UVOD Sa napredovanjem i razvitkom sveta a samim tim i nauke javila se potreba i za razvitkom geodezije i njenih oblasti.

Navigacija i praenje plovnih objekata kao jedan vid geodezije je napredovao i razvijao se godinama, tako da se ne moe zamisliti kretanje vodenim povrinama bez navoenja i praenja Navigare necesse est ili ploviti se mora, stara je latinska izreka, koja je jo i danas itekako ispravna. ovek se od davnina ravna po njoj. Krenuo je na izdubljenom deblu, pronao vesla, otkrio vetar, napravio jedra i jedrio do prvih parnjaka i motornih brodova. Jedrilo se po svim morima sveta.. Od otkria motornih pogona jedri se sve manje i manje. Iako se danas jedri iz zabave ili sporta nekad se to inilo iz potrebe. - kratak istorijat navigacije -4500 g. pre n.e javljaju se prve karte koje predstavljaju zemlju na razne naine u zavisnosti od naroda i stepana njihove civilizacije -2000 g pre n.e kinezi su koristili magnetnu iglu i materijalizovali pravac meridijana -600 g. pre n.e Tales iz Mileta je napisao i prvi udbenik iz navigacije -IV vek pre n.e zemlja se definie kao kugla. -II vek pre n.e Aleksandriski astronom Eristoten izvrio je merenje dimenzija zemlje poznatim merenjem zenitne udaljenosti Sunca. -12 vek u sredozemlju se pojavljuje prvi oblik magnetnog kompasa pod nazivom kolamita -14 vek pojavljuju se kompasi sa krunom podelom od 360 stepeni pod nazivom busola -1551 g.pojavljuje se magnetski kompas u kodanskom sistemu -1580 g. Vilije Borou odreuje vrednost varijacije -1569 g. konstruisana je navigacijska karta koju je izdao Gerhard-Merkator -1730 g. poela je da se koristi nautika milja -1750 g. konstruisan je prvi sekstant -1764 g. Don Harisson je konstruisao prvi hronometar upotrebljiv na brodu -1907 g. konstruisan je prvi ziro kompas i hidrodinamiki brzinometar -1935 g. Robert Page konstruie prvi radar -1942 g. koriste se sistemi hiperbolne navigacije "Loran" i "Consol" -1957 g. konstruisan je cezijumov atomski sat -1967 g. uvodi se u komercijalne svrhe satelitski sistem tranzit -1971 g. promovisan satelitski sistem "NAV STAR \GPS".Danas je GPS u upotrbi u svim saobraajnim granama. - cilj i podela navigacije Stariji naziv nautika koji je oznaavao nauku ili vetinu voenja broda, polako je zamenjen pojmom navigacija koji pored voenja broda pretpostavlja i vetinu voenja aviona. Cilj navigacije je reavanje dva temeljna zadatka: odreivanje poloaja i odreivanje pravca prema eljenom cilju. Razlikuje se terestika (obalna) navigacija, koja obuhvata metode voenja broda na vidiku kopna, astronomska navigacija, koja obuhvata metode voenja broda izvan vidika kopna pomou posmatranja nebeskih tela, i elektronska navigacija, koja se za odreivanje poloaja broda na puini ili uz obalu slui specijalnim elektronskim ureajima. U terestikoj navigaciji odreivanje poloaja broda vri se najee meranjem s kompasom tri istaknute take (orjentira) na obali. S meranjem se dobiju tri kompasna smera. Poto se smerovi isprave za vrednosti magnetne deklinacije i magnetne devijacije, dobiju se tri ispravljena smera Milinko Petrovi 4738

(azimuta). Izraunati se azimuti zatim ucrtaju u pomorsku kartu, a mjesto gde se seku daje poloaj broda.

Situacija u prirodi i odreivanje poloaja metodom tri toke na karti. U astronomskoj navigaciji poloaj broda odreuje se merenjem visine nebeskih tela (Sunca, Meseca, planeta ili zvezda) visinskom metodom. Princip je visinske metode da se odreuje poloaj broda u odnosu na projekciju nebeskog tela na Zemlji. Drugim reima, u knjigama koje se zovu Nautiki kalenadar, moemo saznati pod kojim se uglom u tano odreeno vreme vide odreena nebeska tela s neke take na Zemlji. Odredimo li tano ugao pod kojim se to nebesko telo vidi s broda, pomou tablica izraunaemo taan poloaj broda. Jedan od vanih preduslova je i taan sat. Elektronska navigacija zamenjuje prethodne dve u sluaju slabe vidljivosti. Najee su metode odreivanje poloaja radiogoniometrijska, hiperbolika i radarska. Sve ove tri metode koje karakteriziraju elektronsku navigaciju, a isto tako i satelitska navigacija. Pogledajmo sada nautike karte ve po izgledu i nainu na koji je odreena karta napravljena moi e rei kom delu sveta pripada. .

