Висока eкономска школа струковних студија

Пећ у Лепосавићу

ИСТРАЖИВАЧКИ РАД
Тема: Организација финансијске функције у Општини
Приштина

Ментор: Студент:
Проф. др Виолета Михајловић Бранислав Мирић
Бр.индекса С 27/19

Лепосавић, 2020.
 САДРЖАЈ

УВОД 2

1. Врсте и извори јавних прихода Општине Приштина 3

2.ОРГАНИЗАЦИЈА ФИНАНСИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ ПРЕДУЗЕЋА 6

2.1. Начела организације финансијске функције предузећа 8
2.2. Буџетски календар Општине Грачаница 11
2.3. Општи модел организације финансијске функције предузећа 13
ЗАКЉУЧАК 15
ЛИТЕРАТУРА 17

1
 УВОД

Управљање новчаним ресурсима и дугорочним улагањем предузећа јесте срж

менаџерских финансија, односно финансијског менаџмента, које су се, најпре бавиле
проблемима оснивања нових фирми, консолидовања и спајања фирми, емитовања
вредносних папира корпорација и финансијског тржишта. Менаџерске финансије су се
затим, окренуле процесу проучавања проблема ликвидности и екстерног финансирања,
очувања здраве финансијске структуре, cash flowa и буџетирања капитала.

Посебан развој ова научна област доживљава почетком двадесетих година прошлог
века, наглим развојем акционарског власништва (ационарског друштва), јер су за успех
предузећа заинтересовани како акционари, који очекују принос у облику дивиденде, тако
и финансијске институције које га снабдевају капиталом или посредују у томе.

Почетак развоја финансијског менаџмента карактерише традиционалан приступ

финансијама предузећа. Наиме, управљање финансијама предузећа бави се само
проблемима финансирања, односно прибављања капитала предузећа из различитих
извора, а у складу са тим, и успостављању правних и финансијских односа предузећа и
финансијских институција које га снабдевају капиталом, као и инструментима путем којих
се та средства прибављају.

Данас је веома присутно мишљење да су мала и средња предузећа основни и

најзначајнији фактор решавања бројних проблема у обезбеђивању успешности
привређивања и динамизирању укупног привредног развоја. Просечно образован и
информисан грађанин може стећи утисак да укупан економски развој друштва зависи
само од развоја сектора малих и средњих предузећа у приватном сектору. Мала и средња
предузећа неоспорно имају велики значај за решавање проблема незапослености,
успешности пословања и привредни развој друштва, али нису једини нити најзначајнији
фактор за решавање ових проблема. Све ово упућује на потребу објективизирања кључних
фактора и субјеката развоја наше економије и објективизирања места малих и средњих
предузећа у развоју националне економије.

2
 1. Врсте и извори јавних прихода Општине Приштина

Према важећем закону о финансирању локалне самоуправе, основни извори

прихода локалних буџета су тзв. изворни приходи и новчана средства пренета са виших
нивоа власти. Пренета средства се деле на уступљене приходе и трансфере (наменске и
ненаменске). Поред прихода, локални буџети се пуне и из тзв. “примања” која обухватају
приливе по основу задуживања и приливе по основу продаје финансијске и нефинансијске
имовине локалних самоуправа. Изворни приходи су таксе, порези и накнаде чију основицу
утврђују општине и градови при чему државна власт законом може ограничити висину
пореске стопе. Општина Приштина има следеће приходе:
1. Порез на имовину (осим пореза на пренос апсолутних права и пореза на наслеђе и
поклон);
2. Таксе (административне, комуналне);
3. Накнаде за коришћење и уређење грађевинског земљишта, и за заштиту и
унапређивање животне средине;
4. Приходи од закупа непокретности, продаје покретних ствари и делатности
локалних самоуправа;
5. Камата;
6. Самодопринос;
7. Донације и други.

