1 Procentni račun

Osnovne veličine procentnog računa su glavnica, procentna stopa i procentni prinos (iznos).
Glavnica G predstavlja osnovnu vrednost na koju se izračunavaju povećanja ili smanjenja za
zadatu procentnu stopu.
Procentna stopa p predstavlja broj koji pokazuje za koliko se jedinica menja (povećava ili
smanjuje) glavnica na svakih svojih 100 jedinica.
Procentni prinos (iznos) P predstavlja veličinu koja pokazuje ukupnu promenu glavnice G pri
procentnoj stopi p.
p%
Procentna stopa se može izraziti u procentima p% ili u decimalnom zapisu . Tako
100
procentnom zapisu 36% odgovara decimalni zapis 0,36. Kako je decimalni zapis podesniji,
koristićemo procentnu stopu p u njenom decimalnom zapisu.

Procentni račun od sto

Odnos između veličina G, p i P je dat proporcijom
G : P = 100 : p
Veličine G i P direktno proporcionalne, tj. pri konstantnoj kamatnoj stopi, što je veća glavnica
veći je i procentni prinos.
Iz ove proporcije, ako su dve od tri veličine G, p i P poznate, treća se može izračunati
P 100 G p P 100
G , P i p
p 100 G
Za procentnu stopu datu u decimalnom zapisu proporcija dobija oblik
G:P=1:p
P P
odakle je G  , P G p i p  .
p G
Primer 1. Od 76 studenata koji su polagali neki ispit, 20 ih je položilo sa ocenom 10. Izrazi to
u procentima.
P
Rešenje. G = 76, P = 20  p  = 0,26316, p = 26,316%.
G
Primer 2. Cena jednog litra mleka u prodavnici A iznosi 76 dinara, a u prodavnici B 83 dinara.
Za koliko procenata je skuplje mleko u prodavnici B?

1
Rešenje.
𝑃 7
𝐺 = 76 𝑃 = 83 − 76 = 7 𝑝 = = = 0,092 = 9,2%
𝐺 76
Mleko u prodavnici B je skuplje za 9,2%.

Primer 3. Cena TNG-a u Makedoniji iznosi 65 dinara, a u Srbiji 80,40 dinara. Koliko je u proce-
ntima skuplji TNG u Srbiji u odnosu na Makedoniju? Koliko je u procentima jeftiniji TNG u
Makedoniji u odnosu na Srbiju?
𝑃 15,40
𝐺 = 65 𝑃 = 80,40 − 65 = 15,40 𝑝 = = = 0,236923 = 23,6923%
𝐺 65
U odnosu na cenu u Makedoniji, TNG je skuplji u Srbiji za 23,6923%.
𝑃 15,40
𝐺1 = 80,40 𝑝 = = = 0,191542 = 19,1542%
𝐺1 80,40
U odnosu na Srbiju, TNG je u Makedoniji jeftiniji za 19,1542%.

1.1 Procentni račun niže sto i procentni račun više sto

Često nam je umesto glavnice G poznata uvećana G + P, ili umanjena G – P glavnica za

odgovarajući procentni prinos P po zadatoj stopi p. Na osnovu poznatih G + P ili G – P,
nepoznata glavnica G ili nepoznat prinos P se ne mogu izračunati primenom prethodnih
formula. Iz početne proporcije G : P = 100 : p vidimo da glavnici G odgovara procentna stopa
100%, a procentnom iznosu P, procentna stopa p. Na osnovu toga zaključujemo da uvećanoj
glavnici G+P odgovara procentna stopa 100 + p, a umanjenoj glavnici G – P, procentna stopa
100 – p.
Sada možemo da postavimo sledeće proporcije:
(𝑮 + 𝑷): 𝑮 = (𝟏𝟎𝟎 + 𝒑): 𝟏𝟎𝟎 i (𝑮 + 𝑷): 𝑷 = (𝟏𝟎𝟎 + 𝒑): 𝒑

Iz prve proporcije možemo izraziti glavnicu G

(𝐺 + 𝑃) ∙ 100
𝐺=
100 + 𝑝
a iz druge proporcije procentni prinos P i procentni iznos p
(𝐺 + 𝑃) ∙ 𝑝 𝑃 ∙ (100 + 𝑝)
𝑃= 𝑝=
100 + 𝑝 𝐺+𝑃
Na isti način postavljamo proporcije za umanjenu glavnicu

