1.

Карактеристике и елементи државе

ЕЛЕМЕНТИ ДРЖАВЕ СУ:
Становништво
Територија
Власт

2. Облици владавине - монархија и република

Два су основна облика владавине: монархија и република.
Монархија је облик владавине по коме шеф државе/краљ,цар,монарх/ има изузетне привилегије као
личност,а не само као власт коју врши. Поред тога,монарх ужива и привилегију наследности и
доживотности.
Република је облик владавине у коме шеф државе нема никакве личне привилегије, него само
одређени обим власти. Шеф државе је правно и политички одговоран грађанин.

3. Облици политичког поретка - демократија и аутократија

ДЕМОКРАТИЈА
Владавина народа, владавина већине.
Владавина у име и у интересу народа.
Својствена савременим и просвећеним народима.
Брине о људским и грађанским правима и слободама.
Врсте: Представничка демократија (својствена савременом државама) и непосредна демократија.
АУТОКРАТИЈА
Владавина мањине/једног.
Власт припада мањини која влада у своје име и за свој интерес, а не у име и интересе народа.
Народ је искључен из политичког живота.
Власт није подложна никаквој контроли и одговорности.
Нема загарантованих права и слобода, већ само оно што мањина дозвољава.
Врсте: Диктатура, Тиранија, Тоталитарна
држава, Теократија, Аристократија,
Олигархија, Апсолутна монархија

4. Облици државног уређења

ПРОСТА (УНИТАРНА) ДРЖАВА
СЛОЖЕНА ДРЖАВА

Највећи број политичких и правних писаца дели државе с обзиром на начин организације власти. Овај
критеријум узима у обзир чињеницу да ли је власт у једној држави централизована (концентрисана)
или је подељена. На тај начин се долази до поделе држава на просте и сложене.

Проста : 1. Централизована држава

држава 2. Децентрализована држава

Сложена: 1. Федерација
Држава 2. Конфедерација
Пример : Европска унија

5. Историјско-правне теорије
ИСТОРИЈСКО ПРАВНА ТЕОРИЈА
Настала у 19. веку
Представници Хуго и Савињи
Право је израз народне свести
Право се мења с временом

6. Теорије природног права

ПРИРОДНО ПРАВНА ТЕОРИЈА

Настала у 17. и 18. веку
Представници Џон Лок и Ж.Ж. Русо
Право произилази из људског разума
Право је непроменљиво, универзално
Копаоничка школа природног право истиче да постоји шест универзалних права:
Право на живот
Право на слободу
Право на имовину
Право на интелектуалну творевину
Право на правду
Право на правну државу

7. Нормативистичка теорија
НОРМАТИВИСТИЧКА ТЕОРИЈА
Настала у 19. веку
Право је исто што и воља законодавца
Право је оно што је прописано правном нормом

8. Социолошке теорије
СОЦИОЛОШКА ТЕОРИЈА
Настала у 20. веку
Право је решење за супротстављене друштвене интересе

9. Појам и елементи правне норме

Извори права могу бити само опште правне норме које у спољном облику могу бити у писменој форми
или у усменој форми.
Под писаним изворима права сматрају се сви они општи правни акти који су изражени текстуално.
За разлику од њих, неписани извори права не настају на основу писаног текста, већ спонтано,
истоветним и дуготрајним понашањем неких друштвених група.

10. Врсте правних норми

а) Императивне и диспозитивне - Императивне су оне које се морају поштовати и примењивати онако
како је то одређено у њеном тексту, а диспозитивне овлашћују субјекта чије понашање непосредно
или посредно регулисано уместо диспозиције коју оне садрже сам донесе другу диспозицију и да се
по њој понаша.
б) Условне и безусловне - Условне су оне норме које се доносе за случајеве који треба тек да настану
док безусловне за оне који су већ наступили.
B) Опште и појединачне - Опште су оне које се односе на неодређен број случајева и оне се
неисцрпљују једном применом, а појединачне вазе за тачно одређени случај. По правилу оне именују
тачно одређено лице.

