AMORETA

Amoreta je stvorena za vas, osmišljena

da vas zabavi i opusti, da vam vrati
osmeh na lice i okrepi dušu.
Ona vam donosi tople, ljubavne priče i servira
ih isključivo da biste u njima uživali.
Amoreta je vaš odmor, razonoda i predah.
Ona postoji da bi vaše srce bilo
ispunjeno kada zatvorite knjigu.
Amoreta i vi, na krilima ljubavi.
Poletimo zajedno u svet ovog romana.
www.amoreta.rs
 AMORETA
Edicija: Voleti večno
Kerolajn Džonson
TRAGOVIMA SRCA
Darsi Landin
SUSRET SA SUDBINOM
Džin Adams
SNOVI NAŠE MLADOSTI
Merilin Baron
BOTIČELIJEVA VENERA
Edicija: Ljubav i vino
Heder Hejford
UKUS POLJUPCA PRELEPE ŠARDONE
UKUS POLJUPCA NESTAŠNE MERLO
UKUS POLJUPCA ZANOSNE SOVINJON
UKUS POLJUPCA EGZOTIČNE SAKE
Edicija: Misterija ljubavi
Ajla Grej
LUKA SPASA
T. D. Džouns
TRAŽI SE PRAVI MUŠKARAC
Gejl Mekmilan
FANTOM SA DALEKOG OSTRVA
Ketrin Mekdermot
SRODNE DUŠE
Edicija: Bebe donose sreću
Misti Sajmon
BUKET ZA MOJU VOLJENU
Džudi Rodžers
NJEN NAJBOLJI DRUG
Edicija: Balovi i krinoline
Džulija Keli
STRAST I PREDRASUDE
STRAST I OSEĆAJNOST
 Obuzeo ga je strah. On je uvek bio ključni deo njenog života, baš kao i ona njegovog.
Nadao se da brak neće ugroziti njihov odnos. Već je počeo da primećuje kako je uneo mnogo
više osećanja nego što bi trebalo, za njegovo sopstveno dobro. Bolje bi bilo da što pre počne da
pravi sebi odstupnicu.
Impulsivno je privukao Kes ka sebi, stavio ruku pod njenu bradu, podigao je i poljubio
snažno u usta pre nego što ju je nežno gricnuo za donju usnu. Kad je razdvojila usne u jednom
opijajućem trenu, okrznuo je njen jezik svojim, i ona mu se prepustila.
Sve je bilo gotovo istog trena kad je i počelo. Ukrutila se i udaljila, zureći u njega u šoku.
“Šta je to trebalo da znači?”
“Mala, gledaju nas. Treba da izgledamo prirodno”, prošaputao je i dalje joj dodirujući usne.
Pogledavši preko njene glave, video je da ih roditelji zaista pomno posmatraju, s osmehom koji
im je krasio lica. Majke su jedna drugoj klimnule glavom kao da govore: “Znala sam da su
stvoreni jedno za drugo.”
Duli je poželeo da još jednom okusi njena usta i stoga je ponovo okrznuo njene usne
svojim.
Njen najbolji drug
Džudi Rodžers
Posvećeno
Rodžeru,
mom partneru, ljubavniku,
najboljem prijatelju
 Predgovor
Lica dva devetogodišnja deteta koja su čučala na podu kućice za igru odražavala su
ozbiljnost obreda na koji su se spremali. Pažljivo su pritisnuli svoje krvave palčeve jedan o drugi.
Dečak je prvi progovorio.
“Ja, Tomas Patrik Duli, obećavam da ću ti biti pobratim do kraja života. Uvek ću biti tu ako
ti zatrebam. Daću ti i svoj bubreg, ako ti zatreba.” Posle kraćeg razmišljanja je dodao: “Ili srce.”
Jedan dečak iz njegovog razreda je nedavno dobio bubreg od svog strica.
Ne skidajući pogled s dečakovog lica, devojčica je izrekla svoju zakletvu. “Ja, Kasandra Džejn
Vocjek, obećavam da ću ti biti pobratim do kraja života.”
Dečak ju je prekinuo. “Kasandra, moraš da mi budeš posestrima.”
“Ne, ne moram. Ko je ikad čuo za posestrimu? Zvuči glupavo.”
“Dobro, kako hoćeš.”
Kes ga je bocnula u ruku. “Mogu li sad da završim?”
Iskezio se i bocnuo je zauzvrat. Oboje su vodili računa da ne razdvoje palčeve.
“Hajde, počni iz početka.”
Kes je zakolutala očima, ali je ipak ponovo izgovorila: „Ja, Kasandra Džejn Vocjek,
obećavam da ću ti biti pobratim do kraja života. Uvek ću biti tu ako ti zatrebam. Ako tvoj avion
padne na Aljasci, pronaći ću te i dovesti kući čak i ako niko drugi ne bude želeo da mi pomogne.”
Prethodne noći su gledali film čija je radnja bila upravo takva.
Nastavili su da navode žrtvovanja koja će podnositi jedno za drugo u ime svog
pobratimstva, svako besmislenije od prethodnog. Oboje su se smejali kad je Tomasova majka
pozvala sina na večeru.
Izvirio je na vrata kućice za igru. “Može li Kes da večera s nama?”
“Mora prvo da pita svoju majku.”
Kes se pridružila Duliju i provirila kroz vrata kućice. “Šta imate za večeru?”
Dulijeva majka se nasmejala. “Veknu od mesa.”
“Mislim da mi imamo tunjevinu. Pitaću je.”
Dvoje pobratima, prstiju umotanih u papirne maramice, zaputila su se na dve različite
strane, preskočivši nisku živu ogradu koja je povezivala njihova dvorišta.
 Prvo poglavlje
Jesi li sigurna da je poplavelo?”, pitao je Duli.
“Ponekad te stvari nisu previše pouzdane.” Znao je da je pitanje glupo istog časa kad ga je
postavio. Kes se pojavila na njegovim vratima pola sata ranije; izgledala je kao žrtva neke
nesreće —pogled tup, oči crvene, a ruke drhtave.
“Dvaput sam uradila test. Oba puta je poplavelo. A pouzdani su devedeset devet posto”,
rekla je Kes umorno.
Pogled mu je kliznuo niz njeno vitko, atletsko telo, ispruženo na njegovom ružnom zelenom
kauču. Izgledala je mršavije nego inače.
Led koji se otapao slivao joj se niz lice i skupljao u baricu na jastuku pod njenom glavom.
Duli je umotao nekoliko kockica leda u ubrus i stavio oblogu na njeno čelo.
Podigla je ruku da zadrži ubrus na čelu. “Zar nisi mogao da staviš led u nešto?”, pitala ga je
tužno.
“U šta na primer? “
“U kesu. Onda ne bi kapalo po meni i tvom kauču.”
Duli je zgrabio mokri ubrus i istopljene kockice leda, krenuvši do čajne kuhinje. Čeprkao je
po fioci, a zatim se vratio s ledom upakovanim u kesu i u suvi ubrus.
“I dalje imaš glavobolju?”, pitao je, stavio joj oblog na čelo i pomerio je na stranu kako bi
mogao da se smesti kraj nje na kauču.
Sklonio joj je mokru kosu s lica, odsutno gledajući njene duge trepavice koje su se poput
tamnih leptirova isticale na njenim bledim jagodicama. Blago je mirisala na limun. Uvek je
mirisala na njega.
Dulija je spopalo neobično predosećanje gubitka. Kes je trudna. Njegova Kes. Njegova
najbolja prijateljica; ortakinja još od prvog razreda. Obuzdao je želju da je uzme u naručje, da je
miluje i teši kako će sve biti u redu. Godinama ju je izbavljao iz nevolja, ali sad nije u stanju da
joj pomogne. Nije znao šta da kaže ni da učini da bi se osećala bolje.
U poslednjih dvadeset godina dolazila mu je sa svojim problemima, od slomljenih igračaka
do slomljenog srca. A ako i nije uspevao da joj reši problem, uvek je govorila da se bolje osećala
posle razgovora s njim. Sada, kad je povređena, uplašena i ljuta, poželeo je da ozbiljno naškodi
skotu s kojim je zatrudnela, a koji je zapalio iz grada čim je čuo novosti.
Držeći ledeni oblog na svom čelu, Kes se pridigla, zamahnuvši dugim repom preko ramena.
Pramenovi vlažne, tamne kose prilepili su joj se za lice. Njene oči boje lešnika, obično
vragolastog sjaja, bile su nadute od plakanja.
“Vidi na šta ličim”, rekla je i sklonila mokru kosu s obraza. “Slinim kao beba otkad sam
uradila test.”
Oklevajući da joj išta kaže, Duli ju je zagrlio i privukao sebi. Kako je naslonila glavu na
njegove grudi, ledena obloga je pala na pod uz tresak.
“Kes”, oprezno je započeo, “podržaću te šta god da odlučiš u vezi s trudnoćom.”
Otvorila je jedno oko i pogledala ga. “O čemu ti to pričaš?”
“Znaš već.”
Naglo se odmakla od njega. “Tomase Džejmse Duli”, rekla je frfljajući i podbola ga prstom
posred grudi. “Znaš me dvadeset godina. Sediš do mene na časovima veronauke. Kako uopšte
možeš da kažeš tako nešto?”
Nije istakao činjenicu da zapravo ništa nije ni rekao, možda je tek nešto nagovestio.
“Znam da me se ne tiče, Kes, ali moram da te pitam — zašto nisi koristila zaštitu? Znam da
nemaš mnogo iskustva, ali si upoznata sa bezbednim seksom.”
Senka bola prešla joj je preko lica. “Prezervativ je pukao”, zaječala je, a zatim se presavila i
tako snažno zaplakala da su joj ramena podrhtavala.
Osetio se loše, iznenađen što je prema njoj usmerio ljutnju koju je osećao. Kakvo dobro
može doneti to što će se naljutiti na Kes?
Nežno joj povukavši glavu u krilo, razvezao joj je rep i poravnao sjajnu smeđu kosu niz leđa.
Mrmljajući utešne zvuke, dlanovima je blago kružio između njenih lopatica. Znao je da ona neće
razmišljati o abortusu i bilo mu je žao što je to pomenuo. Situacija je bila loša i bez njegove
opaske. Iako uobičajeno u današnje vreme, biti samohrana majka nije jednostavno, a u novo
engleskom gradiću kao što je Vest Šefild, vest o Kesinoj trudnoći će se proneti gradom čim joj
stomak bude vidno narastao.
Poželeo je da nekako podeli odgovornost, da je oslobodi pritiska. Uvek je tokom njihovog
dugogodišnjeg druženja bio u stanju da joj pomogne u rešavanju nekog velikog problema.
Stresao se pri pomisli na to kako će njeni roditelji reagovati. Kes je uživala u privilegiji najmlađe i
jedine devojčice u porodici, princeze Vocjekovih. Biće očajni, a šta god da utiče na Kesinu
porodicu, odražava se i na njegovu. Stomak mu se stezao pri pomisli na njihovu reakciju, a pri
tom nije imao veze s njenom trudnoćom.
Rešenje se ukazalo istog časa kad je to pomislio. Majstor u rešavanju problema ponovo je
proradio! Ležala je s glavom u njegovom krilu, zatvorenih očiju. Pogledao ju je i uozbiljio se.
Umela je da bude tvrdoglava kad nešto sebi zacrta. Iako je to bilo nešto najpraktičnije što je
mogao da smisli kako bi joj pomogao, znajući Kes, moraće svojski da se potrudi da je ubedi u
isto.
Prilično nervozan, razmišljao je kako bi mogao da započne razgovor na tu temu i napokon
se odlučio da ne okoliša. “Kes, hajde da se venčamo. To je najbolje rešenje za oba problema”,
tiho je izgovorio Duli.
Razrogačila je oči i s naporom se pridigla.
“Da se venčamo?! ciknula je. “Duli, ne mogu da se udam za tebe, ne volim te!” Odmahnula
je glavom i nasmejala se promuklo i nabusito. “Mislim, volim te, samo ne na taj način.”
“Ni ja tebe ne volim tako, ali sam spreman da to zanemarim. Oboma bi nam koristilo da se
venčamo.”
Odjednom mu je bilo važno da je ubedi. Srce mu je brže zakucalo pri pomisli na izazov koji
je pred njima. “Trenutno nemaš previše izbora, kao ni ja.”
Osmehujući se kroz suze, rekla je: “Lepo od tebe, ali kako bi naše venčanje tebi pomoglo?
Ja sam trudna. Koji je tvoj problem?”
Odglumio je kako je iznerviran. “Do đavola, Kes! Zar ne pamtiš ništa što ti kažem? Pre
nekoliko nedelja smo pričali o prilikama na mom poslu. A jutros mi je Armori nagovestio, ma šta
pričam, ucenio me je da nikad neću postati upravnik fabrike ukoliko se ne oženim.” Pogledao ju
je, trudeći se da zadrži otvoren i iskren izraz lica da ne bi primetila da je laže.
 “Frempton sledećeg meseca odlazi u penziju, tako da će njegovo mesto biti upražnjeno.
Zahvaljujući meni, kompanija je stala na noge prvi put za deset godina. Vremenom bih želeo da
postanem partner. Moram da se oženim kako bih sebi stvorio tu šansu.”
Iako to nije bila potpuna laž, Duli je namerno predstavio prilike gorim nego što su zaista
bile. Armori je rekao da bi voleo da se Duli oženi, nije to postavio kao uslov za unapređenje.
Kes je odmahnula glavom. “Nikad mi to nisi ispričao. To je verovatno protivzakonito. Kako
poslodavac može da insistira na tome da se njegovi zaposleni venčavaju?”
“Kad si vlasnik male, porodične kompanije, možeš da radiš šta ti padne na pamet. Armori
ima sedamdeset godina i smatra da su oženjeni muškarci postojaniji.”
“A šta je s Melisom?”
On se strese. “To se okončalo. Melisa se odlučila za veći i bolji ulov.”
“Žao mi je, nisam znala da ste raskinuli. Toliko sam vremena provodila s Polom da su mi
druge stvari prosto promakle.” Uspravila se na kauču da bi ga pogledala, na trenutak zaboravivši
na svoj problem, što je bilo tipično za Kes. “Mislila sam da ste vas dvoje ozbiljni. Da li ti je
slomila srce?”
On se iskezi. “Ne budi licemerna, nije ti se dopadala.”
Ona ga čvrknu po kolenu zglavkom šake. “Ono s papagajem je bilo malo uvrnuto, a ima i taj
plačljivi glasić devojčice.” Slabašno mu se osmehnula. “Sem toga, izgledala je normalno...”
Bio je zahvalan što je Kes prestala da plače i još zahvalniji što su Melisa i njena ptica
poganog jezika odlepršali iz njegovog života. Nabacivala mu je priču o braku pre nego što su
raskinuli, i to ne baš suptilno. Ta ideja ga je užasnula. Rekao je Melisi da nije spreman da se
skrasi i da verovatno neće biti spreman ni u narednih nekoliko godina. Međutim, na pomisao da
će ga Kes možda odbiti, podišla ga je jeza.
Masirala je slepoočnice, a zatim ga pogledala u oči. “Reci mi još jednom zašto smatraš da je
dobra ideja da se venčamo.”
Uzeo je njenu levu ruku i smestio je u svoju, isprepleo njene prste sa svojim. “Moraš da se
udaš kako tvoji roditelji ne bi odlepili, kako bi beba započela život u normalnim uslovima i kako
te ne bi pominjali kao onu ’sirotu Kes Vocjek’. Ja moram da se oženim kako bih dobio
unapređenje. Meni to zvuči kao dobar plan. Ostali bismo u braku dok se beba ne rodi.”
“Ali ne želim da se udam za tebe”, zaječala je, a suze su joj ponovo ispunile oči. “Ja volim
Pola!” Kad bi se Kes posvetila nečemu ili nekome, ne bi to pustila. Ako bi svi napustili brod koji
tone, ona bi ostala na njemu. Prvi put otkako se druže, Duli je tu osobinu doživljavao kao manu.
“Kažeš da si Polu rekla za bebu.” Podigao joj je bradu i zagledao se u njene oči dok je
naglašavao svaku reč. “Odgovorio ti je Pa šta i zatim zapalio u Minesotu.”
“Mičigen.”
“Koga briga gde je otišao? Neće te oženiti i zato možeš da se udaš za mene, ili da pozoveš
svog tatu i kažeš mu da si trudna i da Pol neće da te oženi. Onda će ga tvoja braća pronaći u
Minesoti ili Mičigenu, ili gde već, a znaš da to neće biti lepo.”
Klonula je na kauč, položivši glavu na vlažni jastuk. “U pravu si. Ubili bi ga. Znam da bi ga
ubili.”
“Da, ubili bi ga. A onda bi ostatak života proveli u zatvoru. Da li možeš da prirediš tako
nešto svojoj majci?”, upitao je lakonski.
 Pridigla se i prostrelila ga pogledom. “Zaveži, Duli. To što sam trudna a nisam udata
verovatno će je dotući.”
Osetio je olakšanje kad su njene oči ponovo zasijale i pokušala da povrati svoje uobičajeno
veselo držanje. Još jednom ju je zagrlio. Uzdahnuvši, Kes je položila glavu na njegovo rame i
zagledala se u plafon, očigledno razmatrajući njegovu ponudu.
Stalno ga je optuživala da ima kompleks princa na belom konju. Duli je sebe smatrao pre
svega brižnom osobom, koja rešava probleme. Bio je ponosan na to što su mu se mnogi njegovi
prijatelji obraćali za pomoć i savet, a kad je bio u škripcu, obraćao se Kes. Godinama su jedno
drugom pomagali.
Gotovo da je mogao da joj čita misli. U ovom času, smatrala je da je njen problem nerešiv,
čak i za njega. Preplavio ga je nalet samopouzdanja, kao i gotovo fizičko ushićenje koje je najviše
podsećalo na iščekivanje. Polako, čoveče! Ne pričamo o pravom braku. Kes ti je najbolja
prijateljica. Samo joj pomažeš. Kako je neobično osećanje potrajalo, odlučio je da ga zanemari.
Međutim, smatrao je nužnim da mu ona dopusti da pojednostavi stvari.
“Kes, žao mi je što ovo s Polom nije uspelo. Zaista mi je žao. Ali on je otišao. Molim te da mi
dozvoliš da ti pomognem.” Sklonio je ruku s njenog ramena i lagano je pomilovao po obrazu,
okrećući joj lice ka sebi. “Možemo ovo da rešimo, Kes. Ne mogu da podnesem da te gledam
ovako nesrećnu. Mi smo porodica. Volim te koliko i svoju sestru Ketlin, a porodica treba da se
drži zajedno. Venčanje bi i meni pomoglo.” Zastao je, a zatim dodao: “Sem toga, dugujem ti.”
Odmakla se od njega, s izrazom neverice na licu. “Šta mi duguješ?”
“Recimo to što si prodala svoj novi automobil kako bih mogao da platim školarinu za treću
godinu koledža?”
“To je bilo mnogo davno, i još si mi vratio novac s kamatom. Kratkoročna pozajmica ne
zahteva dugoročnu posvećenost”, rekla je Kes i zatreptala kako ne bi zaplakala.
Prstom je ispratio trag suza koje su se slivale niz njeno lice. “Dobra dela ne mogu da
zastare, mala. Ne nudim ti brak samo zato što ti nešto dugujem. I meni treba tvoja pomoć, a
mislim da ovo može da nam upali. To nije zauvek. Nudim ti privremeno rešenje za trenutni
problem.”
“Ne verujem da je beba trenutna stvar. I nemoj da me zoveš mala.”
On slegnu ramenima. “Znaš šta mislim. Venčaćemo se da beba ne bi imala problema, da
porodica ne bi paničila i da bih dobio posao koji želim. Onda ćemo ljudima da kažemo kako nam
nije išlo, ali ćemo i dalje ostati prijatelji. Rado ću biti bebin tata dok se ponovo ne udaš. Čak i
posle, ako želiš.”
“Još smo i pobratimi! Zavetovali smo se da ćemo jedno drugom priskočiti u pomoć kad
zatreba.” Podigao je palac leve ruke kako bi se ožiljak od pre dvadesetak godina dobro video
pod svetlom lampe.
To joj je izmamilo smeh. Palcem desne ruke, s istovetnim ožiljkom, blago je dodirnula
njegov palac.
Duli se osećao mirno, pribrano i uvereno da je izgovorio istinu. Brak s Kes će biti privremen.
Suviše je mlad da bi se oženio.
Ponovo je zatreptala i oči su joj se razbistrile. “Da li stvarno tako misliš ili činiš plemenitu
stvar?”
 On se iskezi. “Samo činim plemenitu stvar.”
“Najbolji si mi prijatelj od pamtiveka, ali ne mogu da spavam s tobom, bio bi to incest.”
Duli stisnu vilicu. “Ko je pominjao seks? U pravu si. Bio bi to incest.” Verovao je u to. Zaista
jeste. Zašto se onda to neobično ushićenje odjednom pretvorilo u razočaranje?
“Kakav bi to brak onda bio?”, pitala je i pogledala ga u oči. “Da li bi imao neku sa strane?
Mogu da zamislim kako bi naši roditelji reagovali. Moja braća bi na kraju ubila tebe, a ne Pola.”
“Kao što rekoh, u braku moramo da budemo samo godinu dana. Ti se porodiš, a ja dobijem
unapređenje. Onda se razvedemo i dalje budemo prijatelji. Mogu da izdržim bez seksa godinu
dana.” Duli je shvatio da mnogo toga može da se desi za godinu dana.
Kes je podigla obrve. “Kladim se da nećeš izdržati ni nedelju dana. Onda će te moja braća
srediti, a ja ću postati ucviljena udovica koju svi žale zato što se udala za ološa.” Odjednom se
iskezila. “Sviđa mi se ta ideja. Hajde da se venčamo!”
Napetost je popustila pred smehom dugogodišnjih prijatelja. Pitao se da li može da računa
na to da je pristala.
A zatim mu još nešto sinu. “Koliko ti kasni menstruacija?”
“Dve nedelje, ali sam htela što pre da uradim test. Kako to da znaš toliko o trudnoći,
testovima i svemu tome?”
Pružio joj je ruku i pridigao je s kauča. Usne su mu se razvukle u vragolasti osmeh. “Imam
bogato iskustvo. Sem toga, sestra mi se za pet godina tri puta porađala. Svaki put kad joj kasni,
dođe kod mene s tri svoje drugarice i onda svi gledamo da li će se pojaviti plave linije. To je već
postala tradicija. Ne želi da pruža lažnu nadu Dagu ukoliko nije sasvim sigurna.”