Dubinu emo oitati na plavom delu pomorske karte, jer ukasti predstavlja kopno. Dubine su oznaene razliitim plavim bojama, tj. to je dubina manja to je plava boja tamnija. Pored boja svako je mesto iste dubine oznaeno i razliitim linijama koje se zovu izobate. Milinko Petrovi 4738

----------------- isprekidana crta oznaava dubinu od deset metara (deset metara ili manje, nikako deset metara ili vie). - . - . - . - . - .- crta taka crta taka oznaava dubinu do pet metara i razlikuje se po tamnijoj boji od boje koja oznaava dubinu od pet do deset metara. .. .. .. .. .. .. .. .. dve take s razmakom oznaavaju dubinu do dva metra , to za nas ve predstavlja ozbiljnu opanost. Smatramo da se osnovni smisao voenja broda moe razumeti iz terestike navigacije, da je ona osnov razumevanja savremenijih metoda, ali isto tako da je u najoskudnijim uslovima, u nevoljama koje mogu nastati otkazivanjem elektronskih ureaja, ujedno i najsigurnija. Na pomorskim kartama upisano je mnotvo podataka. Moemo li neke proglasiti vanijim a na neke i zaboraviti. Moda, ali mnogo e tee biti nai kriterij po kojimemu emu nekim podacima dati prednost, a druge zanemariti. Analiza optih zakonitosti kretanja broda i ostalih uticaja koji na posredan ili neposredan nain deluju na to kretanje. Pomorska navigacija ima svoje metode, teoriju, jezik, i sredstva za prakticno reavanje mnogobrojnih zadataka. Teorija pomorske navigacije se temelji na osnovnim zakonima fizike, matematike, geodezije, astronomije, elektronike, hidrografije, elektronike i mnogih drugih naunih disciplina. Zadatak pomorske navigacije moemo definisati kao tano sigurno vremenski ogranieno voenje broda sa jedne na drugu taku na zemlji unapred izabranim, najpovoljnijim i najkraim putem. Aktivnosti koje slede iz osnovnog zadatka pomorske navigacije : -izbor putanje plovidbe -plovidba po izabranoj putanji -izmena elemenata kretanja u toku procesa plovidbe -kontrola tanosti i sigurnosti kretanja broda -analiza kretanja broda nakon izvrene plovidbe Za preduzimanje svih ovih aktivnosti potrebno je teoretsko znanje predmeta navigacije kao i posedovanje odredjenog praktinog znanja i iskustva koje se stie tokom godina plovljenja. Sem strunih osobina od navigatora se zahteva da bude psihofiziki jaka, stabilna i kompletna linost koja e moi sprovesti sve aktivnosti u toku procesa plovidbe. Pomorsku navigaciju sa obzirom na podruje plovljenja moemo podeliti na: -obalsku -okeansku -polarnu Navigator mora podjednako dobro poznavati sve discipline pomorske navigacije kako bi u odreenoj situaciji upotrebio one metode i sredstva koja pruaju najsigurnije najpovoljnije i najbre reavanje konkretnog zadatka. plovni objekti i njihova primena

Od samog pronalaska plovnih objekata pa do danas oni su imali ulogu da prevezu putnike ili robu od jednog mesta do drugog! S vremenom se teilo da to putovanje bude to krae i to bezbednije.Pa i prva plovila kao to su debla, daske, amci kasnije jedrilice bilo znali su da se orijenriu kuda treba da plove.Primera radi Vikinzi ili Normani, u istoriji poznati i kao Milinko Petrovi 4738

"ljudi sa severa", nekada su bili odlini ratnici, borci, gusari i veti moreplovci koji su u svojim osvajakim pohodima od obala Skandinavije stizali ak do Sredozemlja i severne Amerike. Tajna uspene plovidbe Vikinga bila je odlina pomorska navigacija za koju su koristili takozvani "sunani kamen" - neku vrstu sunanog kompasa. Pomou njega Vikinzi su uspeno odreivali poloaj Sunca ak i po oblanom vremenu, zahvaljujui komadu naroitog kristala kordijerita - u obliku ipke. Podignuta iznad glave, ipka kordijerita na stalku obrtala se pokazujui poloaj Sunca, na osnovu ega su se uvek mogle odrediti strane sveta sa velikom preciznou. Na bazi bogatog iskustva u korienju sunanog kamena, jedan viking po imenu Stari Odi sastavio je tablice pravaca za plovidbu. Danas se plovidbom "po sunanom kamenu" u pomorskom argonu naziva plovidba u pravcu geografskih paralela (po geografskoj irini).

