ПОЗНАВАЊЕ БРОДА

 образовни профил: бродомашински техничар

1. Развој бродоградње
Бродоградња је настала оног тренутка када је човек имао потребу да пребаци преко неке
водене површине себе или неки терет. Од тада се непрестано развија до данашњих дана.
Развој бродоградње кроз историју обележиле су три технолошке револуције. Прва
револуција је настала када је челик заменио дрво као једини до тада материјал за градњу
брода. То је довело до изгадње бродова чвршћих конструкција и већих димензија. Друга
револуција је настала када је у бродове као погонску машину почео да се уграђује мотор са
унутрашњим сагоревањем (дизел мотор) и то је довело до повећање брзине кретања
бродова. Трећа револуција је настала када је заваривање као начин спајања метала заменио
дотадашњи начин спајања закивањем. То је проузроковало бржу и јефтинију градњу
бродова, а такође и могућност градње бродова из делова (секција) који су могли да се
изграђују на било ком месту независно од навоза.

2. Бродоградилишта
Бродоградилиште је место где се изграђује брод. Производни делови бродоградилишта су:
магацин материјала (отворени и затворени), пескирница (део за чишћење и заштиту
челичних лимова и профила), трасерница (просторије где се цртају бродске линије и
елементи брода у размери 1:1), предмонтажа (део где се врши сечење, тј кројење
материјала, савијање, изарада склопова и површинских секција), монтажа (састоји се из
простора за израду запреминских секција и навоз где се врши склапање секција и
појединачних делова у целину), и опремна обала ( део обале где су привезани бродови
након поринућа и где се врши целокупно опремање брода, а у саставу су браварска,
електро, цеварска и друге радионице). Поред производног дела бродоградилиште треба да
има конструктивни биро, технологију и опште службе, као и службу транспорта и
одржавања.
3. Дефиниција брода, особине брода
Брод је сваки пловни објекат који служи за превоз терета и путника, војну или неку другу
сврху. У основне карактеристике брода спадају:
 властита маса - изражава се у тонама.
 депласман - изражава се у тонама.
 истиснина - изражава се у m3.
 носивост - изражава се у тонама.
 просторност - изражава се у m3, а може се изразити и у регистарским тонама
Такође особине брода су пловност, стабилитет, чврстоћа, конструкција, пропулзивност,
могућност кормиларења.

4. Делови челичног брода

Брод можемо поделити на неколико начина. По дужини делови брода су крма, средњи део
(средњак) и прамац. По ширини брод делимо на леви и десни бок и то гледано од крме
према прамцу. По висини брод делимо на подводни и надводни део. Брод можемо
поделити и на труп и на надграђе. Труп преставља део брода до главне палубе, а надграђе
је оно што се налази изнад главне палубе. Основни делови трупа су дно брода, леви и
десни бок брода, и главна палуба, а у трупу могу бити: међу палубе, танкови, складишта,
машински простор. Изнад главне палубе разликујемо надграђе и палубну кућицу. Надграђе
представља конструкција брода која се простире од левог до десног бока, док палубна
кућица не испуњава цео тај простор. Такође када се посматра конструкција брода основни
делови брода се деле на конструкцију и оплату. У зависности од тога где су постаљени
лимови разликујемо лимове оплате дна, лимове оплате бока и лимове палуба и оплата
обезбеђује непропусност. Конструкцију чине попречни оквири и уздужни носачи који дају
броду жељени облик и обезбеђују му чврстоћу.

5. Подела бродова према:

