Univerzitet u Prištini

Ekonomski fakultet
Kosovska Mitrovica

SEMINARSKI RAD

Predmet: OPERACIONA ISTRAŽIVANJA

Tema: TRANSPORTNI PROBLEM –

ODREĐIVANJE BAZIČNOG REŠENJA I
OPTIMIZACIJA

Mentor: Student:
Dr Radica Bojičić, docent Darija Bradonjić, 05/16

Kosovska Mitrovica, 2019. godine

SADRŽAJ Commented [R1]: Цео текст са све насловима Times New
Roman, 12, развучени уз обе маргине (обострано поравнање)
Наслови: Наслов 1, Болд, 14, све велика слова
Поднаслов: Наслов 2, Болд, 12, све велика слова
Подподнаслов: Наслов 3, Болд, 11, све велика слова
И наслови и поднаслови без увлачења реда, уз леву маргину
Проред 1,15, размак иза пасуса 6, испред 0
1. UVOD...................................................................................................................................... 2 Све формуле откуцане у Equation-u програму за формуле (Insert,
Equation...) или краће истивремени клик на Alt и +/= ако имате
2. ODREĐIVANJE BAZIČNOG REŠENJA .............................................................................. 3 W7 ili W10
Крените са радом и кад завршите пошаљите рад на преглед и
2.1. METOD SEVEROZAPADNOG UGLA ......................................................................... 3 корекцију

2.2. METOD MINIMALNIH TROŠKOVA ........................................................................... 7

2.3. VOGELOV METOD ....................................................................................................... 8
3. OPTIMIZACIJA TRANSPORTNOG PROGRAMA ........................................................... 10
3.1. STEPPING STONE METOD ........................................................................................ 10
3.2. METOD POTENCIJALA .............................................................................................. 14
4. ZAKLJUČAK........................................................................................................................ 20
5. LITERATURA ...................................................................................................................... 21

1
1. UVOD

Posebno mesto u linearnom programiranju zauzima transportni problem. On pripada specijalnim

tipovima problema linearnog programiranja. Začetnikom ideje o potrebi rešavanja transportnog
problema smatra se ruski matematičar Kantorovič 1939. godine, dok je rigoroznu formulaciju
ovog modela prvi predstavio Frenk Loren Hičkok 1941. godine. Džordž Dancig je predstavio
formulaciju transportnog problema u vidu modela linearnog programiranja. U novije vreme
mnogi poznati autori razvili su niz metoda koji se koriste za rešavanje problema transporta.
Transportni problem predstavlja zapravo model čijim se korišćenjem određuje optimalni
program distribucije određene vrste robe iz različitih mesta podune, odnosno ishodišta, do
različitih mesta tražnje, tj. odredišta, pri čemu se podrazumeva njihova teritorijalna udaljenost,
tako da je transport robe neophodan. Kao kriterijum za optimizaciju programa transporta robe
najčešće se uzima zahtev za minimizacijom ukupnih transportnih troškova, ali se kao kriterijum
može uzeti i minimizacija ukupnog vremena transporta robe.
Transportni problem se još može i koristiti za rešavanje problema lokacije i raspoređivanja.
Formulisanje i rešavanje problema lokacije primenjuje se kada postoji potreba za određivanjem
optimalne lokacije mašina u preduzeću, optimalne lokacije skladišta ili prodajnih objekata, zatim
za rešavanje problema optimalne lokacije pojedinih službi na nivou preduzeća ili teritorijalne
zajednice. Model raspoređivanja predstavlja takav vid primene transportnog problema u kome se
određuje najpovoljniji raspored izvršilaca za obavljanje određenih poslova, mašina za obavljanje
različitih operacija i slično.
Transportni problem je specijalni oblik zadataka linearnog programiranja, u kome funkcija cilja
izražava ukupne transportne troškove, dok su ograničavajući uslovi određeni ponudom pojedinih
ishodišta, odnosno tražnjom pojedinih odredišta. Transportni problem predstavlja
pojednostavljen model linearnog programiranja. Njegovo rešavanje predstavlja niz metoda čija je
primena za određivanje optimalnog programa transporta robe jednostavnija u odnosu na
simpleks metod.
Transportni problem se može rešavati primenom simpleks postupka ili primenom metoda
distribucije. Postupak rešavanja zadatka transportnog problema metodom distribucije obuhvata
tri koraka. Prvi korak podrazumeva određivanje početnog bazičnog rešenja, drugi korak
podrazumeva ispitivanje optimalnog rešenja, dok treći korak podrazumeva da se dobijeno
rešenje, ukoliko je optimalno, prihvata, a ako nije, vrši se poboljšanje programa, i ponovo se
prelazi na drugi korak.

2
2. ODREĐIVANJE BAZIČNOG REŠENJA

Postupak određivanja početnog bazičnog rešenja transportnog problema predstavlja početno

raspoređivanje (prevoz) ponuđene homogene robe od strane pojedinih ishodišta na različita
mesta tražnje. Osnovna logika je da u rešavanju ovog problema treba za najmanje troškove
vezati najveće količine robe.1 Pri tome, bez obzira na način određivanja početnog rešenja
neophodno je da ukupne količine robe po vrstama i kolonama tabele transportnog problema
odgovaraju ukupno iskazanim iznosima ponude i tražnje, kao i da ukupno popunjenih polja bude
tačno 𝑚 + 𝑛 − 1.2 U ovom radu biće detaljnije obrađene tri metoda koje se mogu koristiti za
određivanje početnog bazičnog rešenja, a to su:
 metod severozapadnog ugla;
 metod minimalnih troškova;
 Vogelov metod.

