PITANJA:

1.Odlike romantizma u Spaniji

2.Odnos Emilije Pardo Basan prema Zolinom naturalizmu
3. Novine koje je Ruben Dario uveo u hispansku knjizevnost
4.Sta je Indihenizam
5.Odlike modernizma/romantizma+ predstavnici
6.Delo Amalia-godina i cilj
7.Odlike amerikanizma/kostumbrizma
8.Indianismo/indigenismo
9. Regionalni roman
10. Sta je modernisticko u ciklusu Sonate
13. Razlika izmedju poesia gauchesca i poesija de los gauchos
12. Afroamericka knjizevnost
 ODGOVORI:

1.Odlike romantizma u Španiji:

Javlja se u 19. veku, dolazi iz Engleske, Francske i Nemacke.
• interesovanje za nacionalnu proslost (dalja proslost,srednji vek,stremljenje da se spozna
identitet nacionalnog bice)
• afirmacija umetnikove licnosti –umetnik je vazniji od sveta,najvazniji je umetnik
• afirmacija slobode u stvaralastvu – umetnicke slobode; umetnik je slobodan da stvara po
sopstvenom senzibilitetu
• prevlast maste nad razumom (cim je umetnik u centru)
• sjedinjavanje prirodnih elemenata sa covekovom sudbinom- prvi put priroda postaje
aktivan ucesnik u covekovoj sudbini, odredjuje dobre i zle tokove: „Sturm und Drang“ –
dramatika u Spaniji prasuma, covek je mali; priroda ima ulogu ambijenta u kome covek zivi;
• mesanje razlicitih knjizevnih vrsta u jednom delu
• Predstavnici: El Duque de Rivas, José Zorrilla y Moral, José de Espronceda y Delgado

2. Odnos Emilije Pardo Basan prema Zolinom naturalizmu - Emilija Pardo Basan je poštovala
Emila Zolu, ali nije mogla u potpunosti da prihvati njegov rad. Usvojila je tematiku, jezik i strukturu
ali je suštinu odbacila.

3. Novine koje je Ruben Dario uveo u hispansku knjizevnost:

1. menja tematiku: posto je ziveo u Parizu, susreo se sa raznim kulturama, pa sve to uvodi u svoja
dela. Tu su teme iz grcke i rimske mitologije, francuske literature, susreo se sa civilizacijama Kine i
Japana i koristi teme vezane za subjektivne dozivljaje pojedinih osecanja.
2. modernisti, predvodjeni Rubenom, sve posmatraju kroz francusku prizmu, bas kako je i on,
posto, kada je dosao u Pariz, to je bukvalno bio centar sveta i, citajuci prevode na francuskom, on
popunjava prazninu u obrazovanju.
3. obnovio je hispansku poeziju, obnovio je jezik, opet, ugledajuci se na Francusku, obnovio spansku
sintaksu, ali su ga osudjivali zbog galicizama.
4. obnovljena je metrika: vise se paznje posvetilo stilu i javljaju se nove metricke forme svih vrsta.

4. Indigenismo (Sta je Indihenizam) Potiče od reči indígena=domorodac, starosedelac. To je

književno-socijalni pokret nastao početkom 20.veka u zemljama Hispanske Amerike u kojima su
Amerindijanci činili značajan deo stanovništva (Peru, Bolivija, Ekvador, Meksiko), sa ciljem da se
Amerindijancima vrate politička, društvena i ekonomska prava oduzeta dolaskom Španaca na njihove
teritorije. Indihenizam su najviše negovali pisci realističke i naturalističke orijentacije. Indihenizam
predstavlja nastavak i proširenje indijanizma.
Neki su poistovecivali ove termine (indihenizam i indijanizam), ali krajem 20.veka pojmovi su se
razgraničili na sl.način: * indijanizam= idealizovana projekcija prošlosti Indijanaca *indihenizam=
neposredna drustvena stvarnost Indijanaca.
5. Odlike modernizma + predstavnici:
Nastao je u Hispanskoj Americi pa je prenet u Spaniju, sto je neobicno jer su se do tada pravci
prenosili iz Spanije u Ameriku. Glavni predstavnik je Rubén Dario, rodjen u Nikaragvi. Postaje
dominantan knjizeni pokret 1888. godine kada je objavljena zbirka pesama Azul. A kraj je teze
odrediti. Postoje brojne teorije o tome ali se uzima kraj I Svetskog rata 1918-1920.
1) Rubén Darío je kapitalna figura, kako tece njegov razvoj, tako se razvija i modernizam;
2) Poetika modernizma se bazira na poetici Rubena Daria
3) Uvek se pise za manjinu – modernisticka knjizevnost je vrsta knjizevnosti za elitu, duh
aristokratizma (mentalne prirode)
4) Negovanje kulta lepote, retkog,nesvakidasnjeg
5) Odbacivanje demokratsko-burzoaske sadasnjosti i utilitarne knjizevnosti
6) U traganju za nesvakidasnjom lepotom i nesvakidasnjem lepom traze nadahnuca u drugim
sredinama; vracaju se u proslost ili sadasnjost, ali bitno je da se radi o dalekim destinacijama i
prostorima ili vremenima (Hispanska Amerika, Francuska, Daleki Istok), proslost, ispunjenost
nekim svojim svetom
7) Modernisticki pisci lako prevazilaze nacionalne granice (nema ih), lako se ukljucuju u svetske
tokove, a ideal je stvaranje internacionalne svetske poezije u kojoj treba da postoji jezik poezije;
snazno osecanje kosmopolitizma
8) Obnova poezije tematski, metricki i jezicki
9) Modernisticki pisci se bore za pravo na umetnicki subjektivizam a protiv stvaranja pod
politickim i raznim drugim diktatima stvaranja
10) Ogromna teznja ka dostizanju tematske i formalne originalnosti;
Predstavnici : Rubén Darío, Salvador Rueda, Juan Ramón Jimenez, Manuel Machado, Ramón del
Valle-Inclán