2
 (𝑮 − 𝑷): 𝑮 = (𝟏𝟎𝟎 − 𝒑): 𝟏𝟎𝟎 i (𝑮 − 𝑷): 𝑷 = (𝟏𝟎𝟎 − 𝒑): 𝒑
Iz prve proporcije možemo izraziti glavnicu G
(𝐺 − 𝑃) ∙ 100
𝐺=
100 − 𝑝
a iz druge proporcije procentni prinos P i procentni iznos p
(𝐺 − 𝑃) ∙ 𝑝 𝑃 ∙ (100 − 𝑝)
𝑃= 𝑝=
100 − 𝑝 𝐺−𝑃
Ako koristimo procentnu stopu u decimalnom zapisu, onda će proporcije izgledati ovako:
(𝑮 ± 𝑷): 𝑮 = (𝟏 ± 𝒑): 𝟏 i (𝑮 ± 𝑷): 𝑷 = (𝟏 ± 𝒑): 𝒑

(𝐺 ± 𝑃) (𝐺 ± 𝑃) ∙ 𝑝 𝑃 ∙ (1 ± 𝑝)
𝐺= 𝑃= 𝑝=
1±𝑝 1±𝑝 𝐺±𝑃

Primer 4. Zajedno sa 18% poreza na promet, prodajna cena nekog proizvoda je 453,12 dinara.
Izračunati nabavnu cenu i iznos poreza na promet.
Rešenje. Ako sa G obeležimo nabavnu cenu, a sa P iznos poreza na promet po stopi p = 0,18,
tada je G + P = 453,12.
G  P 453,12
Nabavnu cenu G izračunavamo po obrascu G    384 .
1 p 1,18
(G  P)  p 453,12  0,18
Iznos poreza na promet dobijamo po obrascu P    69,12 .
1 p 1,18
P smo mogli da izračunamo i iz P = (G +P) – G = 453,12 – 384 = 69,12.

Primer 5. Posle pojeftinjenja za 12%, cena neke robe je 3102,32 dinara. Izračunati kolika bi
bila cena da je roba poskupela za 12%.
Rešenje. G – P = 3102,32 i p = 0,12, pa se cena robe pre pojeftinjenja izračunava po obrascu
G  P 3102,32
G   3526,36 . Da je umesto pojeftinjenja, roba poskupela za p1  12% ,
1 p 0,88
poskupljenje izračunavamo po obrascu
P1  G  p1  3526.36  0,12  423,1632 pa bi povećana cena robe iznosila
G  P1  3526,36  423,1632  3949,5232 .
Primer 6. Posle poskupljenja po stopi od 15,6%, cena neke robe je 718 dinara. Izračunaj njenu
cenu: a) posle poskupljenja od 26,3%; b) posle pojeftinjenja od 18,2%.

3
Rešenje. a) p1  0,156 , G  P1  718 , p2  0,263 Cenu robe sa poskupljenjem od 26,3%,
obeležićemo sa G  P2 pa možemo postaviti proporciju
718 : (G  P2 )  1,156 : 1,263  G  P2  784,46
b) p1  0,156 , G  P1  718 , p2  0,182 Cenu robe sa pojeftinjenjem od 18,2%, obeležićemo
sa G  P2 pa možemo postaviti proporciju

718 : (G  P2 )  1,156 : (1  0,182)  G  P2  508,07 dinara.

Primer 7. Nabavna cena je povećana za 18%, iznos poreza na promet. Nakon toga je povećana
još za 17%, tako da je cena robe 236 dinara. Izračunati kolika je nabavna cena.
Rešenje. Ako nabavnu cenu obeležimo sa G, a stopu poreza p1  0,18 , porez iznosi

P1  G  p1  0,18G , pa je prodajna cena G1  G  P1  1,18G . Poskupljenje p2  17%

izračunavamo na osnovicu G1. Iznos poskupljenja je
P2  G1  0,17  0,17  1,18G  0,2006G , pa je konačna cena
G2  G1  P2  1,18G  0,2006G  1,3806G . Kako je konačna cena G2  236,
G  236 / 1, 3806  170, 94 .
Primer 8. Cena knjige je smanjena za 20%, a onda za još 10% i sada iznosi 648 dinara. Koliko
je iznosila početna cena knjige?
Rešenje. Obeležimo početnu cenu knjige sa 𝐺. Smanjenju cene za 𝑝1 = 20% odgovara
procentni iznos 𝑃1 = 𝐺 ∙ 𝑝1 = 20% ∙ 𝐺 = 0,2𝐺. Nakon ovog smanjenja cene, nova cena je
𝐺1 = 𝐺 − 𝑃1 = 𝐺 − 0,2𝐺 = 0,8𝐺. Drugom smanjenju cene za 𝑝2 = 10% odgovara procentni
iznos 𝑃2 = 𝐺1 ∙ 𝑝2 = 0,1𝐺1 . Cena knjige nakon ovog smanjenja je
𝐺2 = 𝐺1 − 𝑃2 = 𝐺1 − 0,1𝐺1 = 0,9𝐺1 = 0,9 ∙ 0,8𝐺 = 0,72𝐺 = 648
648
𝐺= = 900
0,72
Početna cena knjige je iznosila 900 dinara.