2.1. METOD SEVEROZAPADNOG UGLA

Ovaj metod podrazumeva takav postupak određivanja početnog bazičnog rešenja u kome
raspoređivanje količina robe za prevoz preko različitih puteva započinjemo iz levog gornjeg
ugla, odnosno severozapadnog ugla tabele, odnosno polja (1,1). Nakon toga, popunjavanje polja
se vrši naniže ili prema desnoj strani, u zavisnosti od kapaciteta izvora ili odredišta.3
U polje (1,1), gde započinjemo određivanje početnog bazičnog rešenja ovim metodom, unosimo
manji od iznosa ponude, odnosno tražnje, koji odgovara prvoj vrsti i prvoj koloni tabele,
odnosno imamo da je 𝑥11 = min⁡(𝑎1 , 𝑏1 ). Ukoliko je 𝑎1 < 𝑏1 tada je 𝑥11 = 𝑎11 , tj. tada u prvom
koraku iscrpljujemo ukupnu ponudu prvog ishodišta, zbog čega, količine koje odgovaraju
narednim poljima prve vrste moraju biti jednake nuli. Procedura se nastavlja prelaskom na
naredno polje prve kolone u koje unosimo 𝑥21 = min⁡(𝑎2 , 𝑏1 − 𝑥11 ). Suprotno, ako je⁡𝑎1 > 𝑏1 ,
tada će preostala polja prve kolone ostati prazna, odnosno odgovarajuće promenljive će biti
jednake nuli, dok će se u naredno polje prve vrste uneti 𝑥12 = min⁡(𝑎1 − 𝑥11 , 𝑏2 ). U svakom
slučaju, metod severozapadnog ugla obezbeđuje naizmenično iscrpljivanje ishodišta, odnosno
zadovoljavanje tražnje odredišta. Postupak se završava u poslednjem polju po dijagonali u koje
se uvek unosi jednaka količina preostalog iznosa ponude poslednje vrste i preostalog iznosa
tražnje poslednje kolone.4

1
Aleksandar Zečević, Operaciona istraživanja, Viša poslovna škola Beograd, Beograd, 2000. godine, str. 28.
2
Svetlana Rakočević, Marko Backović, Operaciona istraživanja, Ekonomski fakultet Podgorica, Podgorica, 2003.
godine, str. 231.
3
Marija Čigel, Dragan Vugdelija, Tibor Kiš, Operaciona istraživanja, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 1996.
godine, str. 191.
4
Svetlana Rakočević, Marko Backović, Operaciona istraživanja, Ekonomski fakultet Podgorica, Podgorica, 2003.
godine, str.231.

3
Osnovna prednost primene ovog metoda ogleda se u izuzetnoj jednostavnosti postupka
određivanja početnog bazičnog rešenja, što posebno dolazi do izražaja kod složenijih problema
transporta u kojima imamo veliki broj ishodišta i odredišta.
Primer 1.5 Trgovinsko preduzeće snabdeva šećerom svoje četri prodavnice (𝑃1 , 𝑃,2 𝑃3 , 𝑃4 ) iz tri
skladišta (𝑆1 , 𝑆2 , 𝑆3). Prodavnice su različito udaljene od skladišta, zbog čega preduzeće želi da
formuliše optimalan program transporta šećera za koji će se obezbediti minimiziranje ukupnih
transportnih troškova. Mesečne količine šećera koje se iz posmatranih skladišta mogu
transportovati su 𝑆1 − 220𝑡; 𝑆2 − 520𝑡; 𝑆3 − 620𝑡. Na osnovu prosečne prodaje konstantovano
je da su potrebe pojedinih prodavnica za nabavkom šećera: 𝑃1 − 120𝑡; 𝑃2 − 110𝑡; 𝑃3 − 430𝑡 i
𝑃4 − 340𝑡. Na osnovu udaljenosti između pojedinih skladišta i prodavnica, transpotrni troškovi
po 1𝑡 prevezenog šećera na relaciji (𝑖, 𝑗)⁡(𝑖 = 1,2,3; 𝑗 = 1,2,3,4) su
𝑐11 = 2 𝑐12 = 4 𝑐13 = 7 𝑐14 = 2
𝑐21 = 1 𝑐22 = 3 𝑐23 = 2 𝑐24 = 4
𝑐31 = 1 𝑐32 = 7 𝑐33 = 6 𝑐34 = 2
Metodom severozapadnog ugla odrediti početno bazično rešenje.
Rešenje. Na osnovu uslova formulisanog problema, opšti oblik transportnog zadatka možemo
predstaviti u obliku:
𝑧 = 2𝑥11 + 4𝑥12 + 7𝑥13 + 2𝑥14 + 𝑥21 + 3𝑥22 + 2𝑥23 + 4𝑥24 + 𝑥31 + 7𝑥32 + 6𝑥33 + 2𝑥34
Odrediti minimalnu vrednost funkcije pod uslovom da su zadovoljene jednačine
𝑥11 + 𝑥12 + 𝑥13 + 𝑥14 ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡ = 220
⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡𝑥21 + 𝑥22 + 𝑥23 + 𝑥24 ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡ = 520
⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡𝑥31 + 𝑥32 + 𝑥33 + 𝑥34 = 260
𝑥11 ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡ + 𝑥21 ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡ + 𝑥31 ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡ = 120
⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡+𝑥12 ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡ + 𝑥22 ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡ + 𝑥32 ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡ = 110
⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡+𝑥13 ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡ + 𝑥23 ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡ + 𝑥33 ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡ = 430
⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡+𝑥14 ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡ + 𝑥24 ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡ + 𝑥34 = 340
𝑥𝑖𝑗 ≥ 0 ⁡⁡(𝑖 = 1,2,3; ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡𝑗 = 1,2,3,4)

Ovako formulisan problem, u kome funkcija cilja 𝑧 predstavlja ukupne transportne troškove,
jeste specifičan obik zadatka linearnog programiranja. Od svih sedam jednačina sistema
ograničenja prve tri predstavljaju uslove ponude, dok preostale četiri pokazuju način

5
Svetlana Rakočević, Marko Backović, Operaciona istraživanja, Ekonomski fakultet Podgorica, Podgorica, 2003.
godine, str. 232.

