Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu

Seminarski rad

Tema:
Havarije nafte
Primer: Exxon Valdez

Profesor: Dejan Filipović Student: Nevena Đurić 17/08

Asistent: Danijela Obradović Dijana Đurić 12/08

Beograd, 2010.
 Sadržaj:

1. Uvod..................................................................................3
2. Nafta i životna sredina.......................................................4
2.1. Poreklo nafte..................................................................4
2.2. Sastav i fizičko-hemijska svojstva nafte............................5
2.3. Rezerve nafte na svetu.....................................................5
2.4. Zagađivanje životne sredine ( vodnih resursa ) naftom....6
2.5. Načini sprečavanja akcidenata.......................................8
2.6. Metode čišćenja..............................................................8
3. Rute pomorskog prevoza i najznačajniji akcidenti............9
4. Akcident Ekson Valdez ( Exxon Valdez), Aljaska..........11
4.1. Ekološke posledice........................................................12
4.2. Ekonomske posledice po lokalnu zajednicu...................14
4.3. Mere za ublažavanje štetnih posledica..........................14
4.4. Čišćenje nakon izlivanja nafte.......................................15
5. Zaključak..........................................................................15
6. Literatura..........................................................................16

2
 1. Uvod

Razvoj ljudske civilizacije kroz istoriju uticao je na sve veće remećenje prirodne ravnoteže i na
pojavu različitih vrsta zagađenja. Ne bi smeli zaboraviti da smo mi kao ljudi dužni da se
prilagodimo prirodi u onoj meri u kojoj se ona već prilagodila nama. Narušavanjem higijene
okoline, ispuštanjem toksičnih materija u zemljište, vodu i vazduh, narušavamo sopstveno
zdravlje. Kontrola i uklanjanje zagađenja, međutim, nisu smatrani neophodnim sve do pred kraj
XIX veka. Kontrola je u početku bila usmerena na tradicionalne, tačkaste izvore zagađenja, poput
industrijskih dimnjaka i industrijskih i komunalnih otpadnih voda. Danas smo na pragu mnogih
projekata koji se tiću zaštite životne sredine, i koji su usmereni ka traganju za najefikasnijom i
najisplativijom metodom, u zavisnosti da li ona obuhvata sam proces proizvodnje ili se
primenjuje kao tehnika za sanaciju nastalog zagađenja.
Nafta je jedan od najvećih izvora energije današnjice, bez koje je teško zamisliti funkcionisanje
savremenog društva. Upotreba nafte, kao energenta dovela je do intenzivnog privrednog razvoja u
celom svetu. Velika potreba za ovim izvorom energije dovela je do postepenog iscrpljivanja
prirodnih rezervi nafte. Ipak, čovečanstvo će biti svedok posledica promene nafte vekovima
nakon prestanka njene primene. Do zagađivanja životne sredine i narušavanja prirodne ravnoteže
može doći kao rezultat akcidentnih situacija prilikom vađenja, transporta, obrade i primene nafte.
Većina komponenata nafte je toksična za čoveka i živi svet uopšte, obzirom da se lako uključuju u
lanac ishrane. Ova činjenica povećala je interes naučnika za ispitivanje distribucije, sudbine i
ponašanja nafte i njenih derivata u životnoj sredini. Procenjeno je da oko 5 miliona tona sirove
nafte i njenih derivata dospe u životnu sredinu svake godine kao rezultat antropogenih aktivnosti,
od kojih 2,3 miliona tona dospeva u mora i okeane ( Hinchee i Kittie, 1995). Primeri akcidentnih
izlivanja nafte i derivata u životnu sredinu su brojni i svi oni su izazvali ekstenzivne promene
vode, vazduha i zemljišta, a takođe su doveli i do promena i izumiranja nekih biljnih i životinjskih
populacija. Izlivanje nafte i njenih derivata u životnu sredinu prouzrokuje dugotrajno oštećenje
vodenog ekosistema, zemljišnog ekosistema, ljudskog zdravlja i prirodnih izvora. Karakterizacija
prolivene nafte i njenih derivata veoma je važna, u cilju predviđanja ponašanja nafte i njenih
dugoročnih efekata na životnu sredinu, kao i u cilju odabira odgovarajuće metode čišćenja.