Kes se borila da zadrži osmeh na licu, a Duli je sebe proklinjao što je pomenuo Ketlin i Daga.
Bili su u braku i radovali su se rođenju svakog deteta. Znao je da i Kes želi decu. Često su o tome
pričali, ali ona sigurno nije želela da zatrudni pod ovakvim okolnostima.
“Dakle, sad si u sedmoj nedelji trudnoće?“, propitivao ju je Duli. “Verovatno se duže
vremena neće primetiti.” Odmerio je njeno vitko telo. “Možemo da se venčamo za mesec dana,
i da imamo vremena pre nego što ljudi počnu da odbrojavaju.”
“Naši roditelji neće poverovati da smo se zaljubili i odlučili da se venčamo samo nekoliko
nedelja pošto si ostavio Melisu, a ja raskinula s Polom. Nisu retardirani”, rekla je Kes.
Upitno je podigao obrvu. “Naravno da jesu! Šta nam je sve pošlo za rukom da uradimo u
prethodnih dvadeset godina. Sećaš se Floride?”
Kes se nasmejala, kao što je i očekivao. Tokom letnjeg raspusta uoči trećeg razreda srednje
škole nagovorila ga je da autobusom odu do Diznilenda u Orlandu dok su njihovi roditelji mislili
kako stiču novo iskustvo u školskom ekološkom kampu. Sklopili su tajni dogovor da nikom ništa
ne kažu.
“Nije da nikada nismo spavali zajedno”, dodao je Duli.
“Bili smo deca, to se ne računa”, rekla je i zaputila se u kuhinju.
Duli je pošao za njom, posmatrao ju je kako vadi konzervu piva iz frižidera i premeće po
njegovom kredencu u potrazi za čistom čašom.
“Kes”, nežno joj se obratio, “nije baš pametno da piješ pivo kad si trudna.”
Zagledala se u konzervu u ruci, a zatim je upravila pogled ka njemu, netremice trepćući
kako bi sprečila da joj suze poteku niz lice. “Do đavola, zašto sam toliki idiot?! Znam da trudnice
ne bi trebalo da piju. A tek ovo plakanje? Ja nikad ne plačem.”
Duli se nagnuo ka njoj i čvrsto je zagrlio. Oslonila je glavu na njegove grudi i kosom okrznula
njegovu bradu. Protrljao joj je leđa kako bi je umirio. “To je normalno. Ketlin je preplakala prva
tri meseca svake trudnoće. To ti je takozvana navala hormona.”
Plačljivo je uzdahnula i rukom kliznula niz njegovu, kako bi ga čvrsto stegla za šaku. Lagano
se odmakla, pogledala ga u oči i zapitala: “Stvarno misliš da ćemo izdržati godinu dana?
Ozbiljno?”
Potresen njenim iskrenim pitanjem, Duli je klimnuo glavom. “Najbolji smo prijatelji. Volim
te više od bilo koga drugog. Mislim da ćemo izdržati. Ne kažem to zato što sam plemenit. Ako ne
dobijem unapređenje na ovom poslu, mogu slobodno da tražim neki drugi. Volim da radim kod
Armorija. Ne želim da ostanem bez unapređenja samo zato što nemam ženu.”
Nežno ju je gurnuo u stolicu za trpezarijskim stolom i zagnjurio se u frižider u potrazi za
gaziranim sokom. Pruživši joj dijetalnu Koka-Kolu, smestio se u stolicu preko puta.
“Jesi li sigurna da Pol neće da se predomisli i vrati? Stvari mogu da se zakomplikuju ako se
venčamo, a on zaključi da želi da bude ponosni otac.”
Kes je bespomoćno slegla ramenima. “Kad sam mu rekla za trudnoću, pitao me je ko je
otac.”
“Skot! Lično ću mu presuditi.”
“Izvinio se, rekao da nije tako mislio, kazao je kako trenutak nije baš najbolji”, glas joj je
zadrhtao. “Tog jutra dobio je ponudu iz Mici genskog simfonijskog orkestra za posao njegovih
snova. Kad sam stigla kod njega, koferi su mu već bili spakovani.”
“Kakav seronja! Planirao je da ode a da ti se ne javi? Kako si mogla da se primiš na takvog
tipa?”
Zatvorila je oči, ali joj se jedna suza ipak skotrljala niz obraz. “Nisam planirala da se zaljubim
u njega, prosto se dogodilo.” Glas joj se pokolebao. “I... iako je otišao, iako ne želi ovu bebu, ja
ga još uvek volim.”
Kako možeš da voliš dripca koji je napustio i tebe i svoju bebu? Nije to glasno izrekao,
znajući dobro da u ovom času mora da se suzdrži od sarkazma. Kes nije ni glupača ni kukavica. S
vremenom će se sabrati.
Shvatio je da su njene suze pokrenule nešto u njemu. Stomak mu se uvrtao od
osujećenosti, ljutnje i nepodnošljive bespomoćnosti. Prisetio se da ju je tek nekoliko puta video
uplakanu za dvadeset godina koliko se druže. Poželeo je da kupi avionsku kartu za Mičigen i
premlati tog kučkinog sina.
Poslednje što joj je trebalo u tom času bilo je da on izigrava muškarčinu.
Ponovo ju je privukao u svoje toplo naručje i prstima nežno prešao po njenim leđima kako
bi je umirio. “Ššš, dušo. U redu je. Venčaćemo se. Biću dobar tata tvom detetu, čak i kad se
budemo razveli. Znaš da sam dobar s klincima.”
Odmahnula je glavom. “Nisam ni stigla da razmišljam o bebi. Još uvek pokušavam da se
izborim s tim da sam trudna.” Umorno je uzdahnula. “Duli, tvoj plan neće uspeti. Niko nam neće
poverovati. Mogla bih svojim roditeljima da kažem istinu.”
Obeshrabren time što mu se plan raspada, Duli ju je protresao, zarivši prste u njene meke
nadlaktice. “Kes, prestani da se prenemažeš.”
Naglo je podigla glavu i prostrelila ga pogledom. Oči su joj i dalje bile ispunjene suzama,
koje su lepile njene duge crne trepavice.
Hrabro se suočio s njenim pogledom. “Nudim ti častan izlaz iz neprilike. Rešenje koje je za
oboje najbolje. Znaš koliko mi znači kompanija za koju radim.”
Masirao joj je ruke tamo gde su posle njegovog stiska ostali crveni tragovi. “Do đavola,
osam godina života sam proveo tamo! Želim to unapređenje, a ti mi možeš pomoći da ga
dobijem!”
Duboko je udahnuo, svestan šta rizikuje ako bude navaljivao, ali je morao nekako da je
izvuče iz depresije u koju je tonula.
Upecala se, kao riba na mamac. “Ne prenemažem se, a ni ti baš ne pokazuješ dovoljno
saosećanja”, obrecnula se i uputila mu zlokobni pogled.
Slegnuo je ramenima. Spustivši ruke, ponovo je zaobišao sto i seo preko puta nje. “Više bih
voleo da se naljutiš nego da patiš. Ubija me da te gledam ovakvu.”
Kes je ispustila dug uzdah i kolebljivo se nasmešila. “U pravu si. Ovo je suludo. Zabolela me
je glava od silnog plača. Žalopojki je kraj.” Iz farmerki je izvadila maramicu i istresla nos, a zatim
ga pogledala u oči. “Ako si ozbiljan u vezi s ovim venčanjem, onda bi trebalo da porazgovaramo.
Ne znam šta bih drugo uradila. Pogotovo ako ćeš i ti imati koristi od toga.”
“To je moja devojka. Znao sam da ćeš se prizvati pameti”, slavodobitno se iskezio Duli,
kome se onaj čvor u stomaku raspetljao.
“Jesi li siguran u vezi sa seksom? Mislim... da ga ne upražnjavaš?”
Osmehnuo joj se. “Dobri prijatelji su bolji od dobrih ljubavnika, a najbolji prijatelji će ostati
tu i kad se svi drugi odnosi okončaju. Seks menja stvari. Želim da naš odnos ostane
nepromenjen.” Ponadao se da je izrekao istinu, i da ova neočekivana žudnja koju je osetio nema
nikakve veze s tim što je pokušao da zamisli svoju najbolju prijateljicu razgolićenu.
Vratili su se u dnevnu sobu. Duli je seo u ulegnutu fotelju, a Kes se ponovo ispružila na
kauču. Oprezno su se odmeravali, sada kada su doneli odluku.
“Ne možemo da se venčamo u crkvi”, rekla je. “Ne bi bilo u redu, pošto planiramo da se
razvedemo.”
“Moramo da se venčamo u crkvi”, rekao je Duli odlučno. “Ako to ne uradimo, naši roditelji
će odlepiti.”
“Zar ne možemo da pobegnemo? Ili, još bolje, zašto ne bismo rekli da smo pobegli i onda
da živimo zajedno dok se beba ne rodi?”
“A čije će ime stajati na rodnom listu?”, postavio je razumno pitanje.
Uzdahnula je. “U pravu si. Ali nemam nameru da lažem pastora Filipsa. Moraćeš da mu
razjasniš čitavu situaciju.”
“Šta si uopšte videla u tom kretenu?”
“Misliš da je pastor Filips kreten?!”
“Ne, mislim da je Pol kreten!” Dulijeva ramena bila su kruta kad je otišao do muzičkog
stuba koji je stajao pored zida i stavio kompakt-disk u plejer. Ishabana fotelja i kauč, koje je
očigledno uzeo iz neke prodavnice starudije, raspadali su se, ali su se zvuci bluza Čarlija Adamsa
razlegli po stanu iz vrhunskog digitalnog muzičkog uređaja.
Muzika ga je umirila, a napetost između lopatica popustila. Upravo je predložio brak svojoj
najboljoj prijateljici. Venčaće se, imaće dete, a onda će se on povući. I, da, ništa od seksa. Nije
tako zamišljao život u braku. Da je u pitanju bilo koja druga žena, ne bi ni pomislio na tako
nešto.
 Drugo poglavlje
Kes je sklopila oči i razmišljala o Dulijevom pitanju. Šta je videla u Polu? Bio je talentovan
muzičar, inteligentan i romantičan, zgodan kao filmska zvezda. Ložio se na ovaj nju ejdž zen, i
smatrao ju je srodnom dušom. Njoj to nije čak ni zvučalo izveštačeno. Poverovala je u to. I dalje
se tako osećala. Bio joj je prvi ljubavnik, i bilo joj je drago što je čekala.
Uprkos svom ograničenom seksualnom iskustvu, Kes je shvatila da Pol nije bio ni previše
velikodušan, a ni maštovit ljubavnik. Ali volela ga je i smatrala je da će se jednog dana venčati.
Bila je skrhana bolom, kao da je Pol umro, a ne da ju je napustio. Šest meseci koje su proveli
zajedno bili su čarobni. Nikada više neće tako voleti.
Njena praktična priroda osećala je da je takvo njeno razmišljanje zabluda i glupost — Pol je
odbacio i nju i bebu, zato bi trebalo da ga mrzi. Bol zbog odbacivanja nagrizao joj je dušu, ali ga
je ona ipak razumela, pa čak mu i oprostila. Znala je da je on voli, ali njegova posvećenost muzici
prevazilazila je sve drugo u njegovom životu. Plašio se svake obaveze koja bi ga odvukla dalje od
karijere. Vremenom bi uspela da ga razuveri. Da nije bila trudna, u tome bi uspela.
Iako joj se srce stezalo od tuge zbog njihovog rastanka, jedva je čekala da se Pol dozove
sebi. Pocrvenela je kad se setila poruka koje je ostavljala na sekretarici i koje je ispisivala na
telefonu, preklinjući ga da joj se javi. Smaknuvši umršenu kosu s čela, duboko je udahnula,
navlažila usne i zatvorila oči kako bi se umirila. Moći će da se izbori s ovim. Ruka joj je
instinktivno poletela ka stomaku, kao da hoće da ohrabri i majušni plod. Kes je odmahnula
glavom i potisnula suze koje kao da su se javljale pri svakom povodu. Ponadala se da ova navala
hormona neće trajati svih devet meseci.
Dosta s plačem! Bila je pomalo blesava i neobazriva i sada treba da se suoči s posledicama.
Nekada davno mislila je da će biti oduševljena što će imati dete, kao i da će njen muž biti
oduševljen. Ali u stvarnosti je ona bila trudna dvadesetšestogodišnjakinja koju je napustio
ljubavnik; i sad planira da se uda za najboljeg prijatelja.
Nestrpljivo je zatreptala, odagnavši plačljive misli, i zagledala se u Dulijeva leđa dok je ovaj
podešavao jačinu na muzičkom uređaju. Njegova gusta, crvenkasto-plava kosa gotovo mu je
dodirivala okovratnik. Visok i vitak, imao je široka ramena koja su se sužavala ka uzanim
bokovima i dugim nogama.
Jedna od njenih prijateljica jednom je rekla kako je podseća na hrta visokog metar i
osamdeset i s pegicama. Kes je volela njegovo otvoreno, milo lice i vedre plave oči. Još u
osnovnoj školi zasmejavao ju je praveći nemoguće grimase. U šestom razredu, druga deca su
počela da ga zovu Bledunjavi dok nisu upoznali njegov opaki desni kroše. Imao je duguljasto,
uglasto lice, četvrtastu vilicu i prelep osmeh. Njegove vretenaste mišiće i vragolasti polu osmeh
privlačile su mnoge žene. Njene prijateljice neprestano su navaljivale kako bi ih upoznala s njim.
Iako nikada nisu pričali o pojedinostima, Kes je znala da Duli ima aktivan seksualni život još
od srednje škole, kao što je i on znao da je ona bila devica sve dok se nije zaljubila u Pola.
Godinama su je propitivali o njihovom prijateljstvu, i ona bi uvek iskreno odgovarala — da je on
prosto Duli. Njena osoba od poverenja, ortak, njen najbolji drug.
Posmatrajući ga u ovom času, shvatila je koliko je njihovo prijateljstvo uzimala zdravo za
gotovo. Koliko je samo puta sedela u ovoj ružnoj narandžastoj fotelji i gledala kako petlja nešto
oko muzičkog uređaja. Za nekoliko sekundi, bosim stopalom će cupkati u ritmu po izlizanom
zelenom tepihu. Duli je voleo muziku i često bi neočekivano zapevao i zaigrao, povukavši je da
zapleše improvizovanim koracima koji bi mu u tom času pali na pamet. Osetila je vrelinu koja je
smenila malopređašnju paniku. Duli je, po ko zna koji put, pritrčao i spasao je. Tešila ju je
zamisao da i ona njemu istovremeno može da pomogne.
Nadala se da neće počiniti i drugu najveću grešku u svom životu.
Kada se Duli okrenuo, upitala ga je: “Šta ćemo da kažemo našim matorcima?”
“Reći ćemo im da smo odjednom shvatili da smo se zaljubili i da hoćemo da se venčamo.”
“Nikad nam neće poverovati!”
“Hoće, poverovaće. Naše majke su godinama tako nešto planirale.”
“E nisu!” Kes zapanjeno podiže glas. “Nikada nisu navaljivali na nas. Ti si mi porodica,
zaboga!”
“A ono na velikoj maturi?”
“Nisi mogao da nađeš partnerku, pa sam ja pošla sa tobom.” Kes je ustala i prilazila mu
polako sve dok mu se nije unela u lice.
“A-a... Ti nisi mogla da nađeš partnera, pa sam ja pošao s tobom na proslavu mature.” Duli
se zadovoljno iskezio i potapšao je po ramenu. “Bio je to sastanak iz milosrđa, ali mi nije
smetalo, niti sam ti to ikada pomenuo jer sam uvele spreman da ti pomognem.”
Kes se podbočila. “Odbila sam tri poziva zato što mi je majka rekla da se ti loše osećaš jer
nisi uspeo da nađeš partnericu za proslavu mature. Ja sam tebi učinila uslugu.”
On se iskezi. “Vidiš šta hoću da ti kažem. Izigrali su nas kao vašarski prodavci. Biće
oduševljeni našim venčanjem.” Stavivši ruku na njeno rame, poterao ju je ka kupatilu. “Hajde,
umij se. Izgledaš užasno. Vežbaj radosni izraz lica.”
Isplazila mu se i ušla u kupatilo kako bi se umila hladnom vodom. Ponovo je nanosila
maškaru kad se Dulijevo lice pojavilo u ogledalu iza nje. Nadvio se nad njenih metar i šezdeset
visine.
“Šta je?”, pitala ga je dok je on pomno zurio u ogledalo.
“Nisam to ranije primetio, ali si nekako slatka. Osim te velike gromuljice nečeg crnog što ti
je ispod oka.”
Bocnula ga je laktom. “Izlazi odavde dok ne završim. Kupatilo je malo za dvoje.”
Iskezio joj se u ogledalu. “Vežbam kako je to biti u braku. Znaš ono, dvoje ljudi koji dele
kupatilo, zajedno se tuširaju, takve stvari.”
Istog trena se ukočila. Ovo nikako neće uspeti.
Duli podiže ruke i unatraške izađe iz kupatila. “Do đavola, Kes, izvini. Šalio sam se kad sam
pomenuo tuširanje.”
Okrenula se i fiksirala ga pogledom. “Duli, godinu dana je mnogo vremena da bi se lišavao
seksa. Ako budeš imao šemu, nemoj da mi kažeš, važi? Razumeću, i to neće uticati na moja
osećanja prema tebi.”
“To je stvarno velikodušno od tebe!”, rekao je i skupio oči. “A šta ćeš ti da radiš? Da li i ti
planiraš da nađeš nekog dok smo u braku?”
“Naravno da ne. Trudna sam.”
“Ako je verovati Ketlin, trudnice su veoma napaljene.”
Neprijateljski ga je pogledala. “Kad bi samo prestao da deliš savete vezane za trudnoću.
Nerviraš me. Pokušavam da budem korisna, ili si samo ti taj koji ima pristojne predloge?”
Podigao je oba dlana uvis. “Primirje. Znam da treba da porazgovaramo o svemu pre nego
što se nađemo s našim roditeljima. Šta ćemo s tvojim poslom? Da li i u trudnoći možeš da držiš
časove aerobika?”
“Mogu da držim časove niskog intenziteta. Biće to dobro i za mene. Ali ionako imam više
administrativnog posla nego što vežbam. Bob će otvoriti još jedan salon bliže Bostonu. Kad mi
stomak baš naraste, mogu da vodim Krisalis, a on će da vodi novi salon.”
Duli iskrivi lice kao da se trudio da ne prsne u smeh.
“Šta je smešno?”, htela je da zna.
“Krisalis!” Glasno se nasmejao. “Svaki put me zasmeje kad pomislim kako se Rikova
teretana pretvorila u salon za vežbanje pod imenom Krisalis. Mada, priznajem da salon nije loše
uticao na tvoju formu. Izgledaš odlično.” Pogledom je prešao po njenom telu, vidno se
naslađujući.
Kes je osetila kako je obliva rumenilo, ne znajući kako da reaguje na njegov pogled pun
divljenja.
Duli joj je retko kad delio komplimente. Zapravo je uglavnom komentarisao njenu umršenu
kosu ili bi je upozorio da joj je kečap kanuo na bluzu.
S druge strane, Pol ju je obasipao komplimentima, ugađao joj, činio da se oseća kao
kraljica. Odmahnula je glavom, nateravši sebe da se vrati u sadašnjost. Ona i Duli će se venčati.
Moraju da odluče o mnogo čemu.
Stala je nasred njegove dnevne sobe podbočivši se i gledala u nameštaj. Njegov kauč sa
zelenim i žutim cvetovima nikako se nije uklapao s užasnom narandžastom foteljom.
“Hoćeš da živimo u ovoj rupi?”, pitao ju je Duli.
Kes se nasmejala, vedro i raspoloženo. Bacila mu se u zagrljaj, obgrlivši ga oko vrata. “Moj
stan je dovoljno velik. Ima i drugu spavaću sobu koju možeš da koristiš dok se ne porodim.
Nameštaj mi je prilično izudaran. Ali ako budeš bio Armorijev upravnik fabrike, valjaćemo se u
lovi i moći ćemo da kupimo nove stvari.”
I on je nju zagrlio dok se nije trgla, a tada ju je nežno odmakao i zagledao se u njene grudi.
“Da li te bole?” Glavom je pokazao na njene dojke.
Osetila je kako joj se vrelina uspinje uz vrat i obliva obraze. “Ne mogu da verujem da me
pitaš za grudi. Da, malo su osetljivije.”
Poveo ju je ka kauču, nežno je gurnuo da sedne i smestio se kraj nje. Ona mu položi glavu
na rame. “Kad smo bili mlađi, stalno sam mislio na tvoje grudi”, priznao je uz stidljiv osmeh.
Pridigla se i užasnuto ga pogledala. “Nisi valjda?!”
“Da, jesam”, snažno je zaklimao glavom. “Zapravo, mislio sam na grudi svih devojaka, ali
posebno na tvoje, zato što sam primetio kada su izrasle. Godinama si bila ravna, a onda si
odjednom popunila svoj kupaći kostim.”
Stidljivo se osmehnuo i nagnuo napred kako bi laktove oslonio na kolena. “Kad mi je bilo
četrnaest godina, jedne večeri sam pogledao kroz prozor i video te kako se presvlačiš u
Rodžerovoj sobi. Ugledao sam tvoj grudnjak i pomislio da se nalazim u raju.”
Nakrivila je glavu, iznenađena naletom vreline koji je protutnjao kroz nju, a zatim se
zakikotala, veoma kratko. “Znala sam da si me gledao te večeri. Nisi čak ni ugasio svetio”,
prokomentarisala je. “I zato sam se pretvarala da si Nolan Viks, pa sam izvela mali striptiz.”
“Nolan Viks! Taj bezveznjaković! Dozvolila si da te Nolan Viks vidi u donjem vešu!”
Odglumio je uvređenost.
Ona se ponovo zakikota. “Ne, dozvolila sam tebi da me vidiš. Bili smo tek tinejdžeri,
odmeravali smo granice.” Utroba joj se vezala u čvor kad je položila dlan na svoj ravni stomak.
“Vidiš dokle me je dovelo to odmeravanje.”
Duli je svojom šakom prekrio njenu, isprepletali su prste i zaštitnički ih nadvili nad njen
stomak. “Sve će biti u redu, Kes. Veruj mi.”
 Treće poglavlje
Dulijevi i Vocjekovi su petak veče provodili uobičajeno, zaneti igranjem pinokla u kući
Vocjekovih. Jedva da su podigli pogled kad su Kes i Duli ušli u sobu.
