretanje sredstava. Ovi

Na osnovu prethodnog prikaza zaklju~ujemo:

Uzmimo, na primer, da je sa teku}eg ra~una podignuta gotovina u

Teku}i ra~un Blagajna

Na osnovu prethodnog zaklju~ujemo:

Krediti Dru{tveni kapital

Prilikom zaklju~ivanja pasivnih ra~una odgovaraju}i iznos bi}e pro-

3) Aktivno–pasivni ra~uni mogu imati stanje iskazano ili na dugovnoj

Kada do|e do isporuke predmeta kupovine (npr. gotovi proizvodi),

Na kraju dolazi do knji`enja naplate potra`ivanja od kupaca iz una-

Prethodna knji`enja na ra~unima glavne knjige izgledaju ovako:

Teku}i ra~un Primljeni avansi

Kupci Prihodi od prodaje gotovih proizvoda

Na osnovu prethodnog, mo`emo zaklju~iti da su ra~uni rashoda sli~ni

Ukoliko je desna strana ve}a od leve ostvaren je pozitivan finansijski

Knji`enje kroz dnevnik:

Knji`enje na ra~unu opreme:

Knji`enjem otpisa (amortizacije) direktno na ra~unu Oprema (na po-

i na ra~unima koji nam zaokupljaju pa`nju:

Oprema Ispravka vrednosti opreme

Ukoliko pogledamo ra~un Opreme, mo`emo zapaziti da se na njemu

U na{em slu~aju sada{nju (neotpisanu) vrednost opreme dobijamo na

Napomena: ne treba zaboraviti da korektivni ra~uni koji u pretkoloni

Zalihe materijala Odstupanje od planske cene materijala

u bilansu stanja ovi ra~uni bili bi svrstani na slede}i na~in:

Navedeni na~ini imaju svoje prednosti i nedostatke. Ipak, naj~e{}e se

II) Otvoriti dnevnik i ra~une glavne knjige i proknji`iti slede}e

1. Teku}i ra~un 400.000 1. Dobavlja~i 250.000

9. Roba u magacinu 400.000

17. Oprema 600.000

UKUPNA AKTIVA 4.000.700 UKUPNA PASIVA 4.000.700

O) Teku}i ra~un 400.000,oo

Teku}i ra~un Blagajna

Kupci Nedovr{ena proizvodnja

Zalihe materijala Zalihe gotovih proizvoda

Roba u magacinu ^ekovi

Kratkoro~ni depoziti Roba u prodavnici br. 1

Gra|evinski objekti Oprema

PDV u primljenim fakturama PDV u primljenim fakturama

Ra~un otvaranja glavne knjige Dobavlja~i

Razlika u ceni - magacin Primljeni avansi

Ukalkulisani PDV prodavnice br1. Akcijski kapital

Kratkoro~ni krediti Razlika u ceni prodavnice br. 1

Tro{kovi materijala Obavbeze za PDV – gotovi proizvodi

Obaveze za PDV Prihodi od prodate robe

Nabavna vrednost prodate robe

Dati avansi Fakturna vrednost materijala

Dobavlja~i iz inostranstva Zavisni tro{kovi nabavke materijala

Obaveze po ~ekovima Obaveze za carine

Obra~unata nabavna Odstupanje od planske

Dobavlja~i za osnovna sredstva Roba u prodavnici br. 2

Ukalkulisani PDV prodavnice br. 2 Razlika u ceni prodavnice br. 2

Prihodi od prodaje robe Nabavna vrednost prodate robe

0) Prilikom otvaranja dnevnika i ra~una glavne knjige potrebno je obra-

Napomena: ovo knji`enje sprovodi se u okviru pogonskog knjigovodstva.

1a) Proknji`ena je isplata fakture br. 26 upotrebom virmanskog naloga

2) U okviru ove promene proknji`eno je izdavanje materijala „A“ proiz-