1.

LEKCIJA - POJAM MENADŽMENTA I MENADŽERA

1.1. POJAM MENADŽMENTA

Prema Robinsu i Kotleru menadžment znači koordinisanje aktivnosti vezanih za posao,

tako da se one obavljaju na efikasan i efektivan način sa ljudima i uz pomoć drugih ljudi.
Iz ovog određenja menadžmenta vidimo da se posao menadžera, prepoznat u
koordinisanju, odvaja od poslova ostalih zaposlenih.

Menadžer je dužan da stvori okruženje u kome će zaposleni proizvoditi konkurentno sa

ostalim proizvođačima koji proizvode slične ili iste proizvode.

Prema Piteru Drakeru, menadžment je ključna društvena institucija koja je posebno

odgovorna za ostvarivanje zadataka i organizovani ekonomski napredak. Draker je dao
svoju definiciju menadžmenta:“Sticanje znanja da bi se otkrilo kako postojeće znanje
može najbolje da se primeni da bi dalo rezultate jeste, zapravo, ono što mi
podrazumevamo pod menadžmentom.“

Iz ovih definicija se vidi da menadžer ne može da radi šta želi i da radi na bilo koji način.
Menadžment znači obavljanje poslova na efikasan i efektivan način.

• Efikasnost je obavljanje posla uz minimalan napor, troškove ili otpad. To bi

značilo da menadžment neke organizacije izvlači maksimum uz minimalna
ulaganja u inpute(troškovi ljudskih, materijalnih, finansijskih, fizičkih i
informacionih resursa). Možemo još da kažemo da je efikasnost „obavljanje
poslova na pravi način“.

• Efektivnost je izvršavanje zadataka koji doprinose ostvarivanju organizacionih

ciljeva. Efektivnost bi bila „raditi prave stvari“. Primer za efektivnost je postizanje
golova u sportu(fudbalu). Tu najbolje vidimo i neraskidivu vezu između
efikasnosti i efektivnosti. Igrači mogu maksimalno trčati za vreme cele utakmice
uz minimalnu potrošnju svoje energije(efikasnost), ali ako ne postignu
gol(efektivnost) onda nisu ostvarili svoj cilj(pobeda ili nerešen rezultat). Isti slučaj
je i sa proizvodnjom automobila. Fabrika može maksimalno izvlačiti iz resursa, ali
ako proizvede nekonkurentan i za tržište bezvredan automobil onda tu ne postoji
efektivnost, iako postoji efikasnost.
Možemo da zaključimo sledeće:

• Menadžment je kontinuirani proces obavljanja poslovnih aktivnosti uz pomoć

menadžera. Bez menadžera nema ni menadžmenta.
• Menadžment je delotvorno znanje koje poseduju i primenjuju menadžeri utičući
tako na zaposlene radi ostvarivanja organizacionih ciljeva.
• U menadžmentu odluke donose menadžeri. Oni sprovode te odluke posredstvom
i uz pomoć drugih ljudi.
• Menadžment mora da radi na efikasan i efektivan način.

Odnos menadžmenta prema efikasnosti i efektivnosti

MENADŽMENT SE POSMATRA TROJAKO, KAO:

- NAUČNA DISCIPLINA
- UPRAVLJAČKA STRUKTURA
- VEŠTINA UPRAVLJANJA

Reč menadžer se koristi kada želimo da označimo nosioca upravljanja u organizaciji.

Kod nas se pored termina menadžer, upotrebljava i termin rukovodilac, upravnik i
direktor.

Na menadžere se gleda kao na osobe koje poseduju znanje, sposobnosti i veštine i koji
to uspešno znaju da primene na druge radnike.

Menadžer radi sa drugim ljudima, koordinirajući njihov rad kako bi ostvario

organizacione ciljeve.
Draker je stalno naglašavao kako se uspešne kompanije razlikuju od neuspešnih
upravo po njihovom odnosu prema svojim zaposlenima ili jednostavnije rečeno, po
njihovom stilu upravljanja.