4
zadovoljenja i iznose tražnje pojedinih prodavnica. I na ovom primeru bi jednostavno mogli
pokazati da ima tačno 𝑚 + 𝑛 − 1 = 6 linearno nezavisnih jednačina, koliko u svakom od rešenja
mora biti bazičnih promenljivih. U cilju jendostavnijeg rešavanja – odnosno određivanja
nenegativnih vrednosti promenljivih 𝑥𝑖𝑗⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡ (𝑖 = 1,2,3; ⁡⁡⁡⁡⁡⁡𝑗 = 1,2,3,4) za koje su zadovoljene
sve jednačine, a funkcija cilja ima minimum – uslove našeg primera predstavićemo u obliku
tabele
Tabela1.
Prodavnice
𝑷𝟏 𝑷𝟐 ... 𝑷𝒏 Ponuda
Skladišta

𝑺𝟏 2 ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡𝑥11
𝟐2 4 ⁡⁡⁡𝑥12 7 𝑥13 2 𝑥14
220

𝑺𝟐 1 ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡𝑥21 3 ⁡⁡⁡𝑥22 2 𝑥23 4 𝑥24

520

𝑺𝟑 1 ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡𝑥31 7 ⁡⁡⁡𝑥32 6 𝑥33 2 𝑥34

260
Tražnja 120 110 430 340

U levi gornji ugao polja tabele, koja predstavljaju relacije između pojedinih skladišta i
prodavnica, uneti su odgovarajući troškovi prevoza 1𝑡 šećera. U cetralni ugao polja unosi se
količina prevezenog šećera, odnosno odgovarajuća vrednost promenljive 𝑥𝑖𝑗 . Postupak
određivanja početnog bazičnog rešenja metodom severozapadnog ugla započinje se iz polja
(1,1) u koje se unosi količina
𝑥11 = min(𝑎1 , 𝑏1 ) = min(220,120) = 120
Na taj način u prvom koraku je zadovoljena tražnja prve prodavnice, zbog čega preostala polja
prve kolone moraju ostati prazna. Kako je u prvom skladištu ostalo 100𝑡 šećera, idemo na
naredno polje prve vrste, tj. polje (1,2), u koje unosimo
𝑥12 = min(𝑎1 − 𝑥11 , 𝑏2 ) = min(100,110) = 100
Ponuda šećera prvog skališta sada je u potpunosti iskorišćena, dok drugoj prodavnici treba
isporučiti još šećera, zbog čega idemo na naredno polje druge kolone (polje (2,2)), u koje
unosimo
𝑥22 = min(𝑎2 , 𝑏2 − 𝑥12 ) = min(520,10) = 10
Na sličan način određujemo vrednosti preostalih promenljivih, tj. popunjavamo preostala polja
tabele, pa imamo
𝑥23 = min(𝑎2 − 𝑥22 , 𝑏3 ) = min(510, 430) = 430

5
𝑥24 = min(𝑎2 − 𝑥22 − ⁡ 𝑥23 , 𝑏4 ) = min(80,340) = 80
𝑥34 = min(𝑎3 , 𝑏4 − 𝑥24 ) = min(260,260) = 260
Očigledno, metodom severozapadnog ugla dobili smo vrednosti 𝑚 + 𝑛 − 1 = 6 promenljivih,
zbog čega ovakvo rešenje možemo smatratim bazičnim mogućim rešenjem. Preostale
promenljive su nebazične, odnosno jednake nuli
𝑥13 = 𝑥14 = 𝑥21 = 𝑥31 = 𝑥32 = 𝑥33 = 0
Ako vrednosti ovako izračunatih promenljivih umesemo u polja naše tabele, početno bazično
rešenje će bit
Tabela2.
Prodavnice
𝑷𝟏 𝑷𝟐 𝑷𝟑 𝑷𝟒 Ponuda
Skladišta

𝑺𝟏 2 4 7 2
120 100 220

𝑺𝟐 1 ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡ 3 2 4
10 430 80 520

𝑺𝟑 1 ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡ 7 6 2 260 260

Tražnja 120 110 430 340

Ukupna ponuda šećera pojedinih skladišta, prema predstavljenom početnom bazičnom rešenju,
taspoređena je na način koji obezbeđuje zadovoljenje tražnje za šećerom pojedinih prodavnica.
Ukupni transportni troškovi izračunavaju se uvrštavanjem vrednosti izračunatih promenljivih u
funkciji cilja, tj. jednostavnim množenjem raspoređenih količina za prevoz i transportnih
troškova po 1𝑡 prevezenog šećera. Tako da imamo
𝑧 = 120 ∙ 2 + 100 ∙ 4 + 10 ∙ 3 + 430 ∙ 2 + 80 ∙ 4 + 260 ∙ 2 = 2370
Prema tome, početno bazično rešenje određeno metodom severozapadnog ugla podrazumeva
obezbeđenje svi 120𝑡 šećera tražnje prve prodavnice iz prvog skladišta; u drugu prodavnicu
treba prevesti 100𝑡 šećera iz prvog i 10𝑡 šećera iz drugog skladišta; u treću prodavnicu treba
prevesti svih 430𝑡 potrebnog šećera iz drugog skladišta, dok potrebe za šećerom četvrte
prodavnice treba zadovoljiti sa 80𝑡 iz drugog i 260𝑡 iz trećeg skladišta. Troškovi transporta
takvog rasporeda prevoza šećera iznose 2370 dinara. Da li je takvo rešenje optimalno, odnosno
da li postoji mogućnost određivanja programa distribucije robe za koji će troškovi transporta biti
niži, zaključuje se preko nekog od metoda optimizacije transporta, što će takođe biti objašnjeno u
ovom radu.