- величини: према величини бродове делимо на мале, средње и велике.
- намени: према намени бродови се деле на трговачке, војне и специјалне бродове, а
трговачке делимо на теретне, путничке и теретно-путничке
- области пловидбе: према области пловидбе делимо их на бродове неограничене
пловидбе, обалне бродове и бродове унутрашње пловидбе. Бродове неограничене
пловидбе делимо на трампере и линијске бродове. Бродове унутрашње пловидбе делимо
на речне, језерске и каналске бродове.
- материјалу градње: у зависности од ког су материјала изграђени бродови делимо их на
челичне, алуминијске, дрвене, пластичне, бетонске и композитне бродове.
- врсти пропулзора: у односу на врсту пропулзора постоје три основне групе бродова, а
то су бродови са вијком (пропелером), бродови са бродским точком и бродови са џет
пропулзорима.
- извођењу надграђа: према извођењу надграђа брод може да буде пуних конструктивних
димензија са или без надграђа, са заштитном палубом, и као комбинација ова два начина
извођења.
6. Подела бродоградилишта
Можемо их поделити на неколико начина, али основне поделе су на основу врсте и
величине бродова које изграђују и на основу делатности којом се баве. На основу величине
бродова које праве бродоградилишта се деле на велика, средња и мала. На основу врсте
бродова делимо их на речна и морска бродоградилишта. На основу делатности којом се
баве бродоградилишта делимо на бродоградилишта за новоградњу, на ремонтна
бродоградилишта и на мешовита бродоградилишта. Најчешћа су мешовита.

7. Бродоградилишта у Србији
Бродоградилишта у Србији су по врсти мешовита бродоградилита за израду речних и
мањих морских бродова и њихов ремонт. Већа бродоградилишта која су радила у СРбији
су бродоградилиште „Београд“ и „бродотехника“ у Београду, бродоградилишта у
Зрењанину, Новом Саду, Бачком Моноштору, Апатину, Кладову и Мачванској
Митровици. Данас једино озбиљније бродоградилиште је бродоградилиште „Сава“ у
Мачванској Митровици, али такође постоје и пуно мањих бродоградилишта тј.
бродоградилишта за израду мањих пловних јединица, чамаца, понтона, сплавова и слично.

8. Представљање бродске форме

Бродска форма се представља графички помоћу линија које називамо бродске линије. Брод
се црта у три пројекције по свим правилима техничког цртања, поглед са бока (уздужњаци
– пресеци бродског трупа и равни које су вертикалне и уздужне), поглед одозго (водене
линије – пресеци бродског трупа и равни које су хоризонталне) и поглед са крме (ребра –
пресеци бродског трупа и равни које су вертикалне и попречне). Такође потребно је
дефинисати главне димензије брода и њихове међусобне односе. Главне димензије брода
су дужина (L), ширина (B), висина (H), газ (T) и слободан бок (Fb), а њихове односе
називамо коефицијентима форме бродског трупа.
Коефицијент истиснућа – δ, Cb
V
δ=
LBT
V – запремина (истиснуће)
Коефицијент главног ребра – β, Cm
F
β=
BT
F - површина главног ребра
Коефицијент водене линије – α, Cwp
Fvl
α=
LB
Fvl – површина водене линије
Коефицијент финоће – φ, Cp
V LBTδ δ
φ= = =
F L BTβL β
Вертикални коефицијент финоће – ψ, Cvp
V LBTδ δ
ψ= = =
LBT LBαT α

9. Главне димензије брода

Дужина (L)
Дужина преко свега – Loa; Lmax - је растојање од најудаљеније чврсте тачке на крми до
најудаљеније чврсте тачке на прамцу
Дужина између перпендикулара – Lpp; LBP - је растојање између крменог перпендикулара
и прамчаног перпендикулара. Перпендикулар је замишљена вертикална линија повучена у
пресеку конструктивне водене линије (KVL) и крмене и прамчане статве. Конструктивна
водена линија је водена линија на којој је конструктор брода прорачунао да ће брод да
плива.
Дужина на воденој линији – Lvl - је дужина брода на било којој воденој линији.
Карактеристичне су лака водена линија на којој брод плива када нема терет и теретна
водена линија на којој брод плива када је накрцан теретом.
Ширина (B)
Максимална ширина – Bmax - је растојање између најистуренијих чврстих тачака на левом
и десном боку мерено на најширем делу брода (обично је то средина брода) и нормално на
уздужну раван
Конструктивна ширина – је највећа ширина брода на подводном делу брода и обично је на
главном ребру ( ). Главно ребро је попречни пресек бродског трупа, ребро, са највећом
површином и обично је на средини брода.
Висина (H)
Конструктивна висина мери се на средини брода и то на боку од горње ивице кобилице до
доње ивице лима палубе.
Газ (T)
Газ је вертикално растојање од пловне водене линије до најниже тачке на подводном делу
брода. Разликујемо максимални газ Tmax, газ на крми Tk, газ на прамцу Tp и средњи газ Ts
Слободан бок (Fb)
Слободан бок или надвође је вертикално растојање од пловне водене линије до главне
палубе.