3
 2. Nafta i životna sredina

Nafta je jedan od najznačajnijih energetskih izvora. U odnosu na čvrsta goriva, hidro i nuklearnu
energiju, nafta i prirodni energetski gas su za energetske namene u svetskoj potrošnji zastupljeni
sa 60%, i to dve trećine nafta i jedna trećina prirodni gas. Osim toga, nafta i gas su i osnovne
polazne sirovine za hemijsku industriju. Na bazi nafte i gasa razvila se sredinom XX veka
petrohemijska industrija, koja obuhvata proizvodnju mnogih hemijskih proizvoda. Istraživanja i
eksploatacija nalazišta nafte započeti su u drugoj polovini XIX veka, a brži razvoj usledio je u
XX veku. Nagli porast poptrošnje nafte je u tesnoj vezi sa razvojem automobilskog, a zatim i
avionskog saobraćaja. Zahvaljujući manjim troškovima proizvodnje i transporta, nafta je u
mnogim područjima primene potisnula do tada dominantnu sirovinu - ugalj. Veoma mala cena u
prošlosti uticala je na masovno i često neracionalno korišćenje nafte. Nova nalazišta nafte ne
pronalaze se onim tempom kojim to svetske potrebe za energijom zahtevaju. Zbog toga je cena
nafte na svetskom tržištu ušestostručena u razdoblju od 2000. godine do danas. Pretpostavlja se
da će u bliskoj budućnosti proizvodnja nafte doći do vrhunca a do 2050. godine će biti iscrpljene
sve zalihe. Istovremeno se potražnja povećava, posebno zbog velikog privrednog rasta Kine i
Indije. Zbog toga bi vrlo brzo moglo doći do krize velikih razmera u svetskoj privredi.

2.1. Poreklo nafte

O poreklu nafte postoji više raznih teorija, koje mogu da se svrstaju u dve grupe:

• Teorija o neorganskom (abiogenom) poreklu nafte i

• Teorija o organskom (biogenom) poreklu nafte.

Pristalice abiogenog porekla smatraju da je nafta mogla postati dejstvom vode na metalne karbide
na visokoj temperaturi i pritisku u unutrašnjosti Zemlje, pri čemu su nastali oksidi i
ugljovodonici. Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona. Pod povoljnim uslovima,
koji su vladali u dalekim geološkim dobima, živele su i razmnožavale se u toplim morskim
zalivima velike količine tih organizama. Uginuvši one su se taložile na morsko dno. U sredini
siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i
drugih lako raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale su se
onda u obliku mulja. Taj osnovni materijal morao je posle, nanosom rečnog mulja, biti pokriven
zaštitnim slojem. Pod pritiskom zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se
pretvarala najpre u prabitumen, a onda u naftu.

4
Prisustvo komplikovanih visokomolekulskih spojeva (holesterola, hormona, hlorofila i dr.) koji
nisu mogli nastati jednostavnom sintezom i optička aktivnost nafte dokazuju organsko poreklo
nafte. Dok sastav slane vode, koja prati naftu, svedoči o njenom morskom poreklu. S druge strane
postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u
prilog govore nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki), nagomilavanje nafte u
velikim dubinama u mineralima kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.

2.2. Sastav i fizičko-hemijska svojstva nafte

Po svom hemijskom sastavu nafta je mešavina velikog broja različitih ugljovodonika (95-98%) i
malih količina jedinjenja sumpora (alkil-sulfidi, merkaptani, ciklični sulfidi); kiseonika
(naftenske kiseline, alifatične kiseline, fenoli i dr.); azotnih jedinjenja (supstituisani piridini,
karbozoli, indoli, piroli i amidi) i metaloorganskih jedinjenja (organska jedinjenja u čiji sastav
ulaze i metali, najčešće Fe, Cu, V i Ni) (Vitorović, 1987). U elementarnom sastavu po procentu
mase dominira ugljenik (83-87%), zatim vodonik (10-14%), kiseonik (0,1-1,5%), sumpor (0,5-
6%), azot (0,1-2%) i metali ( <1000 mg/l).