Уступљени приходи су порези и накнаде чије основице и стопе утврђује

републичка власт, а сам приход се дели између државе и локалне самоуправе. Ови
приходи могу бити:
1. Приходи од уступљених пореза (порез на доходак грађана, порез на наслеђе и
поклон и порез на пренос апсолутних права);
2. Приходи од уступљених накнада (накнада за загађивање животне средине, накнаде
за коришћење добара од јавног интереса, накнаде за коришћење природних добара
итд);
3. Најзначајнији уступљени приход локалних самоуправа је порез на зараде који се
плаћа према месту пребивалишта запосленог.

Са нивоа републике градовима и општинама припадају трансфери из буџета

републике који се деле на:
1. Ненаменске трансфере који се утврђују на годишњем нивоу на основу оствареног
бруто-домаћег производа земље и расподељују се на основу законских
критеријума;
3
 2. Наменске трансфере који се користе само за финансирање унапред одређених
функција и издатака.
Ненаменски трансфери се деле на:
● Опште трансфере;
● Трансфере за уједначавање;
● Компензационе трансфере;
● Трансфере солидарности.

Право на опште трансфере имају све локалне самоуправе. Трансфери за

уједначавање првенствено служе за изједначавање финансијских положаја локалних
самоуправа према критеријуму висине уступљених прихода. Компензациони трансфери
су уведени са циљем надокнаде насталих губитака локалним самоуправама у случају
промене пореских прописа на републичком нивоу. Трансфери солидарности се
расподељују свим локалним самоуправама на основу степена њихове развијености.

2. ОРГАНИЗАЦИЈА ФИНАНСИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ ПРЕДУЗЕЋА

Адекватна организација финансијске функције предузећа представља веома

значајну компоненту управљања финансијама, с обзиром на то да омогућава директно
спровођење финансијског управљања у предузећу. Као што без добре организације
пословања нема доброг управљања пословањем, тако и без финансијске организације нема
управљања финансијама предузећа. У вези с тим, основни задатак организације
финансијске функције јесте да обезбеди што рационалније вођење финансијске политике
предузећа, ефикасно извршавање финансијских планова, вршење финансијске анализе и
контроле, као и обезбеђење потребних финансијских информација.

У складу са претходно наведеним, поставља се питање: Какав треба да буде модел

организације финансијске функције предузећа? У вези с тим, треба имати у виду
чињеницу да избор модела организације финансијске функције углавном зависи од
величине и сложености предузећа. Такође, величина предузећа је по правилу у директној
сразмери са обимом задатака финансијске функције. Међутим, остављајући овде по

4
страни утицај различитих и многобројних фактора, ипак се може рећи да организација
финансијске функције предоминантно зависи од:1

• врсте послова;

• обима и учесталости послова у предузећу.

Ова два чиниоца најчешће опредељују начин организованости финансијске

функције.

Имајући у виду први наведени чинилац тј. врсте послова, организација финансијске
функције треба да се пројектује полазећи од обима, структуре и сложености послова који
постоје у овом делу радног процеса. У вези с тим, најцелисходније решење јесте да се
послови финансијске функције сврстају у основна три сегмента:2

• обезбеђивање финансијских средстава;

• алокација финансијских средстава;

• послови које треба обавити за успешно обезбеђивање и алокацију и финансијских

средстава.

Прва група послова, најчешће обухвата обезбеђивање финансијских извора као што
су: кредитни послови и послови финансијских аранжмана. Друга група послова, углавном
обухвата послове платног промета преко жиро-рачуна, ликвидирање финансијске
документације, благајничке послове и послове везане за дужничкоповерилачке односе.
Трећа група послова, садржи послове из домена финансијског планирања, финансијске
анализе, финансијске контроле и финансијских информација.

Имајући у виду други наведени чинилац тј. обим и учесталост послова, треба рећи
да разврставање послова са овог аспекта у многоме зависи од величине и сложености
предузећа. При томе, мања предузећа имају најмању учесталост, док средња и велика
предузећа имају већу учесталост послова. Оваква подела послова финансијске функције
сугерише и њену организацију која ће бити таква да се у групама послова где је
учесталост већа конституише и одређена организациона форма у зависности од величине
предузећа.

1 Зеремски В., Управљање финансијским системом у удруженом раду, Београд, 2002., стр.80.
2 Ристић Ж., Комазец, С., Глобални финансијски менаџмент, Економски факултет, Београд, 1998., стр. 109.