“Deco, jeste li gladni?”, Mirijam Vocjek je bacila kraljicu. “Možete da podgrejete ono što je
ostalo od večere u mikrotalasnoj.” Njen odsutan osmeh ukazivao je na to da je veoma
usredsređena na igru.
Kes je stajala pored Dulija u dovratku i posmatrala svoje roditelje koji su prijatelji i susedi
već dvadeset pet godina. Porodica. Ne može to da im uradi, ne može da ih laže. Povukla je
Dulija za ruku i pokušala da ga vrati u hodnik.
On ju je cimnuo napred. “Kes i ja ćemo se venčati”, neočekivano se oglasio.
Njihovi roditelji su samo klimnuli glavom, ni ne podigavši pogled. A zatim su shvatili šta im
je rečeno.
“Vi ćete — šta?!”, Nejtan Vocjek je u neverici pogledao u Kes, pa u Dulija.
“Rekoh, Kes i ja ćemo se venčati.” Duli je zagrlio Kesina ukočena ramena.
“Jedno za drugo?” Kao da se Džejms Duli suzdržavao.
Kad je Duli klimnuo glavom, roditelji su poskočili sa svojih mesta i okružili buduće
supružnike. Pljuštala su pitanja koja su roditelji izgovarali uglas.
“Kad se to dogodilo?”
“Kad je venčanje?”
“Kako to da nismo znali za tebe i Kes?” Kesin otac je očigledno imao problema da se izbori s
novostima.
“Znala sam da će se to ipak dogoditi.” Mirijam je ronila suze dok je grlila Kes i Dulija.
Duli je značajno pogledao Kes, kao da hoće da joj kaže da je bio u pravu.
“Kad se sve to dogodilo?”, pitala je Helen Duli namršteno, pokvarivši tako crte lica. “Oboje
ste prošlog meseca viđali druge ljude, a sad se venčavate?”
Kes je pobedonosno pogledala Dulija. Ideja je njegova, neka se on izvlači. Za divno čudo, to
mu je uspevalo.
“Kes i ja smo se oduvek voleli, samo to nismo shvatali, sve doskora. I sada hoćemo da se
venčamo. Smesta. Ovog meseca.”
“Ovog meseca!”, vrisnule su obe majke.
“Nemoguće. Kes mora da kupi spremu za nevestu, sve za deveruše, i venčanicu. A tu je i
proslava.
Treba nam najmanje šest meseci.” Mirijam je preturala po fioci u stolu tražeći olovku i
papir.
“Mama, moramo smesta da se venčamo”, rekla je Kes.
Svi su se umirili.
Kesin otac, kome je s lica nestao osmeh, zgrabio je Kes za ramena i okrenuo je k sebi. “Kako
to misliš morate?”
Duli je brzo stao uz Kes i ponovo je zagrlio. Nagnula se ka njemu, drhteći. Bolje da im sve
ispričam.
 “Zbog mog posla, čika Nejte.” Duli joj je priskočio u pomoć. “Armori mi je rekao da novi
upravnik fabrike mora da bude oženjen. Spreman je da zaposli nekog drugog. Mogu da dobijem
unapređenje ako se Kes i ja odmah venčamo.”
“Kes neće da ispašta zbog tvoje ambicije!”, rekla je Helen Duli s užasnutim izrazom lica. “Ne
znam kako si uspeo da je ubediš da se uda za tebe, ali neću dozvoliti da zloupotrebiš njenu
dobrodušnost.”
Kako je sve četvoro roditelja zlokobno gledalo u Dulija, Kes je shvatila da ne može da im
dozvoli da poveruju kako je Duli iskorišćava kad je brak zapravo u njenu korist. I taman kad je
htela nešto da izusti, Duli ju je uštinuo za ruku, upozorivši je.
“Kes i ja se volimo, i želimo da se venčamo”, Duli ih je razuveravao, iznenadivši Kes koliko je
iskreno zvučao.
“Jedini razlog zbog kojeg želimo što pre da se venčamo jeste moj posao. Ionako bismo se
venčali, imao ovaj posao ili ne. Ali oboma nam je stalo da to bude sada.” Pogledao je u nju i
namignuo.
Kesina nervoza je popustila. Možda je Duli u pravu, pa im ovo uspe. Osmehnula mu se
zahvalno i pogledala ga s ljubavlju, a zatim se obratila svojim zabrinutim roditeljima.
“Dulijev posao će nam biti važan kad se venčamo, pogotovo ako budemo hteli da kupimo
kuću i zasnujemo porodicu. Nije morao da me nagovara ni na šta što već i sama nisam htela.
Zaista želim da se udam za njega. Ne želim veliku svadbu.”
Njihovi roditelji su odahnuli. Majke su pale jedna drugoj u zagrljaj, smejući se i plačući.
“Znala sam! Znala sam! Još kad su bili šestogodišnjaci, znala sam da su stvoreni jedno za
drugo”, ushićeno je izgovorila Mirijam i grlila svoju prijateljicu.
“Kad samo pomislim na godine koje smo protraćile u pokušaju da ih zbližimo i — ništa! I
sad kad smo napokon odustale, oni su se zbližili! Pa ti vidi...” Helen Duli se preko Mirijaminog
ramena sa suzama u očima osmehivala Kes i Duliju.
“Da nazdravimo”, uzviknuo je Nejtan Vocjek, čije je široko slovensko lice sijalo od radosti.
“Moramo da nazdravimo. Mirijam, gde je ona flaša koju smo čuvali?”
Džim Duli je krenuo za njim u kuhinju. “Nejt, pošto ćemo se oroditi, mogao bi da me pustiš
da ponekad pobedim kad igramo pinokl.”
Svi su se nasmejali šali na račun rivalstva u ovoj kartaškoj igri.
Kada su izašli iz kuće Vocjekovih, venčanje je već bilo isplanirano. Uprkos Dulijevom
razuveravanju, Kes je u neverici odmahivala glavom zbog toga kako su lako uverili svoje roditelje
da su zaljubljeni jedno u drugo. Pa ipak, ni ona ni Duli nisu imali petlju da kažu svojim
roditeljima da se neće venčati u crkvi. Štaviše, Helen Duli se ponudila da ujutru obavesti pastora
Filipsa.
Kad je u pola jedanaest Duli parkirao svoj zeleni volvo ispred Kesinog stana, oboje su bili
iscrpljeni. Duli je pročistio grlo, a zatim kazao:
“Rekao sam ti da će da se prime. Sad moraš da se udaš za mene, ili će nas izbaciti iz svojih
testamenata.”
Spustila je glavu na naslon sedišta i uzdahnula. “Nisam znala da prevara može ovoliko da
iscrpi čoveka.”
Duli joj je podigao ruku, koju je držala s dlanom okrenutim nagore u sedištu kraj njegovog i
poljubio joj zglob. “Znam, dušo. Ali teži deo je gotov i sad možemo da nastavimo.” Još jednom
se iznenadio kad ga je proželo jasno osećanje iščekivanja.
Kes je podigla koleno na sedište i okrenula se ka njemu. Kosa joj je s jedne strane padala
ravno po vratu, dok je druga polovina bila skupljena u podignut rep. Nije bila mnogo
našminkana, a oči boje lešnika delovale su ogromno na njenom bledom licu. Uprkos
dugogodišnjem prijateljstvu, Duli je bio dirnut Kesinom lepotom, kao i u nekoliko različitih
prilika tokom prethodnih godina. Prstom joj je protrljao mesto na zglobu na kome se meri puls,
radostan što se njemu obratila za pomoć. Voleo ju je. Pokušao je sebi da objasni neobično
ushićenje koje je osećao svaki put kad bi razmišljao o tome da je oženi. Nije to bilo nešto
seksualno jer ju je doživljavao kao sestru, već više kao... do đavola, nije mogao ni da opiše kako
se osećao.
Iako nije planirao da se veridba ovako odigra, shvatio je da je oduvek želeo da oženi osobu
kao što je ona. Neku koja može da mu bude najbolji prijatelj, ali istovremeno i seksualno
privlačna. Sve njegove prethodne veze bile su pune uzbuđenja i osećanja, ali im je nedostajalo
nešto dublje, nešto što bi ukazivalo na posvećenost.
Pogledala ga je. “Bio si u pravu. Nisu ni trepnuli.”
“Rekao sam ti da su tako nešto oduvek priželjkivali. Ispunili smo njihove snove.”
Pod svetlom ulične rasvete, Duli je video odsjaj suza u njenim očima.
“Nemoj da plačeš, Kes”, naredio joj je. “Rekao sam ti da će sve biti u redu. Bolje bi ti bilo da
mi veruješ.” Šaljivo joj je pripretio pesnicom.
Kratko mu se osmehnula. “Dobro, verujem ti. Ko će da potegne pitanje crkve? Ti ili ja?”
Potapšao se po džepovima košulje. “Ti ćeš. Ja moram da kupim burme i ostalo. Gde sam,
do đavola, zaturio spisak koji mi je dala mama?!” Izvukao je presavijen list iz sveske. “Evo ga:
burme, smoking, medeni mesec... Gde je tvoj spisak?”
“Izbegavaš da mi odgovoriš. Da li pastoru Filipsu da kažemo istinu?”
Namrštio se. “Kes, možemo li da rešavamo jedan po jedan problem? Ujutru ću reći šefu da
se ženim. Želim da ostavim utisak da sam uzbuđen zbog toga, pa hajde da ne pričamo o razvodu
pre nego što dobijemo dozvolu za stupanje u brak.”
Klimnula je glavom u znak slaganja, ali je i dalje izgledala zabrinuto. Podišla ga je ledena
jeza od stomaka do zadnje strane vrata. Šta ako im ovo ne uspe? Šta ako brak pokvari njihovo
prijateljstvo? Čak i kad su se zabavljali s drugim osobama, uvele bi se jednom ili dvaput mesečno
čuli telefonom i slali mejlove. Ma koliko da mu je stalo do Kes, uvek ju je smatrao za najbolju
prijateljicu. Ponadao se da ovaj brak neće ugroziti jedinu čvrstu vezu koju je ikada ostvario s
nekom ženom.
Gledala je kako Duli povija ramena i naslanja čelo na volan, i osetila grižu savesti. Siroti Duli,
pokušava sve da učini srećnim, a zauzvrat ne dobija ništa. Pružila je ruke k njemu i masirala mu
leđa i vrat. Godinama su masirali leđa jedno drugom i znala je gde da pritiska.
Zahvalno je uzdahnuo. “Moramo da se ponašamo kao da smo stvarno zaljubljeni. Kao da si
sa mnom zatrudnela i kao da će brak trajati večno. Možeš li to da uradiš?”
Ona klimnu glavom, pitajući se da li će moći da održi taj privid. U jednom trenu je poželela
da je dete zaista Dulijevo. Volela ga je, iako nisu bili u romantičnoj vezi. Znala je šta misli i oseća.
Zapravo ga je poznavala bolje nego što je poznavala Pola, i imala je poverenja u njega. Duli voli
decu. Biće odličan otac. Punih godinu dana imaće odličnog cimera. Od sada pa nadalje moraće
da se potrudi da bude razdragana. Pretvarače se da je zaljubljena, makar joj to došlo glave.
Iako je čula da joj mobilni telefon zvoni u tašni, ostala je u dnu stepeništa koje je vodilo do
njenog stana, i mahala Duliju dok se nije isparkirao. Uzdahnula je, prisećajući se kako ju je Pol
uvek pratio do vrata gde bi je poljubio za rastanak; obično bi ih to zagrejalo toliko da ga je
pozivala kod sebe u stan. Dok se penjala stepeništem, preturala je po tašni i baš kad je htela da
se javi, veza se prekinula. S fotografije na ekranu smešio se njen brat Ken. Pritisnula je dugme
kako bi ga pozvala, i on joj se odmah javio.
“Kes?”
“Ej, Keni!”
“Šta se događa? Zašto ti je trebalo toliko vremena da mi se javiš? Da li je Duli tu?”
Kao i obično, zapovednički ton njenog brata vratio ju je u stvarnost. “Upravo vodimo ljubav,
pa ne mogu da pričam”, odgovorila mu je ljupko.
“Prokletstvo! Daj mi Dulija!”
Zakikotala se. Glasine se brzo šire u njenoj porodici. “Šalim se. Duli me je samo dovezao, a
meni je trebalo vremena da pronađem telefon.”
“Zaista ćeš se udati za njega? Zvala me je mama. Ne mogu da verujem.”
“Veruj, Keni. Duli i ja ćemo se venčati za tačno mesec dana.”
“Kes, zašto se udaješ za Dulija?” Kenijev glas zvučao je veoma sumnjičavo. “Mama kaže da
je to zbog njegovog posla. Da li te je prevario da se udaš za njega kako bi dobio unapređenje?
Jer, ako je tako, venčanja neće biti.”
“Ostavi me na miru! Imam dvadeset šest godina. Oca već imam. Nisi moj čuvar i ne tiče te
se zašto se udajem.”
“Dolazim do tebe, da vidim da li smeš to da mi kažeš u oči.”
“Nemoj da dolaziš. Neću te pustiti. Kasno je i idem na spavanje”, požurila je da kaže.
Poslednje što joj je trebalo večeras bilo je suočavanje s bratom.
Promenivši taktiku, rekao je blažim glasom: “Samo pokušavam da budem od koristi, seko.
Želim da budeš srećna. Ti i Duli ste godinama prijatelji, ali brak je ozbiljna stvar. Iskreno, mislim
da ga ne voliš dovoljno da bi se udala za njega. Ako vam brak propadne, možda ćeš biti očajna
do kraja života.”
Kes je obožavala svoja tri brata, pogotovo Kena, koji joj je bio najbliži po godinama.
Međutim, ljutila se zbog njihovog stalnog mešanja u njen život. U njihovim očima, ona će uvek
biti njihova mlađa sestra. Ali, razumela je Kenovu uzdržanost zbog braka. Još se nije oporavio od
svog razvoda. Dok je tokom protekle godine radio na gradilištima van grada, njegova mlada
žena, koja se dosađivala, pronašla je drugog muškarca, zatražila razvod i odselila se s njihovo
dvoje dece.
Kesino srce je tugovalo zbog njega. “Keni, molim te, nemoj da se brineš za mene. Želim da
se udam za Dulija. Volim ga. Imaćemo zaista dobar brak.” Gotovo se zagrcnula od laži koje je
izgovorila.
“Svejedno dolazim do tebe, usamljen sam.”
“U redu”, uzdahnula je Kes. “Ali neka to bude u narednih deset minuta, zato što sam
iscrpljena i želim da idem na spavanje.”
 Zvono na vratima se oglasilo za tačno deset minuta. Ken je bio opsesivno tačan, što je
postao jedan od mnogobrojnih povoda zbog kojih su se on i njegova bivša žena Šeron.
raspravljali. Neobrijan, u starim farmerkama odsečenim da budu bermude i u pocepanoj majici
izgledao je kao biće iz praistorije. Zamišljenog pogleda i iznurenog i mrzovoljnog izraza lica koje
je obično bilo veselo, izgledao je gore nego poslednji put kad ga je videla. Ugrizla se za usnu da
ne bi ništa rekla.
Ken ju je čvrsto zagrlio, nalazeći utehu u tom zagrljaju, i istovremeno je pružajući njoj.
“I, kako se oseća buduća mlada?”, pitao je i odmaknuo se od nje, odmeravajući je očima
boje lešnika.
“Uzbuđeno, nervozno. Kao što si rekao, brak je velika stvar. Ali, Duli i ja smo posvećeni.”
Ovo je bio veliki izazov, baš kao i suočavanje s roditeljima. Ma koliko bliska bila s Kenom, ni on
je nije poznavao tako dobro kao Duli, koga nikada nije mogla da prevari ni u čemu. “Razumem
zašto si protiv braka, ali te molim da mi ne kvariš raspoloženje.” Nabacila je široki kez na svoje
lice, zadovoljna što joj glas nije zadrhtao.
Bacio se na kauč i zatražio joj pivo. Kad se vratila iz kuhinje, on se već ispružio, uključio
televizor i gledao reprizu jedne od epizoda Zvezdanih staza.
Pružila mu je pivo, gurnula njegova stopala na pod, uzela daljinac i isključila televizor.
“Izvini, brate, ali mislila sam da si došao da razgovaramo. Ako hoćeš da gledaš televiziju, idi
kući.”
Pridigao se, prešao rukom kroz tamnu kosu i sevnuo pogledom. “Do đavola, Kes, ne mogu
da verujem da ćete se ti i Duli venčati!”
“Zašto? Uvek ti se dopadao.”
“Naravno da mi se dopada. On mi je kao mlađi brat. Samo nisam znao da se nešto dešava
između vas. Osećam se kao da se udaješ za nekog iz naše porodice.”
“Bolje nego da se udajem za neznanca. Znam sve o Duli ju.”
“To nije nikakva garancija. I ja sam mislio da znam sve o Šeron, a vidi šta se dogodilo!”
“Kene”, rekla je otvoreno, “to što se tebi dogodilo, neće se dogoditi i meni. Duli nije kao
Šeron. Ona je flertovala sa svim muškarcima koje je sretala
i bila okupirana sobom. Svi su to znali. Probali smo da te upozorimo pre nego što si se
oženio, ali si se svejedno oženio.”
On se trgnu i ona se iskreno pokaja zbog toga što je rekla. “Izvini. Znam da patiš, ali biće
bolje.” Dobro ga je osmotrila i rešila da prekrši obećanje koje je sebi maločas dala. “Moraš da se
sabereš. Pogledaj se!”
Pogledao je svoju pocepanu majicu, a ugao usne mu zadrhta. “Šta nije u redu?”
“Na šta samo ličiš! Moraš da se obriješ. Prestani da se nosiš kao skitnica. Ne želim da mi
skitnice dođu na svadbu.”
Osmehnuo joj se i klimnuo glavom. “Samo za tebe, sestrice. Ni za svoje venčanje se nisam
sredio.”
Nakon što je otišao, Kes je ležala u krevetu i razmišljala o putevima sudbine. Ken je iskreno
voleo Šeron, ali brak nijednom od njih nije doneo sreću. Možda ljubav zapravo smeta sreći. Ni
njoj nije donelo sreću to što je volela Pola. Da nije bilo Dulija, možda bi se osećala mnogo gore.
Moraće da vežba da na to gleda s vedrije strane. Duli ju je zamolio da se pretvara da je srećna i,
tako joj svega, pretvarače se iz sveg srca — zbog njega.
 Četvrto poglavlje
Duli je koračao tamo-amo po foajeu pastorove rezidencije, iznenađen sopstvenom
nervozom. Kes je mirno sedela na drvenoj klupi, s rukama sklopljenim u krilu, poput deteta.
Usmerio je pogled na njenu nepomičnu priliku. Nosila je haljinu boje breskve, od materijala koji
je šuštao dok se kretala. Duga kosa bila joj je začešljana unazad i pričvršćena ručno oslikanim
šnalama, i izgledala je mirno i pribrano, osim stisnutih šaka i gotovo neprimetnih podočnjaka.
Seo je pored nje. “Kako je?”, prošaputao je. “Dobro izgledaš.”
Ugao usne joj se izvio u osmejak. “Nervozna sam. Nikada pre nisam lagala sveštenika.
Verovatno ćemo završiti u paklu.”
Podišla ga je jeza. “Ne lažemo. Reći ćemo mu da se uzimamo kako bi beba imala prezime i
dobar početak. To nije laganje.”
Otkopčao je dugme na okovratniku ispod čvora kravate. Uprkos pokušaju da je ohrabri,
Duli se pitao koliko je teško izbeći pominjanje razvoda. Pastor ih je znao još otkad su bili bebe.
Baš u tom času, u foaje je stupio pastor Filips, obučen u odeću za golf. “Gospođa Šumaher
mi je rekla da želite da razgovarate sa mnom. Da li da se presvlačim?” Veselo im se osmehnuo.
Kad su oboje odmahnuli glavom, uveo ih je u svoju kancelariju i pokazao im da se smeste
oko okruglog stola pre nego što je i sam seo preko puta njih. Dobrodušno se osmehujući, pitao
ih je: “Kako mogu da vam pomognem, deco?”
Duli je pročistio grlo. Ovo je mnogo teže nego što je mislio. Instinktivno je posegnuo za
Kesinom rukom. Njeni prsti činili su se hladni spram njegovog dlana.
“Želeli bismo da se venčamo, gospodine. Za mesec dana.”
Na sveštenikovom licu se načas videlo iznenađenje, a zatim i otvorena radoznalost. “Pa to
je divno! Recite mi nešto o tome.” Pružio je ruke i nežno potapšao njihove spojene šake. Na
njegov dodir, Kes je briznula u plač i oslonila glavu na Dulijevo rame.
Pastor Filips je preko njene glave netremice gledao u Dulija, koji je osetio kako mu lice
crveni. U trenu mu je bilo teško da pročisti grlo. “Kes je trudna, gospodine. Želimo što pre da se
venčamo kako ni naše porodice, ni dete ne bi patili.”
Sveštenik ih je razneženo pogledao mudrim, starim očima, ustao, zaobišao stočić i položio
dlan na Kesinu glavu. “Dobro, dete. Nisi prva osoba koja ima taj problem. Ispričaj mi sve o
venčanju.”
Duli je osetio neobično treperenje u stomaku kad je Kes podigla glavu i pokazala svoje
uplakano, prelepo i tužno lice.
Tiho izdahnuvši, prozborila je: “Duli nije otac mog deteta. Venčavamo se kako bi beba
imala bolje uslove života nego što bi ih imala da sam samohrana majka.”
Pastor Filips pogledao je Dulija i upitao ga: “Tomase, da li voliš Kasandru?”
“Da, pastore, volim je.” Duli nije lagao sveštenika. Voleo je Kes, samo nije bio zaljubljen u
nju. Jedino što mu je bivalo sve teže da samom sebi objasni u čemu se ogleda razlika.
“Kasandra, da li voliš Tomasa, iako nije otac tvog deteta?”
Duli je zadržao dah kad se Kes okrenula da ga pogleda.
“Da, volim Dulija”, odgovorila je tiho.
“Onda će sve biti u redu. Zakazaću vam venčanje za subotu, dvadeset osmog.”
 Sveštenik se raspitivao za njihove roditelje, a onda ih ispratio do vrata svoje kancelarije,
srdačno se osmehujući.
Oboje su odahnuli s olakšanjem kad su se zaputili ka Dulijevim kolima.