Sve nafte se mogu podeliti na:

1. Parafinske; preko 75% alkana - USA, Persijski zaliv, naša ležišta;
2. Naftenske; većinom i do 70% naftena - USA, Meksiko, Venecuela, Afrika,
Velebit, Kelebija;
3. Parafinsko–naftenske; 60-70% alkana i preko 20% naftena- kontinentalna
SAD, Persijski zaliv;
4. Parafinsko–naftenske-aromatske; Kavkaz;
5. Naftensko-aromatske; preko 35% naftena i oko 35% aromata- Kalifornija,
Teksas, Burma;
6. Asfaltne; teške nafte sa preko 60% smola i asfaltena- Trinidad;
7. Naftensko-aromatsko-asfaltne; Kalifornija,
Teksas.

2.3. Rezerve nafte na svetu

Najveće svetske rezerve nafte nalaze se ’’u rukama’’
srednje azijskih država ( 66 % ): Saudijska Arabija
(25%), Irak (11%), Iran (8%), Ujedini Arapski
Emirati (9%), Kuvajt (9%) i Libija (2%). Veći deo
rezervi je u okiru američkog kontinenta i to 6% u
Severnoj Americi i 9% u Srednjoj i Južnoj Americi,
zatim, 2% u Evropi, 4% u Pacifičkoj Aziji, 7% u
Africi i 6% u bivšem sovjetskom savezu. Sl.1. Najveće svetske rezerve nafte

5
 2.4. Загађивање животне средине ( водних ресурса) нафтом

Uvaženo je mišljenje da je proces istraživanja i proizvodnje nafte, naročito na moru, a zatim na

prekomorskom transportu nafte, u najvećoj meri odgovoran za zagađivanje mora
ugljovodonicima. Ukupna količina ugljovodonika, koja se godišnje ispusti u more i okeane,
procenjuje se na oko 3,25x106 t/god (Rasulić, 2007). Činjenica je da je ukupno učešće
proizvodnje nafte na moru u njegovom zagađivanju svega 1,54%, ali zagađivanje prouzrokovano
transportom nafte, terminalima, havarijama tankera, rafinerijama na obali i celokupni
prekomorski i vazdušni saobraćaj iznosi 54,5%, dok zagađivanje iz gradova i ostale industrije
iznosi 40% (Rasulić, 2007). Procenjeno je da oko 5 miliona tona sirove nafte i njenih derivata
dospe u životnu sredinu svake godine kao rezuultat antropogenih aktivnosti, od kojih 2,3 miliona
tona dospeva u mora i okeane (Hinchee i Kitte, 1995).
Zagađivanje naftom predstavlja i fizički i hemijski oblik zagađivanja mora i vrlo je često viđeno.
Nafta u svetsko more dospeva na tri načina:
 havarije tankera koji prevoze naftu – svetom plovi oko 300 tankera sa
kapacitetom preko 200 000 T, a postoji i nekoliko megatankera sa kapacitetom od
preko 500 000 000 T. Havarija tankera sa 10 000 T nafte dovoljna je da potpuno
uništi najproduktivnije more.
 ispiranje tankova za naftu, pogotovo ako se radi o megatankerima – tanker ne
može da plovi prazan već kada isprazni naftu tankove puni vodom radi stabilnosti
(balastna voda). Pri ponovnom prijemu nafte balastnu vodu izbacuje u more
spirajući tako i zaostalu naftu. Zbog toga je 1975-te u Londonu doneta deklaracija
po kojoj svi tankeri kapaciteta preko 70 000 T moraju da imaju posebne
rezervoare za balastnu vodu.
 havarije naftovoda kojima je more u velikoj meri ispresecano, rafinerija i
bušotina smeštenih u moru ili pored mora.
Bušotine na morskoj površini, transport nafte tankerima i podvodnim naftovodima samo su neki
od potencijalnih opasnosti za svetske okeane i mora. Oko 60% svetskog transporta nafte ide
morskim putem te zato su mora i oceani najugroženiji kada je reč o takvoj vrsti zagađenja.
Najvidljivija i najpoznatija vrsta zagađenja mora je ona uzrokovana izlivanjem nafte iz tankera ili
kao posledica nesreća na naftnim bušotinama. Učinci takvih nesreća su često katastrofalni,
višestruki i nažalost dugotrajni. U prilog tome govori i činjenica da je samo 8 grama nafte
dovoljno je da se zagadi 1 metar kubni okeana.

