SADRZAJ

Kako je nastala nafta? Uvod u priu? Uzroci? Posledice? Sanacija? tete od izlivanja nafte?

ta uraditi kada se pridje mestu izlivanja? ta preuzima JP TRANSNAFTA u sluaju izlivanja? Primeri?

Deavanja u svetu u vezi izlivanja nafte?

ta je nafta i naftni derivati? Zakljuak Literatura

KAKO JE NASTALA NAFTA?

1

Nafta se jo naziva i petrolej,to nam daje i klju za objanjenje kako je nastala nafta.Re petrolej,naime znai ulje iz stena.Naunici misle dea je petrolej stvoren od biljaka i ivotinja koje su ziveli u pradavna vremena u toplim morim i na njihovim obalama.U to vreme skoro itava Zemlja bila je prekrivena morima.Uginule zivotinje i biljke su se nsgomilavale na dnu mora hiljadama i hiljadama godina.Vremenom se preko njih nataloile vie miliona tona peska i mulja.Pod pritiskom su se mulj i pesak menjali u stene.Pri tom su se ostaci biljaka i zivotinja pretvarali u tenost tamne boje koja se utiskivala u upljine stena.Kad je dolo do izdizanja nekih delova Zemljine kore,nekadanje morsko dno postalo je suva zemlja.Tom prilikom nesto od pomenute tenosti izbilo je na povrinu,pa je tako primeena od strane ljudi.

UVOD U PRIU
2

Naftna mrlja ili naftno zagadjenje je takvo zagadjenje koje je nastalo usled izlivanja nafte u more.Veliki problem predstavljaju eventualne havarije tankera tokom kojih se velike koliine nafte izlivaju u okejane.Postoji vise nacina kako moze doci do izlivanja nafte od kvara na opremi ,ratova izmedju drzava teroristikih napada, ilegalnog izlivanja nafte gde se nastoji da se utede trokovi koje uzrokuje odlaganje otpada ili prirodnih uzronika u vidu uragana koji mogu da prouzrokuju prevrtanje tankera sa naftom.Izlivanja nafte imaju strasnje efekte na itav ekosistemptice umiru ukoliko im se peraja natope naftom jer pokusavaju da se oiste od nafte i tom prilikom dolazi do trovanja i umiranja,a isto se dogadja i sa ostalim ivotinjama kad im nafta dodje u plua ili jetru. Posledice od izlivanja nafte esto su katastrofalne,viestruke i nazalost veoma dugotrajne.

UZROCI

U toku jednog meseca preko okejana se transportuje vie od stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo esto u velikim tankerima koji mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih dozivi havariju deo te nafte e se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do obale.Najee ba u 90% sluajeva ,se nafta u more izliva ba na ovaj nain.Havarije koje mogu izazvati slina zagadjenja se mogu desiti i na buionama,a poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja usled ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loe spojenih naftovoda.Ipak,opisane nesree su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja mora.

POSLEDICE

Posledice izlivanje nafte u more ,u dodiru sa vazduhom se stvara tanka skrama koja isparava.Medjutim usled talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. okoladna pena od koje umiru zivotinje u priobalnom pesku.Na povrini mora ,nafta je poput neprovidne folije koja onemoguava prodor vazduha i suneve svetlosti,to uzrokuje pomor planktona,koji su vazan deo u lancu ishrane u moru.Morske ptice stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemoguava letenje.Osim posledica po zivi svet,ova zagadjenja unitavaju i ulove riba i plaze,gde ostavljaju debeo sloj katrana.

SANACIJA

Kada se nafta izlije u more ,specijalni brodovi pokuavaju to bre da je usisaju,ali u tome uspevaju samo ako je more mirnio.Primenjuje se i spaljivanje te nafte,kao i hemijska sredstva,ali i tim nainom se zagadjuje more.Za oporavak od ovakvog zagadjenja esto je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na povrinu.

