TEORIJA PREDUZEA Da ponovimo, dva su osnovna ekonomska agenta ili subjekta: potroai i preduzea.

Poto smo ve dobro upoznali potroaev izbor, sada prelazimo na preduzea. I kod preduzea ponovo susreemo osnovni ekonomski problem, (kao u definiciji ekonomske nauke Lionel Charles Robbinsa), a to je sukob izmeu neogranienih ciljeva i ogranienih mogunosti. U sluaju preduzea cilj je to vei profit, a ogranienje je, pre svega, tehnologija kojom preduzee raspolae. Teorija je vrlo slina onoj kod potroaa i uveriete se da kad se jednom savlada onda se lako primenjuje na nove oblasti. Ima i nekih osobenosti. Prvo, optimizaciju preduzea moemo analizirati na kratak rok, kada su neki faktori fiksni i ne mogu da se promene u kratkom roku (na primer zgrade, maine ), i na dugi rok, kada je mogue poveati sve faktore (sagraditi novu zgradu, instalirati nove maine). Takoe, mogue je optimizaciju preduzea (maksimizaciju profita) reiti direktno, ili indirektno, u dve faze, preko analize trokova, koja je vana i interesantna sama po sebi. (Pogledati grafik 1). OPTIMIZACIJA PREDUZEA (Kratkorona ili dugorona)

DIREKTNO Najvia izoprofitna linija, koja dodiruje proizvodnu funkciju. Sa jednim faktorom (inputom) uslov je: w MP = 1 1 p

INDIREKTNO Preko trokova, u dve faze:

ANALIZA TROKOVA: Trokovne krive: ukupni (T), proseni (PT), marginalni (MT), varijabilni (VT), fiksni trokovi (FT).

1. OPTIMIZACIJA TROKOVA Nai najmanji troak c(y) za svaki obim proizvodnje y. Uslov je: najnia izotrokovna linija koja dodiruje izokvantu: * * w MP ( x1 , x2 ) * * 1 1 = = TSS( x1 , x2 ) * * w2 MP2 ( x1 , x2 )

2. OPTIMIZACIJA OBIMA Nai optimalan obim proizvodnje y. p = MT ( y )

Grafik 1 Optimizacija preduzea: sistematika

DIREKTAN NAIN Ovaj nain nije izloen u udbeniku, ali ga dajemo da biste videli vanu paralelu sa izborom potroaa. Kod potroaa, ogranienje nam je bio raspoloivi dohodak, koji je definisao budetsku liniji i budetski skup unutar koga je potroa jedino mogao da vri izbor potroakih korpi (jer za korpe van tog skupa nije imao dovoljno novca). Kod preduzea, ogranienje je raspoloiva tehnologija koja definie proizvodni skup (analogan budetskom skupu) i proizvodnu funkciju (analogna budetskoj liniji). Proizvodni skup su svi mogui naini da preduzee proizvede svoj autput, a proizvodna funkcija je linija koja ga ograniava odozgo i ona predstavlja najefikasnije naine da se proizvede odreena koliina autputa. Razlika je jo i to, to je kod potroaa budetska linija bila prava linija, a kod preduzea, proizvodna funkcija je u optem sluaju kriva linija. S druge strane, ciljna funkcija kod potroaa je bila maksimalno blagostanje ili korisnost, dok je kod preduzea to maksimalan profit. Kod potroaa, ciljna funkcija je bila predstavljena krivama indiferentnosti koje su predstavljale potroake korpe koje su podjednako korisne za potroaa, i bile su u optem sluaju krive linije, dok kod preduzea, ciljna funkcija je predstavljena izoprofitnim linijama, koje predstavljaju kombinacije inputa i autputa koje pri vaeim cenama daju jednak profit (izo je uvek prefiks za isto). I u jednom i u drugom sluaju vie linije su bolje. Kod preduzea, vie izoprofitne linije daju vei profit. Uporediti sluaj preduzea sa potroaem na graficima 2 i 3.

Grafik 2 Maksimizacija profita: direktan nain Optimalan izbor proizvodnje i time odreen maksimalan profit je, slino kao kod potroaa, dat najviom izoprofitnom linijom koja je tehniki mogua (koja dodiruje proizvodni skup ili proizvodnu funkciju). Dakle to je taka u kojoj se izoprofitna linija ne see nego tek dodiruje (tangentna je) sa proizvodnim skupom.