6
2.2. METOD MINIMALNIH TROŠKOVA

Metod minimalnih troškova podrazumeva da se u prvom redu tabele najveća moguća količina
dodeljuje polju sa najmanjim troškovnim elementom i tako dalje, dok se ne utroši sav kapacitet
datog reda, zatim se prelazi na naredni red.6 Ovaj metod podrazumeva prevashodno korišćenje
puteva (polja tabele) kojima odgovaraju najmanji troškovi po jedinici prevezene robe. Ovaj
metod obezbeđuje dobijanje početnog bazičnog rešenja koje je bliže optimalnom rešenju u
odnosu na rešenje koje je dobijeno metodom severozapadnog ugla.
Postupak određivanja početnog bazičnog rešenja metodom minimalnih troškova započinje
korišćenjem puta kojem odgovaraju najmanji troškovi, pri čemu u odgovarajuće polje tabele
unosimo maksimalno moguću količinu za prevoz. Do početnog bazičnog rešenja dolazi se
naizmeničnim popunjavanjem preostalih praznih polja kojima odgovaraju najmanji transportni
troškovi.
Primer 2. Postupak određivanja početnog bazičnog rešenja korišćenjem metode minimalnih
troškova predstavićemo koristeći primer 1, koji sam koristila i u metodi severozapadnog ugla. Na
osnovu predhodnog primera možemo zaključiti da minimalni troškovi odgovaraju poljima (2,1) i
(3,1), zato što je 𝑐21 = 𝑐31 = 1, tako da postupak određivanja rešenja možemo započeti
korišćenjem nekog od ova dva polja. Ako izaberemo polje (2,1) tada je
𝑥21 = min(𝑎2 , 𝑏1 ) = min(520, 120) = 120
što obezbeđuje zadovoljenje tražnje prvog odredišta, zbog čega promenljive koje odgovaraju
preostalim poljima prve kolone moraju biti jednake nuli. Kada u razmatranje uzmemo preostala
polja, možemo zaključit da su najmanji troškovi u poljima (2,3), (3,4), (1,4). Ako se, na primer,
odlučimo za polje (2,3), imamo
𝑥23 = min(𝑎2 − 𝑥21 , 𝑏3 ) = min(400,430) = 400
𝑥34 = min(𝑎3 , 𝑏4 ) = min⁡(260, 340) = 260
𝑥14 = min(𝑎1 , 𝑏4 − 𝑥34 ) min(220, 80) = 80
Raspored preostalih količina za prevoz u tabeli je očigledno determinisan ciljem za
ispunjavanjem zahteva druge i treće prodavnice, odnosno nezadovoljene tražnje drugog i trećeg
odredišta, zbog čega je
𝑥12 = min(𝑎1 − 𝑥14 , 𝑏2 ) = min(140, 110) = 110
𝑥13 = min(𝑎1 − 𝑥12 − 𝑥14 , 𝑏3 − 𝑥23 ) = min(30,30) = 30

6
Marija Čigel, Dragan Vugdelija, Tibor Kiš, Operaciona istraživanja, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 1996.
godine, str. 191.

7
Na ovaj način izračunate su svrednosti svih 6 bazičnih promenljivih (𝑚 + 𝑛 − 1), na osnovu
čega tabelu koja predstavlja početno bazično rešenje određeno metodom minimalnih troškova
možemo predstaviti u obliku
Tabela 3.
Prodavnice
𝑷𝟏 𝑷𝟐 ... 𝑷𝒏 Ponuda
Skladišta

𝑺𝟏 2 4 7 2
110 30 80 220

𝑺𝟐 1 120 3 2 400 4 520

𝑺𝟑 1 ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡ 7 6 2 260 260

Tražnja 120 110 430 340

Ukupne transportne troškove koji odgovaraju ovako formulisanom početnom bazičnom rešenju
dobijamo množenjem raspoređenih količina i transportnih troškova po 1𝑡 prevezenog šećera,
odakle je
𝑧 = 110 ∙ 4 + 30 ∙ 7 + 80 ∙ 2 + 120 ∙ 1 + 400 ∙ 2 + 260 ∙ 2 = 2250
Možemo zaključiti da je primenom ove metode dobijeno povoljnije početno bazično rešenje u
odnosu na početno bazično rešenje dobijeno metodom severozapadnog ugla.

2.3. VOGELOV METOD

Vogelov aproksimativni metod, poznat još i kao metod najvećih razlika, sasvim sigurno jeste
najkvalitetniji, ali i najsloženiji način određivanja početnog bazičnog rešenja.7 Primena
Vogelovog metota započinje izračunavanjem vrednosti razlika između dva minimalna troška za
svaku vrstu i svaku kolonu tabele. Nakon što se razlike izračunaju one se pridružuju tabeli,
nakon čega određujemo vrstu, odnosno kolonu kojoj odgovara najveća vrednost ovako
pridruženog elementa. Početna količina se raspoređuje u polje sa najnižim troškovima koje
odgovara vrsti, odnosno koloni sa najvećom izračunatom razlikom. U jednom koraku se
eliminiše ili vrsta ili kolona. Nakon svakog raspoređivanja vrši se ponovno izračunavanje
promenjenih razlika između dva minimalna elementa od preostalih. Postupak se završava nakon
popunjavanja 𝑚 + 𝑛 − 1 polja tabele.

7
Milan Božinović, Operaciona istraživanja, Ekonomski fakultet Kosovska Mitrovica, Kosovska Mitrovica, 2012.
godine, str. 202.

8
Primenu Vogelovog metoda predstaviću na istom primeru koji sam koristila kod metode
severozapadnog ugla i metode minimalnih troškova.
Primer 3.
Tabela 4.
Prodavnice
𝑷𝟏 𝑷𝟐 𝑷𝟑 𝑷𝟒 Ponuda
Skladišta

2 4 7 2
𝑺𝟏 110 110 220 0 0 0
1 3 2 4
𝑺𝟐 90 ⁡⁡430 520 1 2
1 7 6 2
𝑺𝟑 30 230 260 1 1 1
Tražnja 120 110 430 340
0 1 4 0
0 1 0

Postupak određivanja početnog programa transporta započet je izračunavanjem razlika između

dva minimalna troška pojedinih vrsta, odnosko kolona tabele. Kako najveća vrednost ovako
pridruženog elementa odgovara trećoj koloni, postupak se započinje maksimalnim mogućim
angažovanjem polja sa najmanjim transportnim troškovima ove kolone, tj. polja (2, 3), za koje
imamo
𝑥23 = min(𝑎2 , 𝑏3 ) = min(520,430) = 430
Nakon što smo izračunali vrednost promenljive 𝑥23 možemo zaključiti da se postiže zadovoljenje
tražnje treće prodavnice u prvom koraku, odnosno eliminišemo treću kolonu tabele. Usled
eliminisanja treće kolone razlike po vrstama mogu biti promenjene, zbog čega se moraju ponovo
izračunavati. Kako najveća razlika odgovara drugoj vrsti, u kojoj su minimalni troškovi u polju
(2, 1) to je
𝑥21 = min(𝑎2 − 𝑥23 , 𝑏1 ) = min(90, 120) = 90
što dovodi do eliminisanja druge vrste. Ovakav postupak se nastavlja sve dok ne izvršimo
preraspodelu ponuđene robe na mesta tražnje.
Koristeći Vogelov metod, dobili smo početno bazično rešenje za koje ukupni transportni troškovi
iznose 2100, odnosno
𝑧 = 110 ∙ 4 + 110 ∙ 2 + 90 ∙ 1 + 430 ∙ 2 + 30 ∙ 1 + 230 ∙ 2 = 2100

9
Na osnovu predhodna dve metode možemo zaključiti da nam je Vogelov metod obezbedio
dobijanje početnog bazičnog programa transporta za koji su ukupni transportni troškovi najmanji
u odnosu na rešenja dobijena metodom severozapadnog ugla i metodom minimalnih troškova.