5
 Генерално посматрано, финансијска функција се организује у складу са начелима
организовања финансијске функције која могу бити:3

• централизована,

• децентрализована;

• комбинована.

Сва три начела организације финансијске функције имају своје специфичности које
им објективно пружају предности, односно стварају недостатке. Сходно томе, потребно је
у најкраћим цртама свако од наведених начела посебно појаснити. У вези с тим, следе
даља излагања.

2.1. Начела организације финансијске функције предузећа

У оквиру претходних излагања већ смо поменули да се финансијска функција у
предузећу организује у складу са основним начелима организовања финансијске
функције. У том смислу, постоје три основна начела организације финансијске функције
предузећа, а то су:4

• Начело централизације;

• Начело децентрализације;

• Начело комбиноване организације.

Начело централизације – захтева да се сви примарни и секундарни задаци

финансијске функције обављају централизовано, што значи да их врши само једна
финансијска служба, по правилу, за једног или за више привредних субјеката.
Централизована организација финансијске функције предузећа има својих предности у

3 Зеремски В., Управљање финансијским системом у удруженом раду, Београд, 2002., стр.81.
4 Зеремски В., Управљање финансијским системом у удруженом раду, Београд, 2002., стр.81.

6
односу на децентрализовану организацију финансијске функције. Те предности огледају
се у следећем:5

• финансијска функција представља јединствену организациону целину што

омогућава јединствен наступ према финансијским партнерима као што су банке и
сви остали привредни и непривредни субјекти;

• брже и ефикасније се извршавају поједини крупнији финансијски задаци који се

односе на прибављање и улагање новчаних средстава;

• постиже се боља концентрација и искоришћеност финансијских кадрова, простора

и опреме, а омогућава се и рационалније коришћење савремених информационих
технолгија;

• омогућава се постизање вишег степена поделе рада и специјализације унутар

финансијске службе;

• остварује се бољи преглед извршавања задатака финансијске функције и увид у

стање и кретање новчаних средстава;

• присутна је могућност смањења администрације појефтињења организације

извршавања задатака финансијске функције;

• омогућава се боља сарадња са другим пословним функцијама предузећа

(управљачком и пословодном функцијом).

Начело децентрализације – захтева да се сви примарни и секундарни задаци

финансијске функције обављају у више децентрализованих финансијских служби за
једног или за више привредних субјеката. Децентрализована организација финансијске
функције предузећа има одређене предности у односу на централизовану организацију
финансијске функције. Те предности огледају се у следећем:6

• децентрализацијом финансијске функције расподељује се терет извршавања

задатака финансијске функције на већи број организационих јединица које могу
ефикасније да решавају задатке на лицу места, а што је знатно сложеније и теже у
једном удаљенијем центру;

5 Вуњак Н., Финансијски менаџмент, Београд, 1995., стр. 149.

6 Ристић Ж., Комазец, С., Глобални финансијски менаџмент, Економски факултет, Београд, 1998., стр. 109.

7
 • децентрализована финансијска функција мултиплицира и стимулише финансијску
иницијативу, као и способност и смисао за одговорност;

• децентрализована финансијска функција поседује предности које произлазе из

извршавања задатака на лицу места тј. одмах;

• децентрализовани модел организације финансијске функције упрошћава и убрзава

извршавање појединих задатака финансијске функције;

• децентрализована финансијска функција предузећа омогућава стварање способних

и независних финансијских менаџера, и сл.

Међутим, у складу са наведеним, треба имати у виду да предности

децентрализованог облика организације финансијске функције истовремено чине и
недостатке централизованог облика организације. Важи и обрнуто: Предности
централизованог облика организације представљају истовремено недостатке
децентрализованог облика организације финансијске функције предузећа.

У вези с тим, треба рећи да децентрализација финансијске функције има две

основне слабости које се огледају у следећем: прво, присуство нереалне конкуренције
између извршилаца финансијских задатака, и друго, стварају се сувишни трошкови због
потребе за већим бројем запослених, као и већим потребама за техничком опремом.