U času kada je Duli otvorio vrata suvozača, pastor Filips ih je dozvao sa stepeništa
rezidencije. “Voleo bih da vas sledeće nedelje vidim odvojeno u svojoj kancelariji, zbog
predbračnog savetovanja. Molim vas da dogovorite sastanak sa gospođom Šumaher.”
Duli je tiho opsovao.
Kes ga je uštinula za ruku i prosiktala: “Da se nisi usudio da psuješ sveštenika, Tomase
Duli!”
“Nisam psovao njega”, rekao je Duli. Znao je da će, ukoliko se budu nalazili s njim
pojedinačno, lukavi matori sveštenik navesti Kes da sve istrtlja.
Širom je otvorio vrata volvoa. “Želi da se uveri da znamo šta radimo. Ako mu budeš rekla
da planiramo da se razvedemo, možda nam neće dozvoliti da se venčamo u crkvi.”
“Znam to. Mislim da treba da se venčamo u opštini, i tako nećemo morati da lažemo.”
Kesin glas je zadrhtao dok se smeštala u sedište i vezivala pojas.
Duli nije znao zašto mu toliko smeta ideja da se venčaju u opštini. To neće biti pravi brak, a
sasvim sigurno se nije radovao tome što će se uzdržavati od seksa na godinu dana, pa i duže. Ma
koliko da je izgledalo neobično, jer nije bio bebin otac, već se osećao zaštitnički prema Kesinoj
bebi, želeo je da beba započne život u najboljim uslovima. Ako se ne venčaju u crkvi, svi će znati
za trudnoću. Neki ljudi, znajući koliko su njih dvoje bliski, možda osete pravi razlog za ovo
zbrzano venčanje. Bilo je gotovo nemoguće sačuvati tajnu u gradiću sklonom ogovaranju kao
što je Vest Šefild.
“Niko neće prozivati moje dete”, rekao je. “I zato ćemo sve uraditi po propisu, kako niko ne
bi brojao dane.”
“Ionako će brojati.” Nežno je položila ruku na njegovu butinu. “Bićeš divan otac, Duli. U
ovom času, volela bih da si ti otac ove bebe.”
Posmatrajući Kesinu ruku koja je bezazleno počivala na njegovoj nozi, Duli je osetio blago
strujanje čulnog uzbuđenja i to ga je iznenadilo, pa se brzo stresao. Nagnuo se da bi je nežno
poljubio u obraz i pomerio nogu van njenog domašaja.
“Sve će doći na svoje, dušo. Malo sam se zaneo s ovom pričom o ocu i mužu. A da, rekao
sam Armoriju da ćemo se venčati.”
Kes se nagnula ka njemu. “Šta ti je odgovorio?”
“Rekao je da se nada da ćemo ga pozvati na svadbu.” Podražavao je njen iskrivljeni
osmejak.
Ona ga udari po ruci. “Ma daj! Šta je bilo s unapređenjem? Da li ćeš ga dobiti?”
Klimnuo je glavom i ona ga ushićeno zagrli. “Bićemo bogati”, pevušila mu je na uvo.
Nasmejao se. “Nemoj još da trošiš novac”, upozorio ju je šaljivo. “Uveren sam da će to
ozvaničiti tek pošto bude video potvrdu o sklapanju braka.”
Kes se zavalila u sedište i dalje s osmehom na licu. “Bolje da ovima u salonu kažem da se
udajem za mesec dana. Kladim se da mi neće ponuditi unapređenje.”
Duli se zakikotao dok je palio motor. “Verovatno nećeš hteti da držiš časove kada ti stomak
vidno poraste.”
“Naravno da hoću, samo ništa intenzivno. Na moje časove dolaze i trudnice. Sem toga, Bob
mi sada prepušta većinu administrativnog posla. Držim samo nekoliko časova nedeljno. Imam
sreće što imam diplomu iz poslovnog upravljanja.”
“Želiš da prestaneš da radiš?” Duli ju je pogledao dok je vešto provlačio volvo kroz uzane
ulice. Izgledala je mnogo opuštenije i srećnije nego pre nedelju dana, kad nije bilo pomena o
braku.
Ozbiljno ga je pogledala. “Duli, ne mogu da ostavim svoj posao. Trebaće mi kad se beba
rodi.” Kako ju je i dalje tupo gledao, dodala je: “Posle razvoda.”
“A, da!” Stidljivo se nasmešio. “Na trenutak sam zaboravio na to.” Pružio je ruku i
isprepletao prste s njenim. “Možemo li da preskočimo priču o razvodu, bar dok se ne venčamo?
Oboje znamo da ovo nije pravi brak, ali meni je prvi, pa bih voleo da uživam u njemu.”
Stegla je prste oko njegovih i hladno se osmehnula. “Nisam znala da si tako romantičan.”
Pretvarao se da je uvređen. “Ko je proveo besanu noć uoči Dana zaljubljenih praveći ti
ogroman kolač s čokoladnim mrvicama?! Ako to nije romantično, ne znam šta jeste.”
“To je bilo takmičarski, ne i romantično...”, bila je podrugljiva Kes. “Uradio si to samo zato
što sam ti rekla da je kolač koji sam ja tebi ispekla mnogo veći od onog koji si ti meni napravio.”
Oboje su se zakikotali, a Duli se još jednom uverio u to da je njihovo prijateljstvo zaista
posebno. U Kesinom društvu se uvek osećao prijatno. Jedino što ga je zbunjivalo bila je njegova
fizička reakcija na dodir njene ruke po nozi. Uvek su se dodirivali, šaljivo gurkali i ćuškali, čak i
nežno grlili. Nikad ranije nije osetio ni naznaku seksualnog nadražaja i zato će morati da bude
pažljiviji.
U nameri da se drži primerenijih misli, još jednom je bacio pogled na Kes, koja je sedela
zavaljena u sedište, zatvorenih očiju. Kao da ga vodi neki zločesti duh, pogled mu je skliznuo ka
njenim grudima.
Osim u najranijem tinejdžerskom dobu, nikad nije razmišljao o Kesinim grudima. Njegove
oči sada su bile prikovane za glatke, uzdignute obline koje su se odražavale kroz svilu boje
breskve. Imala je divne grudi, čak i ovako pokrivene. Za godinu dana, koliko će biti u braku,
verovatno će se menjati zbog trudnoće, više će se zaobliti, postaće ženstvenije, spremne za
dojenje bebe. Prepone su mu se zategle kad ju je zamislio s detetom na grudima.
S nelagodom se premestio iza volana, najednom užasnut. Ne sme da ima probleme sa
seksualnim nagonom u Kesinom društvu. Ona voli Pola. Ovim samo ispomažu jedno drugo. Ovo
nije pravi brak. Bolje da se dovede u red pre nego što započnu zajednički život.
***
Narednog dana, Kes je sa zakašnjenjem od petnaest minuta uletela u salon na čas aerobika
koji počinje u sedam sati. Pogledavši kroz prozor studija, videla je da je menja Geri Miler. Kratko
je mahnula Geriju i otrčala do svlačionice da odloži cipele i odeću. Tog jutra je prvi put osetila
jutarnju mučninu, u nešto blažem obliku, ali ju je odmah prepoznala. Preko helanki je navukla
suknju od teksas platna i sišla u glavnu kancelariju da preuzme poštu s recepcije. U velikoj
kancelariji nalazila su se dva mala, otvorena odeljka koja su služila za upisivanje novih članova
salona. Zidovi su bili ukrašeni posterima privlačnih, mišićavih muškaraca i žena koji vežbaju na
spravama. Veliki sto i jedan manji, na kome je stajao kompjuter, činili su jedini uobičajeni
kancelarijski nameštaj u prostoriji.
Robert Kaveli, vlasnik salona, sedeo je za većim stolom i čitao najnoviji broj časopisa Fitnes.
Podigao je obrvu dok se smeštala u stolicu ispred kompjutera i uključila ga.
“Izvini što kasnim, Bobe. Jutro je počelo loše.”
“Jesi li dobro?”, pitao je, ustao od stola i prišao joj. “Malo si ubledela.”
Ona klimnu glavom, a zatim se osvrnu i pogleda ga preko ramena. “Udajem se za tri
nedelje.”
Licem mu minu izraz neverice. “Šališ se? Mislio sam da si raskinula s muzičarem.”
“Udajem se za Dulija.” Naterala je sebe da se osmehne, a zatim se okrenula ka kompjuteru
koji se oglasio kada se sistem podigao.
“Ti i Duli ćete se venčati? To je super.”
Iznenađena, ponovo se okrenula ka njemu. “Stvarno misliš da je super što ćemo se
venčati?”
On klimnu glavom. “Od svih ljudi koje poznajem, vas dvoje ste u najboljim odnosima. Ako
nečiji brak može da opstane, onda je to vaš. Oduvek ste bili prijatelji.” Zavalio se u stolicu i
istezao prste. “U tome je bio problem sa svim mojim brakovima. Odličan seks, ali ništa na čemu
bi se izgradio odnos.” Zvučao je žalosno.
Kes je žalila Boba jer joj je bio drag. On i njen brat Ken su bili u istoj nevolji. Obično veseo,
njen šef je punih mesec dana bio u depresiji, još otkad je njegova treća žena zatražila razvod u
nastupu ljubomore. Sve svoje žene upoznao je u salonu, te se Kes često pitala da li je njegov
jedini uslov da se zaljubi bio taj kako žena izgleda u sportskoj opremi.
Kad je počela da radi u salonu, izašla je sa Bobom nekoliko puta, ali kako između njih nije
bilo nikakve hernije, složili su se da je njihov poslovni odnos suviše dragocen da bi ga ugrožavali.
Bob ju je pažljivije osmotrio. “Sigurno se nisi razbolela? Geri može da te zameni danas. Kad
završiš s platnim spiskom, slobodno idi kući.”
Kes je osetila grižu savesti. Trebalo bi da mu kaže da je trudna. To će ionako uskoro postati
očigledno, ali je ipak odlučila da to učini posle venčanja. “Dobro sam. Ako Geri uskoči umesto
mene na čas od deset, dok završavam s platnim spiskom, mislim da ću moći da održim
popodnevne časove.”
Klimnuo je glavom i vratio se do svog stola, odakle je imao pogled na ćelo predvorje. Na
stolu pred njim stajala je otvorena fascikla s planovima o proširenju posla u Krisalisu. Već joj je
ponudio da vodi njegov drugi salon, i bila mu je zahvalna na tome. Njeno iskustvo ovlašćenog
ličnog trenera i instruktora aerobika, zajedno s diplomom iz poslovnog upravljanja, činilo ju je
savršenim kandidatom za taj posao. Zarada će joj biti neophodna kad postane samohrana
majka.
Red i organizacija su uvek bili Kesine jače strane i njena velika ljubav, a sada je njen život na
ivici haosa. Osećala se neobično tupo, kao da je zakočila sva svoja osećanja u iščekivanju neke
potvrde o tome kako se oseća u vezi s Polom. Da li ga još uvek voli? Da li ga je ikada volela?
Možda je Duli u pravu. On smatra da se zaljubila u Polovu muziku i da je to osećanje samo
prenela i na Pola.
Slova na kompjuteru su odjednom postala nečitka, kao da se emotivna anestezija bez
ikakvog upozorenja istrošila, a navala uspomena zapretila da je nadvlada. Odbila je da optuži
Pola za svoju nevolju. Bila je naivna kad je poverovala da je i on posvećen njihovoj vezi koliko i
ona. Prosto ju je oborio s nogu, tako zgodan i darovit, a ona ga je toliko zavolela da je snevala o
tome kako u radosti provode život zajedno. Tokom šest meseci, koliko su se zabavljali, učinio je
da se oseća zaštićeno. Često joj je govorio koliko je voli. Nije paničila ni kad je otkrila da je
trudna. Bila je toliko sigurna u njihovu ljubav, da je bebu smatrala kao manju prepreku u
njihovim planovima za budućnost.
Preplavio ju je mračni talas žalosti setivši se njihovog poslednjeg susreta. Pozdravio ju je
oduševljeno i zagrlio je kad je stigla u njegov stan. “Pozvali su me u Mičigen, Kes. Osiguran mi je
ugovor od devet meseci s mogućnošću produžetka. Prvi fagot!”
Belo je gledala u dva uredno spakovana kofera koji su ležali otvoreni na krevetu za dvoje
pre nego što je nepromišljeno rekla: “Mislim da sam trudna.”
Pustio ju je iz zagrljaja i tako brzo se odmakao od nje da se zateturala i gotovo pala. Nakon
što ju je dugo posmatrao u tišini, napokon je slegnuo ramenima i okrenuo se ka krevetu gde je
uredno spakovao košulje i brižljivo ih smestio u kofer.
Zurila je u njegova leđa, pokolebana. “Pole, pogledaj me”, molila ga je, “trudna sam.”
Nije se okrenuo kad ju je uzdržanim glasom zapitao: “Kes, čija je beba?”
Ove reći su je toliko pogodile da je posrnula kao da ju je udario. Osećajući da je svakim
sekundom sve udaljenija od stvarnosti, zamucala je: “T... t... tvoje je. Nisam bila ni sa kim
drugim. Znaš i sam. Ja... ja te volim. Mi se volimo.”
Okrenuo se ka njoj i odveo je do ivice kreveta kako bi mogla da sedne.
S osećanjima brižljivo izbrisanim s lica, obratio joj se opreznim, ljubaznim tonom, kao da
umiruje jogunasto dete. “Kes, to je bilo kvarno od mene. Ja sam skot. Znam da nisi imala nikog
drugog, ali odlazim u Mičigen za tri sata. Žao mi je što si u neprilici, ali ne mogu time da se
bavim u ovom času.” Zastao je, a zatim dodao: “Ako se odlučiš za prekid trudnoće, podelićemo
troškove. To je sve što mogu da učinim.”
Žao mi je što si u neprilici. Te reči su lebdele u vazduhu dok Kes napokon nije shvatila
njihovo značenje. Kako je otišla iz Polovog stana i da li se vozila natrag do svog, toga se uopšte
nije sećala. Narednog dana otišla je do Dulija, sva u suzama.
Kes je belo gledala u fakture na stolu pred njom, dok su joj Polove poslednje reči
odzvanjale u glavi. Nije bila kukavica, i obično nije imala problema da se zauzme za sebe, ali
njegovo odbacivanje i nje i njihovog deteta navelo ju je da posumnja u sebe i u sve što je mislila
da zna o ljudima. Stresla se dok su joj njegove reči iznova i neprekidno prolazile kroz glavu,
Pomoći ću ti oko prekida trudnoće. I uprkos svemu čega se sećala u vezi s tim užasnim danom
rastanka, još uvek ga je volela. Nadala se da će je nazvati ili da će se vratiti kući. Trebalo bi da ga
mrzi. Pokušala je, ali to joj je samo donosilo bol. Trebalo bi da nabavi jednu od onih knjiga za
samopomoć — Glupe žene koje previše vole.
Shvativši da je počela sebe da sažaljeva, uložila je napor da se dozove pameti. Pol je otišao.
Vreme je da nastavi da živi svoj život. Udaće se za svog najboljeg druga, Dulija, kojeg voli ha
poseban način, i koji pokušava da nađe drugi ugao gledanja na tu uvrnutu situaciju. Iako je Duli
izgledao uzbuđeno zbog svog unapređenja, zaista se mnogo više žrtvuje za nju i njenu bebu.
Ispravila je ramena i zaklela se da će slediti Dulijev primer. Od sada pa do venčanja, pretvarače
se da je vesela mlada.
 Peto poglavlje
“Dobro si odabrao Pedija za momačko veče, Makse”, rekao je Duli svom prijatelju, upijajući
buku i smeh koji su se čuli sa svih strana sportskog bara.
Maks, koji je na sebi imao ružnu havajsku košulju, klimnuo je glavom. “Odlučili smo se za
petak veče jer je tada besplatna klopa. Šteta što večeras nema i utakmice.”
Duli je pogledao u ogromni ekran televizora u dnu prostorije, u kojoj su gomila momaka i
nekoliko žena gledali reprize utakmica Red soksa.
Pokušavao je da pripazi na količinu alkohola koji je unosio, ali je mnoštvo čaša ispred njega
bilo dokaz da je tu bitku izgubio. Pet njegovih prijatelja, njegov zet, nekoliko kolega s posla i
Kesina dva brata su došli da s njim proslave poslednje momačke dane. Prilično podnapit, znao je
da će se ako bude popio još koje piće, potpuno odvaliti.
“Hej, drugar”, rekao je Maks i položio ruku na njegovo rame. “Hajde da nas dvojica odemo
do šanka pre nego što nestanu sva krilca.”
Duli se iskezio. “Brineš se da mi ne bude mu... muka.” Zatresao je glavom, pokušavajući da
je razbistri. “I da se ne ispovraćam po tebi kao prošli put.”
Maks ga je povukao iz stolice. “Hajde da pojedeš nešto. Duli, nikad nisi dobro podnosio
piće. Trebalo je da se držiš piva.”
“Nisam mogao. Ženim se, znaš. Ljudi mi samo donose piće.”
“Znam da se ženiš, seronjo. Samo mi je neverovatno da je u pitanju Kes.”
Duli se namrštio i trgnuo ruku iz zagrljaja. “Kako to misliš? A zašto ne Kes? Ona mi je
najbolja prijateljica.”
Maks slegnu ramenima, zgrabi tanjir sa šanka i pruži ga Duliju. “Hajde da jedemo. Umirem
od gladi.”
“Ne”, bio je tvrdoglav Duli, odbijajući da uzme tanjir. “Hoću da znam zašto ti se ne sviđa
Kes.”
“Do đavola, Duli! Sviđa mi se Kes. Uvek mi se sviđala. Odlična je. Samo nisam znao da je
doživljavaš na takav način.”
“Na koji način?”, promrmljao je Duli i okrenuo se od Maksa dok je uzimao tanjir i na njega
slagao ljuta krilca.
Maks ga je sledio s tanjirom. “Vas dvoje ste najbolji prijatelji još od detinjstva. Samo ne
mogu da zamislim da sa njom radiš one stvari. Između vas nema tog vajba.”
“Ima vajba”, jogunio se Duli. “Samo što ranije tome nismo pridavali značaja. “
“Ma daj, molim te”, prekorevao ga je Maks. “Pre nekoliko meseci, kad je Džindžer pravila
žurku pored bazena, Kes se pojavila u crvenom bikiniju. Izgledala je tako dobro da pola sata
nisam mogao da izađem iz vode, a ti si jeo hot-dog kao da je nisi ni primetio.”
Duli, koji se polako treznio, prisetio se žurke kraj bazena. Kes je tada prvi put dovela Pola da
ga upozna s njim i njenim prijateljima. Nije uopšte obratio pažnju na to šta je imala na sebi.
Samo se sećao da je hteo da zvekne tog tipa zato što nije skidao ruke s nje. Pravio se da ne
primećuje, a svakako da nije hteo da se bolje upozna s čovekom s kojim je Kes bila intimna. I
dalje ga je čudilo što mu je, čim ih je ugledao skupa, odmah bilo jasno da Kes više nije bila
devica. Sećao se da je bio ljut i da je sa žurke otišao ranije, s Melisom. Sada se pitao zašto je bio
toliko ljut. Da li je još prilikom upoznavanja znao da će je Pol povrediti, ili je razlog za njegovu
ljutnju bio sasvim drugačijeg porekla, u koji nije hteo da ulazi.
Duli se udaljio od šanka i krenuo natrag ka njihovom stolu, probijajući se kroz gomilu koja
ga je tapšala po leđima i čestitala mu. Maks je išao za njim, odlučnog izraza lica, očigledno i dalje
očekujući odgovor na pitanje u vezi sa žurkom kod bazena.
Pošto su seli, Duli je rekao: “Hajde da jedemo, a posle da igramo pikado.”
Maks se nasmejao. “Dobro, gospodine Noju, igraćemo pikado. Samo nemoj da misliš da ne
vidim šta se događa. “
Duli se ukočio u mestu. Nemoguće je da Maks zna za trudnoću. Niko nije znao. “A šta misliš
da se događa, Makse?” Pokušao je da zvuči ravnodušno.
“Želiš da nagovoriš Kes da pođe s nama u lov. Smatraš da je jedini način da to postigneš taj
da je oženiš.”
Duli se toliko glasno nasmejao, da su se ljudi osvrtali, a nekolicina gostiju se došetala do
stola.
“Šta se dešava?”, pitao ga je njegov zet Dag. “Da li je vreme za striptizetu?”
Duli ga je užasnuto pogledao. “Reci mi da nisi angažovao striptizetu?”
“Nisam”, Dag se iskezio, iskosa pogledavši ostale momke koji su okružili Dulijevu stolicu.
Duli je pogledao okupljenu družinu. “Ako je neko od vas angažovao striptizetu, lično ću vas
sve pobiti.”
Usred sveopšteg smeha, Duli je primetio da je Maks podigao ruku dajući znak šankeru.
Iznenada se začula živahna plesna muzika, koja je zaglušila sve druge zvukove. Duli je zaječao i
položio glavu u šake. Sve što je te večeri popio pretilo je da nađe svoj neslavni put napolje.
Svi u baru su počeli da se smeju i tapšu. Duli im se zatim pridružio.
Maks, koji je radio u jednom domu za stare, angažovao je Visoke plesačice, gospođe koje su
osnovale plesačku trupu u tom domu, da plešu na Dulijevoj momačkoj večeri. Šest žena,
odevenih u šorceve, na visokim potpeticama i u živopisnim majicama na bretele, sve starije od
sedamdeset godina, kretale su se tako da bi im pozavidele i mlađe plesačice. Poređale su se
ispred Dulija, pevajući i plešući dok su ih svi bodrili. Pred kraj nastupa, glavna plesačica, ljupkog
lica i bele kose, sela je Duliju u krilo i šaputala mu lascivne reči u uvo, zbog čega se gotovo
zagrcnuo od smeha.
Do pola četiri, gotovo svi su se razišli osim Dulija, Maksa i Daga, koji je jedini ostao trezan
jer je određeno da on vozi. Šanker im je doneo tri kafe, uzeo novac od Daga i obavestio ih da se
bar zatvara za nekoliko minuta.
Maks je pijan zagrlio Dulija. “Pa, druže moj... Ranije sam se šalio, ali misliš da će te Kes
pustiti da sa mnom preko zime odeš u Montanu?”
Duli se izbečio na njega. “N-naravno da hoće. Uvek idemo u Monanu… zastao je i ponovo
pokušao da izgovori. “Mon-ta-nanu. Kes neće mariti.”
“Ali ona ne voli lov, ne voli oružje, a sada će biti tvoja žena. Kladim se da te neće pustiti.”