Prikaz starog vikinkog broda Kako su se razvijali plovni objekti sa pronalaskom parne maine tako su se razvijali i sistemi praenja.Sa poveanjem ljudske svesti o vrednosti ivota a i materijalnih dobara dolo je do naglog razvoja i plovila a i opreme za praenje!Plovila su dostigla i vrednost od par miliona dolara. Zbog toga je naglaen interes za sigurnost ljudi i dobara pa i zatitu morske okoline, budui da su posledice poveanja broja brodova i njihovih dimenzija s jedne strane, a poveanja raznovrsnosti tereta, osobito tetnih i opasnih s druge strane, ugrozili sigurnost na moru, a ekonomske aspekte uslonili. Uvoenje novih tehnologija i suvremeni zahtevi brzog i sigurnog prevoza ljudi i tereta, nametnuli su bitno vanijim poznavanje nautike i plovne strukture , i njeno sve znaajnije uklapanje u upravljanje prometom brodova i dobara - pomorskim menadmentom i pomorskom informatikom. Progresivni razvitak svetskog prometa , a time i pomorskog prometa na prijelazu iz 20. u 21. vek, karakterizira sljedee: sve sloenija i zahtevnija tehnologija i tehnika; sve sloenije zakone poslovanja organizacijonih sastava; sve vei zahtjeve za visokom strunosti lanova posada brodova i njihovih menadera, te uvoenja novih specijaliziranih plovnih objekata; sve vei opseg i brzina pomorskog prometa; poboljanje opreme brodova, vea primena automatizacije i informatizacije, kompjutorizacija i usavravanje pogonsko-propulzijskog kompleksa; Milinko Petrovi 4738

sve vea i otrija konkurentnost na svetskom pomorskom tritu; sve izrazitiji problemi poveanja sigurnosti i zatite posade, putnika i tereta, spreavanje mogueg zagaenja morskog okolia, podizanje sigurnosti rada brodskih organizacija i informacijskih tokova; sve vea potreba za strunim i znanstvenim praenjem dinamike prometnih tokova i utvrivanje zakonitosti njihova ponaanja, te primena novih modela upravljanja i pronalaenja optimalnih scenarija budueg rasta i razvoja brodskih poduzea; usklaivanje i razvoj integralnog prometa, snanije odvajanje putnikog od teretnog prometa, modernizacija putnike flote u meunarodnom i domaem prometu, kao i ubrzano poveanje aktivnosti pomorskog turizma.

-demonstracija GPS sistemaLansiranje prvog satelita Sputnik je pokrenulo istraivanja za razvoj satelitskog navigacionog sistema. Prvi ameriki satelitski navigacioni sistem je bio SECOR (Sequential Collation of Range) - trinaest satelita je bilo lansirano od 1963. do 1969. godine, masa satelita je bila 17 do 20 kg.

Poeci savremenih navigacionih satelita pronalaze se u programima ratne mornarice SAD koji su krajem pedesetih kulminirali projektom Transit. Njegova je svrha bila da brodovima daleko od kopna u svakom trenutku omogui pronalaenje tanog poloaja. Korienje navigacionih satelita je na neki nain produetak starih tehnika plovidbe koje su poveale Stari svijet. Veti evropski pomorci koloniziraju zemaljsku kuglu tek nakon otkria kronometra. Vreme oitano s tanog sata i podatak o uglu izmeu obzorja i neke zvezde omoguuju navigatoru da odredi poloaj broda. Kako zvezde nisu uvijek vidljive, za istu se svrhu moe iskoristiti radiosignal poslat s poznatog mesta, recimo satelita. U tom e se sluaju valna duina signala Milinko Petrovi 4738