6
 Sl. 2. Eksploatacija nafte Sl.3. Havarija tankera

Nafta se ne može smatrati ni čisto hemijskim, ni čisto fizičkim zagađivačem. Lakša je od vode,
pa pliva po njenoj površini i rasprostire se po ogromnom prostoru. Zbog tamne boje menja
svetlosni režim u vodenim slojevima, sprečava rastvaranje kiseonika iz atmosfere i razmenu
gasova između atmosfere i hidrosfere. Naftno zagađenje ugrožava ne samo sve marinske
(juvenilni (nešto više) i adultni, biljke i životinje...) organizme već i organizme koji su vezani za
more i zavisni od njega – ptice pre svega jer jednom umrljane osuđene su na smrt zbog toga što
nafta razlaže masni sloj za perje bez koga ne mogu da lete. Naftne mrlje nošene talasima,
vetrovima i strujama dospevaju na kopno pri čemu su peščane i muljevite obale najugroženije i
na takvim obalama, zbog njihove poroznosti, prodire u supstrat i u podzemne tokove i na taj
način povlači sa sobom niz posledica.

Prirodno razlaganje nafte je teško i dugotrajno. Postoje naftne bakterije i gljivice, ukupno stotinak
vrsta koje razlažu naftu i produkte razlaganja koriste za dobijanje energije. Od gljivica to su vrste
roda Aspergilus i Penicilium; od bakterija to su Bacterium album, Pseudomonas desmoliticum.
Biotehnologija pronalaženja i konstruisanja sojeva bakterija i gljivica razlagača nafte koji će taj
proces obavljati mnogo brže nego divlji sojevi danas je jako zastupljena.

7
 2.5. Načini sprečavanja akcidenata

Dele se na preventivne i operativne aktivnosti:

• Preventivna aktivnost - Internacionalna Maritimna Organizacija donela je pravilo da svi

tankeri moraju imati duplo dno i horizontalno podeljene tankove tereta;

• Operativna aktivnost - pod ovim aktivnostima podrazumevaju se neposredni postupci

čišćenja nastalog zagađenja.

Sl.4. Preventivna aktivnost Sl.5. Operativna aktivnost

2.6. Metode čišćenja

Klasične metode čišćenja nafte uključuju ograđivanje plutajućim ogradama nakon čega se nafta
uklanja s površine vode raznim kolektorima, mrežama i sl. Ostaci se uklanjaju pomoću
apsorbirajućih sredstava kao što su biljna ili sintetička vlakna. Ta vlakna imaju sposobnost
upijanja i zadržavanja količine nafte čak 150 puta veće od njihove vlastite težine.

Pored klasičnih postoje i metode in-situ paljenja - tehnika paljenja velikih količina nafte, s
površine vode, a zavisi od mnogih faktora: potencijalne toksičnosti, udaljenosti od zagađenog
područja, rezultata oblaka dima, sastava nafte, sudbini nespaljenih ostataka. Za ovu tehniku je
potrebno da debljina izliva bude 2-3 mm zbog efekta hlađenja vetrom i vodom. Zbog dima koji se
stvara i koji se može razneti i do 80 km udaljenosti poznat je i slučaj masovne evakuacije ljudi
zbog istih razloga. Veliku opasnost predstavljaju ostaci paljenja koji truju bentoske vrste i ribe.

8
 Sl 6,7,8. Metode čišćenja

3. Rute pomorskog prevoza i poznatiji akcidenti

Tradicionalne rute pomorskog prevoza – područja veće opasnosti od zagađenja naftom sa
brodova:

 Atlantski okean – najintenzivniji tankerski promet - 38% međunarodnog transporta nafte

morem (Karipsko more - godišnje 1 milion tona)

 Indijski okean - 34% međunarodnog transporta nafte morem (Bengalski zaliv i Arapsko
more - godišnje 5 milion tona)

 Pacifik - 28%

9
 Sl. 9. Tradicionalne rute pomorskog prevoza

Primeri akcidentnih izlivanja nafte i derivata u životnu sredinu su brojni, a neki od najznačajnijih su:
brodolom tankera Torrey Canyon 1967., kada se izlilo 117 000 tona nafte u blizini Velike
Britanije i Francuske. Uz tu katastrofu poznate su i izlivanje sa tankera Amoco Cadiz 1978. kada
se izlilo 230 000 tona nafte u blizini Aljaske, zatim 1993. tanker Baraer udario je u severnu obalu
Škotske i tom prilikom se izlilo 84 000 tona nafte., 1979. u Meksičkom zalivu dogodio se
izlivanje iz naftnih platformi. Tamna mrlja bila je velika 200 km. Svi ovi akcidenti kao i mnogi
drugi izazvali su ekstenzivne promene vode, vazduha i zemljišta, uticali na ljudsku populaciju, a
takođe su doveli i do promena i izumiranja nekih biljnih i životinjskih populacija.