Duli je klimnuo glavom. “Tako je. Ona mrzi oružje. Ali ja fotografišem. Ne pucam u sirote
bespomoćne životinje koje nikog nisu povredile. To ti radiš.”
Dag im se obojici smejao. “Nisam znao da idete u lov kad ste u Montani. Rekli ste nam da
idete na ranč i da nedelju dana radite kao krotitelji konja. Do đavola, čak sam mislio da vas
pitam da vam se pridružim!”
“Psst”, Maks je stavio prst na usta. “Ja sam poreklom iz Montane. Ovde smo se preselili kad
mi je bilo dvanaest godina. Kako sam mogao da znam da je Masačusets država koja nije
naklonjena oružju? Ljudi misle da sam kriminalac kad im kažem da volim lov. I zato se služimo
bezazlenim lažima. Sem toga, Duli neće da lovi. On samo fotografiše.”
Dag je zbunjeno pogledao Dulija. “Da li ćeš reći istinu Kes?”
“Jok. A ti?” Duli se potrudio da fokusira pogled na svog zeta.
“Jok ja”, iskezio se Dag, “ali možda će joj reći Ketlin.”
Premda pijan, Duli je odjednom shvatio da ovaj brak u celibatu s veoma tvrdoglavom i
svojeglavom najboljom prijateljicom možda neće biti prijatna šetnja kroz park, kako je to
prvobitno zamislio.
 Šesto poglavlje
Moram da se saberem. Danas neću plakati.
Kes je zatreptala da bi obuzdala suze koje su pretile da poteku istog časa kad je tog jutra
otvorila oči u svojoj staroj sobi. Soba je preuređena posle njenog odlaska, ali je i dalje ostavljala
utisak prisnosti i udobnosti. Tepih nežno sive boje pružao je savršenu pozadinu za starinski
nameštaj od ružinog drveta.
U proteklih pet godina provela je mnogo vremena u svojoj staroj sobi, a u ovom času je
poželela da se zavuče pod prekrivače jer je znala da posle današnjeg dana više nikada neće
spavati u razmeštenom krevetu kao neudata žena. Ležala je budna gotovo pun sat i pokušavala
da izvuče makar trunku pozitivne energije iz sebe kako bi mogla da izdrži današnji dan, koji se
nadvijao nad njom s obećanjem da će biti najteži ikada. Kao da je sve vrtoglavo izmicalo kontroli
— njena osećanja, njen život, ljubav prema čoveku koji je nije voleo. Toliko se dobro pretvarala
da je srećna, da je gotovo uspela da ubedi i sebe.
Zamalo, pomislila je žalosno.
Poskočivši iz kreveta, razmakla je zavese s prozora u niši i pogledala u dvorište, koje je već
bilo uređeno za svadbeni prijem. I vreme je rešilo da da svoj doprinos time što je bilo izuzetno
lepo za septembar. Vocjekovi i Dulijevi su u protekle dve nedelje bili potpuno obuzeti
pripremama za svadbu pa su savršeno uredili zadnje dvorište Vocjekovih. Ruže koje kasno
cvetaju nizale su se duž ruba dvorišta i staza. Bar je bio postavljen duž ograde koja se graničila s
imanjem Dulijevih. Živopisna zavesa lagano je lepršala na povetarcu, postavljena iznad stola na
kome će se nalaziti svadbena torta. Posle crkvenog venčanja, očekivali su da će se na prijemu u
zadnjem dvorištu okupiti stotinak zvanica.
Kes se osećala kao da joj je srce zacementirano i teško je disala. Iako je sebi zabranila da
misli na Pola, on joj se stalno motao u glavi. Sklopila je oči i zaškrgutala zubima pokušavajući da
spreči da joj slane suze poteku niz obraze. Kontroliši se, naredila je sebi dok se kretala hodnikom
do kupatila kako bi se istuširala. Udaješ se za najboljeg prijatelja, ne prodaju te u belo roblje.
Sat kasnije, tiha, ali i pod kontrolom, Kes je posmatrala sebe u ogledalu. Primetila je da
njena majka i Helen Duli iza njene glave razmenjuju zabrinute poglede dok je oblače u
preuređenu venčanicu Mirijam Vocjek i veo koji je pripadao Helen Duli. I dok su se ranije
smejale i čavrljale, sada, pod utiskom njenog raspoloženja, tiho su poravnavale veo i sređivale
uzglavlje.
“Prelepo je. Ti si prelepa mlada”, uzdahnula je Helen Duli dok je gurkala veo na stranu i
izvlačila Kesin uvojak kako bi ga smestila na njen obraz. “Moj sin je srećković.”
“A Kes ima sreće što je našla nekog tako divnog kao što je Duli”, uzvratila je Kesina mama.
Kes je poželela da ostane sama da bi se pribrala. Iako je ovo bio dan njenog venčanja, nije
mogla da se seti kad se osećala tako žalosno. Njeni roditelji bili su uzbuđeni, Dulijevi ushićeni, a
ona se ipak osećala kao prevarantkinja koja učestvuje u velikoj laži. Ovo venčanje dovodi u
zabludu sve koje najviše voli.
Mrzela je sebe i zbog toga što je osetila olakšanje kad je pastor Filips oboleo od teškog
oblika bronhitisa, odmah nakon njihove prve posete. Pošto je sveštenik morao da leži, Duli i ona
nikad nisu otišli na onaj sastanak koji im je zakazao. Kako je još uvele bio slabašan, velečasni
Anderson, gostujući sveštenik je zamoljen da obavi venčanje. Nekako joj se nije činilo toliko loše
što će se lažno zavetovati pred nepoznatim sveštenikom.
 Nije se usudila da se našminka do pred sam polazak u crkvu. Ako ne prestane da roni suze,
verovatno će dehidrirati dok do nje stignu.
Značajno pogledavši Kesinu majku, Helen Duli rekla je kako mora da proveri šta joj rade
unuci i izašla iz sobe.
Mirijam Vocjek nežno je okrenula Kes ka sebi, odvojivši je od ogledala i povela je do
kreveta. Kes se osetila slabašno i ranjivo pod pažljivim pogledom svoje majke. Obuzdala je
gotovo nesavladivu želju da se baci majci u naručje i sve joj prizna.
“Sedi, dušice, i reci mi šta nije u redu. Ako nisi sigurna, otkazaćemo venčanje. Da li je to u
pitanju? Da li se predomišljaš?”
Kes je pomislila na bebu koja je u njoj rasla. O obećanju koje je Duli dao da će biti dobar
otac čak i kad se rastanu. Beba ne srne da pati zato što je ona ispala moron. Svadba je najbolje
rešenje za sve njih. Ako se bude ponašala kao da joj treba antidepresiv, neće moći da ublaži
majčinu zabrinutost.
“Ne, mama”, rekla je tiho i utonula u njen utešni zagrljaj. “Samo sam malo nervozna. Želim
da se udam danas. Ne znam zašto plačem.”
“Ja sam plakala kao kiša na svom venčanju”, priznala je Mirijam suznih očiju. “Mora da ima
veze s genima.”
Kes se nasmeja. Zvučalo je pomalo otrcano, ali joj je pomoglo da prestane da plače.
“Mama, ti plačeš i na reklame za kafu.”
I u tom času je Kenova petogodišnja ćerka Mindi proturila glavu kroz vrata i rekla: “Bako,
tata kaže da mu treba pomoć oko one njegove stvarčice, što se vezuje oko pasa.”
Kes je uzdahnula s olakšanjem kad je njena majka izašla iz sobe. Međutim, to olakšanje nije
dugo trajalo jer se Dulijeva sestra Ketlin, lepa i u uzanoj ružičastoj haljini, ušunjala u sobu
gotovo istog trena. Uputila je Kes širok osmeh i sručila u ugao kreveta.
“Praktično smo zaove, Kes, pa mogu da ti priznam da više nisam ljubomorna na tebe.”
“O čemu se tu uopšte radi, Ket?” Ketlin je otvoreno pokazivala neprijateljstvo prema Kes
tokom godina kad su bile susetke. Njihov odnos se malo popravio kad se Ketlin udala za Daga.
“Pošto sam sada matora udata žena, mogu da ti kažem da sam bila ljubomorna na tvoj i
Dulijev odnos. Duli je moj brat, ali se on uvek više brinuo za tebe nego za mene.”
Kes je zapanjeno uzdahnula. “To nije istina, Ketlin. Duli te obožava. Obožava tvoju decu.
Lud je čak i za Dagom!”
Ketlin se nasmejala. “Znam to sada. Ali, morala sam da se udam i odselim kako bih sve to
videla iz drugačijeg ugla. Zaista sam se osećala odbačenom kad smo bili mlađi. Nikad ne bih
rekla da ćete se venčati, ali dobro je što je tako. Da se Duli ženi nekom drugom, ona ne bi
podnela vaše prijateljstvo.”
“Šta nije u redu sa našim prijateljstvom?”, branila se Kes.
“Isključivi ste. U poslednjih dvadeset godina niste puštali nikog da vam se približi.”
“Duli i ja imamo mnogo prijatelja”, uzvratila je Kes, iznervirana zbog svega izrečenog.
Ketlin je radosno zagrlila Kes. “Nemoj da se ljutiš. Samo kažem da je to između vas nešto
posebno. Drago mi je što ste napokon shvatili šta imate.”
U tome je bila sva ironija njenog braka sa Dulijem. Bila je uverena da će svi prozreti da nisu
ljubavni par, kad eto njih — ubeđeni su da su ona i Duli napokon otkrili da među njima postoji
nešto veoma romantično.
Neočekivani nalet mučnine naveo ju je da se lagano spusti u stolicu kraj toaletnog stočića,
ne mareći pri tom da li će izgužvati venčanicu. Zalepila je osmeh na lice i čekala da mučnina
prestane, nadajući se da će Ketlin otići.
Namrštivši se zabrinuto, Ketlin ju je pitala: “Jesi li dobro? Prebledela si kao krpa.”
Do đavola, ovo neće proći kao što se ponadala! Kes je širom otvorila vrata svoje sobe i
otrčala do kupatila, dok ju je Ketlin u stopu pratila. Dok se naginjala nad šoljom, Ketlin je bila
dovoljno prisebna da stavi peškir na njenu haljinu, a zatim joj je ćutke dodala vlažni peškir kad
se ispovraćala.
“Nervoza?”, pitala je Ketlin.
Kes je stavila hladni ubrus na slepoočnice i izbegla da je pogleda u oči. “Pomalo me boli
stomak. Ništa nisam jela.”
“Doneću ti čaj i malo tosta. Moraš nešto da prezalogajiš pre venčanja da se ne onesvestiš u
crkvi. “ Ketlin je zastala, pomalo zbunjena. “Kes, da nisi trudna?”
Do đavola, evo još suza! Kes je vlažni peškir stavila na lice, ali nije mogla da obuzda jecaj.
Ketlin je sklonila ukosnice iz vela i podigla paučinastu čipku s Kesine kose. Uzevši Kes za
ruku, odvukla ju je natrag do njene sobe i zatvorila vrata. Položivši veo na krevet, Ketlin se
okrenula i pogledala je. “Da li je to razlog za ovo zbrzano venčanje?”
Kes klimnu glavom, trljajući lice peškirom. “Duli mi ne da da išta kažem, a osećam se grozno
što sve obmanjujem.” Zapravo, iz nekog naopakog razloga, Kes se osećala bolje što još neko,
pored Dulija, zna za njenu trudnoću.
Ketlin ju je zagrlila i rekla: “U pravu je. Ionako će uskoro i sami shvatiti. Ne treba da se
osećaš loše. Obe porodice su veoma srećne što se venčavate, beba neće nimalo smetati.
Štaviše, biće oduševljeni što će dobiti zajedničkog unuka.”
Kes se steglo srce. Njihove porodice će prihvatiti prevremeno rođenje deteta bez i
najmanje sumnjičavosti dokle god budu mislile da je dete koje nosi Dulijevo. Saznanje da ona
nosi dete nekog drugog uništila bi i njene i njegove roditelje.
Suznih očiju, Ketlin je okrenula Kes ka ogledalu. “Bolje da središ lice. Ne želiš da budeš
podbula mlada.”
Uz veliki napor, Kes je odagnala malodušnost s kojom se probudila i počela da se šminka.
Nema više
plakanja, naredila je sebi dok je u ogledalu uvežbavala svoj osmeh. Duli je pravi prijatelj,
zato mora da se potrudi da deluje veselo.
Ova njena odluka joj je donela mir i njena vesela priroda se izborila za svoje mesto. Najzad,
ne udaje se za nekog ološa koji bi je vezao za štednjak i terao da mu kuva lignje. Najviše što je
zamerala Duliju bila je njegova čudovišna ljubav prema inćunima na pici.
Nakon nekoliko minuta, obe majke su se na prstima ušetale u sobu. Njihovi neodlučni
pogledi istopili su se u susretu s Kes i Ketlin, koje su se smejale i živo pričale o preuređenju
Kesinog stana.
***
 Nekoliko sati kasnije, Duli je naslonjen na šank posmatrao svoju mladu kako razgovara sa
njenom braćom. Kes je zabacila glavu i nasmejala se, a Duli ponovo oseti neobičnu uskomešalu
žudnju koja je sevnula kroz njega u času kad mu se Kes približavala kroz prolaz između sedišta u
crkvi. Izgledala je tako đavolski lepo, da je gotovo ostao bez daha, pa je usporio disanje.
Tokom godina, viđao je Kes u mnogobrojnim prilikama, i u najrazličitijoj odeći. Mislio je da
na njega neće ostaviti neki poseban utisak kad bude nosila venčanicu. Kako je samo pogrešio!
Nikad nije video da neko izgleda tako lepo kao Kes u venčanici svoje i velu njegove majke.
Tamna kosa bila joj je skupljena u odrešen čvor na zatiljku, a gotovo savršena struktura kostiju
umalo mu nije zaustavila srce. Kes, koja ga je jednom pobedila u obaranju ruku i koja je mogla
da izdrži pijanstvo na nogama duže od njega, izgledala je krhko, prozračno i izuzetno privlačno.
Namignuo joj je kad su se zajedno zaputili ka oltaru i, na njegovu radost, uzvratila mu je
širokim osmehom. Poljubili su se ispred oltara na kraju obreda koji ih je proglasio mužem i
ženom. Bio je to sladak poljubac, čedan i kratak, pa ipak je u Duliju probudio telesnu čežnju za
pravim poljupcem, za pravim venčanjem.
Duli je posmatrao kako Kes lagano udara Kena u podlakticu, te se namrštio, prisetivši se
susreta s njenim bratom ispred crkve malo pre obreda venčanja. Ken mu je snažno stegnuo ruku
i odlučno mu uputio upozorenje.
“Možda svi misle da ste savršen par, ali ja znam da je nešto drugo posredi, Duli. Postaraj se
da moja sestra ne bude ozleđena.”
Duli ga je odgurnuo, potrudivši se da obuzda sopstveni gnev i naterao se da na lice nabaci
prijateljski osmeh. “Ma daj, Kene. Samo zato što tvoj brak nije uspeo, ne moraš da se iskaljuješ
na nedužne posmatrače.” Osetio je olakšanje kad se Ken sramežljivo osmehnuo i povukao.
“Zao mi je, klinac. U pravu si. Nadam se da ćete oboje biti veoma srećni.”
Posmatrajući razdraganu gomilu koja se okupila na svadbi, Duli se pitao da li još neko
sumnja kako povod ovom okupljanju nije srećan kao što se čini. U tom času mu je s leđa prišla
njegova sestra i podbola ga u leđa. “Kakav je osećaj biti oženjen?”
“Nisam siguran.” Okrenuo se da je pogleda. “Prošlo je tek tri sata. Reći ću ti za nekoliko
meseci.”
Ketlin mu se značajno osmehnula. “Bolje da dobro pripaziš na svoju ženu. Prilično je
osetljiva u ovom času.”
Duli podiže obrvu. “O čemu ti to pričaš?”
“Pričam o jutarnjoj mučnini, debljanju i divljanju hormona. Nijednoj ženi to nije zabavno,
pogotovo novopečenoj mladi.”
Duli je ukrstio ruke i podbočio se na šank. “Da li ti je rekla ili si to sama iščačkala?”
Ketlin se namrštila na njegov ton. “Hej, dečače, nemoj da se ljutiš na mene! Ništa strašno
što je Kes trudna. Mislim, naravno, vama jeste važno, ali drugima je svejedno.”
Položila je šaku na njegovu ruku i pokazala na njihove roditelje. “Hajde da popričamo s
mamom i tatom. Toliko su uzbuđeni zbog toga što si oženio Kes da će verovatno promeniti
testament i ostaviti sve tebi.”
Duli se iskezio na prastaru šalu i čvrsto zagrlio sestru. “Ako to urade, možeš da zadržiš
klavir.”
Ketlin se zakikotala. “Baš ti hvala. Znaš da mrzim taj klavir.”
 Spremao se da prokomentariše muzičke sposobnosti svoje sestre kad je spazio Kes koja je
nepomično stajala na udaljenom kraju dvorišta. Nešto nije bilo kako treba. Lice kao da joj je
pozelenelo. Panično ga je pogledala dok je pokušavala da izmakne grupi dobronamernih kolega
s posla koji su je okružili. Ne rekavši ništa svojoj sestri, Duli je zaobišao svoja dva sestrića koji su
se kretali ka njemu s loptom i plastičnom palicom u ruci, i zaputio se ka njoj.
Kratko klimnuvši glavom u znak pozdrava njenim prijateljima, obavio joj je ruku oko struka i
rekao: “Dušice, dođi da upoznaš gospodina Armorija, mog šefa.” Odvukao ju je do zadnje strane
kuće.
Kad su zamakli za ćošak trema, daleko od pogleda gostiju, nagnuo se ka njoj. “Jesi li dobro?
Izgledaš kao da ti se povraća. “
Kes se slabašno osmehnula. “Tako se i osećam. Venčanica mi je teška i tako je vruće, da
osećam kao da ću se onesvestiti.” Naslonila se na njega i zatvorila oči. Držao ju je lagano,
pritisnuvši nos o njenu kosu i udišući čist miris šampona od limuna koji je koristila još dok su bili
deca.
“Jesi li dobro? Da li želiš da uđeš i prilegneš?”
Posle nekoliko minuta, Kes je otvorila oči i slabašno mu se osmehnula dok se izmicala. “Sad
sam dobro. To dolazi i odlazi, ali mislim da bi bilo najpametnije da isečemo tortu i spremimo se
za odlazak pre nego što nas oboje izblamiram.”
“Torta! Sad se meni povraća.”
“Verovatno zato što si čitavo popodne ispijao šampanjac”, dobronamerno je
prokomentarisala Kes dok su se vraćali gostima.
“Barem me ne muči nervoza da li ću izdržati medeni mesec.” Duli se pokajao što je pokušao
da se našali čim je prevalio te reči preko usta. Kes je izgledala uznemireno. Postala je još bleđa.
Duli ju je zaustavio i okrenuo je ka sebi. “Dušo, žao mi je. Samo sam se šalio.”
Kes je isprekidano uzdahnula i usredsredila se na njegovo lice. Njene smeđe oči bile su
pune ne isplakanih suza i on se osetio kao pravi skot.
“Jesi li dobro?”, gotovo se nasmejao zbog svog besmislenog pitanja.
“Sve vreme priželjkujem da je sve drugačije”, rekla je sporo, dok je brzim treptanjem
pokušavala da spreči suze.
“Sve je u redu”, rekao je tiho. “Oboje smo se venčali za najboljeg prijatelja. Imaćemo bebu.
Ja ću dobiti važno unapređenje...”
“Gospodin Armori…” prekinula ga je Kes. “Treba da razgovaramo s gospodinom
Armorijem.”
“Armori nije mogao da dođe. Na putu je. Rekao sam to da bih te spasao da se ne obrukaš.”
Nasmejala se i Duliju bi odmah lakše. “Hajde, malena, da jedemo tortu.”
Kes se iznenada prope na prste i poljubi ga u obraz. “Hvala ti”, tiho je izrekla.
“Hvala?”
“Zato što si me oženio. Znam da ovo nije venčanje kakvo si zamišljao.”
Duli ju je nežno protresao. “Ovo je upravo venčanje kakvo sam zamišljao.”
Suze su joj se presijavale u očima, dok je odmahivala glavom. “Duli, budi obazriviji. Tako si
romantičan, ubedićeš sebe kako si od početka želeo da oženiš trudnicu.”
 Duli je osetio hladnoću iako je bilo preko dvadeset šest stepeni. Kes je u pravu. Možda mu
je lako da se ubedi kako je zaista voli i želi. A za godinu dana, posle razvoda, neće više na ovo
gledati kao učesnik već kao posmatrač. Do tada će Kes preboleti Pola i verovatno biti spremna
da se veže za nekog koga će moći da voli. Obuzeo ga je strah. On je uvek bio ključni deo njenog
života, baš kao i ona njegovog. Nadao se da brak neće ugroziti njihov odnos. Već je počeo da
primećuje kako je uneo mnogo više osećanja nego što bi trebalo, za njegovo sopstveno dobro.
Bolje bi bilo da što pre počne da pravi sebi odstupnicu.
Impulsivno je privukao Kes ka sebi, stavio ruku pod njenu bradu, podigao je i poljubio
snažno u usta pre nego što ju je nežno gricnuo za donju usnu. Kad je razdvojila usne u jednom
opijajućem trenu, okrznuo je njen jezik svojim, i ona mu se prepustila.
Sve je bilo gotovo istog trena kad je i počelo. Ukrutila se i udaljila, zureći u njega u šoku.
“Šta je to trebalo da znači?”
“Mala, gledaju nas. Treba da izgledamo prirodno”, prošaputao je i dalje joj dodirujući usne.
Pogledavši preko njene glave, video je da ih roditelji zaista pomno posmatraju, s osmehom koji
im je krasio lica. Majke su jedna drugoj klimnule glavom kao da govore: “Znala sam da su
stvoreni jedno za drugo.”
Duli je poželeo da još jednom okusi njena usta i stoga je ponovo okrznuo njene usne
svojim.
Kes ga je odgurnula bradom. “Da li nas još uvek gledaju?”
“A-ha”, slagao je, oslonivši usne na njeno čelo. Svu svoju volju je usmerio na to da ne
pokuša ponovo da je poljubi. Usne su joj bile hladne, meke i izazovne. Samo polako, naredio je
sebi, i odvojio se od nje kad je osetio napetost u preponama. Ovo je Kes, njegova drugarica iz
detinjstva, njegova prijateljica — a ne njegova buduća ljubavnica.