10. Депласман брода (D; Δ)

Депласман брода представља укупну масу брода и свих предмета на њему
𝐷 =𝑉×𝜌
𝜌 - густина течности у којој брод плива
11. Тежина брода
Тежина брода према законима физике представља производ масе тела (у случају целог
брода то је депласман брода) и убрзања земљине теже. Резултанта свих тежина на броду је
укупна тежина брода и она делује у тежишту брода G, а тежиште брода зовемо и тежиште
система брода и у попречном погледу налази се у симетрали брода изнад пловне водене
линије

12. Носивост брода

Представља максималну тежину коју брод може укрцати а да не пређе максималну теретну
водену линији и да не угрози пловност и стабилитет брода. Ту се рачуна терет, гориво,
залихе , посада, путници, ...

13. Запремина брода(V; )

Представља укупну запремину подводног дела брода без привезака и без оплате брода.
Изражава се у кубним метрима (m3), а називамо је и истиснуће брода.

14. Пловност брода

Представља способност брода да плива у неоштећеном стању на одређеној воденој линији.
Она се заснива на Архимедовом закону према којем на свако тело уроњено у течност
делује сила узгона једнака производу масе телом истиснуте течности и убрзања земљине
теже.

15. Услов пловности

Има три услова пловности и они се базирају на основу сила које делују на брод, а то су
сила тежина и сила узгона, тј депласман и сила истиснућа. Резулчтанта сила тежина је
вертикална сила усмерена на доле, а резултанта сила узгона је вертикална сила усмерена
на горе.
Први закон пловности – Резултанта сила тежина и резултанта сила узгона морају бити
једнаке.
Други услов пловности – Резултанта сила тежина и резултанта сила узгона морају
деловати на истом правцу
Трећи услов пловности – је да брод има способност да се након престанка деловања
спољашњих сила које су га накренуле на страну врати у првобитни положај, тј. да тачка
метацентра (M) увек буде изнад тачке тежишта система (G). Метацентар се добија у
пресеку правца силе узгона (та сила услед накретања брода не делује више на истом
правцу као и сила тежина) и симетрале брода.

16. Непропусност брода

Представља способност брода да не пропушта воду у свој труп, а обезбеђује се помоћу
оплате брода. Да би се осигурала непотопивост брода услед хаварије и продора воде кроз
оплату брода, дно и бокови се граде као дводно и двобокови.
17. Отпор брода (R)
Отпор брода је сила која се супротставља кретању брода и она је истог правца, али
обрнутог смера у односу на кретање брода. Према Њутну отпор брода је пропорционалан
густини течности, површини пресека брода нормалној на правац кретања брода и квадрата
брзине кретања брода, тј. порастом ових величина повећава се и отпор брода.
R = f ( ρ; A; V2)

18. Одређивање отпора брода

Отпор брода чине неколико различитих отпора: отпор трења, отпор таласа, отпор
притисака, отпор ваздуха, отпор привесака и додатни отпор. Отпор таласа настаје услед
рада потребног да се стварају таласи, тј. за савлађивање силе теже када се маса воде доведе
у осцилаторно кретање. Отпор притисака настаје зато што струјнице на крми брода не
пријањају тик уз оплату, већ се одвајају од ње и из ламинарног кретања прелазе у
турбулентно.. Отпор ваздуха зависи од површине попречне равни брода и од брзине
кретања брода. Под идеалним временским условима је занемарљив, али при погоршању
времена битно се повећава. Отпор привесака настаје услед стварања турбулентног
струјања на оплати брода изазваног привесцима. Привесци су сви подводни делови брода
који су са спољашње стране оплате брода. Додатни отпори се јављају у реалним условима
приликом експлоатације брода, а стварају их повећање храпавости оплате услед
обраштања, ветар, морски таласи на немирном мору, закретање кормила, ...