TETE OD IZLIVANJA NAFTE

tete od izlivanja nafte mogu da budu:

 ekoloke ekonomske estetske

Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.Nafta koja pluta na povrini moze svojim fizikim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer spreava fotosintezu,disanje i hranjenje.Nakon izlivanja nafte aromacki ugljovodonici uzrokuju neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama.Nakon nekoliko dana oni ispare ,a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci unitene prirodnim procesima biodegradacije pri emu uestvuju i neke bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive(candida ,cladosporium) i alge.Posledica toga je smanjenje koliine kiseonika u moru,zbog poremeaja u njegovom dotoku.Ekosistemi kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati ,a moze se desiti da se nikad neostvari.Ne postoje dve iste naftne mrlje zato to su uvek razliiti uslovi u kojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte,lokaciji ili vremenskim prilikama.Ipak uopteno postoje etiri glavne metode za ienje: 1. ostaviti naftu da se sama razlozi prirodnim putem 2. ograditi mrlju i sakupiti je sa povrine vode koristei opremu za upijanje
3.

disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje

4. ubacivanje biolokih supstanci i naftnu mrlju ubrzanja biorazgradnje

radi

Naime danas je naj korisnija metoda biorazgradnja,jer se nafta ,kao i druge prirodne materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2,voda i biomasa.Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu.Nazalost ,mnoge naftne kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(iako efikasnije od drugih metoda)Problem zagadjenja voda naftom i njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji.Nezeljeni incidenti koji koji donose ogromne stete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja ,transporta ,obrade i spremanja nafte.Kako bi se spreile nezeljene nezeljene posledice koje takva zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za naftna preduzea.Ta preduzea su duzna da obezbede timove strunjaka,ukljuujui i ekologe,koji e nadzirati njihov rad.Takodje svaka zemlja koja ima vea industriska postrojenja duna je unapred da pripremi operativne planove u koima e izneti na koji nain e postupiti u sliaju nezeljenog incidenta izlivana nafte.Pri tome se gleda da se prilikom uklanjanja tete ne koriste preparati koji bi o vie ugrozili sredinu umesto da je ouvaju(npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava).U sluaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva,zajedno sa predvidjanjem padavina.Na taj nain je mogue na vreme preuzeti odgovarajue mere ublazavanja u ugroenim oblastima.

TA URADITI KADA SE PRIDJE MESTU IZLIVANJA?

Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta: ugasiti cigaretu,

izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,

izbegavati kontakt sa iscurelom tenosti,

ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smera duvanja vetra, odnosno uz vetar),

pozvati JP TRANSNAFTA na br. 011/2459-191 i miliciju (92)

TA PREDUZIMA JP TRANSNAFTA U SLUAJU IZLIVANJA?

Po prijemu obavetenja o havariji, prestaje se sa pumpanjem (ako je u toku), zatvaraju se sekcijski blok ventili u cilju izolovanja oteenog dela naftovoda. Interventna ekipa izlazi na lokalitet havarije, obezbeuje ga, identifikuje mesto i prirodu havarije, kao i neposrednu opasnost od poara i eksplozije. Poziva miliciju (ako to ve nije uinjeno od strane lica koje je prvo primetilo izlivanje), i ako smatra neophodnim, vatrogasce. Shodno vrsti i obimu oteenja, pristupa se njegovom saniranju.

PRIMERI

Naftni tanker Presti je potonuo 19. novembra 2002. i tom prilikom je u more dospela polovina ukupnog tovara koji je
8

iznosio oko 77.000 tona sirove nafte. Zagaenje je pogodilo oko 2.900 kilometara panske obale.Slini primeri su se desili 1978. kada je tanker Amoko Kadiz uz obale Bretanje ispustio oko 230.000 tona nafte i 1989. kada je Eskon Valdez izlio oko 40.000 tona izazvavi uginue na hiljade morskih ivotinja, posebno sisara.

DEAVANJA U SVETU U VEZI IZLIVANJA NAFTE

Najvee dosad zabeleeno izlijevanje nafte u okeane desilo se 1989. a vezano je uz tanker Exxon Valdez i njegovo isputanje u more oko 42 miliona litara sirove nafte. Ova ekoloka katastrofa ostavila je veliki trag usprkos injenici da je samo kompanija Exxon potroila vie od 2 milijarde dolara kako bi oistila more i obalu od zagaenja.Kao rezultat ove ekoloke katastrofe velik broj biljnih i ivotinjskih vrsta nepovratno je nestao iz pogoenog zaliva Cook i morskog prolaza Princ William gde se dogodila nesrea.Pokuaji ienja takoe su bili loi po procenama nekih strunjaka, jer su deterdenti i razne hemikalije dodatno zagadili more. Da bi se to vie smanjio negativan uinak ekolokih katastrofa nastalih izlivanjem ulja Ameriki Kongres je 1990. doneo takozvani Ocean Pollution Act (OPA) u kojem je izmeu ostalog naglasak na sledeim stavkama: svaki vlasnik tankera mora imati plan u sluaju eventualne katastrofe, a taj plan mora biti u
9