smanjivati u trenucima dok se letilica pribliava brodu, odnosno poveavati u vreme udaljavanja. Taj tzv. Dopplerov efekt slui za merenje relativne brzine satelita prema posmatrau. S obzirom da radio-talasi stiu do zemljine povrine u svim vremenskim trenucima, satelitska je navigacija potencijalno najjednostavniji i najefikasniji nain odreivanja poloaja na naem planetu. U praksi to ba nije sasvim tako jer neke nepoznanice, ili u najboljem sluaju nesigurne vrednosti, oteavaju proraune. Za izraunavanje poloaja nekog objekta najvanije je tano poznavanje putanje navigacijskog satelita. No homogenih svemirskih tela praktino da i nema, a izuzetak nije ni Zemlja. Zbog odreenih gravitacionih nepravilnosti putanje svih satelita se polako menjaju. Navigatorova sat moda nije toliko tanan koliko on misli (razlike to se mere u sekundama ve su sasvim neprihvatljive), pritisak sunevog zraenja pomerio je letilicu iz teoretskog poloaja, a i zemljina atmosfera zakrivljuje putanju radio-signala, pa prividna pozicija satelita nije jednaka stvarnoj. Sve su te tekoe ustanovljene i delomino reavane u Transit programu. Prva letilica iz te serije poletela je na Thor-Able raketi jo 1960. godine. Ve 1963. projekt se vie javno ne spominje jer se eli sakriti od znatieljnih uiju i oiju.

Tokom 1964. godine postaje operativan prvi mornariki satelitski navigacijski sistem NNSS (Navy Navigation Satellite System), a sastojao se od 5 navigacionih satelita Transit u polarnoj orbiti, koji su odreivali poloaj objekta pomou merenja doplerovog efekta i raunanjem poznatih parametara staze satelita, a tanost merenja je bila osigurana na 160 metara. Sateliti iz programa Transit, iju proizvodnju preuzima RCA, imaju razliite oblike, ali veinom se radi o kugli veliine 90 cm, mase 100 kg, postavljenoj u orbitu visine izmeu 220 i 1300 km, nagiba 28 do 90 stupnjeva prema ekvatoru. Sistem je zamiljen za podrku brodova ratne mornarice, posebno nuklearnih podmornica s Polaris projektilima, no pokazao se dovoljno dobrim za korienje u mnogim civilnim i komercijalnim projektima. Informacije s Transit letilica stiu do nekoliko hiljada prijemnika, ne samo u vojnom vlasnitvu, ve i na trgovakim brodovima, plovilima za polaganje podmorskih komunikacijskih kabela, pa i platformama za eksploataciju nafte. Svi navigacioni sateliti u upotrebi smeteni su u polarne putanje, oko 1100 km iznad Zemlje. Transit letilice druge generacije, nazvane Nova, namenjene su ispunjavanju zadataka ratne mornarice SAD do kraja osamdesetih godina. Kao i satelite prole serije, proizvodi ih fabrika RCA Astro-Electronics. Mase od 167 kg, kuite Nove je u obliku oktaedra promjera 52 cm na kojem se nalazi 27 cm visoki deo s opremom za kontrolu poloaja. Ukupno, satelit je Milinko Petrovi 4738

dug 116 cm. Elektrina energija se stvara na etiri ploe s fotovoltainim elijama, a na krajevima duge motke se nalaze dve mase za gravitacijsku stabilizaciju; ovom je tehnikom omogueno da dua osa letilice bude neprekidno upravljena prema sreditu Zemlje. Pomou letilica Transit i Nova amerike ratne mornarice, osim to su sluile za pozicioniranje brodova i podmornica, avioni to lete nisko nad neprijateljskim podrujem trebali su primati informacije za nastavak leta, interkontinentalni balistiki projektili menjati kurs, krstaree rakete dobijati obavetenja o novim ciljevima, a jedinice na frontu i u njegovoj pozadini izbegavati protivnika. Zbog kompleksnog i tekog izraunavanja, poeo je razvoj sistema koji bi bre i jednostavnije odreivao poloaj prijemnika. Sistem TRANSIT je delovao sve do 1996. godine, a sada ga amerika vojna mornarica upotrebljava za nadzor ionosfere. U SAD-u su mnoge nove tehnologije satelitske navigacije testirali sa satelitima Timation, a prvi takvi satelit je lansiran 1972. godine. Timation je bio prvi satelit s kristalnim kvarcnim oscilatorom, atomskim satom i demonstrator tehnologije GPS. Ustanovljena je mogunost poboljavanja sistema navigacije, s prednostima iskoristivim za sva etiri roda oruanih snaga SAD. -GPS sistem Najsavremeniji oblik praenja i navigacije plovnih objekata razvio se krajem prolog veka tzv. GPS sistem praenja omoguava korisniku odreivanje tane pozicije vozila (plovila, kontejnera) ili lica, iz udaljenog Centra, pomou GPS (Satelitskog Sistema Pozicioniranja). Koristi se od 1978. godine u vojne, a od 1980.godine i u komercijalne svrhe (od 1994.g. u orbiti oko planete Zemlje, na visini oko 12.000 metara, nalazi se 24 satelita SAD NAVSTAR