19. Пропулзија брода

Потребна снага за погон брода траженом брзином зависи поред отпора који труп бруда
пружа кретању и од степена искоришћења пропулзора који ствара силу порива.
Пропулзија, тј сила порива која покреће брод, се може остварити веслима, једрима, точком
са лопатицама, пропелером или млазним пропулзорима. Делотворност пропулзора
осигурава се обликовањем крменог дела брода и пројектовањем оптималног пропулзора.
Облик крменог дела мора да осигура притицање довољне количине воде уз што мање
нежељених појава, као што су кавитација, вибрација, бука, итд. Данас се велика већина
бродова погони пропелером који је смештен на крми брода.

20. Усмерљивост брода

Усмерљивост брода представља способност брода за промену правца кретања и за држање
задатог правца. То се обавља помоћу кормиларског уређаја, па се често ова способност
зове и кормиларење. Најзначајнији део кормиларског уређаја који врши контролу над
кретањем је лист кормила који је смештен на крми иза пропелера. Својим померањем у
страну лист кормила усмерава млаз воде који је настао услед пропулзије брода и на тај
начин омогућава да брод промени правац или да задржи постојећи. Са листом кормила се
управља, код средњих и већих бродова, из командне собе, а пренос сигнала до листа
кормила може се обавити механичким, електричним или хидрауличним путем.
21. Бродске погонске машине
Бродске машине се деле на главне и помоћне. Главне су оне које дају снагу за пропулзију
брода. Помоћне су оне које дају снагу за остале бродске потребе. као што је покретање
генератора за производњу електричне енергије. Код техничких пловила у главне машине
се убрајају и оне које дају снагу за погон техничког уређаја на том броду (дизалица код
пловне дизалице, пумпа код багера, ...). Главне погонске машине се деле на парне (парна
клипна машина и парна турбина), моторе са унутрашњим сагоревањем, гасне турбине и
нуклеарне реакторе. Понекад за покретање брода се може користити и комбинација
наведених машина (код војних бродова врло често имају СУС мотор за мирнодопске
услове и парну турбину за потребе великих брзина и снага)

22. Оплата брода

Оплату брода делимо на спољну оплату и оплату палуба. Спољна оплата коју чине оплата
дна и оплате бокова обезбеђује непропусност и пловност брода, а оплата палуба
обезбеђује непропусност складиштима и штити их од атмосферских падавина и воде од
таласа који запљускују брод. Осим овога оплата има и битну улогу у уздужној чврстоћи
брода. Оплата и палубе се израђују од правоугаоних лимова различитих димензија у
зависности од величине брода и могућностима бродоградилишта.. Табле лимова се
постављају у уздужном смеру, а један ред лимова се назива вој. Средњи вој на дну се
назива кобилични вој, вој на прелазу између дна и бокова се назива узвојни вој, а задњи вој
на боку за који се спаја палуба се зове завршни вој. Кобилични и завршни вој су дебљи од
осталих војева. Остали војеви се обележавају бројевима од кобиличног до завршног воја.

Конструкција и чврстоћа брода

Под конструкцијом брода се подразумевају сви елементи из којих су изведени бродски
труп и надграђњ, њихов облик и димензије и начин спајања. Конструкција брода мора да
обезбеди непропусност бродског трупа и да без ломљења или трајних деформација прими
све силе које на брод могу да делују. Способност брода да издржи све спољашње и
унутрашње силе кој на њега делују уз одређен степен сигурности назива се чврстоћа
брода. Чврстоћу брода у односу на правац деловања сила које делују на брод можемо
поделити на уздужну, попречну и локалну чврстоћу. Елементе конструкције можемо
поделити у односу на правац простирања на елементе уздужне и елементе поречне
чврстоће.