3. OPTIMIZACIJA TRANSPORTNOG PROGRAMA

Određivanje početnog bazičnog rešenja jeste samo prvi korak u rešavanju problema transporta. U
narednom koraku dobijeno rešenje se poboljšava (optimizuje) tako da ukupni troškovi transporta
budu što je moguće manji. Na taj način, dobijaju se optimalna rešenja transportnog problema,
koja imaju minimalne troškove transporta date robe.8 Svi metodi optimizacije zasnivaju se na
proveri optimalnosti početnog bazičnog rešenja. Metode koje se najčešće koriste u rešavanju
praktičnih problema transporta su stepping stone metod i metod potencijala, koji će biti detaljnije
obrađeni u nastavku.

3.1. STEPPING STONE METOD

Ovaj metod se kod nas popularno naziva i metod „ skakanja sa kamena na kamen“, a u literaturi
se mogu sresti i drugi nazivi, kao što su metod raspodele, metod šahovske kule, distributivni
metod. Metod skakanja sa kamena na kamen primenjuje se tako što se skakanjem za svako
prazno polje tabele koje predstavlja početno bazično rešenje obrazuje poligon čija se sva temena,
izuzev početnog, nalaze u popunjenim poljima. Svi uglovi ovako formiranog poligona, koji ima
paran broj temena, su pravi. Za svako prazno polje može se formirati samo jedan poligon u kome
imamo najmanje 4, a najviše 𝑚 + 𝑛 temena.9 Za svako prazno polje u tabeli izračunavaju se
takozvani relativni koeficijenti troškova, koji pokazuju za koliko jedinica će se ukupni troškovi
transporta povećati, odnosno smanjiti. Ovaj koeficijent izračunavamo tako što od transportnog
troška koji odgovara početnom polju naizmenično oduzimamo i dodajemo jedinične transportne
troškove koji se nalaze na temenima poligona. Postojanje makar jednog negativnog koeficijenta
troškova pokazuje da početno bazično rešenje nije optimalno. U slučaju da postoje dva ili više
negativna retativna koeficijenta troškova za poboljšanje rešenja se koristi polje kome odgovara
najniža negativna vrednost.
Primer 4. Postupak primene metoda skakanja sa kamena na kamen predstavićemo na početnom
bazičnom rešenju prethodnog primera koje je određeno korišćenjem metoda minimalnih troškova

8
Milan Božinović, Operaciona istraživanja, Ekonomski fakultet Kosovska Mitrovica, Kosovska Mitrovica, 2012.
godine, str. 204.
9
Svetlana Rakočevi, Marko Backović, Operaciona istraživanja, Ekonomski fakultet Podgorica, Podgorica, 2003.
godine, str. 240.

10
Tabela 5.
Prodavnice
𝑷𝟏 𝑷𝟐 𝑷𝟑 𝑷𝟒 Ponuda
Skladišta

𝑺𝟏 2 4 7 2
110 30 80 220

𝑺𝟐 1 120 3 2 400 4 520

𝑺𝟑 1 ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡ 7 6 2 260 260

Tražnja 120 110 430 340
za koje ukupni transportni troškovi iznose 𝑧 = 2250
Koristeći stepping stone metod, za svako prazno polje tabele konstruišemo zatvorene poligone na
sledeći način:
𝑑11 = 𝑐11 − 𝑐13 + 𝑐23 − 𝑐21 = 2 − 7 + 2 − 1 = −4
𝑑22 = 𝑐22 − 𝑐23 + 𝑐13 − 𝑐12 = 3 − 2 + 7 − 4 = 4
𝑑24 = 𝑐24 − 𝑐14 + 𝑐13 − 𝑐23 = 4 − 2 + 7 − 2 = 7
𝑑31 = 𝑐31 − 𝑐34 + 𝑐14 − 𝑐13 + 𝑐23 − 𝑐21 = 1 − 2 + 2 − 7 + 2 − 1 = −5
𝑑32 = 𝑐32 − 𝑐34 + 𝑐14 − 𝑐12 = 7 − 2 + 2 − 4 = 3
𝑑33 = 𝑐33 − 𝑐34 + 𝑐14 − 𝑐13 = 6 − 2 + 2 − 7 = −1
Poligoni na osnovu kojih su izračunate vrednosti relevantnih koeficijenata su:
(1,1) (1,3) (1,2) (1,3)

(2,1) (2,3) (2,2) (2,3)

11
(1,3) (1,4) (1,3) (1,4)

(2,1)

(2,3) (2,4) (2,3)

(3,1) (3,4)

(1,2) (1,4) (1,3) (1,4)

(3,2) (3,4) (3,3) (3,4)

Ako pažljivo pogledamo slike možemo doći do zaključka da je broj temena ovih poligona paran,
pa samim tim nije bitan smer u kom će se postupak naizmeničnog oduzimanja i dodavanja
transportnih troškova odvijati.
Najmanji negativni relativni koeficijent jeste 𝑑31 = −5 i odgovara polju (3,1) i ovo polje
koristimo za poboljšanje programa transporta. Poboljšanje se obezbeđuje tako što se u polje
(3,1) unosi promenljiva 𝜆, a zatim se na isti način kao što smo to uradili sa troškovima prevoza,
dolazi se do novog rešenja. Bilansiranje se vrši tako što se od količina na temenima naizmenično
oduzima i dodaje promenljiva 𝜆. Izjednačavanjem minimalne razlike (30 − 𝜆) sa nulom
izračunava se vrednost 𝜆, odnosno:
30 − 𝜆 = 0
𝜆 = 30

30 − 𝜆 80 + 𝜆

⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡120 − 𝜆 ⁡⁡⁡400 + 𝜆

⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡𝜆 260 − 𝜆

12
Novo, poboljšano rešenje dobija se tako što se u polja na temenima ovako određenog poligona
unesu nove količine dobijene zamenom 𝜆 = 30, pa imamo