Начело комбиноване организације – захтева да се један део задатака финансијске

функције извршава централизовано, а да се остали део задатака финансијске функције
извршава децентрализовано. Дакле, комбиновани начин организовања финансијске
функције у ствари представља спој централизованог и децентрализованог начина
организовања, а зависи од постојећих конкретних привредних околности. Овај
комбиновани облик организације финансијске функције највише је присутан код
сложених предузећа и холдинг организација.7

Аналогно наведеном, централизовано се извршавају задаци и послови који су од

заједничког интереса за све или већину привредних субјеката (на пример, послови
прибављања средстава, девизни послови и сл). Остали део задатака и послова финансијске

7 Вуњак Н., Финансијски менаџмент, Београд, 1995., стр. 148.

8
функције извршавају се децентрализовано у оквиру финансијске службе сваког
привредног субјекта засебно. Овај облик организације финансијске функције у датим
условима несумњиво омогућава да се искористе предности и избегну недостаци
централизованог и децентрализованог облика организације. При томе, овде је веома
важно питање како постићи оптимални однос између степена централизације и степена
децентрализације финансијске функције. У вези с тим, треба нагласити чињеницу да без
обзира на којем се начелу темељила организација финансијске функције предузећа, важи
правило да се управљачкој функцији мора обезбедити несметано управљање и
располагање финансијским средствима датог привредног субјекта.

2.2. Буџетски календар Општине Грачаница

Поступак припреме и доношења буџета Општине Грачаница извршава се према буџетском

календару и то:

1. 01. август - локални орган управе надлежан за финансије доставља упутство за

припрему нацрта буџета локалне самоуправе;

2. 01. септембар - директни корисници средстава буџета локалне самоуправе

достављају предлог финансијског плана локалном органу управе надлежном за финансије
за буџетску и наредне две фискалне године, који садржи извештај о учинку програма за
првих шест месеци текуће године;

3. 15. октобар - локални орган управе надлежан за финансије доставља нацрт одлуке о
буџету надлежном извршном органу локалне самоуправе;

4. 01. новембар - надлежни извршни орган локалне самоуправе доставља предлог

одлуке о буџету скупштини локалне самоуправе;

5. 20. децембар - скупштина локалне самоуправе доноси одлуку о буџету локалне

власти.

6. 25. децембар - локални орган управе надлежан за финансије доставља министру

одлуку о буџету локалне самоуправе.

9
Министарство доставља локалној власти упутство за изаду одлуке о буџету локалне
власти. То упуство мора садржати:

1. основне економске претпоставке и смернице за припрему одлуке о буџету локалне

самоуправе;

2. методологију израде одлуке о буџету локалне самоуправе;

3. методологију израде предлога финансијског плана корисника средстава буџета

локалне самоуправе;

4. услове за укључивање капиталних пројеката у буџет локалне самоуправе.

Уколико одлука о буџету буде супротна смерницама из упутства, министар може

привремено обуставити пренос трансферних средстава из републичког буџета док се
одлука о буџету не усклади са упутством.

10
 2.3. Општи модел организације финансијске функције предузећа
Финансијској функцији се данас даје све већи значај и улога, не само са аспекта
њене основне садржине, већ и структуре њених целокупних послова у функцији
предузећа. У вези с тим, очигледно је да се сложено финансијско пословање у савременим
условима не може ни замислити без комплексног вођења финансијске функције предузећа
и њеног основног носиоца – самосталне финансијске службе. С друге стране, чињеница је
да су послови финансијске функције, ма колико били обимни и многобројни, у приличној
мери хомогени. Такође је чињеница да је однос између финансијске функције и осталих
пословних функција у већини њених послова прецизно разграничен. Из ове две чињенице
произлази висок степен јединства послова финансијске функције, као и могућност њеног
јасног разграничења од осталих функција. Управо на овим чињеницама заснива се
изградња организационе структуре финансијске функције, која је без обзира на врсту
делатности предузећа у великој мери углавном устаљена.8

О организационом облику финансијске функције, односно о тзв. ‘’финансијској

организацији’’, релативно доста се полемисало у стручној литератури. При томе,
изношена су веома различита мишљења, да би све до данас овај проблем ипак остао
недовољно дефи нисан ипрецизно одређен. Аналогно томе, може се рећи да је добар сваки
онај облик организације финансијске функције који омогућава ефикасно управљање
финансијама у предузећу и тиме доприноси рационалном управљању укупног пословног
система. Другим речима, треба установити такав облик организације финансијске
функције, који ће обезбедити ефикасно управљање свим процесима и активностима
финансијске функције предузећа.