23. Кобилица брода

Кобилица брода је конструктивни елемент уздужне чврстоће. Она се налази на дну брода у
симетрали брода. По свом облику може бити гредна (у облику греде) кобилица или плосна
(у облику плоче) кобилица. За њу се везују остали поречни и уздужни елементи оребрења
брода. Простире се од крмене до прамчане статве.
24. Крмена и прамчана статва
То су конструктивни елементи уздужне чврстоће. Налазе се у уздужној симетрали брода и
настављају се на кобилицу брода према прамцу и према крми. На њима се завршавају
војеви оплате левог и десног бока. Изложене се велики напрезањима и ударима, на прамцу
од потиска и удара мора, а на крми од пропулзије пропелера, и зато су веома јаке
конструкције. Могу се израђивати ливењем или као заварена конструкција од различито
обликованих лимова. На крменој статви морају да се обезбеде места за ослањање кормила,
а кроз крмену статву, на бродовима са непарним бројем пропелера, пролази осовински вод

25. Оребрења, врсте оребрења

Оребрење брода треба да обезбеди довољну чврстоћу бродске конструкције, тј да прими
сва спољашња и унутрашња оптерећења која се јављају. Оребрења, с обзиром на смер
простирања можемо поделити на уздужна и попреча, а с обзиром на начин израде на
обична и оквирна. Обична оребрења се израђују од ваљаних профила и обично су то
холанд профили, а поред њих се користе и L, T, I, U, ... профили. Оквирна оребрења се
израђују у процесу предмонтаже, који зовемо мала предмонтажа, у облику склопова
делова лимова. Ти склопови се састоје углавном од два дела, струка и појаса који се спајају
заваривањем у облику слова Т.

26. Елементи оребрења, ребра

Ребра су конструктивни елементи попречне чврстоће бокова брода. Постављају се на
размаку од 600 до 1000 mm у зависности од величине брода. Могу бити оквирна и обична
ребра. Обична ребра су ваљани профили, а оквирна су склопови. Заједно са ребреницама
на дну и спонама испод палубе чине попречни оквирни рам. Ребра, ребренице и споне
међусобно су спојене коленима, која такође могу обична и оквирна. Ребра се за оплату
брода, као и сви конструктивни елементи, заварују 100% или местимично. На који начин
ће бити заварена прописује технологија градње брода у складу са класификацијским
надзором.

27. Ребренице
Ребренице су конструктивни елементи попречног укрућења дна брода. Ребренице се
постављају на размаку од око 600 до 1000 mm у зависности од величине брода.
Разликујемо три врсте ребреница, пуне, оквирне и водонепропусне ребренице. Пуну
ребреници чини вертикални лим са рупама за олакшање и пролаз. Свака ребреница има
одговарајућа вертикална и хоризонтална укрућења. Између пуних ребреница постављају се
две или три оквирне ребренице. Оне се састоје од ребра дна и противребра, тј укрућења
које се налази испод дуплог дна (дводна), а наспрам ребра које се простире по дну. Пуне
ребренице, ребра дна и противребра имају и отворе за пролаз завара лимова који уједно
служе и за отицање воде, каљуже и слично. Испод поречних преграда постављају се
водонепропусне ребренице и оне су густо укрућене са хоризонталним и вертикалним
укрућењима. Оне деле простор у дводну на неколико водонепропусних одељка, танкова.
Сврха ребреница је да приме притисак са лимова дна и унутрашњег дна и да га пренесу на
бокове и уздужне преграде уколико оне постоје.

28. Споне
Споне су попречна укрућења палуба и оне се пружају од левог до десног бока. На средини
брода оне се ослањају на подвезу, подвеза се ослања на попречне преграде и стубове који
се ослањајуна стубове у складиштима и тако до дна на које се преноси оптерећење. Споне
могу бити обичне и оквирне. Обичне споне се израђују од ваљаних профила (најчешће
холанд профил), а оквирне споне које се налазе углавном наспрам пуних ребреница се
израђују од лимова у малој предмонтажи (израда склопова) и састоје се од струка и појаса
који су међусобно заварени у облику слова Т. Споне заједно са ребрима на боковима и
ребреницама на дну чине попречни рам или оквир. Ти елементи међусобно су спојени
коленима.