Tabela 6.
Prodavnice
𝑷𝟏 𝑷𝟐 𝑷𝟑 𝑷𝟒 Ponuda
Skladišta

𝑺𝟏 2 4 7 2
110 − 𝜆 110 + 𝜆 220

𝑺𝟐 1 90 − 𝜆 3 𝜆 2 430 4 520

−𝑺𝟑 1 30 + 𝜆 7 6 2 230 − 𝜆 260

Tražnja 120 110 430 340

Na ovaj način smo dobili novo poboljšano rešenje u kome imamo 𝑚 + 𝑛 − 1 = 6 popunjenih
polja, da je ovako izračunato rešenje povoljnije u odnosu na početno bazično vidimo nakon
izračunavanja ukupnih transportnih troškova
𝑧 = 110 ∙ 4 + 110 ∙ 2 + 90 ∙ 1 + 430 ∙ 2 + 30 ∙ 1 + 230 ∙ 2 = 2100.
Kako su ukupni transportni troškovi koji odgovaraju početnom bazičnom rešenju 2250
očigledno je da je rešenje dobijeno stepping stone metodom poboljšano. Ukupni transportni
troškovi su smanjeni za 150 dinara.
Postupan ispitivanja optimalnosti rešenja se na isti način primenjuje i na poboljšano rešenje, za
čija prazna polja izračunavamo relativne koeficijente troškova u obliku
𝑑11 = 𝑐11 − 𝑐14 + 𝑐34 − 𝑐31 = 2 − 2 + 2 − 1
𝑑13 = 𝑐13 − 𝑐14 + 𝑐34 − 𝑐31 + 𝑐21 − 𝑐23 = 7 − 2 + 2 − 1 + 1 − 2 = 5
𝑑22 = 𝑐22 − 𝑐12 + 𝑐14 − 𝑐34 + 𝑐31 − 𝑐21 = 3 − 4 + 2 − 2 + 1 − 1 = −1
𝑑24 = 𝑐24 − 𝑐34 + 𝑐31 − 𝑐21 = 4 − 2 + 1 − 1 = 2
𝑑32 = 𝑐32 − 𝑐34 + 𝑐14 − 𝑐12 = 7 − 2 + 2 − 4 = 3
𝑑33 = 𝑐33 − 𝑐23 + 𝑐21 − 𝑐31 = 6 − 2 + 1 − 1 = 4
Na osnovu ovoga možemo zaključiti da jedino polju (2,2) odgovara negativni relativni
koeficijent troškova, pa to polje koristimo za poboljšanje programa. Bilansiranje količina za
poboljšano rešenje dobijamo nakon određivanja
90 − 𝜆 = 0
𝜆 = 90

13
na osnovu čega je novo poboljšano rešenje prikazano u tabeli:
Tabela 7.
Prodavnice
𝑷𝟏 𝑷𝟐 𝑷𝟑 𝑷𝟒 Ponuda
Skladišta

𝑺𝟏 2 4 7 2
20 200 220

𝑺𝟐 1 3 90 2 430 4 520

𝑺𝟑 1 120 7 6 2 140 260

Tražnja 120 110 430 340

Ovakav program transporta predstavlja njegovo optimalno rešenje jer je

𝑑11 = 𝑐11 − 𝑐14 + 𝑐34 − 𝑐31 = 2 − 2 + 2 − 1 = 1
𝑑13 = 𝑐13 − 𝑐23 + 𝑐22 − 𝑐12 = 7 − 2 + 3 − 4 = 4
𝑑21 = 𝑐21 − 𝑐22 + 𝑐12 − 𝑐14 + 𝑐34 − 𝑐31 = 1 − 3 + 4 − 2 + 2 − 1 = 1
𝑑24 = 𝑐24 − 𝑐14 + 𝑐12 − 𝑐22 = 4 − 2 + 2 − 3 = 1
𝑑32 = 𝑐32 − 𝑐34 + 𝑐14 − 𝑐12 = 7 − 2 + 2 − 4 = 3
𝑑33 = 𝑐33 − 𝑐34 + 𝑐14 − 𝑐12 + 𝑐22 − 𝑐23 = 6 − 2 + 2 − 4 + 3 − 2 = 3
odnosno, sve vrednosti relativnih koeficijenata troškova su pozitivni, pa zaključujemo da
dobijeno rešenje predstavlja optimalan program transporta robe za koji su ukupni troškovi
𝑧 = 20 ∙ 4 + 200 ∙ 2 + 90 ∙ 3 + 430 ∙ 2 + 120 ∙ 1 + 140 ∙ 2 = 2010
Na osnovu dobijenog rešenja možemo zaključiti da je najpovoljnije iz prvog skladišta
transportovati 20𝑡 u drugu i 200𝑡 šećera u četvrtu prodavnicu, iz drugog skladišta 90𝑡⁡šećera u
drugu i 430𝑡 šećera u treću prodavnicu, dpl iz trećeg skladišta treba odpremiti 120𝑡 šećera u
prvu i 140𝑡 šećera u četvrtu prodavnicu, a minimalni ukupni transportni troškovi iznose 2010
dinara.

3.2. METOD POTENCIJALA

Ovaj metod je razvio Dancig kao poseban metod rešavanja problema transporta simpleks
metodom. U literaturi se mogu sresti i drugi nazivi za ovaj metod kao što su na primer MODI
metod ili U-V metod. Suština ovog metoda sastoji se u ispitivanju mogućnosti poboljšavanja
već dobijenog programa transporta, koji se u iterativnoj proceduri transformiše u optimalno