Izliv Mesto Godina Kolicina (t)

Zalivski rat Persijski zaliv 1991 1 500 000
Ixtoc I Meksički zaliv 1979 480 000
Atlantic Empress Trinidad i Tobago 1979 287 000
Nowruz oil field Persijski zaliv 1983 260 000
Amoco Haven Blizu Đenove 1991 144 000
Prestige Španija 2002 63 000
Exxon Valdez Aljaska 1989 37 00
Tabela 1. Najznačajniji acidenti

10
 4. Akcident Ekson Valdez ( Exxon Valdez), Aljaska

Supertanker Ekson Valdez (Exxon Valdez) je 23.

marta 1989. godine u 9 sati i 12 minuta isplovio iz
naftnog pristaništa Valdez na Aljasci i krenuo
prema Vašingtonu. Lučki pilot je sproveo brod
kroz tesnac Valdez po uobičajenoj proceduri.
Nakon toga je napustio tanker prepustivši
upravljanje kapetanu broda Džozefu Hejzelvudu
(Joseph Hazelwood). Brod je manevrisao mimo
brodske putanje da bi izbegao ledene sante.
Kapetan Hejzelvud se jedan sat pre ponoći
povukao u svoju kabinu. Svog zamenika
Gregorija Kazinsa (Gregory Cousins) je ostavio
da upravlja kormilarnicom a sposobnog
moreplovca Roberta Kejgena (Robert Kagan) za
kormilom, sa instrukcijom da vrati pravac na
ranije dogovorenu tačku. Ekson Valdez nije uspeo
da se vrati na redovnu brodsku putanju i udario je
u greben Blaj oko 4 sata 24. marta 1989. godine.
Pre ma zvaničnim izveštajima, tanker je nosio
53,1 miliona američkih galona (201×103 m3)
nafte. Iz broda se u Moreuz princa Vilijama
(Prince William Sound) izlilo 10,8 miliona galona
(40.9×103 m3 ili 9.0×106 imp gal) Prudou bej
(Prudhoe Bay) sirove nafte i ona je na kraju Sl. 10,11. Exxon Valdez
pokrila 11.000 kvadratnih milja (28.000 km2) okeanske površine. Oko pomenute cifre postoji
saglasnost Nadzornog saveta Aljaske za izliv Ekson Valdez (State of Alaska's Exxon Valdez Oil
Spill Trustee Council), Nacionalne okeanske i atmosferske uprave (National Oceanic and
Atmospheric Administration), i ekoloških organizacija kao što su Grinpis (Greenpeace) i Sijera
klub (Sierra Club).Neke organizacije, kao što su Branioci života u divljini (Defenders of
Wildlife), osporavaju zvanične procene, tvrdeći da je prijavljena znatno manja količina izliva. Na
početku trećeg dana, nakon što se plovilo nasukalo, oluja je potisla veliku količinu sirove nafte na
kamenite obale brojnih plaža u nizu ostrva Najt (Knight Island Chain). Smatra se da je to jedna
od najvećih pomorskih ekoloških katastrofa izazvanih ljudskim faktorom. Količina izlivene nafte
je daleko od vrha liste najvećih izliva nafte u svetu. Međutim, zbog izolovanosti lokacije (kojoj se
može pristupiti samo helikopterom ili brodom) preduzimanje potrebnih mera je bilo izuzetno
otežano. Sam region je bio životna sredina za losos, morsku vidru, foku i morsku pticu.

11
 Uzrok incidenta je istraživan od strane Nacionalnog odbora za bezbednost u prevozu
(National Transportation Safety Board), koji je odredio četiri sledeća faktora koji su doprineli
nasukavanju broda:
1. pomoćnik kapetana nije pravilno manevrisao brodom, što se verovatno desilo zbog umora i
preopterećenosti na poslu;
2. kapetan nije preduzeo navigacijsko izviđanje, zbog toga što je bio pod uticajem alkohola;
3. brodska kompanija Ekson (Exxon Shipping Company) nije vršila nadzor nad kapetanom i
nije obezbedila dovoljno odmornuh članova posade za Ekson Valdez;
4. obalska straža Sjedinjenih Država nije obezbedila efektivan sistem za praćenje saobraćaja
plovila. Odbor je sačinio nekoliko preporuka, kao što su promene u modelu rada posade Eksona
radi odstranjivanja uzroka nezgode.