29. Елементи уздужног оребрења

Елементи уздужног оребрења су конструктивни елементи уздужне чврстоће. Разликујемо
уздужне конструктивне елементе дна, бокова и палуба. На дну разликујемо уздужне
елементе на делу где има дводни и елементе на делу где нема дводно. Тамо где има дводно
у симетрали брода се налази хрптеница и она се простире дуж целог дводна и спаја дно
брода и палубу дводна. Може имати отворе за пролаз и олакшање, као и сопствена
укрућења. Лево и десно од хрптенице простиру се бочни уздужни носачи дна и сличног су
изгледа као и хрптеница. На делу брода где нема дводно у симетрали брода се налази
централна пасма (у некој литератури пасмо), а лево и десно бочне пасме. Пасме су
израђене у малој предмонтажи од лимова и састоје се од струка и појаса који су заварени у
облику слова Т. По боковима брода елементи уздужне чврстоће се зову провезе, а испод
палубе се налазе подвезе. Подвезе и провезе, као и споне, могу бити обичне и оквирне.
Обичне се израђују од ваљаних профила, а оквирне се израђују у малој предмонтажи у
облику слова Т.

30. Бродске преграде

Улога преграда је да труп брод поделе на више водонепропусних одељења, да обезбеде
одгобарајућу попречну или уздужну чврстоћу. Тако да преграде у односу на правац
простирања деле на поречне и уздужне. Према непропусности на воду на непропусне и
пропусне. Према врсти флуида могу бити водонепропусне, нафтнонепропусне и
гаснонепрусне. Сврха пропусних преграда је да обезбеде потребну чврстоћу. Веома се
ретко постављају као такве осим на танкерима у танковима и тада се зову преграде
пљускаче. Такве преграде имају већи број отвора на себи. Посебно важну улогу има прва
непропусна поречна преграда до прамца, а зове се колизиона или сударна преграда. Поред
улоге у чврстоћи улога јој је да услед удара брода прамцем и продора воде у труп не
дозволи води да продре у остатак брода. Зато се ова преграда поставља на тачно одређеној
удаљености од прамчаног перпендикулара и јача је од осталих преграда да би издржала
притиске уколико брод мора да плови у оштећеном стању, а део брода од преграде до врха
прамца се назива прамчани пик. Према начину градње преграде могу бити равне и
наборане (коруговане). Равна преграда се израђује са одговарајућим укрућењима и она се
постављају само са једне стране. На коруговане преграде није потребно постављати
укрућења. Коругација (набори) могу бити различитог облика, а на тај начин се постиже
знатно лакша конструкција преграде.

31. Надграђе брода

На свим бродовима се изнад највише палубе трупа постављају мања или већа надграђа у
зависности од типа и намене брода. Надграђа се пружају по целој ширини брода, за
разлику од надоградње брода коју зовемо палубна кућица, а која се не простиру по целој
ширини брода. Конструкција надграђа и палубних кућица се не разликује од конструкције
осталог трупа. Стране надграђа се извиоде слично као и бокови брода, а палубе слично
палубама брода. Стране су углавном изведене по попречном систему градње. Посебна
пажња се поклања споју страна надграђа са трупом брода. Ту се конструкција појачава да
би се прихватиле концентрације напрезања услед промене висинееквивалентног носача
брода. Елементи конструкције надграђа су слабији од елемената трупа, а лимови страна и
палуба су тањи од лимова трупа брода. На вишим деловима надграђа јачина елемената
конструкције се још смањује.