11. Извори права

УСТАВ

ЗАКОН

ПОДЗАКОНСКИ АКТИ

ПРАВИЛА ДРУШТВЕНИХ
ОРГАНИЗАЦИЈА

СУДСКА ПРАКСА
ОБИЧАЈИ

12. Устав као извор права

НАЈВИШИ И НАЈВАЖНИЈИ извор права
Скуп правних норми навише правне снаге
Уставом се усмерава развитак конкретне државе, односно друштва
Принцип уставности –
Сви акти који проистичу из устава,
морају бити у складу са уставом!
13. Закон као извор права
У хијерархији правних аката, закон следи одмах после устава.
Уређује поједине области
Принцип законитости –
Сви акти који проистичу из закона,
морају бити у складу са законом!
? Ко доноси законе (Скупштина)
Службени Гласник (У њему мора бити објављен сваки закон)
Vocatio Legis (Период од дана објављивања закона у Службеном гласнику до дана када закон почиње
да важи)
Просторно и територијално важење закона

14. Подзаконски акти као извор права

Овим актима се врши разрада закона у циљу њихове потпуније примене у пракси.
То су: препоруке, резолуције, уредбе, одлуке ...
Многобројни су
Уредба је најзначајнији подзаконски акт
? Ко их доноси (Влада)

15. Субјекти права – физичка лица

ПРАВНИ СУБЈЕКТИ су носиоци права и обавеза. Бити правни субјект значи имати апстрактну
могућност да се буде носилац права и обавеза.
ФИЗИЧКО ЛИЦЕ је сваки човек.
Основна обележја физичког лица су: име, пребивалиште и држављанство.

16. Субјекти права – правна лица

ПРАВНИ СУБЈЕКТИ су носиоци права и обавеза. Бити правни субјект значи имати апстрактну
могућност да се буде носилац права и обавеза.
ПРАВНО ЛИЦЕ је огранизација или удружење физичких лица, које има својство правног субјекта.

17. Пословна способност

ПОСЛОВНА СПОСОБНОСТ
- способност да се својом изјавом воље закључују правни послови и преузимају друге правне
радње.

18. Правна способност

ПРАВНА СПОСОБНОСТ
- способност да се стичу права и обавезе

19. Појам и врсте ствари

Ствар је материјални део природе, који се налази у људској власти и на коме се може успоставити
право својине или неко друго стварно право.
Врсте:
Покретне и непокретне ствари
Потрошне и непотрошне ствари
Дељиве и недељиве ствари
Индивидуално одређене и одређене по роду
Ствари у промет и ван промета

20. Државина
Државина је фактичка власт над стварима.
Она подразумева овлашћење да се ствар држи. Она представља фактичку а не правну власт над
стварима.
Дакле, уколико вам колега позајми књигу, колега је и даље власник књиге (има право својине), али је
ви имате у државини.
21. Појам својине
Својина је најпотпунија власт над стварима и може бити ограничена само законом.

Састоји се из 3 овлашћења:

Овлашћење држања
Овлашћење коришћења
Овлашћење располагања

22. Облици својине

Устав РС гарантује три облика својине:
ПРИВАТНУ (о њој смо до сада говорили)
ЈАВНУ – ДРЖАВНУ
ЗАДРУЖНУ

23. Сусвојина
Сусвојина је такав облик приватне својине где су два или више лица носиоци права својине на једној
ствари, при чему су сувласнички делови одређени.

24. Заједничка својина

Заједничка својина је облик приватне својине где право својине на једној физички неподељеној
ствари припада двома или већем броју лица (заједничари), али тако да им удели на ствари нису
унапред одређени али могу бити одређени.

25. Етажна својина

Етажна својина је облик приватне својине на реалним (физичким) деловима зградe (становима,
пословним просторима, гаражама и слично). Овај облик својине не искључује могућност да на ствари
на којој постоји етажна својина постоји и други облик приватне својине сусвојина, заједничка својина и
слично.