14
rešenje. Osnovna ideja ovog metoda jeste da se svakom ishodištu 𝐴𝑖 i svakom odredišti 𝐵𝑗
dodele potencijali 𝑢𝑖 i 𝑣𝑗 na osnovu kojih će vrednost postojećih pazičnih koeficijenata
jediničnih troškova 𝑐𝑖𝑗 biti anulirana. Prema tome, vrednost potencijala 𝑢𝑖 , 𝑣𝑗 određuje se iz
uslova
𝑐𝑖𝑗 = 𝑢𝑖 + 𝑣𝑗 ⁡⁡⁡⁡ ⟺ ⁡⁡⁡⁡ 𝑐𝑖𝑗 − 𝑢𝑖 − 𝑣𝑗 = 0
gde su (𝑖, 𝑗) koordinate bazičnih polja na kojima važi 𝑥𝑖𝑗 > 0.
Jednačina ovog oblika ima onoliko koliko je i bazičnih vrednosti trenutnog programa transporta,
ukupno njih 𝑚 + 𝑛 − 1, dok je ukupan broj potencijala 𝑚 + 𝑛. Jednom od njih biće dodeljena
vrednost 𝑢1 = 0. Ako predpostavimo da je vrednost ostalih potencijala određena na osnovu gore
navedene jednačine, onda važi
Teorema 1. 10Za zadati niz potencijala (𝑢𝑖 , 𝑣𝑗 ), gde je 𝑖 = 1, … , 𝑚, 𝑗 = 1, … , 𝑛, ukupni troškovi
prevoza, opisani funkcijom transporta 𝑇, ne zavise od vrednosti bazičnih promenčjivih 𝑥𝑖𝑗 > 0.
Dokaz. Na osnovu definicije funkcije 𝑇 i sistema ograničenja imamo
𝑚 𝑛 𝑚 𝑛 𝑚 𝑛

𝑇 = ∑ ∑ 𝑐𝑖𝑗 𝑥𝑖𝑗 = ∑ ∑(𝑐𝑖𝑗 − 𝑢𝑖 − 𝑣𝑗 )𝑥𝑖𝑗 + ∑ ∑(𝑢𝑖 + 𝑣𝑗 ) 𝑥𝑖𝑗

𝑖=1 𝑗=1 𝑖=1 𝑗=1 𝑖=1 𝑗=1
𝑚 𝑛 𝑚 𝑛 𝑛 𝑚

= ∑ ∑(𝑐𝑖𝑗 − 𝑢𝑖 − 𝑣𝑗 )𝑥𝑖𝑗 + ∑ 𝑢𝑖 (∑ 𝑥𝑖𝑗 ) + ∑ 𝑣𝑗 (∑ 𝑥𝑖𝑗 )

𝑖=1 𝑗=1 𝑖=1 𝑗=1 𝑗=1 𝑖=1
𝑚 𝑛 𝑚 𝑛

= ∑ ∑ Δ𝑖𝑗 𝑥𝑖𝑗 + ∑ 𝑎𝑖 𝑢𝑖 + ∑ 𝑏𝑗 𝑣𝑗
𝑖=1 𝑗=1 𝑖=1 𝑗=1

gde je Δ𝑖𝑗 = 𝑐𝑖𝑗 − 𝑢𝑖 − 𝑣𝑗 . Kako je, na osnovu jednakosti 𝑐𝑖𝑗 = 𝑢𝑖 + 𝑣𝑗 ⁡⁡⁡ ⟺ ⁡⁡⁡ 𝑐𝑖𝑗 − 𝑢𝑖 − 𝑣𝑗 = 0,
za bazična polja ispunjeno Δ𝑖𝑗 = 0, a za nebazična 𝑥𝑖𝑗 = 0, to će biti
𝑚 𝑛

∑ ∑ 𝛥𝑖𝑗 𝑥𝑖𝑗 = 0
𝑖=1 𝑗=1

pa je trenutna vrednost funkcije transporta

𝑚 𝑛

𝑇 = ∑ 𝑎𝑖 𝑢𝑖 + ∑ 𝑏𝑗 𝑣𝑗 ≡ 𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡.
𝑖=1 𝑗=1

10
Milan Božinović, Operaciona istraživanja, Ekonomski fakultet Kosovska Mitrovica, Kosovska Mitrovica, 2012.
godine, str. 109.-110

15
Primer 5. Način primene metoda potencijala za određivanje optimalnog programa transporta
robe predstavićemo koristeći primer koji smo upotrebljavali u svim predhodnim zadacima.
Koristićemo početni program transporta robe koji je određen Vogelovim metodom:
Tabela 8.
Prodavnice
𝑷𝟏 𝑷𝟐 𝑷𝟑 𝑷𝟒 Ponuda
Skladišta

2 4 7 2
𝑺𝟏
110 110 220 𝒖𝟏 =0

1 3 2 4
𝑺𝟐
90 430 520 𝒖𝟐 = 𝟎

1 7 6 2
𝑺𝟑
30 230 260 𝒖𝟑 = 𝟎
Tražnja 120 110 430 340

⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡𝒗𝟏 = 𝟏⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡𝒗𝟐 = 𝟒⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡𝒗𝟑 = 𝟐⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡𝒗𝟒 = 𝟐

za koji je 𝑧 = 2100.
Da bi smo ispitali ovako određen početni program transporta primeniću predhodno opisan
postupak. Za svaku od vrsta i kolona tabele odredićemo vrednost odgovarajućeg simpleks
množitelja, imajući u vidu zahtev da ga popunjena polja mora biti zadovoljen uslov da je
𝑐𝑖𝑗 = 𝑢𝑖 + 𝑣𝑗 .
S obzirom na broj množitelja i broj bazičnih promenljivih, ukoliko pretpostavimo da je 𝑢1 = 0,
preostale množitelje preko popunjenih polja izračunavamo na sledeći način:
𝑐12 − 𝑢1 − 𝑣2 = 0
4 = 0 + 𝑣2
𝑣2 = 4

Sada množitelj 𝑣4 možemo izračunati preko popunjenog polja (1,4), odnosno

𝑐14 − 𝑢1 − 𝑣4 = 0
2 − 0 − 𝑣4 = 0
𝑣4 = 2

16
Množitelje, odnosno potencijale 𝑢3 , 𝑣1 , 𝑢2 i 𝑣3 izračunaćemo uzastopnim korišćenjem
popunjenih polja, odnosno
𝑐34 − 𝑢3 − 𝑣4 = 0⁡
2 − 𝑢3 − 2 = 0
𝑢3 = 0