32. Опрема за сидрење брода

Служи да када брод не плови чврсто стоји на једном месту и поред утицаја ветра и струје
који теже да га помере. Она омогућава да се брод усидри на месту где дубина није сувише
велика. Делови уређаја за сидрење су: сидро, сидрени ланац, сидрено ждрело, сидрена цев,
сидрено око, стопер, сидрено витло и ланчаник. Брод обично има два сидра на прамцу и
једно на крми. То на крми се зове струјно сидро и мање је по величини. Данас је најчешће
Халово сидро и оно се састоји из струка који је осовиницом спојен за главу. Главу чине
круна, кракови и лопате. На врху струка је шкопац за који се спаја ланац. Сидро је за брод
спојено помоћу сидреног ланца. Да би брод стајао на месту мора да се испусти већа
дужина него што је дубина воде, јер ланац мора да лежи на дну и да својом тежином
хоризонтално повлачи сидро и на тај начин га укопава. Сидрено ждрело је отвор на прамцу
где сидро стоји када је подигнуто. Сидрена цев је део конструкције брода кроз коју
пролази ланац. Сидрено око је отвор на палуби где излази ланац. Стопер је уређај који не
дозвољава сидру и ланцу да се пусте у воду и на тај начин ослобађа витло од напона.
Сидрено витло је уређај за дизање сидра. Ланчаник је део конструкције брода у коме је
смештен ланац.

33. Опрема за вез

Служи да када брод не плови чврсто стоји на једном месту и поред утицаја ветра и струје
који теже да га помере. Она омогућава да се брод веже уз обалу или неки други брод.
Делови уређаја за вез су ужад, битве, зеваче, ока и притезна витла. Ужад могу бити
челична (челик чела), од природних материјала-конопи (конопља, манила, ...) или
пластична. Служе за привезивање ужади на броду, а за привезивање, тегљење или
подизања и спуштања терета, тј чамаца. Зеваче служе за вођење ужади под благим углом
према битви. Ока су отвори на огради кроз које пролази уже. Притезно витло служи за
притезање ужади приликом везивања.

34. Опрема за утовар или истовар.

Ова опрема се разликује у зависности о каквом терету је реч. Терет може бити, течни,
расути, генерални, контејнери, ... За утовар течног терета и укашпљених гасова користе се
системи који се састоје од пумпи и цеви. За утовар расутог терета користе се елеватори,
покретне траке или слично као код течног терета пумпе и цеви. За утовар генералног, тј.
Упакованог терета користе се самарице или дизалице или уколико брод има рампу
виљушкари. За утовар контејнера користе се порталне дизалице које могу бити на обали
(чешће) или на самом броду.

35. Опрема за спасавање

Може бити лична и колективна. У личну опрему спадају прслуци, колутови, термичка
одела, ... У колективну спадају чамци за спасавање, сплавови за спасавање, и сохе (уређаји
за спуштање чамаца). Прслуци могу бити од чврстих материјала (плуте) или на
надувавање, и на броду мора да их има више него свих особа на броду. Колутови стоје на
огради и служе за спасавање у случају човека у мору (Мan Over Board). Чамци се израђују
од чврстих материјала (челик, алуминијум, дрво, пластика) или су на надувавање. Стоје уз
ивицу палубе са леве и десне стране и мора их бити места за све особе на броду (путнички
– пола на левом боку, пола на десном боку) или за све особе на броду и на левом и на
десном боку (теретни). Сплавови за спасавање служе као резерва чамцима и обично на
њима места за око 20% особа на броду.

36. Опрема бродских палуба, надграђа и бродских преграда

Ту спадају ограде, степенице, стубишта, такелаже, сизови, непропусна врата, палубни
отвори, видници, окна и прозори. Ограда штити посаду, путнике и палубни терет. Може
бити пуна или решеткаста, пуна је обавезно на прамцу. Степенице могу бити вертикалне
или косе и служе искључиво за посаду, израђују се од челика или алуминијума а по
потреби облажу дрветом. Стубишта се израђују од челика или алуминијума. Састоје се од
бочница, стуба и рукохвата. Бочнице се израђују од профила, стубе од ребрастог лима, а
рукохват од профила кружног или квадратног пресека. Такелажа се уграђује на бродовима
који плове кроз сунчане пределе и представља помични шатор (надстрешницу) која се
налази на палуби. Сизо је дрвено стубиште које служи за приступ на брод са чамца или са
обале. Углавном виси на боку брода. Непропусна врата су део конструкције непропусних
попречних преграда. Отвори се постављају на улазу у складишта, танкове горива, баластне
танкове и сл. Затварају се челичним поклопцима и стежу се вијцима. Обично су елипсастог
облика. Видници се постављају на подручју стамбених просторија радидобијања природне
расвете. Окна и прозори служе за проветравање и расвету бродских просторија.