26. Државна, друштвена и задружна својина

За државну (јавну) својину је карактеристично да је титулар права својине држава.
Предмет државне (јавне) својине могу бити природна богатства (воде, рудно богатство), добра од
општег интереса попут шума, паркова, путева, мостова и слично.
У формалном смислу титулар је цело друштво, а пошто друштво није правна категорија, тј. није
субјект права (није ни физичко ни право лице), ова својина нема власника.
Фактички друштвена својина је увек поверена неком на коришћење – предузећу, јавној установи.
Дакле, друштвена својина је посебан облик својине, код које су својинска овлашћења на истом
предмету својине подељена између запослених у друштвеном предузећу и државе.
Задружна својина
Закон о задругама
Носилац права својине је задруга.
Задруга је правно лице које представља посебан облик организовања физичких лица која
пословањем, остварују своје економске, соицијалне, културне и друге интересе.
Задругари управљају и контролишу пословање задруге.
У пракси постоје студентске задруге, задруге пчелара и слично.

27. Стицање права својине

Право својине се стиче по самом закону, на основу правног посла и наслеђивањем.
Начини стицања:
ДЕРИВАТИВНО СТИЦАЊЕ
ОРИГИНАРНО СТИЦАЊЕ

28. Заштита приватне својине

Власник својину може штитити на два начина:
Самопомоћ (тј. сопственим радњама усмереним на отклањање повреде својине).
Подношење тужби надлежном суду.
29. Заложно право
Заложно право – залога – је стварно право на туђој ствари, на основу којег поверилац може да се
намири из заложене ствари, ако дужник у року не испуни своју обавезу.

30. Ручна залога и хипотека

Ручна залога је заложно право над покретном ствари.
Та покретна ствар је индивидуално одређена, и по правилу непотрошна.
Ручна залога настаје уговором о залози. Уговор закључују заложни поверилац (залогопримац) и
заложни дужник (залогодавац). Залогодавац се обавезује да залогопримцу преда неку покретну
ствар, како би се залогопримац, уколико залогодавац не испуни обавезу, намирио из залогодавчеве
ствари
Хипотека је заложно право на непокретним стварима која овлашћује повериоца да, уколико дужник не
исплати дуг у предвиђеном року, захтева наплату потраживања обезбеђеног хипотеком, из вредности
непокретности.

31. Појам облигационог права

Облигационо право је скуп правних норми којима се уређују односи између субјеката у правном
промету, поводом преласка ствари из имовине једног у имовину другог субјекта.

32. Извори облигација

Извори облигација (правне чињенице из којих настају облигациони односи):
1.Уговор
2.Проузроковање штете другоме
3.Једностране изјаве воље
– јавно обећање награде
- издавање хартија од вредности
4.Неосновано обогаћење
– исплата недугованог
5.Незвано вршење туђих послова
6.Закон (Законске облигације)(брак, сродство)

33. Појам уговора

Уговор је сагласна изјава воље два или више лица, којом се заснива, мења или укида одређени
правни однос.
Уговор је правни акт који је најважнији извор облигационог права.

34. Врсте уговора

ВРСТЕ УГОВОРА
Једнострано обавезујући и двострано обавезујући
Теретни и доброчини
Формални и неформални
Комутативни и алеаторни

35. Закључивање уговора

ЗАКЉУЧИВАЊЕ УГОВОРА
Пошто је уговор двострани правни посао, то је за његов настанак нужна изјава воље обе уговорне
стране. Те изјаве воље, да би произвеле уговор, морају да буду сагласне.

Уговор се сматра закљученим када уговорне стране дају сагласне изјаве воље о битним елементима
уговора (нпр. - Да ли купујете овај сок по цени од 100 динара? - Купујем.)

36. Предмет уговора

Предмет уговора – оно о чему је уговор. Предмет уговора мора бити одређен, могућ и допуштен.

37. Појам и врсте штете

38. Накнада штете
39. Имовинска и неимовинска штета
40. Обезбеђење облигација
Обезбеђење облигација
Стварна обезбеђења – стиче се неко стварно право
(добија се реално осигурање)
Ручна залога
Хипотека
Капара