6. Delo Amalia je nastalo koje godine i sa kojim ciljem- sa ciljem da opiše stanje koje je vladalo u
Buenos Ajresu 1850. godine (poznata kao el ano de terror kada je general Rosas organizovao surove
progone i ubijanje svojih protivnika) 

7. Odlike Amerikanizma: Stvoren na politickim ostacima borbe za nezavisnost hispanoamerickih

kolonija; Borbe su sadrzale ideju o duhovnom oslobodjenju od uticaja Spanije sto je vodilo stvaranju
svesti o NACIONALNOM IDENTITETU. Stvoren za vreme oslobodilackih ratova. Pored
politickih i knjizevnih amerikanizama postoje i amerikanizmi u lingvistickom smislu, to su reci ili
izrazi iz stranih jezika koji su nasli primenu u spanskom jeziku i nastali su kao rezultat semanticke i
morfoloske evolucije jezika.

Odlike kostumbrizma: Umetnicka obrada obicaja, naravi, geografske, folklone i jezicke osobenosti
jedne zemlje, jedne etnicke zajednice ili jednog drustvenog staleza. U HA kostmbrizam se javlja
krajem 18. veka.

8. Indianismo Nastao je od reči indio=Indijanac. To je tok hispanomeicke knjizevnosti nastao u

vreme romantizma sa ciljem da rehabilituje život, običaje, mitove iščezle civilizacije Indijanaca.
Pojavio se u zemljama sa velikim % amerindijanskog stanovnistva (Peru, Meksiko i Venecuela).
Likovi Indijanaca u temi njohovog života su obradjivani i u pesnickim i u proznim delima. Posebno su
brojni indijanistički romani (novelas indianistas). Bez obzira na formu, uvek je sličan pristup gradji,
romanticarska idealizacija indijanaca. Nastao je pod uticajem istorijskih romana evropskih
romanticara.
Izvestan broj HA pisaca dozivaljava prehispansko razdoblje kao izvornu proslost svog kontinenta i
nastoji da kroz svoja dela vrati dostojanstvo i ljudske vrednosti koje su im Spanci cesto odricali u
vreme kolonizacije i konkiste, potiskujuci u drugi plan socijalni položaj Amerindijanaca tog vremena,
Indijanisticki romani koji se javljaju u vreme borbe za nezavisnost insistiraju na dostojanstvu i
ljudskim vrednostima Amerindijanaca pa cesto ima neskrivenih,antispanskih stavova.

-Razlika izmedju indijanizma i indihenizma: indijanizam najcesce obuhvata dela napisana o

Indijancima nastala u 19.veku (to su romanticarska dela), a indihenizam se vezuje samo za dela nastala
u 20.veku.

9. Regionalni roman
 Vezan je za neku regiju.
 Smešten je u određenoj pokrajini ili gradu
 Konkretno, fizički postoji
 Verno opisivanje običaja ljudi koji tu žive
 Junaci govore onim jezikom kojim se tamo govori (dijalekti)
 Obiluju dijalektima pa su takvi romani teži za razumevanje
 Predstavnici:
-José María de Pereda
-Armando Palacio Rodríguez-Valdés (obojica su bili poslanici)

10. Ciklus Sonate predstavlja seriju romana objavljenih izmedju 1902. i 1905. god. Teme su mu
neobične, stil negovan, likovi psihološki zreli i složeni, jezik jasan i vrlo muzikalan, dok su situacije
koje opisuje nesvakidašnje.

11. Poesia gauchesca je pisana od strane "učenih" ljudi koji su pisali o gaučima, dok je poesia de los
gauchos književnost gauča (najčešće pesme koje su pevali međusobno).

12. Afroamericka knjizevnost: To je poseban knjiz.tok formiran u zemljama sa visokim % crnačkog

ili mulatskog stanovnistva. Predstavlja sintezu afričke i hispanske tradicije. Nastao je u oblasti
Antila (ta oblast obuhvata Kubu, Portoriko i S.Domingo) i odatle se prosirio u Ekvador, Venecuelu,
Urugvaj, Kolumbiju i Brazil. Pored ovog termina u upotrebi su i:
 literatura afrocubana
 literatura antillana
 literatura mulata
 literatura negra (crna knjizevnost)
 literatura negrista (crnacka knjizevnost)

(ali svi termini se odnose na istu knjizevnost)

Po svojim estetskim, idejnim i tematskim odlikama afroamericka knjizevnost pripada postavangardi,

hronolski je to od 1928-1935. Za ovu knjizevnost su bili zaslužni Evropljani (oni su se interesovali
za crnacku knjiz, neki su bili inspirisani primitivnom crnackom sredinom i njenim tajanstvenim
elementima: obredi, obicaji, magija..). U okviru ove knjiz je najrazvijeniji rod bila lirika, a pesma
Pueblo negro, portorikanskog pesnika Luisa Pales Matosa je objavljena 1926. god i ta god
oznacava pocetak razvoja afroamericke poezije! Najznacajniji predstavnik ove knjizevnosti je:
Nikolas Guillén sa Kube, pa je Kuba centar afroamericke knjizevnosti.