Sl.12. Područje ugroženo naftom Sl.13. Dnevno širenje nafte

4.1. Ekološke posledice

Temeljno su izučavane kako kratkoročne tako i dugoročne posledice izliva nafte. Na hiljade
životinja je odmah uginulo. Po nekim procenama od 250.000 do 500.000 morskih ptica, najmanje
1.000 morskih vidri, oko 12 rečnih vidri, 300 foka, 250 beloglavih orlova i 22 orka kitova. Osim
toga uništeno je milijardu lososa i ogromne količine jaja haringe. Zbog temeljnog čišćenja, već
godinu dana kasnije preostalo je malo vidljivih dokaza na mestima koja posećuju ljudi. Međutim,
posledice izliva se mogu osetiti i danas. Ukupan pad u populaciji se može primetiti kod raznih
okeanskih životinja, uključujući i smanjeni rast u populaciji ružičastog lososa. Kod morskih vidri
i pataka se primećuju više stope smrtnosti u godinama koje su usledile, delom zato što su
konzumirale plen iz zagađenog tla i zbog konzumacije naftnih taloga prilikom čišćenja sopstvene
dlake. Skoro 15 godina nakon izliva, ekipa naučnika sa Univerziteta u Severnoj Karolini utvridla

12
je da efekti traju mnogo duže nego što se očekivalo. Ekipa je procenila da će nekim sredinama na
obali trebati i do 30 godina da se obnove. Ekson mobajl demantuje bilo kakvu zabrinutost o tom
pitanju, iznoseći očekivanja da preostali deo neće prouzrokovati bilo kakve dugotrajne ekološke
posledice, a na osnovu zaključaka 350 studija, ocenjenih od strane kolega iz struke. Međutim, u
studiji naučnika iz NOAA je zaključeno da zagađenje može da proizvede hroničnu izloženost
niskog nivoa, da spreči opstanak života na mestima na kojima je zagađenje veće i da smanji
karatker divljine područja.

Sl. 14,15,16,17. Ekološke posledice

13
 4.2. Ekonomske posledice po lokalnu zajednicu
Godine 1991, nakon kolapsa lokalne morske populacije (posebno školjki, haringi i foka)
indijanska grupa Čugač (Chugach) je bankrotirala. Na osnovu nekoliko istraživanja koje je
finansirala država Aljaska, izliv je imao kratkoročne i dugoročne ekonomske posledice. Tu se
ubraja gubitak rekreativnog ribolova, smanjenog turizma i procene nečega što ekonomisti
nazivaju egzestecijalnom vrednošću (existence value), što čini vrednost čistog Moreuza princa
Vilijama za javnost.

4.3. Mere za ublažavanje štetnih posledica

Prvo se čistilo rasprašivačom, površinskom i rastvarajućom mešavinom. Privatna kompanija je

24. marta 1989. primenila raspršivač iz helikoptera i kante za raspršivanje. Pošto nije bilo talasa
za mešanje raspršivača sa naftom u vodi, primena te mere je obustavljena. Izveden je i jedan
probni požar na početku izliva u reonu koji je bio izolovan, uz pomoć pregrade otporne na vatru.
Test je prošao relativno uspešno i time se količina otklonjivog taloga smanjila sa 113.400 litara
na 1.134, ali zbog nepovoljnog vremena više nije korišćen metod spaljivanja. Mašinsko čišćenje
je započeto ubrzo posle toga korišćenjem pregrade i skidača, ali skidači nisu bili na raspolaganju
tokom prva 24 časa nakon izliva i gusta nafta i morska trava su začepljivali opremu. Ekson je
mnogo kritikovan zbog spore reakcije nakon nezgode i Džon Devens (John Devens),
gadonačelnik Valdeza, je izjavio da se njegova opština osećala izneverenom zbog neadekvatnog
reagovanja kompanije na krizu. U saradnji s Obalskom stražom Sjedinjenih Država koja je
zvanično vodila operaciju, Ekson je predvodio čišćenje koje je po trošku, veličini i temeljnosti
premašilo sva ranija čišćenja izliva nafte. Preko 11.000 građana Aljaske, zajedno sa radnicima
Eksona, radilo je u čitavom regionu da bi se obnovila životna sredina.