i jedan broj ruskih navigacijskih satelita - GLONAS). GPS sateliti koriste dva radio signala male snage, nazvana L1 i L2. L1 se koristi u civilne svrhe i emituje signale na 1.575,42 MHz u UHF opsegu. Kreu se brzinom od 7.000 metara/sat i za manje od 24 asa dva puta obiu planetu Zemlju.

Milinko Petrovi 4738

Idealan GPS sistem praenja mora biti minijaturan, jeftin i jednostavan za ugradnju i korienje. Medjutim, tehnologija koja je jo u fazi razvoja, korisnicima za sada uglavnom nudi sisteme koji su skupi i zahtevaju primenu brojne pratee opreme koja jo uvek nije minijaturna i jeftina. Isti je sluaj i sa sistemima za GPS praenje lica (Personal tracking). Ozbiljniji zaokret u pravcu proizvodnje idealnog sistema za GPS praenje pokretne imovine i lica, u novije vreme, belei se kod jednog dela, u svetu vodeih, proizvoaa GPS opreme i programske podrke. Primarne komponente GPS sistema praenja su: 1. GPS receiver (prijemnik), sa jedinicom za napajanje i konektorom za transfer podataka 2. Komunikacijski ureaj (modem) poput mobilnog telefona, GSM modema, radio ili satelitskog predajnika (Ureaji pod 1. i 2. su cesto integrisani u jedan ureaj - kakav i mi koristimo) 3. Komunikacijski servis za predmetni sistem prenosa podataka (provajder mobilne telefonije, radio centar, provajder satelitske telefonije i sl.) 4. On-Line tracking service (GPS Internet provajder) ili Kontrolni Centar sa adekvatnim Trackig software (aplikacija za GPS praenje), serverom (PC) i modemom Izbor komponenti GPS sistema za praenje zavisi od mnogih faktora: 1. Podruja - zone u kojoj se vri praenje objekata (preuzimanje podataka iz GPS ureaja) 2. Komunikacijske platforme koju koristi servis, emu mora biti prilagoen izbor komunikacijskih ureaja (modema) 3. Koliine i vrste podataka koje elite da pohranite ili prenesete (od Kontrolnog Centra do GPS prijemnika) 4. Broja objekata koje elite da pratite 5. Vrste ureaja kojima ve raspolaete 6. Odakle vrite konektovanje (Kontrolni Centar ili Internet ili GPS mobilni ureaj) radi pristupa podacima o poziciji objekta 7. Raspoloivog budeta, i odnosa cena/korist GPS praenja 8. Korienja dodatnih funkcija, kao to su navigacija, dvostrana komunikacija i sl. KAKO TO RADI GPS praenje u realnom vremenu GPS prijemnik izraunava (metodom triangulacije) svoju lokaciju na osnovu podataka koje, u zadatim (programiranim) vremenskim intervalima, dobija od GPS satelita (za poziciju 2D dovoljan je "kontakt" sa 3 satelita, a za 3D sa 4 satelita. Osim tane pozicije, GPS prijemnik proraunava i niz ostalih parametara: brzinu, smer kretanja, putanju, duinu zadate rute, udaljenost do zadate destinacije, vreme izlaska i zalaska sunca, itd.). Kada se eli preneti podatak o poziciji objekata, Kontrolni Centar, posredstvom komunikacijskog servisa, preuzima podatke iz komunikacijskog ureaja (modema) prikljuenog na GPS prijemnik u mobilnom objektu. Ukoliko je GPS ureaj pod napajanjem i ako "vidi" satelite, tana pozicija i ostale informacije preuzimaju se u realnom vremenu. Ukoliko to nije sluaj, a ostvarena je veza posredstvom komunikacijskog servisa, podaci se mogu preuzeti iz "loga" (interne memorije GPS ureaja koji, u zavisnosti od tipa ureaja, moe da pamti poslednjih 12.000 km kretanja objekta).