pisanom obliku, tankeri moraju imati trup sa dvostrukom oplatom, svaki vlasnik odgovara iznosom od 1200 dolara za svaku tonu nafte koja se izlije, te da obalna straa uviek mora znati i davati instrukcije tankeru kuda sme da plovi kako bi se spreilo izlivanje.Dokle god se insistira na nafti kao primarnom energentu dogaae se i havarije i zagaenja okeana sa tekim posledicama, iako spomenute mjere iz OPA programa predstavljaju pozitivne pomake u spreavanju nastanka havarija tankera i ublaavanju ve nastalih havarija.

Sredinom jula, zbog izraelskih vazdunih napada na elektranu juno od Bejruta, u Sredozemno more izlilo se izmedju 10 i 15.000 tona sirove nafte. Libanski zvaninici i medjunarodni eksperti procenjuju da je time oteeno 150 kilometara ibanske obale. Naftna mrlja plovi ka severu, a prema nekim izvetajima ugroena je obala Sirije. Medjutim, portparol libanskog ministarstva za zatitu ivotne sredine, Gada Mitri, kae da jo nije mogue u potpunosti proceniti tetu. Izrael nam nije vratio kontrolu nad naim teritorijalnim vodama, tako da ne moemo da odemo na lice mesta i procenimo situaciju. Umesto toga primorani smo da koristimo satelitske snimke kae Mitri.Pre sukoba, libanske plae bile su velika turistika atrakcija. No, zvaninici brinu da e dugoroni efekti naftne mrlje zadati novi udarac libanskom turizmu, koji zemlji donosi oko 2 milijarde dolara prihoda godinje. Industrija ribolova takodje je ozbiljno ugroena jer je nafta otrovala ribe i druge morske ivotinje. Ekolozi brinu i zbog posledica izlivanja nafte na ugroenu vrstu morskih kornjaa, jer se nesrea dogodila za vreme njihove sezone parenja. Gada Mitri iz ministarstva za zatitu ivotne sredine kae da e ienje obale verovatno kotati vie od 64 miliona dolara, i trajati najmanje godinu dana. To ne znai da e za godinu dana libanska obala biti isto to je
10

bila ranije, napominje Mitri. Ona dodaje da su neke vlade i medjunarodne organizacije obeale sredstva, opremu i strunu pomo, ali se nastavljaju napori da se obezbede milioni dolara potrebni da bi se spasila libanska obala. Obino, u roku od 72 sata od izlivanja, strunjaci ve okrue mrlju i prate razvoj situacije. To nije bio sluaj u Libanu, zato to niko nije mogao da brzo reaguje pod vatrom...

Ekoloka organizacija Grinpis nedavno je poslala jednog od svojih ronilaca u more blizu elektrane Dijeh iz koje se izlila nafta. Grinpis je dokumentovao da je velika koliina nafte potonula na dno mora, prekrivi povrinu od oko stotinu metara duine i vie desetina metara irine. Basma Badran, portparol Grinpisa, kae da se kod izlivanja nafte retko deava da mrlja potone, i dodaje da je u ovom sluaju do toga dolo zato to su strunjaci morali da saekaju prestanak neprijateljstava kako bi zapoelo ienje i spreavanje daljeg irenja naftne mrlje.

NOVI SAD-EKOLOKA CRNA TAKA

Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje moe da doprines ,i koliko moe da narusi jedan eko sistem.Iako se ovo desilo pre 11 godina posledice jo postoje i svako od nas je svedok tome,jer smo to osetili na sopstvenom terenu,kozi.... Bombardovanje i ruenje Rafinerije Novi Sad predstavlja najvei ekoloki problem za celo gradsko podruje Novog Sada i ire.Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
11