U najuspešnijim kompanijama menadžeri koriste stil upravljanja koji obezbeđuje

sigurnost radnog mesta zaposlenih, učešće u upravljanju i zarade koje su uslovljene
postignutim rezultatima.

1.2. TIPOVI (STIL RUKOVOĐENJA) MENADŽERA

Da bi menadžeri bili uspešni trebalo bi da raspolažu znatnim nivoom znanja, različitim

veštinama ali i određenim karakternim osobinama. Najčešće se smatra da menadžeri treba da
budu: vredni i radni, energični i ambiciozni, kreativni, pozitivne ličnosti, jake, hrabre i stabilne
ličnosti, komunikativni. Osobine menadžera utiču na oblikovanje stavova, vrednosti, mišljenja,
vidjenje problema, pa samim tim određuju i način donošenja odluka i preduzimanja akcija i
odgovornosti.

Stil menadžera definiše način a koji on usmerava ponašanje podređenih i sredstava koja pri tome
koristi.

AUTOKRATSKI menadžer sam donosi odluke, koristi prinudu kao sredstvo oblikovanja
ponašanja, a uticaj ostvaruje koristeći formalni (legimni) autoritet. Takav stil menadžerskog
ophodjenja primenjuje se uglavnom malim organizacijama u kojima je osnivač istovremeno i
vlasnik, koji kreira strategiju, strukturu i obrasce ponašanja.
Ovakav menadžer može biti efikasan i u većim organizacijama u kriznim situacijama.

DEMOKRATSKI orijentisan menadžer preferira participativno i decentralizovano odlučivanje.

To znači da postoji poverenje u podređene i da su oni u većoj meri uključeni u rešavanje
problema, kreiranje novih rešenja i odlučivanje. Takođe, takav menadžer se odriče dela moći u
korist nižih rukovodilaca i specijalista za određene probleme. Ovakav stil rukovođenja
obezbeđuje fleksibilnost sistema i karakterističan je za velike i srednje kompanije.

LIBERALNI menadžer (laissez faire) – preferira punu uključenost, poverenje i potpunu slobodu
u odlučivanju svih zaposlenih. Ovo je potpuno primenljivo u malim i velikim kompanijama koje
su strukturirane po timovima, i u kojima su članovi timova visokoobrazovane osobe sa
sofisticiranim znanjima. Menadžer (lli lider) ovde je samo prvi među jednakima.
 1.3. NIVOI MENADŽERA

Skoro sve teorije i prakse prepoznaju četiri vrste menadžera: top menadžeri, menadžeri
srednjeg nivoa, menadžeri prve linije i lideri timova.

1.Top menadžeri

Top menadžeri se nalaze na vrhu organizacione piramide menadžmenta u organizaciji.

Top menadžeri zauzimaju pozicije kao što je generalni direktor, operativni direktor,
finansijski direktor, predsednik, potpredsednik, član upravnog odbora.

Top menadžeri su odgovorni za:

• Stvaranje uslova za promene. U ove promene, pored misije i vizije

organizacije, misli se i na promene organizacione kulture kompanije. Menadžeri
moraju imati veliko iskustvo, veliko znanje i hrabrost da bi uspeli da menjaju
organizacije. Da bi stvorili pozitivnu organizacionu kulturu moraju da menjaju
postojeću kulturu što može da traje dugo vremena.
• Stvaranje posvećenostii zajedničke odgovornosti prema poslu kod
zaposlenih je takođe važan i često vrlo odgovoran zadatak top menadžera.
• Top menadžeri vode računa o promenama u okruženju i brzo reaguju na
njih. Oni prate potrebe tržišta, kretanja ponude i tražnje i prate inovacije kako bi
mogli na vreme da prilagode proizvodnju ili usluge tim zahtevima.