Zgrabio ju je za ruku, i uprkos njenom protestovanju i smehu, povukao ka svadbenoj torti
na četiri sprata, ukrašenoj velikim crvenim ružama po beloj glazuri.
Njegova majka povika: “Sada će da selcu tortu! Okupimo se da vidimo!”
I dok su im sa svih strana dobacivali savete, Duli i Kes su mirno isekli parče torte i nahranili
jedno drugo.
Kesin bratanac razočarano je povikao: “Trebalo bi da je razmažu jedno drugom po licu! Ovo
je prevara! “
Posle sečenja svadbene torte, Kes je preko ramena bacila bidermajer. Semi, jedna od
instruktorki aerobika iz salona, skočila je preko tri žene kako bi ga uhvatila.
Nekoliko minuta kasnije, Kes i Duli su ušli u kuću Vocjekovih da se presvuku. Našli su se
pola sata kasnije ispred Kesine stare sobe. Duli je obukao lagani letnji sako i sportske pantalone,
a Kes komplet bež boje, čija je suknja dosezala do kolena i otkrivala njene duge noge. Kosa joj je
u slapovima kovrdža padala preko ramena, a Duli se čudio ironičnom obrtu sudbine koji je
njegovu najbolju prijateljicu pretvorio u prelepu, poželjnu ženu, upravo u času kad mu je
najteže da se suoči s tom istinom.
“Odjednom si se uozbiljio. Jesi li dobro?”, pitala ga je Kes.
Ne, nije dobro. I neće biti, zadugo. Svakodnevni život s Kes odjednom mu se činio kao
herojski poduhvat. Zašto, kog đavola, posle toliko godina počinje da primećuje Kesine lepe
noge?!
 “Odlično sam”, slagao je, a zatim pokušao da promeni temu. “Šta ćemo sa svim ovim
poklonima? Mislim da sam izbrojao tri tostera.”
“Moji su rekli da možemo da ih ostavimo ovde u narednih nedelju dana. Treba da odlučimo
gde da smestimo sve te stvari.”
Pogledavši preko ograde goste koji su se okupljali u dnu stepeništa, rekao je: “Bolje da
siđemo i pozdravimo se sa svima.”
Kes ga je začuđeno pogledala. “Šta hoćeš da radimo kasnije? Tek je pet sati.”
Duliju je bilo teško da sakrije sliku koja mu se stvorila pred očima, a u kojoj su Kes i on ležali
goli na krevetu, s isprepletenim rukama i nogama.
“Mogli bismo da odemo do Nju Džerzija”, našalio se, pokušavajući da otrese prizor koji je u
svojoj glavi zamislio. Svojim porodicama su rekli da će otići na medeni mesec u Atlantik siti, u
Tramp Plažu, ali će se zapravo družiti i kupovati nameštaj.
Kes se nasmejala i provukla ruku kroz njegovu dok su se spuštali među goste.
Trebalo im je desetak minuta da se probiju kroz gomilu koja im je čestitala i posipala ih
pirinčem i semenjem za ptice. Duli je uzeo Kes za ruku i uveo je na suvozačko mesto u njegovom
volvou, koji je bio potpuno ukrašen balonima, praznim konzervama i starim cipelama.
Otrčao je do mesta vozača, kažiprstom potapkao znak na gepeku, na kome je pisalo Upravo
venčani i uvukao se na svoje sedište. “Šta kažeš da odemo do tvog stana i tamo odlučimo šta
ćemo da radimo do kraja dana?”
“Važi. Samo što to više nije samo moj stan.” Kratko ju je pogledao, i bilo mu je jasno da više
nije bila živahna već tiha i uzdržana. Nije mogao da je krivi zbog toga. Na kraju, ovo zasigurno
nije bila budućnost kakvu je predvidela za sebe. Brak. On je u oboma probudio snažno osećanje
stvarnosti time što su se obavezali obećanjima koja nisu mislili da poštuju.
Tišina mu je zasmetala. “Kes, danas si divno izgledala. Čak i kad si pozelenela, bila je to
dobra nijansa.”
Ona se tiho nasmejala, a zatim ponovo oslonila glavu na sedište i zatvorila oči. “Volim te,
Duli.”
Kao da ga je protresla struja. Godinama su, u duhu istinskog prijateljstva, upućivali jedno
drugom te reći. Zašto su najednom one poprimile veći značaj? Ispunjen srećom, Duli je
zaustavio auto na parkingu ispred njihove zgrade i glasno zapevao muziku Svadbenog marša.
Dam, dam, da, dam.
Kes ga je pogledala, odmahnula glavom i iskezila se. “Koliko si ti to šampanjca popio?”
Mahnuo joj je punom flašom. “Nedovoljno. Zato sam ga poneo kući. Ti ćeš morati da ispijaš
limunadu.”
Uzeo ju je za ruku da bi joj pomogao da izađe iz auta, a zatim je, iskoristivši priliku, gurnuo
flašu šampanjca njoj u ruke i podigao je u naručje.
Uz smeh je vrištala i dozivala. “Spusti me, glupane! Zaradićeš kilu!”
“Moram da te prenesem preko praga. Takav je zakon.”
Boreći se da dođe do daha, posrtao je uz stepenice i naredio joj da otključa vrata stana.
Istog časa kad su se vrata otvorila, uneo ju je unutra i spustio na pod, gde su se oboje zacenili od
smeha. Duli je samom sebi čestitao što je uspešno prevazišao još jedan nelagodan trenutak. Sad
samo da smisle kako da ispune ostatak dana i noći, kako bi prestao da zamišlja kako je ljubi i
prelazi rukama po njenom telu.
 Sedmo poglavlje
Ustanu je bilo toplo kao u sauni. Kes je zaboravila da uključi klima-uređaj kad je izašla.
Odbacivši cipele, zaputila se u čajnu kuhinju sa šampanjcem i rekla mu preko ramena: “Duli,
uključi klimu. Doneću čaše.”
Bila joj je potrebna pauza, trenutak samoće. Čitav dan bila je okružena ljudima, i počela je
da se guši. Spustila je šampanjac na pult, otišla do kupatila i zatvorila vrata. Bila je iscrpljena, ali i
dalje nervozna. Pogledala se u ogledalo iznad lavaboa i otkrila da su joj i šminka i kosa od
vrućine svenuli, a crni krugovi pod očima bili su posledica neprospavanih noći i razmazane
maškare. Izgledala je kao rakun.
Klima-uređaj je počeo da bruji, a začula je i Dulija koji je nešto petljao po kuhinji.
“Kes, hoćeš da napravim ledenu limunadu ili bi više volela sok od pomorandže?!”, povikao
je kroz vrata kupatila.
Blagosloven bio. Prijaće joj bilo šta hladno. Zaista je divan. Oglasio se njen unutrašnji glas:
On ti je i suprug. I zaslužuje nekog ko je veseo kao on.
“Limunadu s mnogo leda”, odazvala se dok je čistila lice i ponovo nanosila diskretnu šminku
oko očiju.
Izašavši iz kupatila, osmehnula se i prihvatila veliku čašu koju joj je pružio. “Hvala ti. Ovo je
odlično.”
Izuo je cipele i svukao sako, skinuo kravatu i zavrnuo rukave bele košulje. Izgledao je
staloženo i komotno dok se naslanjao na pult i ispijao šampanjac iz njene čaše iz Mekdonaldsa s
likom Pepeljuge.
Podigao je čašu ka njoj da bi se kucnuli. “Nazdravlje”, rekao je, “Nama. Prijatelji zauvek.”
“Prijatelji zauvek”, ponovila je. Dodirnuli su se palčevima, u svom ritualnom gestu
odvajkada, a zatim se pogledali preko oboda čaša. Ma koliko se Kes podsećala da je to samo
Duli, isti onaj koga je znala još od obdaništa, situacija je bila neobična. Reč muž motala joj se po
glavi kao usamljeni kliker po tegli.
Duli spusti čašu, podiže joj bradu i položi usne na njene da bi je poljubio. Nežno, lagano i
upitno.
Uzbuđenje je prostrujalo niz njenu kičmu iako joj je um govorio da je ovo loša ideja. Ona i
Duli ne bi trebalo da se ljube. Oni su samo prijatelji. Sve će se zakomplikovati. Ali, bilo joj je
vruće, bila je umorna i prijale su joj njegove usne na njenim. Tiho je uzdahnula i nagnula se ka
njemu i on je, sad već slobodnije, pokrio njene usne svojim.
Stani! Stani! Ovo postaje opasno!
Ukrutila se i odmakla od njega. “Duli, ovo nije dobra ideja. Popio si toliko šampanjca da ti
svaka izgleda dobro. To sam ja, Kes, a ne neko ko se zadesio u blizini u času kad osećaš
potrebu.”
Odmaknuo se od nje da bi joj bolje osmotrio lice. Jedan dugačak trenutak se činilo kao da
hoće da se raspravlja, ali je samo rezignirano spustio ruke, uzdahnuo i promrmljao: “U pravu si,
izvini. Bolje da mi skuvaš kafu.”
Dok ga je zaobilazila kako bi uključila aparat za kafu, osmehnula mu se. “Bolje da ti skuvam
kafu. Potvrda o braku te ne čini nemoćnim. Kuvaš bolju kafu od mene.”
“U pravu si, Mardž, bolje da to zapamtiš”, dovitljivo je primetio, očigledno umiren što
mogu da prebrode još jedan nezgodan trenutak. O čemu li je razmišljao kada ju je tako
poljubio?
“A da odemo do zoološkog vrta?”, predložio je kad su seli za stočić da ispiju kafu.
“Za medeni mesec?” Zakolutala je očima, ali joj se ideja dopala. Tokom godina, zoološki vrt
bio im je najomiljenije sastajalište kad bi bili previše zauzeti da se redovno viđaju. Nazvali bi
jedno drugo i ostavljali tajanstvene poruke na telefonu: “Majmuni su žedni. Utorak, u podne.
Budi tamo.” Kes je često razmišljala da bi neko ko bi prisluškivao njihov razgovor mogao da
pomisli da su trgovci drogom.
“Dobro. Hajde da se presvučemo i možemo da pođemo za pola sata”, predložila je.
On klimnu glavom. “Rado ću izaći iz ovog odela.” A zatim se iskezio. “Mada, majmuni me
nikada nisu videli doteranog, možda bih mogao da ostanem u njemu.”
Kes se smejala i odmahivala glavom, sledeći ga u sobu koju su odabrali da bude njegova u
narednih devet meseci. Sela je na krevet, prevelik za jednu osobu, s debelim sunđerastim
dušekom, koji je insistirala da kupe za preteranu sumu novca. Tamnozeleni prekrivao slagao se
sa zavesama ozbiljnih šara preko malog prozora. Osvrnula se oko sebe i primetila da je iz svog
stana doneo sto i policu s knjigama, i smestio ih pod prozor. Kes je takođe primetila da izbegava
da pogleda na krevet, zaobilazeći ga kako bi u komodi pronašao tamnoplavu majicu i par
smeđih bermuda. Napokon se okrenuo ka njoj i obratio: “Idem u kupatilo da se presvučem.”
Poskočila je s kreveta kao čupavac iz kutije, dok joj je rumen oblivala obraze. “Izvini. Ne
znam šta mi bi. Presvući se ovde, a ja ću u svojoj sobi.”
Šta li je mislila, da će se presvući pred njom? Pošto se presvukla u šore od isečenih farmerki
i ružičastu majicu, zaputila se natrag u kuhinju. Vrata Dulijeve sobe bila su otvorena i ona baci
pogled u prolazu. Ruke su mu bile iznad glave, spremao se da navuče majicu. Kes je zastala i
jezikom nesvesno oblizala usne. Toliko puta je videla Dulija bez majice, kako onda nije primetila
da ima zgodna prsa? Tamnoplave malje prekrivale su njegove mišićave grudi. Na svojim
časovima aerobika viđala je dovoljno muškaraca nagih do pasa da bi je to uzbuđivalo, ali nešto u
njoj se pokrenulo, odvlačeći joj pogled s pojasa nadole.
Odjednom je primetila da se Duli nervozno meškolji, pa je shvatila da se upiljila u njega.
“Idemo da vidimo šimpanze”, rekla je i brzo podigla pogled na njegovo lice. On klimnu
glavom i slabašno se osmehnu, ali mogla je da primeti kako mu se jagodični mišić zategnuo.
“Idemo”, složio se, zgrabio je za ruku i odvukao do vrata. “Neka druge budale idu u Tramp
Plažu na medeni mesec. Oni prosvećeni odlaze u zoološki vrt.”
Kes se nasmejala. Sve će biti u redu.
***
Ispostavilo se da je odlazak u zoološki vrt bila pogrešna ideja. Vrućina i vlaga u delu s
kavezima bila je tolika da se Kes vratila mučnina, a crne tačkice su joj zaigrale pred očima.
Na putu od kaveza sa lavovima do kaveza s majmunima, Duli, zanet pokušajem da navede
šimpanze da ga imitiraju tako što je on imitirao njih, nije primetio da je Kes prebledela. Graške
znoja orosile su joj čelo, a šake su joj bile hladne i lepljive. Morala je da pronađe toalet kako se
ne bi ispovraćala po podu.
“Duli...” Prošaputala je njegovo ime kao molbu pre nego što je nesigurno dodirnula njegovu
ruku.
Odvratio je pogled s kaveza s majmunima ka njoj i opsovao kad je video njeno prebledelo
lice i osetio drhtave prste na svojoj ruci.
“Polako, Kes”, promrmljao je, pokušavajući vrhovima prstiju da obriše kapi znoja s njenih
slepoočnica. “Kako da ti pomognem? “
“Moram da nađem toalet. Povratiću”, rekla je promuklo.
Pridržavajući je, praktično je noseći, Duli ju je odveo do vrata na kojima je pisalo Žene, koja
su se nalazila kraj ulaza u kavez s majmunima.
“Ne možeš unutra”, slabašno je protestovala Kes.
“Dame”, povikao je Duli gurnuvši ramenom vrata da se otvore. “Moja žena samo što se nije
onesvestila. Moram da uđem s njom kako bih joj pomogao.”
“Samo napred, dušo”, jedan dubok, snažan glas ga je ohrabrivao dok je vodio Kes ka
ulegnutom kauču presvučenom vinilom u ćošku prostorije ispred kabina. Krupna Afro
Amerikanka u cvetnoj haljini ga je odgurnula, nadvila se nad Kes i obratila melodičnim glasom:
“Šta je bilo, dete? Hoćeš da pozovem hitnu pomoć?”
“Trudna je”, rekao je Duli pribrano.
Ogromna Samarićanka se zakikotala. “Pa, zar to nije lepo?! Ja ih imam petoro, ali ni s
jednim nisam imala jutarnju mučninu.”
Kes je zaječala i klonula glavom preko ivice kauča, pokušavajući da ne mrzi predusretljivu
ženu.
Duli je hladnom vodom natopio svežanj papirnih ubrusa i položio ga na njeno čelo. “Sačekaj
ovde. Dovešću automobil do zadnjeg ulaza.”
Kes se mrmljajući složila, još jednom zahvalna na Dulijevoj brižnosti. Nije znala nijednog
drugog čoveka koji bi je dopratio do ženskog toaleta.
Kad su se vratili u stan, otišla je pravo u krevet. Nije joj bilo važno što će Duli prvu svadbenu
noć provesti ispred televizora. Ranije je bila nervozna i brinula se kako da elegantno okončaju
noć a da se ne osete iznevereno, ali više joj nije bilo važno.
Još uvek u šorcu i majici u kojima je bila u zoološkom vrtu, ležala je ukoso na velikom
krevetu u svojoj sobi.
“Možda bi trebalo da pozovemo doktora? “, pitao je Duli zabrinuto, sedeći na uglu njenog
kreveta. Kes je još uvek izgledala iscrpljeno. Ispod očiju su joj se pojavile tamne mrlje, a oči su
joj izgledale staklasto i mutno od umora.
“Samo želim da spavam”, rekla je s naporom. Nekoliko sekundi kasnije, zatvorila je oči i
zaspala.
Narednih pola sata, Duli ju je posmatrao kako spava, ponovo dirnut lepotom njenog lica, a
onda je otišao u kuhinju i pozvao Ketlin.
Kada mu je začula glas, sestra ga je zabrinuto pitala: “Šta nije u redu?”
Osmehnuo se, iako je i dalje bio zabrinut zbog Kes. “Zašto misliš da nešto nije u redu? Zar i
drugi momci ne zovu svoje sestre prve bračne noći?”
“Prestani da se glupiraš. Da li je Kes dobro?”
“Gotovo se onesvestila od vrućine, a sada spava kao zaklana. Pitam se da li treba da
pozovem doktora, ili da je odvedem u Urgentni.”
“Da li ima grčeve ili krvari?”
“Ne. Mislim samo da je iscrpljena.”
“Oboje ste imali prilično naporan dan. Jasno je zašto je iscrpljena. Ja se vučem naokolo u
prvim nedeljama trudnoće.” Počela je da se smeje.
“Šta je tako smešno?”, pitao je Duli.
“Mislim da ćeš naći neki dobar film na televiziji ako ti je dosadno. Jedva čekam da ispričam
Dagu kako si proveo prvu bračnu noć!”
“Ketlin, ako ikome budeš ispričala ovo, Dag će sebi potražiti novu ženu. Jesi li me
razumela?”
Prekinula je vezu i dalje se kikoćući, a Duli je otišao u spavaću sobu da proveri kako je Kes. I
dalje je čvrsto spavala. Činilo mu se da joj je neudobno u toj odeći, i zato je počeo da joj svlači
šore, pazeći da je ne probudi.
Ruke su mu drhtale dok je otkopčavao rajsferšlus na šorcu i svukao ga. Probio ga je znoj
kad je ugledao njene bele bikini gaćice.
Kes je imala duge, lepo oblikovane noge, izvajane godinama vežbanja aerobika. Poželeo je
da joj oliže bledu kožu unutrašnje strane butina kako bi se uverio da je mekana kao što izgleda.
Odjednom ga je spopala luđačka želja da joj svuče gaćice i dodirne najintimniji deo tela. Navala
vreline ga je obuzela dok se borio s izazovima potrebe i želje, udruženim s privlačnošću zabrane.
Biće mu mnogo teže nego što je mislio. Moraće da se pripazi kako mu se ova priča o venčanju
ne bi obila o glavu.
Obuzdavši se da ne zaječi, povukao joj je majicu nadole, koliko je mogao, ali ona jedva da je
dosezala do stomaka. Gaćice su se i dalje videle. Obuzela ga je griža savesti. Do đavola, osetio se
kao perverznjak. Kes je ležala usnula, iscrpljena i bolesna. Njegova najbolja prijateljica, koja nosi
dete nekog drugog, a njemu se digao dok ju je svlačio. Bezbrižno ju je uveravao da mu neće
predstavljati problem da čitavu godinu provede uzdržavajući se od seksa. Sada se pitao da li bi
trebalo da ode do doktora za glavu.
U snu je ispustila kratak, bespomoćan zvuk i Duli požuri da je pokrije laganim ćebetom da
se ne bi bacio na nju. Ostavio je vrata njene sobe otvorena i odšetao do kuhinje.
Flaša šampanjca je i dalje bila na pultu, ironični podsetnik na to da je oženjen. Oprao je
čašu s likom Pepeljuge i sipao sebi veliku čašu pića, pa zatim još jednu. S čašom u desnoj ruci i
flašom šampanjca u levoj, zaputio se do dnevne sobe i uključio televizor.
U deset sati, dobro nacvrcan, isključio je televizor. Odmerio je praznu flašu šampanjca i
osetio se usamljeno — osećanje koje mu nije bilo blisko. Kad god je želeo društvo, mogao je da
pozove gomilu ljudi. Imao je mnogo veza, a s većinom tih žena ostao je u dobrim odnosima.
Naravno, i Kes je uvek bila tu.
Stara dobra Kes. Njegova najbolja prijateljica Kes. Njegova ženica.
Mora da proveri kako je pre nego što ode u krevet. Pošto je naglo ustao, zateturao se a
zatim uspeo da održi na nogama. Do đavola, izgleda da je pijaniji nego što je mislio.
Svetio iz dnevne sobe dopiralo je do spavaće i prelazilo preko kreveta u kome se Kes
ušuškala pod pokrivačem. Izvirivalo joj je samo jedno rame s tankom belom bretelom. Majica je
bila na podu pored kreveta. Mora da se probudila u jednom trenutku i svukla je. Dugi, tamni
pramenovi kose prelazili su joj preko lica i jastuka.
Duli je položio dlan na njeno čelo koje nije bilo vrelo. Sklonio joj je pramičke kose s lica i
poravnao ih. Nasmešila se i protrljala nosem njegovu ruku. Nežno je prstom prešao preko
njenih usana.
Trebalo bi da ode, ali njegova soba nije izgledala tako privlačno, a pored nje je bilo dovoljno
mesta u krevetu. Bio je iznuren. Neće je probuditi. Seo je na krevet i umorno uzdahnuo, izuo je
cipele, skinuo bermude i majicu, i odložio ih na gomilu. Samo u gaćicama i čarapama, brižljivo
pokušavajući da je ne dodirne, legao je preko ćebeta, na udaljenu stranu kreveta i zaspao.
 Osmo poglavlje
U tri sata ujutru, Duli se uz drhtaj probudio i pospano ustanovio da mu prepone pulsiraju
jer mu je Kes ugnezdila svoju slatku zadnjicu u krilo. Iako je zaspao na prekrivačima, oni su sad
ležali na gomili u dnu kreveta.
Desnu ruku prebacio je preko Kes, a u dlan udobno smestio njenu dojku. Ona je mirno
spavala. Tiho je nešto prošaputala dok je dojkom snažnije pritiskala njegov dlan, a bradavica joj
se isticala kroz svilenkasti materijal grudnjaka. Palcem je nežno protrljao ukrućeni vrh dok nije
zacvilela i svojom šakom poklopila njegovu, koja je ostala na svom mestu.
Duli je zaječao kad mu se čitavo telo trznulo i naglo se razbudio. Krv je snažno kolala kroz
njega, a bolelo ga je koliko se ukrutio. Obgrlio ju je oko struka i još bliže privukao uz svoje
prepone. Znao je da je u ozbiljnoj nevolji i da bi trebalo smesta da ode iz njenog kreveta, ali
njegovo telo tvrdoglavo je odbijalo da prihvati nevoljno nagovaranje njegove savesti.
Kes je uzdahnula, a zatim se okrenula i svila u Dulijev zagrljaj, još uvek u polusnu.
Zanemarivši sve osim zadovoljstva koje je osećao, pokrio je njene usne svojim i nerazgovetno
prozborio: “Pusti me da te volim.”