izlivanje nafte i njenih derivata na zemljite u Rafineriji,kao i oticanje dela nafte i derivata putem atmosferske ,kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom sagorevanju nafte nastali produkti su se taloili na okolno zemljite.Zbog potapanja brodova i ruenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal DunavTisa Dunav (DTD).Prema proceni strunjaka iz Rafinerije Novi Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljite 9,9%, dok je izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju nafte procenjena je emisija tetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t SO2, 150 t NOx, 18 t PAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika organskog porekla. Posle zavretka bombardovanja izvrena je identifikacija lokaliteta i povrina zemljita u krugu Rafinerije Novi Sad koji su zagaeni. Utvreno je da prostor zagaen benzinom iznosi oko 8500 m2, to je posebno opasno imajui u vidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogunost zagaenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na povrinu od oko 51000m2, ali ona sporo prodire kroz zemljite i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin, dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na povrinu 35000 m2takoe predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata brzo prodiru kroz zemljite, aposebno kroz pesak. Ispiranje nafte i derivata padavinama,takoe predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda.Na osnovu prethodno izloenog,registrovani su sledei ekoloki akcidenti: nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije Novi Sad, izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije Novi Sad, izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV izlivanje nafte i derivata u Dunav i kanal DTD, razaranje uljne kanalizacione mree Rafinerije Novi Sad, oteenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije Novi Sad i oteenje dela gradske kanalizacione mree. Sve ovo je uticalo i zagaenje Dunava, budui da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ua.Naime, naftna mrlja u duini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogoenih rezervoara
12

novosadske i panevake rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava.

STA JE NAFTA I NAFTNI DERIVATI

Nafta i naftni derivati su kompleksne smee ugljovodonika razliitih molekulskih struktura i masa. Zbog toga se, za vode koje su ugroene naftnim zagaenjem pored optih moraju pratiti i specifini parametri kvaliteta vode.Opti parametri kvaliteta vode su: 1. provodljivost, 2. ukupni ugljovodonici, 3. mineralna ulja, 4. potronja KMnO4, 5. ukupni organski ugljenik (TOC total organic carbon) i 6. prisutnost tekih metala (Pb, Cd, Hg, Fe, Cu, Mn, Ni, Zn). Specifini parametri:PAH-ovi (polyaromatichydrocarbon) su poliaromatini ugljovodonici. Kod pojedinih je dokazana kancerogenost,na primer benzo(a)piren. Po pravilniku, mogunost prisustva PAH-ova se ispituje kod novih vodozahvata,ali usled bombardovanja i izlivanja nafte PAH--ovi predstavljaju oekivanu materiju i njihova prisutnost i koncentracija se mora proveravati.VOC (volatile organic compound) se javlja kod lakih frakcija nafte. To su lako
13

isparljiva organska jedinjenja.BTEH (benzen, toluen, etilbenzen, ksileni).Za bioremedijaciju zemljita zagaenog naftom koriste se mikroorganizmi koji jedu naftu, razmnoavaju se i izbacuju CO2 i H2O. Proces se odvija kod npr. benzena,tako to se on prevodi u cis-dihidrol, a ovaj opet ukatehol, nakon ega dolazi do otvaranja prstena.PCB Polihlorovani bifenili kao tehniki materijal se koristi u proizvodnji izolacionih materijala, plastinih masa, boja, lakova, maziva, itd. Pored svojih dobrih osobina poseduje izrazitu toksinost i kancerogenost. Pohemijskoj strukturi predstavlja hlorovani ciklini ugljovodonik.Razlikuju se po mestu i broju atoma Cl. Ima 209 kombinacija, a svega 50-tak se komercijalno koristi.Njegovim sagorevanjem na 500800 C u prisustvu kiseonika nastaju izuzetno toksini: dioksini i furani.Izaziva reproduktivne i gastrodigestivne probleme i oteenja koe.

ZAKLJUAK

14

Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas.Unistava se na hiljade eko sistema.Tim dovodimo u pitanje ne samo zivote biljaka i zivotinja, ve i nae sopstvene.Ljudi su postali najvei uzronici ekolokih katastrofa,ali deluje kao da oni za to i nemare ,jer nisu svesni posledica, koje se mozda u tom trenutku ne vide,a koje e hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti kasnije.U kom trenutku smo postali tako bezobzirni,i okrutni prema prirodi.Sve ese se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaa i raznog drugog smea.ume i izletita postali su nam porostori za deponije.Sve to je jako strano i tuzno,a posledice svega toga vidjamo sve ee.U kom trenutku e mo postati svesni ta radimo prirodi,okolini,sebi?Treba podsticati narod da razmilja o tome ta e biti sa naom zemljom,livadama,umama,potocima,jezerima,morima ako se ovo nae ponaanje nastavi!Sve ovo je veoma tuzno i stvarno,deava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled.Sve ovo predstavlalja veliku borbu za oivljavanje nae svesti,i sam opstanak prirode.

LITERATURA
15

 Internet Enciklopedija Ja znam ,a znaes i ti

16