2. Menadžeri srednjeg nivoa

Menadžeri srednjeg nivoa se nalaze u sredini organizacione priramide menadžmenta u

organizaciji. Oni su odgovorni top menadžerima tako da je njihov prvi zadatak
ostvarivanje ciljeva koje je postavio top menadžment. Menadžeri srednjeg nivoa su
odgovorni za.

• Usklađivanje svojih ciljeva sa ciljevima top menadžmenta;

• Planiranje potrebnih ljudskih i materijalnih resursa;
• Povezivanje grupa, timova i pojedinaca u funkcionalnu celinu koja treba da
odgovori potrebama organizacije i ostvarivanja dodeljenih zadataka;
• Vođenje računa o tome da najbolji zaposleni zauzimaju pozicije koje će
odgovarati njihovim sposobnostima. Ova vrsta menadžera najčešće se brine o
uvođenju i izboru novih menadžera u organizaciji;
 • Sprovođenje strategija top menadžmenta. Ovi menadžeri su na izvoru podataka
tako da mogu predlagati top menadžmentu promene strategija ukoliko započeti
procesi u organizaciji to zahtevaju.

3. Menadžeri prve linije

Menadžeri prve linije brinu o aktivnostima zaposlenih, vode i usmeravaju rad

neposrednih izvršilacaca posla, što bi značilo da se bave ostvarivanjem operativnih
ciljeva i zadataka. Za svoj rad odgovaraju menadžerima srednjeg nivoa. Menadžeri
srednjeg nivoa još su odgovorni za:

• Podučavanje i obuku zaposlenih. Česte promene u proizvodnji i uvođenje

novih procesa rada zahtevaju stalnu obuku zaposlenih. Menadžeri na najnižem
nivou su dužni da blagovremeno organizuju izvršavanje zadataka od strane
radnika kako bi organizacija uspešno funkcionisala.
• Pripremaju radne rasporede i radne planove na kraći period;
• Pružaju podršku zaposlenima da ostvaruju zadatke;
• Bave se regrutovanjem novih radnika. Sprovode intervjue kandidata za posao.

4. Lideri timova

Ova relativno nova vrsta menadžerskog posla brine se o ostvarivanju rezultata timova
u organizaciji. Lideri timova nisu odgovorni za ispunjenje zadatka tima. Njihov zadatak
je da pomažu članovima tima da ispunjavaju zadatke, planiraju poslove, rešavaju
problem i saradjuju sa ostalim članovima tima. Jedan od najvažnijih zadataka ovih lidera
je briga o dobroj komunikaciji među članovima tima koja je najvažniji uslov za uspešno
ostvarivanje zadataka.

1.4. ULOGE MENADŽERA

 menadžer radi na povezivanju i koordinaciji svih učesnika u realizaciji određenih

poslova i zadataka.
 prima, analizira, selektuje potrebne informacije i distribuira ih onima kojima su
neophodne za obavljanje poslova i zadataka.
 usmerava ljudske i druge resurse, rešava probleme i konflikte, daje zadatke i
naloge u cilju efikasnog vođenja i završetka poslova.
 donosi veliki broj odluka. To je jedna od njegovih glavnih dužnosti.
 menadžer treba da stvara dobru atmosferu među izvršiocima, kako bi oni što
bolje obavili svoje zadatke. Menadžer treba da zna da motiviše zaposlene, tj.
doprinese njihovoj zainteresovanosti da što bolje obave poslove.
 menadžer proizvodi ideje, zadužen je da se posao izvrši, kontroliše proizvodni
proces do konačnog proizvoda.
 menadžer predstavlja preduzeće u komunikaciji sa okruženjem.
 zadužen je da uspostavlja veze između različitih sektora unutar preduzeća.
 prati okruženje i prikuplja informacije za odluke.
 distribuira informacije unutar organizacije i izvan nje
 menadžer je zadužen za predlaganje novih rešenja.
 menadžer je osoba koja rešava krizne situacije.
 ume da raspolaže ograničenim resursima u preduzeću.
 poseduje veštine internog i eksternog pregovaranja.