“Lepo”, promrmljala je između poljubaca. “Veoma lepo.”
Iako je želeo strasno da je poljubi, Duli je usnama nežno prešao preko njenih, a zatim
okrznuo vilicu i pratio trag do slepoočnice pre nego što je dolutao natrag i gricnuo je za donju
usnu. Otvorila je usta i njegov jezik je lako skliznuo unutra, dodirujući njen, raspirujući plamičak
strasti u podivljali plamen. Činilo mu se da mu pod kožom trepere svetlucave niti kad mu je
zarila nokte u leđa.
Bili su nagi posle nekoliko sekundi, napeti u neobuzdanoj, neočekivanoj ekstazi, uhvaćeni u
vrtlogu čula. Ruke su joj kliznule niz njegova leđa, a zatim prešle preko napetih mišića kako bi
mu pomilovale bedro i butine. Zagrlivši je, osetio kako joj ruke drhte dok joj je lice i vrat
obasipao mekim poljupcima. Dulijev mozak je uzvikivao upozorenje da prestane pre nego što
stvari potpuno izmaknu kontroli, ali ga je on prosto isključio, sada, kad telo više nije moglo da
odstupi, vođeno potrebom da zaroni u Kes. Šapnuo joj je reći ohrabrenja, i ona izvi telo ka
njemu.
Uspori, neka njoj bude dobro. Nevoljno je pokušao da se obuzda, ali bio je suviše uspaljen i
spreman.
Lice joj je obasuo poljupcima pre nego što se vratio na njene usne, zarivajući joj jezik u usta
dok je ona očajnički pokušavala da ga sledi svojim, zaječavši u napom da mu se približi.
Grickajući je, klizio je niz njen vrat i grudi, a zatim usisao bradavicu koja je štrčala i obožavao je
svojim usnama.
Ona zaječa, i dalje sklopljenih očiju.
“Daj, Kes. Opusti se”, izrekao je to u luk njenog vrata. Spustio je šaku naniže i napipao
njeno vlažno međunožje. Gladio ju je nežno jednim prstom sve dok nije rastavila noge i tiho ga
preklinjala: “Molim te... Pole... trebaš mi.”
Njene reči pogodile su ga kao nalet ledenog talasa. Duli se ukočio i odmakao od nje.
Prokletstvo! Zamenila ga je s Polom. Najneverovatnija predigra u njegovom životu, a ona misli
da se radi o nekom drugom muškarcu. Nikakvo čudo što nije otvorila oči — fantazirala je o
nekome ko nije njen muž.
 Ljutnja, brza i nerazumna, naterala ga je da je prodrma kako bi je probudio. “Slušaj me,
draga moja. Kad vodim ljubav sa ženom, bolje bi bilo da zna sa kim je u krevetu!” Ponovo ju je
prodrmao, i ona se napokon potpuno probudila.
Otvorila je oči i zagledala se u Dulijevo lice. “Š... šta je bilo?”, uzdahnula je glasa promuklog
od spavanja. Pridigla se u krevetu, a zatim, kad je prekrivač spao do njenog krila, užasnuto je
pogledala svoje gole grudi.
Duli je i dalje bio uzbuđen dok je ležao kraj nje, glave oslonjene na ruku, i posmatrao njenu
reakciju.
Kes je zgrabila rub prekrivača i podigla ga do vrata. “Do đavola, Duli, šta si to uradio?!”
On joj je pribrano odgovorio: “Ja ništa, ali će ti možda zasmetati ono što smo oboje zamalo
uradili.”
Razrogačila je oči u neverici. Sklonila je kosu s čela, zadenula je iza uha i prošaputala: “Šta...
o čemu to pričaš?”
Duli se ponovo ispruži u krevetu i namesti jastuk pod vrat. “A šta misliš o čemu pričam?
Pogledaj nas. Oboje smo goli. Kladim se da si osetila nešto što neko vreme nisi osećala. Barem je
meni tako.”
Prebledela je, a zatim pocrvenela pre nego što se okrenula na stomak i zarila lice u jastuk.
“Spavala sam. Mislila sam da je bio san”, začuo je njen prigušeni odgovor.
Dulijeva ljutnja se istopila. Do đavola, nije Kes kriva što umalo nisu vodili ljubav. Spavala je,
a on je iskoristio priliku. Koji se to kreten nabacuje svojoj najboljoj prijateljici dok ona spava?
Oklevajući je položio šaku na donji deo njenih leđa i gladio ih nežnim, kružnim pokretima.
“Ne plači, Kesi. Hajde da razgovaramo o tome. Nisam ovo planirao, prosto se desilo. Žao mi
je.”
Oteo joj se prigušeni jecaj. “Ne... ne možemo da vodimo ljubav. Razvešćemo se za godinu
dana. To će razoriti naše prijateljstvo.”
Duli je ležao na jastuku, umiren time da Kes ne plače zbog Pola. Razvod mu nije ni pao na
pamet. Slabašan osmeh mu je iskrivio usne pri pomisli na jačinu njegove želje. Ko bi pomislio da
će on i Kes...
Ona se uspravi i zagleda u njega, rumenih obraza i očiju tamnih od minule strasti i
narastajućeg gneva. Prekrivač joj je ponovo skliznuo do pasa. Upiljila se u njega. “Zašto se
smeješ? Nema ničeg smešnog u svemu ovom.”
Bila je potpuno nesvesna toga da su joj grudi u ravni s njegovim usnama. “Ne smejem se.”
“Ma da. Više se smeškaš.”
“Možda”, rekao je i odmeravao ružičasto savršenstvo njenih bradavica.
“Perverznjaku.” Grubo ga je odgurnula i ponovo povukla prekrivač preko grudi. “Šta se
desilo sa svim tvojim plemenitim izjavama o tome kako ćeš se uzdržavati od seksa godinu dana?
Nije prošlo ni dvadeset četiri sata od kako smo u braku. I šta si uopšte tražio u mom krevetu?”
“Bio sam pijan...” Znao je da je pogrešio istog časa kad je to izgovorio. Prebledela je i
pogledala ga s nevericom.
Brzo se ispravio. “Mislim, bio sam malo pijan kad sam pošao na spavanje, inače ne bih
legao u tvoj krevet.” Zastao je nakratko, pogledao je pravo u oči i odlučno dovršio. “Bio sam
sasvim trezan kada smo počeli da vodimo ljubav.”
 “Nismo to uradili zajedno”, odgovorila je. “Ja sam spavala.” Spustila je glavu na jastuk i
zagledala se u plafon, žalosnog izraza lica. “Osećam se kao da sam izgubila najboljeg prijatelja.
Ovo menja naš odnos.”
Duli se zagledao u njen profil, sve uznemireniji. Ne može da izgubi Kes. Ona je deo njega.
Životi su im bili tako isprepletani, a ako bi je izgubio, bilo bi to kao da ostaje bez srca ili pluća.
“Ne govori tako”, odbrusio je i provukao prste kroz kosu. “Ništa se nije dogodilo, stoga se
ništa nije promenilo.”
Do đavola, ništa se nije promenilo osim što ga je sada vodila snažna želja da promeni
dogovor tako što bi promenio ili čak izbacio deo u kome se odriče seksa. Venčali su se. Nije
počinio nikakav ozbiljan greh. Samo mora da ubedi Kes da vođenje ljubavi ne bi uništilo njihovo
prijateljstvo.

***
Kes se osećala tužno i zbunjeno, kao da se s Dulijem nešto desilo. Odbila je čak i da poveže
reći vođenje ljubavi s njim. A onda, kao da joj i telo protivreči, podiđoše je talasi vreline. Uprkos
poricanju, nalazila se u polusnu, te je poverovala da se zatekla u nekakvoj živopisnoj seksualnoj
fantaziji. Bradavice su joj se ukrutile kad se prisetila kako su je njegove ruke dodirivale po telu, a
usne sklopile na dojci. Izgubila je kontrolu s njim, što se s Polom nikada nije dogodilo. Mora da
je Duli mnogo vežbao kad je stekao takvu veštinu. Zapravo, znala je da je vežbao.
Odmerila je njegov profil. Ležao je na leđima i podlakticom prekrivao oči, dok mu je
prekrivač sezao do pasa, a noga bila otkrivena od butine naniže. Primetila je kako mu je bedro u
glatkoj liniji prelazilo u čvrstu butinu i mišićav list. Levi lakat je držao savijen pod glavom. Na
trenutak joj se učinilo da gleda nekog zgodnog, seksi stranca.
Namrštila se jer još uvek nije bila sigurna šta se i zašto se nešto desilo. Rekao je da je bio
pijan. Možda nije shvatio da je legao u krevet s njom. Trebalo joj je vremena da razmisli i zato se
potrudila da sigurnim glasom kaže: “Duli, zašto ne odeš u svoju sobu? Pričaćemo o svemu u
jutru.”
Duli spusti ruku i pridiže se na oba lakta, zagledavši se u nju s izrazom lica koji nije mogla da
dokuči. Učinilo joj se kao da hoće nešto da kaže, ali je samo klimnuo i ustao. Izašao je kroz vrata
go, i njoj se još jednom učini kao da gleda zadnjicu i butine nekog neznanca koji se udaljava.
Ali Duli nije neznanac, i dogovorili su se da će formalno biti u braku godinu dana. A sad će
se sve promeniti i postaće neprijatno ukoliko se ne budu pretvarali da se ova noć nije dogodila,
da nisu završili u krevetu i umalo vodili ljubav. Kes je čeznula za utehom koju joj je pružao njen
dugogodišnji prijatelj. Da nije u središtu njenog problema, nazvala bi ga da ga pita za savet.
Odjednom je osetila krkljanje u stomaku koje je obično prethodilo naletu mučnine, što ju je
podsetilo na to da stres ne prija ni bebi. Minut kasnije, beba joj je to jasno stavila do znanja.
Žurno je ustala iz kreveta i jedva stigla do kupatila.
Kako nije dovoljno jela, nije imala šta da povrati i tako nije mogla da umiri mučninu. Sručila
se na pod i glavu naslonila na zid, gde je kratko predahnula, a zatim brzo posegla za klozetskom
šoljom kada ju je spopao novi nalet mučnine.
Iza sebe je čula vodu kako teče, a zatim joj je Duli ispred lica poturio dopola punu čašu
vode. “Popij ovo da bi mogla da povratiš”, rekao je tiho, sklanjajući joj mokre pramenove kose s
lica toplim ubrusom. Seo je na pod iza nje i obgrlio njena gola, nadimajuća ramena,
pridržavajući je pri novom naletu mučnine koji se dizao kao cunami.
Kad je mučnina napokon prošla, Kes, osećajući malaksalost, naslonila se na njegove grudi i
za manje od minuta zaspala.
***
Duli zastenja, pokušavajući istovremeno da ustane i pridigne Kes. Noga mu je utrnula od
sedenja, pa se gotovo spotakao kad je pokušao da se uspravi i odnese je u sobu. Nežno ju je
položio na krevet, izbegavajući da pogleda mesto na kome samo što nisu vodili ljubav. Hteo je
da se smesti u krevet kraj nje i drži je u zagrljaju dok se ujutru ne probudi. Nije bilo ničeg
seksualnog u toj njegovoj želji, samo je želeo da je uteši koliko god može.
Umesto toga je čeprkao po fioci njene komode dok nije naišao na pamučnu majicu s
natpisom Univerzitet Masačusetsa i navukao joj preko glave. Zatim ju je pokrio ćebetom i otišao
u svoju sobu.
Bilo je skoro pet sati. I dok se zora stidljivo prikradala, bacio se na krevet iako je znao da
neće uspeti da se naspava. Neće moći da odagna sliku Kes, nage i tople u njegovom naručju.
Posle pola sata prevrtanja u krevetu, ustao je i istuširao se hladnom vodom.
 Deveto poglavlje
Kes se polako budila iz sna osetivši kako joj krči stomak. Pridigavši se na laktove, visoko je
podigla nos i namirisala slaninu i kafu, dva najomiljenija jutarnja mirisa. Sačekala je još malo da
vidi da li beba želi da je podseti na svoje prisustvo, ali je ona mirovala. Ponovo se bacila na
jastuk i neko vreme uživala u osećaju blagostanja. Duli je u kuhinji i pravi doručak — kakvo
divno buđenje! Njegovo kulinarsko umeće bilo je mnogo veće od njenog. Prebacivši noge preko
ivice kreveta, pogledala je u izbledeli natpis Univerzitet Masačusetsa na majici koja je jedva
dosezala do njenih butina. Odakle se ovo stvorilo na njoj?
A onda se setila Dulija koji ju je pritiskao svojim snažnim, mišićavim telom. Uzdrhtala je,
prisetivši se nedovršenog čina. Da li ga je zaista pobrkala s Polom? Iako je volela Pola, seks sa
njim nije bio naročito podsticajan. A s Dulijem, njenim najboljim prijateljem, koji je bio toliko
pijan da nije ni znao s kim vodi ljubav, napokon je razumela svu famu koja se diže oko seksa. Ali,
seks s Dulijem sve bi uništio, bili su pobratimi, praktično rod. Završiće u jednoj od onih emisija
na televiziji.
Odmahnula je glavom, namerno skrenuvši misli s toga kako se osećala kad ju je Duli držao
za grudi na to kako ju je saosećajno pridržavao kad je povraćala. To je bio njen Duli. Više od
dvadeset godina bili su bliskiji od većine braće i sestara. Ono što se sinoć između njih dogodilo
bio je iskorak, slučajnost koja se neće ponoviti. Reagovala je previše burno, ali razume zašto se
to dogodilo. Previše šampanjca, muškarac i žena u krevetu, i iz te bliskosti se svašta izrodi.
Osetivši se velikodušno zbog razumevanja koje je pokazala, odlučila je da zaboravi na sve što se
dogodilo. Na kraju krajeva, ništa se nije ni dogodilo. Tek malo ljubljenja i maženja. Nisu imali
seks iako su bili opasno blizu, savest ju je podsetila.
Obukla je karirani šore i žutu majicu, brzo se umila i oprala zube, a zatim provukla četku
kroz kosu, sve vreme izbegavajući da se pogleda u ogledalu. Jutros se osećala neobično dobro.
Spustila je pogled i potapkala se po svom ravnom stomaku. “Dobra beba. Ništa od jutarnje
mučnine danas.” Shvatila je da se prvi put obratila bebi kao pravoj osobi umesto kao
uobičajenoj trudnoći, kao da je bolest koju treba da izleći. Nasmešila se pri pogledu na svoja
bosa stopala, a zatim se glasno zakikotala. Bosonoga i trudna — pravi pravcati stereotip!
Kes se osmehnula u ogledalo jer se prvi put otkad joj je trudnoća promenila svet osetila
razdragano. Brak, čak i ovakav, iz računa, uspeo je da rastera mračne misli koje su je obuzimale
prethodnog meseca. Ponovo je bila puna optimizma i shvatila da je Duli zaslužan za ovo njeno
dobro raspoloženje. Ma koliko to poricao, odrekao se mnogo čega pristavši da je oženi i zato će
se postarati da zbog toga ne zažali.
Lakog koraka, Kes je ušla u kuhinju. Okrenut leđima, Duli je nije čuo. Na sebi je imao crvenu
izbledelu majicu i stare farmerke. Kes je pokrila usta da se ne bi zakikotala dok ga je posmatrala
kako slaže palačinke na tanjir smešten na elegantni srebrni poslužavnik koji je najverovatnije
došao kao svadbeni poklon.
Imao je svetlo ružičastu kecelju s karnerima, a kosa mu je štrcala na potiljku.
Zadirkivala ga je: “Bolje da ti nabavimo neku muževnu kecelju, da se naši prijatelji ne bi
pitali.”
Naglo se okrenuo, sa špatulom u ruci i bojažljivo je zapitao: “Jesi li dobro?” Napeto je
iščekivao da mu odgovori.
“Jutros se osećam zaista dobro.” Osmehnula mu se i on se opustio, uzvrativši joj osmeh.
 “Dobro”, odvratio je zadovoljno, “zato što spremam doručak na kome bi mi pozavidela i
Džulija Čajld.” Teatralno se poklonio i smestio je za sto, s tacne sklonio tanjir i pribor, i stavio ga
ispred nje. Uz široki gest rukom, uzeo je malu vazu s veštačkim cvećem s mikrotalasne pećnice i
položio je nasred kuhinjskog stola.
Prebacivši kuhinjsku krpu preko ruke, kratko je klimnuo glavom. “Da li gospođa želi sok od
pomorandže ili mleko uz palačinke, jaja i slaninu?” Smejući se njegovom lažnom britanskom
akcentu, zatražila je mleko. “Bebac će misliti da je završio u raju. Za doručak sam obično jela
suvi tost i slab čaj.” Naglo je podigao glavu kad je pomenula bepca. “Dakle, ovaj, misliš da je
dečak?”
“Aha. A izabrala sam i ime — Džeferson.” “Džeferson?” Podrugljivo se osmehnuo i seo za
sto preko puta nje. “Pripremaš ga da bude šofer ili batler. Ako budemo imali dečaka, treba da
ima muževno ime, kao što je Roki ili Čarls, a onda možemo da ga zovemo Čak.”
“Kako to misliš, ako budemo imali dečaka? Upravo sam ti rekla da je dečak!”
“Kako znaš? Suviše je rano za ultrazvučni pregled. “ “Žene uvek znaju takve stvari”, rekla je
Kes oholo. “I ne možemo da ga zovemo Čak. Čak Duli zvuči kao neko boksersko ime.” Oboje su
se nasmejali. Bilo je to prvi put da su se smejali nečemu, još od dana kada su odlučili da se
venčaju.
Viljuškom je na tanjir prenela nekoliko palačinki i dva parčeta slanine gledajući kako Duli
uzima četiri parčeta slanine i četiri palačinke. Ustao je i iz frižidera doneo mleko. Pažljivo joj je
sipao mleko u čašu, a zatim seo i naneo puter i sirup na palačinke. Napokon ju je pogledao i
rekao: “Znaš, Kes, na trenutak mi se učinilo da je to zaista moje dete. Osetio sam odgovornost
samo razmišljajući o tome kako bi njega ili nju nazvao.”
Stomak joj se uzburkao, ali to nije imalo nikakve veze s bebom. Pružila je ruku preko stola i
položila je na njegovu. “I ja. Danas se prvi put osećam dobro otkako sam trudna. Pa, možda
dobro nije prava reč. Prvi put sam pomislila na bebu kao na stvarnu osobu.” Spleo je prste oko
njene šake, prineo je usnama i poljubio je, umrljavši joj zglobove puterom i sirupom. Izbacio je
jezik da poliže hranu sa zgloba i u tada kroz nju prozuja vrelina koja se sklupčala u stomaku.
Izvukla je ruku iz njegove i zagledala se u palačinke. Šta se ovo događa?
“Kes?”, Duli se nagnuo preko stola i podigao joj bradu. Njegove bistre, smeđe oči zagledale
su se u njene. “Moramo da porazgovaramo o prethodnoj noći.” Uzvratila mu je pogled i
prošaputala: “Ne mogu. Nisam sigurna šta se uopšte desilo.”
Duli joj pusti bradu i zavali se u svoju stolicu. “Ne sećaš se?”
Pokušavajući da bude bezbrižna iako se tako nije osećala, Kes slegnu ramenima. “Sećam se.
Samo nisam sigurna kako će to uticati na nas.”
Duli je ustao od stola i prišao aparatu za kafu. Kad je sebi sipao, prekrstio je noge i naslonio
se na pult. “Da li se sećaš kada je moja majka ušla u klimaks?”
Ona se zakikota. “Mislio si da ima tumor na mozgu?”
Duli se iskezi preko šolje kafe. “Sve one promene raspoloženja su bile strašne.”
Kes pokuša da priguši kikot. “Mislio si da će osamnaestogodišnjak znati nešto o
hormonima?” “Znao sam za moje, ali ni pomislio nisam da ih i moja majka ima.”
Još uvek se osmehujući, Kes zapita: “Kakve veze ima klimaks tvoje majke s bilo čim?”
Duli spusti šolju, priđe joj i čučnu kraj njene stolice. “Uplašio sam se da moja majka ima
tumor na mozgu ili tako nešto. To me je izluđivalo, a ti si bila jedina kojoj sam to mogao da
kažem. Tvoja majka mi je objasnila da su sve te čudne stvari s menopauzom normalna pojava.
Znam da misliš kako se ja žrtvujem u svemu ovom, ali i ti si uvek bila tu za mene.”
Kes klimnu glavom, dirnuta time što se Duli toga uopšte sećao. Lice mu je bilo dovoljno
blizu da oseti miris kafe u njegovom dahu i nakratko je morala da se bori sa željom da se nagne i
okrzne njegove usne svojim. Uspravila se, osetivši se nervozno i nesigurno. Glas joj je zadrhtao
kad je rekla: “I dalje ne razumem kakve to veze ima sa situacijom u kojoj smo se našli.”
Vratio se na stolicu i mirno kazao: “Pokušavam da ti kažem da smo uvek mogli da pričamo
o svemu.
Praktično čitamo misli jedno drugom — kao Vulkanci u Zvezdanim stazama.”
Ona frknu. “Stvarno? Kao Vulkanci u Zvezdanim stazama?”
Duli podiže ruku, stavljajući joj do znanja da nije završio. “Šta god da postoji između nas, to
je suviše dragoceno da bismo pokvarili fizičkim odnosom. Sinoć, kad si rekla da ne možemo da
budemo i najbolji prijatelji, to me je užasnulo. Meni je tvoje prijateljstvo dragoceno. Računam
na njega. Treba da razumemo ono što se sinoć desilo i onda zaboravimo.”
Iako se slagala s njim, Kes se osećala pomalo razočarano što na njega izgleda nije uticalo to
što su sinoć skoro pa vodili ljubav; očigledno ne kao što je uticalo na nju. Želeo je da zaborave
prethodnu noć i da se ponašaju kao da se ništa nije dogodilo. Tog jutra je smatrala da događaje
od prethodne večeri treba da ostave za sobom, da ona bude ta koja je razumna i odredi bračne
uslove, ali ju je on ipak preduhitrio.
Slegnu ramenima. “Već sam shvatila. Znam zašto se dogodilo, i već sam zaboravila.”
Duli se namrštio i upitno podigao obrvu. “Samo tako?” Zvučao je iznervirano.
Ohrabrena činjenicom da je gospodin Pribrani i te kako uzdrman onim što se desilo
prethodne noći iako se pretvarao da nije, Kes je ustala i zaputila ka vratima. “Samo tako”, rekla
je mirno i pogledala ga preko ramena.
