to nas ne ubije, to nas ojaa

ivot nas esto doeka na no od ijih uboda vremenom poinje da krvari naa volja za borbom. ini nam se da preiveti neemo ili da emo se pretvoriti u kukavice koje zaziru i od staze posute najlepim ruama. U zabludi smo kada pomislimo da nismo dovoljno jaki. Prava istina je da smo jai nego to moemo i da zamislimo. Napravljeni smo od meavine strahova i inata, pomeanih sa ponosom i eljom za pobedom. Od istog materijala smo satkani i kad se previjamo od udaraca koje je ivot adresirao na nae ime. Bol nas ne moe ubiti, jer je ona samo nalije sree, tamna strana novia koja zaklanja maginu svetlost ivota. Ma koliko otri bili, noevi sudbine nisu u stanju da nas ubiju. Oni nam samo ostavljaju oiljke i rane koje postaju suveniri nae istrajnosti Iz svake borbe mi izlazimo kao pobednici, ak i onda kada ne deluje tako. Pobednici smo i kada dostojanstveno doekamo poraz i nauimo sve lekcije koje iz njega proizilaze. ovek je uitelj i ak u ivotnoj koli koja traje onoliko koliko i sam njegov put. ovek je hrabar ak i onda kada misli da se boji, jer na nogama doekuje sve ivotne oluje. Neke uspevaju da ga obore na kolena, ali nakon njih on je ponovo spreman da ustane i krene u susret vetrovima neizvesnosti. Oluje nakon kojih ustajemo ine nas otpornijim na nevreme i na bol koju nam ivot, poput peska, ponekad saspe u lice. Od takvih udaraca mi ne umiremo, ve oivljavamo zajedno sa naom hrabrou i inatom. Svaki novi udarac je samo cena koju plaa nemerljiva hrabrost koja die sklupana u nama. Svaki pad je samo priprema za novi let koji e nam otkriti neke nove poglede na svet i ivot. Staza kojom koraamo je svedok nae snage to nas ne ubije, to nas ojaa. Ovo je jedan od najvanijih nepisanih zakona ivota, ije nam prepreke ponekad deluju nepremostive, a udarci neizbeni i neizleivi. Ali, lek postoji i njega proizvodi naa spremnost da zavijemo rane, te da krenemo dalje, mudriji i snaniji. Ta naa spremnost da koraamo u susret dobrim i loim vetrovima ivota, ini nas herojima koji ne posustaju u veitoj borbi za miran san ili bolje sutra. Hrabri smo i kada plaemo, jer se ne bojimo da pustimo suzu. Hrabri smo i kada se sklanjamo u stranu, jer se ne bojimo vremena koje nas pretie. Hrabri smo i kada padamo, jer se ne bojimo da nikada vie neemo uspeti ustati. Hrabri smo sve dok diemo, jer se ne bojimo iveti