Sl. 18,19. Obnova zagađene životne sredine

14
 4.4. Čišćenje nakon izlivanja nafte

Pošto je u Moreuzu Princa Vilijama bilo više kamenitih pećina u kojima se nataložila nafta,
doneta je odluka da se čišćenje obavi uz pomoć vrele vode pod visokim pritiskom. Međutim, tim
postupkom su istovremeno izmešteni i uklonjeni mikrobakterijski organizmi na obali, od kojih su
mnogi (npr. plankton) osnova obalnog lanca ishrane, dok drugi (npr. neke bakterije i gljive) imaju
sposobnost biodegradacije nafte. Istovremeno, naučnici su savetovali, a postojao je i pritisak
javnosti, da se očisti sve. Uprkos ekstenzivnom čišćenju, studija koja je izvedena od strane
Nacionalne okeanske i atmosferske uprave ukazala je da je od početka 2007. godine više od 26
hiljada američkih galona (22.000 imp gal/98.000 L) preostalo u peskovitom tlu zagađene obale i
da se smanjuje po stopi od manje od 4 % godišnje.
Na pokušaj uklanjanja naftne mrlje, kompanija Exxon potrošila je znatnu količinu novca, a ipak
je za život osposobljena samo osmina zagađene obale. Naftna kompanija platila 100 milijuna
dolara i uplatila još 900 milijuna dolara za čišćenje obale. Međutim, i četiri godine nakon toga
morske vidre su umirale od dugoročnih posljedica onečišćenja naftom. Pod uticajem hemijskih
supstanci mnoge su se kolonije ptica prestale razmnožavati. Nakon nesrece tanker Exxon Valdez
je osposobljen za rad i pod nazivom Exxon Mediterannean nastavio prevoziti naftu na području
Persijskoga zaliva.
Godine 1992. Ekson je objavio video snimak pod nazivom: “Naučnici i izliv nafte na
Aljasci”.Video snimak je poslat školama sa naznakom: “Video snimak za učenike”. Kritičari
tvrde da video snimak predstavlja netačno prikazivanje procesa čišćenja.

5. Zaključak

Problem zagađenja mora naftom i njenim derivatima svakim se danom sve više nameće.
Neželjeni incidenti koji nanose velike štete okolini, događaju se pri vađenju, transportu, obradi i
skladištenju nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice, potrebno je postaviti određena pravila
ponašanja za naftna poduzeća. Naime, ona su dužna imati timove naučnika, uključujući i ekologe,
koji nadziru njihov rad. Takođe, svaka zemlja koja ima veća industrijska naftna postrojenja treba
unapred pripremiti operativne planove u kojima će biti specificirani postupci odgovora na
neželjeni incident izliva. Pri tome bi trebalo voditi računa da se pri uklanjanju štete ne koriste
preparati koji bi još više doprineli uništenju okoline. U suprotnom, i dalje ćemo se susretati sa
brojnim nesrećama poput pomenutog, katastrofalnim posledicama, kako po životnu sredinu tako i
po ljudsku populaciju.

15
 6. Literatura

 Bryan N. ( 2004 ) : ’’Exxon Valdez: oil spill’’, World Almanac Library

 Essert, S. (2001): ''Onečišćenje naftom'', seminarski rad, Zagreb.
 Hinchee E.R., Kitte H.J. ( 1995 ): ’’ Applied Bioremediation of Petroleum
Hydrocarbons’’, Battle Press, Columbia
 Horvat, N. (2001): ''Nafta i naftni derivati'', seminarski rad, Zagreb.
 Komadina P. ( 1994 ): ’’Tankeri’’, Pomorski fakultet u Rijeci, Rijeka
 Milić P. ( 2009 ): ’’ Nafta i prirodni naftni gas ’’, Prometej, Beograd
 Rasulić G. ( 2007 ): ’’ Nafta i životna sredina- zaštita, zagađivanje i
remedijacija ’’, Naftna industrija Srbije, Pančevo
 www.epa.gov
 www.nothern-ecology.com

16