Grafik 3 Optimalan izbor potroaa Za jednostavan sluaj predstavljen na grafiku 1 gde imamo samo jedan input (na primer rad), moemo lako da izvedemo i analogan analitiki uslov tangentnosti, koji, seate se, kae da nagibi dve krive u optimalnoj taki moraju da budu jednaki. Ako je profit, p cena, a y koliina proizvoda, w1 cena prvog inputa (faktora proizvodnje), x1 (promenljiva) koliina upoljenog prvog inputa, w2 cena drugog inputa, x2 koliina (fiksnog) drugog inputa, onda je profit jednak razlici prihoda i rashoda po formuli: = py w1 x1 w2 x2 Koja je linearna funkcija (prava linija) i moe se izraziti na uobiajen nain iz koga se lako prepozna nagib linije: w w y = + 2 x2 + 1 x1 p p p w y , to Nagib e biti 1 , a nagib propizvodne funkcije e, kao i svaki nagib, biti p x1 definie vanu veliinu marginalnog proizvoda, obeleiemo ga sa MP1, koja pokazuje koliko se povea autput ako se input povea za jedinicu. (Na primer ako zapoljavanjem dodatnog radnika poveamo proizvodnju za 5 proizvoda onda je marginalni proizvod tog pridodatog radnika 5.) w Uslov maksimizacije profita, dakle kae da je MP = 1 . To moe da se 1 p preuredi kao MP p = w1 . Leva strana je vrednost marginalnog proizvoda, a desna je 1 cena inputa. Dakle vrednost marginalnog proizvoda mora biti jednaka ceni faktora proizvodnje. Ako bi vrednost bila manja, preduzee bi bilo na gubitku i smanjivalo bi proizvodnju, ako bi bila vea isplatilo bi se da povea proizvodnju i uposli dodatnu radnu snagu.

U praktinom smislu, preduzee bi marginalistiki optimizovalo po proizvodnoj funkciji tako to bi poveavalo proizvodnju sve dok se vrednost marginalnog proizvoda ne izjednai sa cenom faktora. INDIREKTAN NAIN PREKO TROKOVA Sada prelazimo na drugi, indirektan nain koji je preko analize trokova. Na njemu emo se vie zadrati i na kolokvijumu. Dakle, problem maksimizacije profita preduzea moemo da podelimo na dva dela. Prvo, za svaki nivo ili obim proizvodnje naemo optimalan nain da se ta koliina proizvoda proizvede (misli se, na primer, kojom kombinacijom rada i kapitala ili drugih inputa se postie najmanji troak, da li sa vie rada, a manje kapitala ili obrnuto. To je ono pitanje kako proizvesti?). Time odredimo najmanji mogui troak proizvodnje svakog (bilo kog) obima proizvodnje. Zatim, u drugoj fazi, odredimo i sam nivo ili obim proizvodnje koji daje najvei profit. OPTIMIZACIJA TROKOVA Prva faza je ilustrovana grafikom 4. Opet se radi o poznatom postupku, samo treba videti ta u ovom sluaju predstavlja koja kriva. Ovde je ogranienje odreena fiksirana koliina proizvoda koju je mogue proizvesti na razne naine, razliitim kombinacijama faktora proizvodnje ili inputa. Ona je predstavljena krivom koja se zove izokvanta (ista koliina proizvoda ili autputa). Ona je kriva u optem sluaju.

Ciljna funkcija je ovde familija izotrokovnih krivih. Svaka kriva predstavlja kombinacije inputa koje pri datim cenama daju isti ukupan troak.
Cilj optimizacije trokova proizvodnje je onda da datu koliinu proizvoda proizvedemo kombinacijom inputa koja je na najnioj izotrokovnoj krivoj koja je u stanju da proizvede datu koliinu autputa. To e opet biti taka gde se izotrokovna linija tek dodiruje, u taki, sa izokvantom. Kad znamo kombinaciju inputa i cenu svakog inputa onda znamo i najmanji troak.