Финансијски послови и задаци углавном се обављају у оквиру организационог

облика финансијске службе-финансијског сектора. У оквиру ове организационе целине
обавља се неколико група финансијских послова. Прва група послова финансијске
функције обухвата обезбеђивање финансијских средстава. Овде најчешће спадају послови
у вези са изворима финансирања као што су сопствени извори средстава и финансијски
аранжмани у вези са разним кредитима. Друга група послова финансијске функције
обухвата алокацију средстава која се углавном врши преко платног промета. Овде спадају

8 Ристић Ж., Комазец, С., Глобални финансијски менаџмент, Економски факултет, Београд, 1998., стр. 112.

11
финансијске трансакције преко жиро и других рачуна предузећа, исплате и уплате преко
благајне, пословање с хартијама од вредности, ликвидатура финансијске документације и
евиденција дужничко-поверилачких односа. Трећа група послова финансијске функције
обухвата финансијско планирање, финансијску анализу, финансијску контролу и
финансијско извештавање. Ова група послова се најчешће организује у зависности од
обима послова.

У оквиру претходних тачака излагања овог рада, већ је речено, да основне

финансијске процесе који чине садржај финансијске функције чини следеће:9

• утврђивање потреба за финансијским средствима;

• прибављање финансијских средстава;

• коришћење финансијских средстава;

• праћење, усмеравање и контрола кретања финансијских средстава.

9 Авлијаш Р., Предузетништво и менаџмент у малим и средњим, предузећима, Универзитет Сингидунум,

Београд, 2008., стр. 105.

12
 ЗАКЉУЧАК

Главни циљ буџетских структура једне локалне самоуправе је контрола државних

расхода. За разлику од прихода, односно од убирања пореза, за чије институционалне и
оперативне инструменте постоје још и многе друге процедуре и механизми (закони,
подзакони, акти, итд), за политику и трошење средстава, односно за контролу расхода,
постоји исклучиво и само једна институција – буџет. Јавности треба пружити све
информације о прошлим, текућим и планираним фискалним активностима државе и јавно
– правних тела. Економски индикатори и кључни параметри на којима се заснивају
буџетске претпоставке, и ефикасни стандарди буџетског планирања, треба да су
транспарентно дати и познати.

У основи, по својим битним садржајима и стуктурним елементима, буџет

локалне самоуправе представља кичму једне општине. Његов значај, као и његова
финансијска функција, непосредно произилазе из квалитативне пројекције планирања у
јавном сектору. Значај буџета увек потенцира међузависност буџета и економских
политика, односно изгледа за развој националне привреде у целини. И даље, целином
својих садржаја, буџет провоцира и питања из домена развоја демократских, политичких и
управних структура. Без обзира што буџет као институција користи и методе
процењивања, главне буџетске технике су, пре свега методе правог планирања и
предвиђања државне активности, те употребе средстава на остваривању општих циљева
које је, на економској, социјалној и политичкој равни, утврдило представничко тело.

13
 ЛИТЕРАТУРА

Авлијаш Р., Предузетништво, Универзитет Сингидунум, Београд, 2010.

Авлијаш Р., Предузетништво и менаџмент у малим и средњим, предузећима,

Универзитет Сингидунум, Београд, 2008.

Вуњак Н., Финансијски менаџмент, Београд, 1995.

Зеремски В., Управљање финансијским системом у удруженом раду, Београд,

2002.

Иваниш М., Нешић С., Пословне финансије, Универзитет Сингидунум, Београд,

2011.

Ристић Ж., Комазец, С., Глобални финансијски менаџмент, Економски факултет,

Београд, 1998.

[8] Родић Ј. И Марковић И., Пословне финансије, Београд, 1982.

14
15