Drugi nain GPS praenja je Pasivno GPS praenje. Takav ureaj ne moe vriti prenos podataka u realnom vremenu. Umesto toga, GPS antena Milinko Petrovi 4738

pohranjuje podatke o poziciji, brzini i vremenu u internu memoriju ("log"), koji se naknadno mogu preuzimati radi analize. To moe biti veoma korisno ukoliko je potrebna rekonstrukcija kretanja objekta u traenom vremenu. Obino je ureaj spojen sa akumulatorom u mobilnom objektu, preko vlastite aku-baterije (koja ima ograniceno operativno vreme trajanja u autonomnom rezimu - od 7h do 7 dana).Praenje (preuzimanje podataka iz GPS ureaja u mobilnom objektu) obino se vri na 3 naina: 1. Automatsko praenje se vri, ako je GPS ureaj programiran na taj nain, u zadatim vremenskim intervalima (npr. svakih 1 sat, 4 puta u toku 24 h i sl.). Postoje dva naina automatskog preuzimanja podataka od GPS ureaja u objektu: a) kada Kontrolni Centar "bira" korisnika u programirano vreme (skuplja varijanta zbog cene impulsa), ili b) kada GPS ureaj u mobilnom objektu u programirano vreme alje SMS poruke Kontrolnom Centru 2. Praenje po pozivu (iz Kontrolnog Centra ili Interneta) se vri po potrebi i mogue je ako je komunikacijski servis dostupan i ako GPS ureaj u mobilnom objektu "vidi" satelite (ima "fix"). U zavisnosti od raspoloivog programa na serveru, mogue je videti tanu poziciju i pratiti kretanje objekta u realnom vremenu i na adekvatnoj mapi prikazanoj na monitoru (u Kontrolnom Centru ili "prozoru" Internet - sajta). Ukoliko nema "fixa", na displeju se pokazuje poslednja pozicija kada je GPS ureaj u mobilnom objektu imao "fix". 3. Pasivno GPS praenje, kako je opisano u prethodnom poglavlju, omoguava Kontrolnom Centru ili korisniku (preko Interneta) da naknadno preuzme podatke o ranijem statusu mobilnog objekta (putanja kretanja, vreme "skinutih" pozicija, smer kretanja itd.) Svaki korisnik ima razliite potrebe za GPS praenjem U zavisnosti od izabranih komponenti za konfiguraciju GPS sistema praenja, mogue su sledee osnovne varijante upotrebe: 1. Samo praenje 2. Praenje i odravanje dvosmerne komunikacije 3. Praenje, odravanje dvosmerne komunikacije i navigacija (navoenje na eljenu destinaciju) Najrasprostranjenija ciljna grupa korisnika GPS sistema praenja su transportne firme. Transkontinentalni i regionalni prevoznici ostvaruju ogroman profit ako u svakom momentu pouzdano znaju gde su im prevozna sredstva i roba. Bez problema mogu sagledati kanjenja i proceniti vreme isporuke, u toku prevoenja odluivati o dopunskom utovaru, odnosno planirati vreme sledeeg istovara i utovara u povratku. Osim toga, umesto da plaaju visoke raune provajderu mobilne telefonije za razgovore sa svojim vozaima (koji na mesenom nivou mogu da pokriju kompletnu investiciju u GPS sistem praenja), svakodnevnu komunikaciju sa njima mogu ostvarivati posredsvom GPS sistema praenja koristei najjeftiniju, SMS (sistem poruka) komunikaciju ili fax komunikaciju. Blagovremenim preusmeravanjem kretanja lepera u sluajevima zastoja na odreenim graninim prelazima ili putnim pravcima (sudar, poplava, odroni i sl.), postiu se ogromne utede u poslovanju (penali za docnju, dangubu, racionalno upoljavanje kapaciteta i sl.). Ako se tome doda funkcija kontrole eksploatacije voznog parka i racionalan utroak goriva, onda je svako dalje objanjavanje prednosti korienja GPS sistema praenja - suvino. Prednosti instaliranja GPS sistema praenja u brodarskim kompanijama, rent-a-car firmama, lizing prodaji vozila, taksi udruenjima, gradskim, prigradskim, meugradskim i meunarodnim prevoznicima robe i putnika - su jos upeatljivije. Milinko Petrovi 4738