37. Опрема за навигацију

Улога ове опреме је да обезбеди што сигурнију пловидбу. Служи за одређивање положаја
и курса брода, за означавање брода у ноћним условима и условима слабе видљивости, за
визуелну и звучну сигнализацију. Делови су навигациона светла, рефлектори, звучне
сирене, компас, радар, дубиномер, уређаји за комуникацију, ...

38. Материјал за градњу брода, припремни радови за градњу брода

Бродови се данас изграђују од челика, стаклопластике, алуминијума, дрвета, композитних
материјала или од бетона. Највећи проценат изграђених бродова је од челика. За изградњу
користи се бродограђевински челик у облику табли различитих димензија и од профила,
углавном холанд профила. У припремне радове за градњу брода спадају набавка
материјала, чишћење (пескирање или сачмарење), заштита материјала основном бојом,
трасирање, сечење, брушење, савијање и обликовање, израда склопова (елементи који се
састоје од више делова), израда површинских равних и кривих секција и израда
запреминских секција.

39. Обрада елемената брода

У обраду елемената спада чишћење, заштита, сечење и савијање. Чишћење може да се
ради ручно или машински. Ручно се врши челичним четкама, а машинско се врши
брусилицом или се врши пескирање или сачмарење. Пескирање или сачмарење је поступак
излагања челичних лимова и профила јакој струји кварцног песка (пескирање) или јакој
струји ситних челичних куглица (сачмарење). Након чишћења врши се заштита материјала
основном бојом (прајмером). Она је сиве или цигла боје. Сечење материјала на тачну меру
обавља се ручно (помоћу поступка гасног резања ручним бренером) или машински на
оптичким или CNC машинама. Машинско резање може бити гасно или плазмом. Савијање
елеменента се врши у топлом или хладном стању, а на основу унапред израђених шаблона
од дрвета. У топлом стању се обавља тако што се лимови или профили загревају помоћу
бренера и након тога савијају, а у хладном стању на пресама различитих димензија.

40. Предмонтажа и монтажа бродског трупа

У предмонтажу спадају израда склопова, поршинских и запреминских секција. Склопови
су елементи који се састоје од два или више делова који су дошли из различитог правца
обраде а спојени су заваривањем. Површинске секције су делови конструкције који се
састоје од једне равне или закривљене плоче, која може да се састоји од једног или више
лимова и која на себи има припадајућу конструкцију од профила, појединачних елемената
и склопова. Запреминска секција је део који се састоји од више запреминских секција,
профила, појединачних елемената и склопова. Предмонтажа бродског трупа је независна
од места где се врши монтажа, а врши се у затвореним просторима и није зависна од
временских прилика што је умногоме убрзало израду брода. Монтажа брода се врши на
навозу, тј. поред воде. Представља склапање запреминских секција, површинских секција,
профила, склопова и појединачних елемената у целину. Монтажа почиње од средине брода
на претходно изнивелисаним носачима (поткладама) и одвија се према крми и прамцу.

41. Поринуће брода, опремање брода

Након завршене монтаже трупа, извршених водонепропусних проба, монтаже свих
подводних делова брода и комплетне заштите бојом врши се поринуће брода у воду након
чега се наставља опремање брода на опремној обали. Поринуће може бити уздужно или
попречно. Уздужно је уобичајено у поморским бродоградилиштима, а попречно у речним
и код уздужног брод улази у воду крмом, а код попречног боком. Након поринућа брод се
везује уз опремну обалу која је опремљена одговарајућим дизалицама. Поред опремања
врши се и монтажа погонских уређаја. Опремање брода се врши и током монтаже док је
брод на навозу и то не само опремање подводних делова брода. Ту спада углавном
опремање брода цевоводима и кабловима.

42. Пробна вожња и примопредаја брода

Након завршеног опремања брода и монтаже погонских машина и комплетног завршетка
брода се врши пробна вожња која подразумева пробу погонске машине и кормила. Након
успешно извршене пробне вожње врши се примопредаја брода будућем власнику.