𝑐31 − 𝑢3 − 𝑣1 = 0
1 − 0 − 𝑣1 = 0
𝑣1 = 1

𝑐21 − 𝑢2 − 𝑣1 = 0
1 − 𝑢2 − 1 = 0
𝑢2 = 0

𝑐23 − 𝑢2 − 𝑣3 = 0
2 − 0 − 𝑣3 = 0
𝑣3 = 2
Ovako izračunate simpleks mnozitelje, odnosno potencijale uneli smo u dodatne vrste kolone
naše tabele u kojoj je predstavljeno početno rešenje. Dalje izračunavamo potencijale 𝑐𝑖𝑗 za
prazna polja naše tabele koristeći relaciju
𝑐𝑖𝑗 = 𝑐𝑖𝑗 − 𝑢𝑖 − 𝑣𝑗 ⁡⁡ ∀𝑖, 𝑗
Tada dobijamo
𝑐11 = 𝑐11 − 𝑢1 − 𝑣1 = 2 − 0 − 1 = 1
𝑐13 = 𝑐13 − 𝑢1 − 𝑣3 = 7 − 0 − 2 = 5
𝑐22 = 𝑐22 − 𝑢2 − 𝑣2 = 3 − 0 − 4 = −1
𝑐24 = 𝑐24 − 𝑢2 − 𝑣4 = 4 − 0 − 2 = 2
𝑐32 = 𝑐32 − 𝑢3 − 𝑣2 = 7 − 0 − 4 = 3
𝑐33 = 𝑐33 − 𝑢3 − 𝑣3 = 6 − 0 − 2 = 4
Negativna vrednost potencijala 𝑐22 = −1 pokazuje da početni program transporta robe nije
optimalno rešenje, već se za poboljšanje programa treba iskoristiti polje (2,2). Količinu koju

17
ćemo uneti u to polje dobijamo bilansiranjem količina na isti način kao kod metoda skakanja sa
kamena na kamen. Šema poligona na osnovu koga će se izvesti ovo bilansiranje ima oblik

110 − 𝜆 110 + 𝜆

90 − 𝜆 𝜆
30 − 𝜆 230 − 𝜆

Kako je najmanja razlika 90 − 𝜆 imamo dda je

90 − 𝜆 = 0
𝜆 = 90
na osnovu čega ću poboljšani program transporta predstaviti u narednoj tabeli
Tabela 9.
Prodavnice
𝑷𝟏 𝑷𝟐 𝑷𝟑 𝑷𝟒 Ponuda
Skladišta

2 4 7 2
𝑺𝟏
20 200 220 𝒖𝟏 =1

1 3 2 4
𝑺𝟐
90 430 520 𝒖𝟐 = 𝟎

1 7 6 2
𝑺𝟑
120 140 260 𝒖𝟑 = 𝟏
Tražnja 120 110 430 340

⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡𝒗𝟏 = 𝟎⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡𝒗𝟐 = 𝟑⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡𝒗𝟑 = 𝟐⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡𝒗𝟒 = 𝟏

Za ovako dobijeno rešenje ukupni transportni troškovi iznose 𝑧 = 2010. da bih ispitala
optimalnost poboljšanog rešenja, pretpostavljajući sada da je 𝑢2 = 0, odredila sam vrednost
ostalih simpleks množitelja. Vrednost potencijala za prazna polja sada će biti:
𝑐11 = 𝑐11 − 𝑢1 − 𝑣1 = 2 − 1 − 0 = 1
𝑐13 = 𝑐13 − 𝑢1 − 𝑣3 = 7 − 1 − 2 = 4
𝑐21 = 𝑐21 − 𝑢2 − 𝑣1 = 2 − 0 − 0 = 2

18
𝑐24 = 𝑐24 − 𝑢2 − 𝑣4 = 4 − 1 − 0 = 3
𝑐32 = 𝑐32 − 𝑢3 − 𝑣2 = 7 − 1 − 3 = 3
𝑐33 = 𝑐33 − 𝑢3 − 𝑣3 = 6 − 1 − 2 = 3
Kako su sve vrednosti izračunatih potencijala za prazna polja tabele pozitivne, možemo
zaključiti da prethodno dobijeno rešenje predstavlja optimalni program transporta robe, odnosno
u našem slučaju šećera, od skladišta do prodavnica. Optimalan program transporta je istovetan
bez obzira za koji se metod optimizacije opredelimo, tako da ovo rešenje u potpunosti odgovara
rešenju određenom metodom skakanja sa kamena na kamen.

19
4. ZAKLJUČAK

Sam proces transporta robe od dređenog proizvođaća do određenih potrošača, odnosno od

ishodišta do doredišta, u uslovima njihove teritorijalne razdvojenosti za sobom obično izaziva
velike troškove distribucije i transporta. Da bi određena organizacija postizala finansijske uspehe
neophodno je da se troškovi transporta svedu na minimum. Ukoliko se kao osnovni zahtev
optimizacije transporta robe postavi minimiziranje ukupnih troškova prevoza, tada se ovaj
problem može veoma efikasno postaviti i rešiti korišćenjem modela linearnog programiranja.
Ovaj specifičan problem problem linearnog programiranja rešava se korišćenjem različitih
metoda. U ovom radu sam detaljnije obradila tri metoda određivanja početnog bazičnog rešenja,
a to su metod severozapadnog ugla, metod minimalnih troškova i Vogelov metod. Takođe, u
radu sam obradila i dva metoda optimizacije transportnog problema, a to su stepping stone metod
i metod potencijala.
Sve ove metode obradila sam na jednom primeru, kako bih što uočljivije prikazala da se
primenom različitih metoda za određivanje početnog bazičnog rešenja dobijaju različiti
transportni troškovi. Tako sam, na primer, primenom metoda severozapadnog metoda dobila
najveće troškove transporta, koji iznose 2370 dinara, primenom metoda minimalnih troškova
dobila sam nešto manje troškove transporta, koji iznose 2250 dinara, dok sam primenom
Vogelovog metoda dobila najniže troškove transporta, u iznosu od 2100 dinara. Za razliku od
metodi optimizacije početnog bazičnog rešenja, korišćenjem bilo koje od metodi optimizacije
transportnog problema program transporta je istovetan.

20
5. LITERATURA

1. Aleksandar Zečević, Operaciona istraživanja, Viša poslovna škola Beograd, Beograd,

2000. godine
2. Marija Čigel, Dragan Vugdelija, Tibor Kiš, Operaciona istraživanja-zbirka zadataka sa
rešenjima i komentarima, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 1996. godine
3. Milan Božinović, Operaciona istraživanja, Ekonomski fakultet Kosovska Mitrovica,
Kosovska Mitrovica, 2012. godine
4. Svetlana Rakočević, Marko Backović, Operaciona istraživanja, Ekonomski fakultet
Podgorica, Podgorica, 2003. godine

21