Naroitu prednost u primeni GPS sistema praenja imaju "pametne" osiguravajue kompanije koje shvate sistem i "hladno" odobre popust (iskustva u svetu: i do 35%) na premiju kaskoosiguranja korisnicima koji imaju ugraen GPS sistem praenja u skupocena (i ostala) vozila i plovila. Verovatnoca uspenog otuenja mobilnog objekta koji ima ugraen GPS sistem praenja je ispod 5% (to je, priznaete, vie nego dovoljan razlog da ga primenite). Zavisni trokovi upotrebe GPS sistema praenja Pored investicije u konfiguraciju (opremu) sistema, veoma je vano odrediti realne potrebe korisnika za informacijama koje sistem omoguava. To je iz razloga to su cene konektovanja zavisne od cene impulsa provajdera komunikacijskog servisa (kod nas je jo uvek skup impuls mobilne telefonije, visoka je godinja pretplata i cena impulsa satelitske telefonije, a radio veza je nepouzdana u rizicima mogue krae mobilnih objekata). Zato je najbolje realno proceniti vlastite potrebe i oekivane rizike i u ugovoru sa Kontrolnim Centrom izabrati adekvatni nivo zatite (npr. "osnovno praenje" - bazina konfiguracija samo protiv rizika krae, ili "stalno praenje" - puna konfiguracija koja omoguava stalno automatsko praenje, komunikaciju i navigaciju). Korisnici koji imaju potrebu za stalnim praenjem mobilnih objekata (vozila, plovila, letilice) i vlastitu radio-frekvenciju i ureaje, mogu formirati vlastite Kontrolne Centre i umesto GSM modema (u vozilu i u Centru) naruiti Radio modeme (npr. KAM XL sa mogunou GPS prikljuka i prenosa podataka preko HF, UHF, ili VHF opsega). LINI GPS SISTEMI PRAENJA Lini GPS sistemi praenja su portabl ureaji sa samonapajajuim baterijama (kao mobilni telefoni) i pridodatom GPS antenom i komunikacijskim modemom. To su visoki zahtevi za ureaje koji slue za bezbednost kretanja dece ili preventivu protiv mogunosti gubljenja starijih lica. Idealni lini GPS ureaji bili bi oni malih gabarita koji bi se mogli "ugraditi" u odeu lica, a samim tim i eliminisana mogunost gubljenja istih, ili zaboravljanja "na tezgi ili u uionici". Naalost, takvi ureaji jos uvek nisu u operativnoj upotrebi, iako je eksperimentalna upotreba u toku. Tako na primer, Garminov NavTalk GPS-mobilni telefon (slika levo) ima GPS prijemnik ugraen u mobilni telefon i moe se koristiti kako u mobilnom objektu, tako i pri peaenju. Malo je vei i tei od obinog mobilnog telefona. Ima velike mogunosti GPS praenja, komunikacije i navigacije. U upotrebi je u SAD (Frequency Range: 824.04-893.97 MHz), a operativna upotreba u Evropi (Frequency Range: 900/1800 MHz) izaao je krajem 2002.godine. U vremenu kada je omoguio ljudima da se vie ne oseaju usamljeni i preputeni na milost i nemilost napadaima. Jednostavnim pritiskom na panik-taster njihova lokacija e se automatski prikazati na monitoru Kontrolnog Centra (opremljenog Personal Tracking Software-om), koji im odmah upuuje optimalnu pomo (policiju, Mobilni Interventni Tim, vatrogasce, slubu hitne pomoi i sl.). VP cena na naem tristu bila je oko 550,00 EUR.