Grafik 4 Minimizacija trokova

Neemo izvoditi analitiki uslov, samo emo navesti da, slino kao kod marginalne stope supstitucije koja je bila nagib krivih indiferentnosti, ovde e nagib izokvante biti jednak koliniku marginalnih proizvoda jednog i drugog autputa i zvae se tehnika stopa supstitucije (TSS). Uslov optimalnosti je da TSS bude jednaka odnosu cena inputa: * * MP ( x1 , x2 ) w * * 1 = TSS( x1 , x2 ) = 1 * * MP2 ( x1 , x2 ) w2 Opet se radi o tome da, kada bi neki input imao relativno vei doprinos proizvodnji nego to mu je relativna cena, onda bi se isplatilo poveati njegovo uee u proizvodnji u odnosu na drugi input. OPTIMIZACIJA OBIMA PROIZVODNJE Poto smo na osnovu prethodne faze ve reili prethodno pitanje: kako najjeftinije proizvesti svaku koliinu proizvoda, sada jo preostaje da naemo optimalan obim proizvodnje, tj. onaj obim koji e odbaciti najvei profit. Time zavravamo maksimizaciju profita analiziranu preko trokova. Gledano preko trokova, optimalan obim proizvodnje e biti onaj za koji se izjednae marginalni troak i cena proizvoda (na delu na kome marginalni trokovi rastu, a ne opadaju), MC = p . Pominjanjem kategorije marginalnog troka uskoro prelazimo na analizu raznih vrsta trokova. Ovde samo moemo rei da je marginalni troak dodatan troak proizvoenja jo jedne jedinice proizvoda. Uslov maksimizacije profita da je MC = p je vrlo logian i intuitivno lako shvatljiv. Dok je troak proizvoenja nove (sledee) jedinice proizvoda manji od cene proizvoda, isplati se poveavati proizvodnju. im dodatan (marginalni) troak jo jedne jedinice proizvoda postane vei od njene cene, daljim poveavanjem proizvodnje bi se samo proizvodili gubici. Moete ve pogledati grafik 5, koga emo u potpunosti shvatiti kad dodatno objasnimo sve vrste trokova i njihovih krivih.

Grafik 5 Optimalan obim proizvodnje i ponuda preduzea 5

TROKOVNE KRIVE Ovo je vana materija na kojoj se dosta insistira i shodno tome bie i na kolokvijumu. Vrlo je lako, samo treba klasifikovati trokove po raznim kriterijumima. Prva podela je na fiksne i varijabilne. Kao to im ime kae, fiksni su oni koji ne zavise od obima proizvodnje, na primer fabrika hala, oprema, maine. Koliki god da je obim proizvodnje, bilo da je samo 1 proizvod ili 100 proizvoda ili se uopte ne proizvodi, taj troak je konstantan. Varijabilni trokovi su oni koji direktno zavise od obima proizvodnje i u njih spadaju, na primer, radna snaga, materijal, struja i td. to vea proizvodnja, vei varijabilni trokovi. Druga podela je jo laka, na ukupne i prosene trokove. Proseni trokovi se dobijaju kada se ukupni trokovi podele sa koliinom proizvedene robe, dobije se troak po jedinici proizvoda, koliko u proseku kota da se proizvede jedan proizvod. Sada se ova druga podela moe primeniti na prvu, pa se tako mogu dobiti ukupni fiksni i proseni fiksni, kao i ukupni varijabilni i proseni varijabilni trokovi.

Proseni fiksni trokovi opadaju sa svakim novim proizvodom, jer se fiksan troak deli na vei broj proizvoda.
Posebno je, kao to je pokazala analiza optimizacije preduzea, vaan marginalni troak, tj. troak proizvodnje svake sledee jedinice proizvoda. Na primer da bi se proizvela 5. jedinica proizvoda potrebno je dodatno uloiti 100$, to znai da je marginalni troak 5. jedinice proizvoda 100$. Smatra se da marginalni trokovi u poetku padaju, a posle dostignutog izvesnog obima proizvodnje poinju da rastu. To je zato to u poetku dolazi do bolje iskorienosti kapaciteta, ali se onda dostiu neki tehniki limiti koji ine da se dalje poveanje proizvodnje moe postii samo uz sve vea ulaganja. Vaan grafik koji sumira odnos kriva marginalnih, prosenih ukupnih i prosenih varijabilnih trokova je grafik 7.

Grafik 6 Trokovne krive

Vani odnosi su da:

Kriva marginalnog troka prolazi kroz minimum krive prosenih varijabilnih I prosenih trokova. (Zato to, dok god je marginalni troak manji od prosenog, prosean troak pada.) Krive graninog troka i prosenog varijabilnog troka polaze iz iste take (jer je prvi varijabilan troak upravo prvi marginalan troak). Kriva prosenih trokova je U oblika, u poetku pada zbog padajuih prosenih fiksnih trokova i, eventualno, padajuih marginalnih trokova, a kasnije raste, kada rast marginalnih nadmai pad fiksnih trokova. Zbir svih marginalnih trokova je jednak ukupnom varijabilnom troku.
Na asu emo ovu materiju dobro izvebati tako to emo sami pomou Excela da konstruiemo odgovarajue tablice trokova i krive koje ih predstavljaju. Na primer, pogledajte kako izgleda kriva marginalnih trokova (MC) proistekla iz tablice na 65. strani udbenika. (Samo je redosled kolona malo izmenjen)
Q 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 TFC 6000 6000 6000 6000 6000 6000 6000 6000 6000 6000 MC 3000 2000 1000 3000 3500 4000 4500 5000 7750 TC 6000 9000 11000 12000 15000 18500 22500 27000 32000 39750 TVC 0 3000 5000 6000 9000 12500 16500 21000 26000 33750 ATC 9000 5500 4000 3750 3700 3750 3857 4000 4417 AVC 3000 2500 2000 2250 2500 2750 3000 3250 3750 AFC 6000 3000 2000 1500 1200 1000 857 750 667 P 1800 1800 1800 1800 1800 1800 1800 1800 1800

9000 8000 7000 6000 5000 4000 3000 2000 1000 0 1 2 3 4 5 Q 6 7 8 9

MC P

Grafik 7 Ilustracija tablice iz knjige u Excelu PROFIT PREDUZEA

Za kraj, moemo da, kao vrhunac, izraunamo i profit preduzea. Rekli smo da je optimalan obim proizvodnje kada se izjednai marginalni troak sa cenom proizvoda (od dve takve take misli se na onu kod koje je marginalni troak u porastu). Prihod e biti cena p puta obim proizvodnje y. To je na grafiku 8 veliki pravougaonik omeen sa p i y. Rashod e biti ukupan troak, koji je jednak prosenom troku PT (ili engleski: AC - average cost) pomnoenom koliinom proizvoda y. To je na grafiku manji pravougaonik omeen sa y i takom preseka krive AC i vertikale iz y. Profit je razlika prihoda i rashoda, tj. razlika veeg i manjeg pravougaonika, a to je pravougaonik osenen plavom bojom.

Grafik 8 Profit preduzea VELIKI ZAKLJUAK IZ DOSADANJEG GRADIVA Videli ste svu relevantnost definicije ekonomije lorda Lionel Charles Robbinsa, da je ekonomija nauka o sukobu izmeu neogranienih ciljeva (potreba) i ogranienih resursa koji imaju alternativnu upotrebu. Tabela 8 to saeto prikazuje na primeru dosada izloenog gradiva.

CILJ POTROA PREDUZEE

MAKSIMALNO BLAGOSTANJE MAKSIMALAN PROFIT

OGRANIENJE
RASPOLOIV DOHODAK RASPOLOIVA TEHNOLOGIJA

Tabela 9 Rezime teorije osnovnih subjekata mikroekonomije

Takoe smo se uverili da reenje problema optimizacije uvek obuhvata tangentnost dve vrste linija, jedne koja predstavlja ogranienje i druge koja predstavlja razliite nivoe ostvarenja ciljeva. Geometrijski to znai jednake nagibe dveju linija, a ekonomski svaki nagib predstavlja jedan razmenski odnos. Tangentnost ili jednak nagib znai da u optimalnom sluaju dva razliita razmenska odnosa (jedan diktiran ogranienjem, drugi ciljem) moraju biti jednaki, jer kad ne bi, onda bi korienjem razliite cene iste robe moglo da se profitira. To vam je kao kad je u vreme tranzicije sa planske privrede na trinu u, nekim zemljama postojao u prelaznom periodu dvostruk sistem cena, jedan kontrolisan od drave i drugi na slobodnom ili crnom tritu, pa su oni koji su vezama mogli da dobiju kvote po kontrolisanim cenama mogli preko noi da se obogate preprodajom u crne kanale na slobodnom tritu.

Nejednakost dva razmenska odnosa geometrijski znai da se linije ciljeva i ogranienja seku, tako da je mogue da se idui na jednu od dve strane moe prei na viu liniju ciljne funkcije, kao to smo u 2. i 3. handoutu detaljno razmatrali.
NA KRAJU estitke! Jer shvatanjem dosadanjih, u sutini jednostavnih principa, vi ste na neki nain, nepriemtno, ve postali tata mate za mikroekonomiju, tako da ete na sledeim asovima moi, (pored utvrivanja gradiva za kolokvijum), da oputeno pogledate, kao u bioskopu, neke zanimljive praktine primene, koje nee biti na ispitu, ali e dodatno zaokruiti razumevanje ovog vanog gradiva.