Milinko Petrovi 4738

lini GPS CENE I PREDNOSTI KORIENJA GPS SISTEMA PRAENJA Cene GPS sistema praenja variraju u zavisnosti od potreba korisnika i izabranih komponenti koje omoguavaju zadovoljenje tih potreba. Investicija, generalno gledano, obuhvata nabavku GPS i komunikacijskih ureaja sa opcionim dodacima (hardware), trokova komunikacijskog servisa (npr. mesenog rauna utroka impulsa Mobtela), cenu nabavke software za praenje (za GPS provajdera - Kontrolni Centar) odnosno cenu usluga Kontrolnog Centra (za korisnika). Na to se dodaju trokovi ugradnje ureaja u mobilne objekte, potrebna oprema Konrolnog Centra ili kompjuterski sistemi i telekomunikacijski uslovi. Sve u svemu, korisnik koji eli da implementira ovu najsavremeniju telekomunikacijsku i satelitsku tehnologiju, mora investirati iznos koji se kree od 780,00 EUR (za osnovnu konfiguraciju u vozilu - samo praenje) do oko 1950,00 USD po vozilu (za punu konfiguraciju praenje, dvosmernu komunikaciju i navigaciju). Na to se dodaju trokovi mesenog pauala Kontrolnom Centru (koji variraju u zavisnosti od izabranog nivoa praenja). Prednosti primene variraju u zavisnosti od postavljenih ciljeva korisnika, a mogu biti: - Efikasnija kontrola mobilnih objekata - Efikasniji terminski plan isporuke, utovara-istovara robe, upoljavanja kapaciteta i sl. - Brze reagovanje i efikasnije rasporeivanje mobilnih objekata (taksi, prva pomo i sl.) - Pouzdana i ekonominija dvosmerna komunikacija (KOC/uprava firme - vozai) - Bitno poveana bezbednost lica i imovine (panik-taster, povratak ukradene imovine i sl.) - Racionalno planiranje marrute i mogunost racionalnog preusmeravanja - Velike utede utroka pogonskog goriva, itd... Lini GPS sistemi praenja obino ne postiu ekonomske efekte, ali bitno utiu na poveanu linu i imovinsku sigurnost korisnika i "miran san". DRUGI NAVIGACIJSKI SISTEMI Nekoliko proizvoaa navigacijske opreme pokuava napraviti prijemnik, koji bi dobijao podatke iz amerikog i ruskog navigacionog sistema, ime bi se jo poveala tonost odreivanja poloaja. Glavni problem pri razvoju prouzrokuje razliiti koordinatni sistem oba navigaciona Milinko Petrovi 4738

sistema. Evropska svemirska agencija razvija civilni satelitski navigacijski sistem Galileo, koji e biti kompatibilan sa sistemima GPS i GLONASS, tako da e korisnik moi dobijati podatke iz sva tri navigacijska sistema. Sistem bi trebao poeti s radom 2008. godine, konstelaciju e initi 30 satelita koji e kruiti u srednjoj Zemljinoj orbiti na visini 24000 kilometara, a nekoliko satelita e kruiti u geostacionarnoj krunici. Sistem e nadzirati 14 zemaljskih nadzornih postaja, postavljenih na razliitim delovima sveta. Interes za sudelovanje pri sistemu Galileo su pokazali Rusija i Japan, dok su oruane snage evropskih drava za sada jo suzdrane od projekta. Razliiti interesi i birokratska ogranienja jo za sada nisu dovela do dogovora o postavljanju sistema.

Nakon ovog kratkog izlaganja doli smo po ko zna koji put do zakljuka da je nauka doivela velika dostignua kako u svim drugim oblastima tako i u geodeziji.Slika sve govori, nekad i sad.

Milinko Petrovi 4738

-umesto zakljukaAnaliza firme Allied Business Intelligence Inc. ukazuje na podatke o naglom porastu prihoda Kontrolnih Centara (iznosi za nabavku ureaja i opreme nisu ukljueni) za pruanje usluga u GPS sistemu praenja, koji se od 1 milijarde USD u 2000. godini procenjuju na 40,7 milijardi USD u 2006. godini. Zakljuak je jednostavan. GPS sistem praenja je potreban ljudima u razliitim sferama ivota (privatnom i poslovnom) i sve vie e biti potreban. Sami ljudi najbolje znaju kako ce najefikasnije zatititi sebe i svoju imovinu ili kako e unaprediti poslovanje, pa se zato opredeljuju za GPS sisteme. Marketinka kampanja moe samo ubrzati njihovu odluku i doprineti broj edukaciji novih trista. Dakle, nije u pitanju da li e, nego kada e otpoeti masovna primena ove superiorne tehnologije i na naem tristu. Buducnost GPS-a je zbilja zadivljujua. Ipak, razvoj dogadaja u slijedeih deset godina teko je predvidjeti, medutim sigurno je da GPS prijamnici ulaze u na svakidanji ivot poput telefona, radio prijamnika ili televizora.

Milinko Petrovi 4738

Literatura: www.gpsplus.com, www.morsko-prase.hr www.hr.elektrotehnika.tripod.com www.osnove-jedrenja.com

Milinko Petrovi 4738