Ustao je i krenuo za njom u dnevnu sobu. “Šta si shvatila? Šta misliš zašto se dogodilo?”
Strovalila se na cvetni kauč i olako izgovorila: “Zbog bliskosti.”
“Bliskosti? Šta to, kog đavola, znači?!”
Seo je na kauč kraj nje, a zatim su istovremeno podigli bose noge na niski stočić od javora
ispred njih.
“Znaš. Pijani muškarac ulazi u krevet s polugolom ženom. Nijedno od njih dvoje ne znaju ko
je onaj drugi... Stvari idu svojim tokom...”
“Nisam bio pijan. Barem ne dok se nismo...” Zastao je, a ona primeti da mu se vrat
zacrveneo.
Kes ga potapša po ruci i skupi šaku oko njegovih prstiju, u želji da ga uteši. “Nije bitno, Duli.
Volim te, ali ni ti ni ja nismo zaljubljeni jedno u drugo. Još nisam prebolela Pola. Možda nikad
neću moći da ga prebolim. Ali, kad se beba rodi, moći ćeš da se zaljubiš, baš kao što treba. A
naše prijateljstvo će se održati.”
Duli klimnu glavom. “U pravu si. Dakle, još uvek smo najbolji prijatelji?”
“Zauvek.” Osmehnula se, bio je to obred star koliko i njihovo prijateljstvo.

***
 Prvi put tog jutra, Duli se opustio. Kes je bila u pravu. Nije mogao da dozvoli da pola sata
neopreznosti ugrozi odnos koji su gajili duže od dvadeset godina.
Ako se potrudi, može da zaboravi njeno lice, napeto a opet ushićeno i sneno, kad je podigla
svoje usne ka njemu. Osetio je kako mu se puls ubrzava i protresao glavu da bi je razbistrio.
Prokletstvo! Biće mu mnogo teže nego što je mislio da zaboravi prethodnu noć.
Dulijev pogled je skliznuo niz Kesine lepo oblikovane noge i setio se kako su se prethodne
noći isprepletale s njegovim. Dečko, vodi računa. Ozbiljno povedi računa!
Poskočivši s kauča, zgrabio je Kes za ruku i povukao je za sobom. “Istuširaj se, pa idemo u
Boston, smislićemo šta ćemo da radimo.”
Uputila mu je širok osmeh. “Obožavam Boston. Možda da odemo do Pirodnjačkog muzeja
pri Univerzitetu.”
Duli se nasmejao i odmahnuo glavom. “Zarekli smo se da se tamo nećemo vraćati, a ja ne
kršim svoja obećanja”, dovršio je ponosno.
Odlazeći do svoje sobe po čistu odeću, Kes mu se obratila preko ramena. “To je bilo pre
deset godina. Kladim se da nas se ni ne sećaju.”
“U koliko?”
Ona zastade na pragu i okrenu se, odmeravajući ga sumnjičavo. “Šta kažeš na dvadeset?”
“A pedeset?”
“Duli, venčani smo”, odgovorila je Kes tužno. “Ne možeš više da zarađuješ na meni. Znaš
ono, šta je moje to je i tvoje, i tome slično...”
“Dobro, onda dvadeset.”
Ona klimnu glavom ozarena. Kesina takmičarska priroda često ju je nagonila da se
nepromišljeno kladi; a to što se šepureći ušetala u svoju sobu jasno mu je govorilo da je uverena
u svoju pobedu.
Pošto se presvukao u tamnoplave pantalone i majicu za golf, pokušao je da sabere sve
opklade koje su tokom godina pravili. Bilo ih je nemoguće izbrojati, ali uglavnom je on
pobeđivao, uprkos Kesinoj samouverenosti.
Zaustavili su se malo pre Bostona da sipaju gorivo. Duli je izašao da plati i vratio se sa dva
hladna gazirana napitka od malina. Kes je zgrabila svoj. “Hvala ti, hvala ti!”, povikala je i poslala
mu zvučne poljupce. “Prosto ne verujem koliko je vruće u septembru. Čak i sa spuštenim
prozorom, ovde je kao u sauni.”
“Trebalo je da pođeš sa mnom.”
“Nisam mogla. Stopala su mi otečena”, rekla je i pokazala mu svoje desno stopalo koje je
pomalo naduto provirivalo iz sandala s otvorenim prstima.
Namrštivši se, Duli je podigao njeno stopalo u svoje krilo i nežno pritiskao naduto meso.
Prst je napravio udubljenje koje nije odmah nestalo. “Ovo nije dobro.”
Kes je izvila vrat da pogleda svoje stopalo. “Šta nije dobro?”
“Naduta stopala, ovako rano u trudnoći.”
Sevnula je pogledom i povukla nogu iz njegovog krila. “Zaboga, tolikim ženama koje nisu
trudne stopala otiču tokom leta. Ako budeš takav u narednih sedam meseci, moraću da uzimam
prozak.”
 “Ja ću biti na prozaku ako ne budeš vodila računa o sebi”, rekao je Duli pokrenuvši auto i
zaputivši se ka Masačusetskom univerzitetu.
Vozili su se u tišini bar pet minuta dok se Kes nije oglasila tankim glasom: “Izvini što sam
prasnula. Samo nisam navikla da se ti brineš za moje zdravlje jer sam uvek zdrava. Ti si taj koji se
uvele razboli.”
“Kad se to ja razbolim?”, pitao je Duli u neverici. “Nikad, osim na nekoliko nedelja tokom
zime.”
Kes klimnu glavom. “Imaš slaba pluća. To mi je rekla tvoja majka pre mnogo godina, kad
sam te polila ledenom vodom s prozora na spratu.”
Duli se nasmejao, prisetivši se Kesinog užasnutog izraza lica kad ju je njegova majka izribala
da je htela da ga ubije. Kes mu se ubrzo pridružila. Uzeo je njenu ruku i položio je na svoju
butinu. Duli je vodio računa o svom zdravlju i uzimao različite vitamine. Takođe je redovno
vežbao, često se pridružujući Kes na časovima aerobika. Ma koliko vodio računa o zdravlju,
nerviralo ga je što bi svake zime dve nedelje provodio grabeći dah zbog nekog neobičnog
astmatičnog stanja koje je bilo redovno kao naplata poreza.
“Ove godine se neću razboleti. Moram da se brinem o svojoj maloj trudnoj ženi koja neće
moći da nosi cipele ako uskoro ne poseti doktora.”
Čuo je kad je Kes uzdahnula. Video je kako Kes klima glavom. Nisu razgovarali o doktorima,
zdravstvenom osiguranju i svemu što je vezano za zdravlje. Razgovarao je s Melori malo pre
venčanja, rekavši joj da su on i Kes požurili da se venčaju, i tada mu je rečeno da će trudnoća biti
pokrivena njegovim zdravstvenim osiguranjem. Duli se osmehnuo samom sebi, zapanjen koliko
je lagodno prihvatio obaveze vezane za brak i očinstvo.
Godinama je izbegavao svaku vezu koja je mogla da vodi u brak. Ponosio se činjenicom da
je uspešno izvrdavao klopke koje takva posvećenost povlači sa sobom a da je pri tom ostajao
prijatelj sa ženama s kojima je bio u vezi. Sada je svojevoljno prihvatio ulogu koju je tako vešto
izbegavao. Naravno da se radilo o privremenom braku, iako mu je bivalo sve teže da upamti tu
činjenicu.
Još jednom je proživeo neverovatno osećanje kad se Kesina dojka našla u njegovoj šaci, dok
se nabrekla bradavica erotično trljala o njegov dlan. Do đavola, opet počinje! Ako nastavi tako,
neće moći da održi obećanje koje je dao Kes, a to je da zaboravi na to da su umalo vodili ljubav.
Zgrabio je vodnjikav napitak iz držača za čaše. Trebalo bi da se polijem ovim po glavi. Pogledavši
svoje krilo, shvatio je da bi hladan tuš bio korisniji negde drugde.
“Eno muzejskog izlaza”, oglasila se Kes i dozvala ga u stvarnost. Parkirali su se i krenuli ka
širokim, drvenim vratima koja su čuvala uglednu zgradu od sive cigle. Veliki znak na stubu ispred
zgrade.
ukazivao je na to da je Prirodnjački muzej otvoren od devet do pet i da je fotografisanje
dozvoljeno.
Duli je odgurnuo teška vrata i oboje s olakšanjem uzdahnuše kad ih je zapahnuo hladan
vazduh klima-uređaja iz velikog popločanog foajea.
“Idi, kupi nam vreće za spavanje”, prošaputala je. “Ja ostajem ovde večeras.”
On se široko osmehnu. “Neće ti dozvoliti. Kladim se da imaju postere s našim likovima u
svim kancelarijama.”
 Kes frknu. “Zamalo da zaboravim na opkladu. Laka lova.”
“Spremi se”, upozorio ju je kad su stali u red ispred pulta za posetioce. “Ne želim da te
slušam kako kukaš kad budeš izgubila.”
“Čak i da pomeneš to što se dogodilo, neće se sećati. Stoga bi ti bilo bolje da ne kukaš kad
ostanu ravnodušni”, prošaputala je zadovoljno.
Kad su prišli pultu, pripadnik obezbeđenja u punoj uniformi pažljivo ih je odmerio, otvorio
svesku, namrštio se, a zatim nagnuo i prošaputao nešto u uvo sredovečne službenice koja je
izdavala propusnice za posetioce. Prestala je da piše i uputila im kratak pogled.
Gledajući negde iza njih, pročistila je grlo, a zatim obazrivo izrekla: “Žao mi je, narode, ali
čuvar kaže da vam je zabranjen ulaz u muzej.” Smesta je skrenula pogled sa njih, i započela
razgovor s ljudima koji su stajali iza njih u redu.
Duli se šapatom obratio Kes: “Rekao sam ti da nisu zaboravili. Duguješ mi dvadeseticu.”
Pokušao je da je izvede iz zgrade, ali ona nije htela ni da se makne.
***
“Ovo je besmisleno”, prosiktala je. “Ne mogu da nam zabrane ulazak u javnu zgradu. Ti si
student!”
Duli je ozbiljno klimnuo glavom, s jedva primetnim osmehom u uglu usana. “Šta ćeš sada
da uradiš?”
Kes se prikrala službenici iza pulta. “Mora da je u pitanju greška”, rekla je samouvereno.
“Moj muž i ja želimo da obiđemo muzej, a vi nemate razloga da nas u tome sprečavate. Ovo je
Amerika. Mi imamo prava!”
Tada je usmerila pažnju na radnika obezbeđenja, izazivajući ga. “Da li ćete nas pustiti?”
“Ne.” Čuvar u tamnozelenoj uniformi kratko je odgovorio i okrenuo joj leđa.
U gnevu je gotovo zafrfljala, insistirajući da službenica pozove nekog s Univerziteta, a zatim
je primetila da se čuvaru tresu leđa. Stupivši iza pulta, stala je ispred čuvara i ugledala njegovo
lice iskrivljeno od smeha. Shvativši o čemu je reč, uprla je prst u Dulija: “Da li vam je ovaj klovn
platio da nas izbacite?”
“Ne, gospođo, nije. Nikada pre nisam video tog čoveka.” Čuvar je hrknuo, oči su mu se
zacaklile od smeha.
“Kako onda znate da nam je zabranjen ulaz u muzej? “
Čuvar, koji više nije mogao da se obuzda, pogledao je preko njenog ramena u Dulija,
presamitio se od smeha i počeo da lupa rukom o pult. Duli mu se odmah pridružio. Njihov smeh
je odjekivao u praznom holu. Duli se naslonio na zid, pokušavajući da dođe do daha. Kes je
nestrpljivo cupkala nogom, mršteći se kako bi suspregla smeh.
Kad se napokon povratio, Duli se iskezio i rekao: “Primačice. Nazvao sam ih jutros, opisao
kako izgledamo i zamolio ih da odglume.” Okrenuvši se ka čuvaru koji se još uvek smejao, rekao
je: “Hvala ti, čoveče. Ispalo je bolje nego što sam mislio.”
“Bilo je zabavno.” Čuvar je klimnuo glavom. “Pogotovo kad je tvoja žena bila na ivici da me
odalami.”
Ponovo su se zasmejali, samo što su im se ovog puta pridružili i Kes i službenica. Ljudi u
redu su se osmehivali iako nisu znali čemu sva ta razdraganost.
Pošto su se sprijateljili s čuvarom, Kes i Duli su dobili propusnice i uputili se ka glavnom
ulazu.
“Kasandra?” Glas muškarca ju je dozivao. Kes je zastala, srce joj je tuklo. Bio je to Polov
glas. Vratio se po nju. Okrenuvši se, ugledala je visokog, tamno kosog muškarca, koji je
pridržavao vrata vitkoj, crvenokosoj ženi i dvema devojčicama, i na mestu se ukočila. To nije bio
Pol već Leo, Polov stariji brat. Sličnost je bila neverovatna, a razočaranje toliko da se gotovo
zateturala od bola.
Duli ju je zadržao, položivši ruku na njeno rame.
Nasmejavši se, Leo joj je prišao, ispružene ruke. “Kasandra, drago mi je što te vidim. Da li si
se skoro čula s Polom? “
Kes se automatski rukovala s njim, nesposobna da išta kaže, a Duli je čvršće stegnu za
rame. Došavši sebi, napokon je izustila: “Kako si, Leo?” Klimnuvši glavom u znak pozdrava ženi i
devojčicama koje su odšetale do muzejskih postera, zapitala ga je: “Je li ovo tvoja porodica?”
Leo se dobroćudno nasmejao. “Jeste, moja žena Margo, i Stejsi i Trejsi, bliznakinje. Voleo
bih da popričamo o Polu. Kunem se, dečko je toliko zaluđen muzikom da se nedeljama nismo
čuli. Kladim se da ti jesi.” Pogledao ju je pun nade.
“Pa, zapravo, ni ja se nisam čula sa njim otkad je otišao.”
“Šališ se?” Dodao je slegnuvši ramenima: “Znam da je lud za tobom. Verovatno će ti se
uskoro javiti.”
Duli je pojačao stisak toliko daju je zabolelo i Kes ga povuče za ruku kako bi ga predstavila.
“Leo, da te upoznam sa... ovaj... ovo je Tomas Duli.”
“Tom.” Leo je ispružio ruku u prijateljski stisak. Vragolasto se osmehujući, obratio se Kes:
“Možda da pišem Polu i kažem mu da ima rivala.”
Kes pročisti grlo. “Zapravo, Duli je moj muž. Juče smo se venčali.”
Leo iznenađeno podiže obrve. “Udala si se?! Ali mislio sam da ti i Pol...” Pogledao je Dulija,
koji se mrštio. “Pa, ovaj, dobro je. Čestitam, Tome. Kasandra je divna žena.”
Okrenuvši se ka Kes, upitao je: “Mogu li da porazgovaram s tobom nasamo? “
Kes je znala da ne bi trebalo da razgovara sa njim, ali je osetila očajničku potrebu da dozna
nešto o Polu. Pokajnički pogledavši Dulija, Kes je s Leom otišla na drugi kraj hola gde se Leova
porodica okupila i gledala postere.
***
Duli ju je posmatrao kako odlazi. Neprijateljstvo koje je odjednom osetio prema Polovom
bratu iznenadilo je i njega. Nikada nije bio toliko odlučan u vezi s Kes. Često je izlazio na duple
sastanke s njom i njenim aktuelnim dečkom. Zašto se najednom osećao tako posednički spram
svoje žene? Presvisla bi od smeha kada bi znala. Iako je bilo besmisleno, ipak nije želeo da se
ona šeta ruku pod ruku s bratom svog bivšeg ljubavnika.
Nikad nije bio mnogo posesivan prema drugim ženama s kojima je bio u vezi, ali je brak
odjednom promenio način na koji doživljava svoje prijateljstvo s Kes, što ga je učinilo
uznemirenim i razdražljivim. A ni sinoćna epizoda nije bila od velike pomoći. Zato što se trudio
da ne misli o tome, erotske slike su se rojile u njegovoj glavi. Pomislio je na Kesinu baršunastu
kožu pod njegovim dlanovima. Prisetio se njenog toplog daha uz njegovo uvo. Još jedan talas
vreline nastanio se u njegovim preponama. Moraće da se resi ovih slika ili da kupi veće
pantalone. Obećao joj je platonsku vezu. Seks sigurno nije bio deo dogovora.
Stegnuo je vilicu kad se prisetio kako je dozivala Pola. Pol, ljubavnik s kojim je zatrudnela i
koji ju je napustio, ali koji je još uvele zauzimao središnje mesto u njenom srcu. Kes nije bila
površno zaljubljena. Voleće bebu silovito, baš kao i Pola, i to dugo pošto bi ga svaka druga žena
otpisala kao sebičnog dripca.
U nastupu plemenitosti, Duli je ponovio sebi da se nada da će Kes upoznati nekog u koga će
se istinski zaljubiti i zaboraviti na Pola. Posle porođaja, nakon razvoda. Shvatio je kako će te dve
rečenice postati njegova mantra u narednih godinu dana. Pogledao je na drugi kraj hola i video
kako se Kes i Leo naginju jedno ka drugom, ozbiljnih izraza lica. O čemu to Polov brat ima da
razgovara sa njom nasamo?
Kao po dogovoru, napustili su muzej odmah pošto su Kes i Leo završili razgovor. Do kuće su
se vozili u tišini. Duli je povremeno bacao pogled na Kes, koja je sedela pogleda uprtog u pejzaž.
Petnaestak kilometara od Vest Šefilda zaustavio se na odmorištu, ugasio motor automobila i
ostao da sedi gledajući u nju.
Posle nekoliko sekundi, okrenula se ka njemu: “Zašto si stao?”
“Šta misliš?”
Odmahnula je glavom i ponovo se zagledala kroz prozor. “Duli, ne želim da pričam o tome.”
“Sada ili nikada?”
“Ne znam. Sada, zbunjena sam. Čitav moj život je zbrka, a ne znam da li ću ikada moći da se
izvučem iz nje.”
“Kes, treba da pričaš. Treba da razumeš šta osećaš. Šta god da je u pitanju, podržaću te.
Pretvaraj se da sam ti najbolji prijatelj.”
Kes mu se nesigurno osmehnula i uzela ga za ruku. “Ti i jesi moj najbolji prijatelj. Ako treba
da budem žalosna, želim da budem žalosna s tobom.”
Sklopio je prste oko njenih. “Budi dobra devojka. Usredsredi se na to da budeš žalosna, a ja
ću te podržavati.” Napravio je setnu grimasu i njoj se ote osmeh.
“Zar nikako ne možeš da budeš ozbiljan?”, prekorela ga je.
Osmeh joj je nestao kad ju je privukao sebi i zagrlio. S bradom položenom na njenu glavu,
tiho ju je upitao: “Šta je to Leo rekao da si se tako prestrašila?”
Duboko je udahnula i pažljivo izgovorila: “Rekao je da je uveren da me Pol još uvek voli i da
će biti očajan kad sazna da sam se udala. Takođe je rekao da će se Pol možda uskoro vratiti.”
“Ne može baš sve da mu bude potaman”, promrmljao je Duli ljutito.
Kes je uzdahnula i izmakla se iz njegovog zagrljaja. “Prošlo je tek nekoliko meseci. Možda
mu je toliko trebalo da se sabere.”
Proželo ga je snažno osećanje, koje je Duli prepoznao kao posesivnu ljubomoru. Čvrsto je
stisnuo vilicu da ne bi dreknuo na nju. Zar ne vidi ono što on počinje da uviđa tako jasno? On i
Kes pripadaju jedno drugom. Venčali su se, i ma šta da se desi, on namerava da tako i ostane.
Prividno pribranim glasom zapitao ju je: “I šta hoćeš da radimo sad? Da se razvedemo?”
Iznenađeno ga je pogledala, “Da se razvedemo? Juče smo se venčali! Sem toga, ne bi
morali da se razvedemo, mogli bismo da dobijemo poništenje braka.” “Zamalo”, rekao je tek da
bi razjasnio kako stvari stoje i video da su joj se obrazi zažarili.
“Ne mogu da se borim s tvojim ’vruće-hladno’. Znaš da nisam sklon ultimatumima”, rekao
je namrgođeno, “ali evo kako ćemo, Kes. Sudeći po bračnom listu i našim porodicama, ti si moja
žena i nosiš moje dete. Ili ćemo sve sada okončati ili ćemo ostati u braku dok se beba ne rodi, a
ja ću uvele biti deo njenog života. Čak i ako se Pol vrati. Znaš da moram da brinem i o svojoj
karijeri.”
Ukrućenih leđa, ona se odmaknu i prostreli ga pogledom. Retko kad ga je čula da priča
takvim tonom, a još manje da joj se tako obraća. Po sjaju u očima znao je da Kes pokušava da
obuzda ljutnju. Duliju je to izgledalo kao da stoti put gleda isti film. Primetio je trenutak kada se
umirila i prihvatila njegove uslove. Ljutnja, kajanje i tuga su se istopili. Ovo je njegova devojka,
njegova Kes. Prebrodiće sve.
Pružila je ruku i položila na njegovu. Okrenuo je dlan naniže i prstima pogladio njenu
nadlanicu.
Treptala je da bi obuzdala suze. “Izvini, Duli. Pokušala sam da potisnem sve i da živim od
trenutka do trenutka, i dok sam ja plakala i jadikovala otkad me je Pol napustio, ti si se poneo
kao svetac. Kakva god da su moja osećanja prema Polu, ona se neće umešati u ono što imamo.
Ne znam kako me izdržavaš, ali zaslužuješ više, i zato ti obećavam da ćemo biti srećna mala
porodica sve dok se ne rodi beba. Mada ne podnosim da mi neko postavlja ultimatum.”
Duliju se srce umirilo, pogotovo kad mu se prijateljski osmehnula.
“Dakle, muškarčino, dogovorili smo se. Ti se baci na svoju karijeru, a ja ću se potruditi da
budem najbolja trudna ženica koju moje feminističko srce može da podnese.”
Iznenadila ga je što je tako brzo odustala. Spustio je pogled na njihove isprepletane šake da
ga ne bi pogledala u oči i videla šta tačno oseća. Kad ju je ponovo pogledao, primetio je da čeka
njegov odgovor.
“Dogovoreno.” Nagnuo se i blago okrznuo njene usne svojim.
Nasmejao se na njen preneražen pogled. “Bez ljubljenja u usta”, naredila je.
Kad je otvoreno pogledao u njene grudi i podigao obrve, ona se nasmejala i odgurnula mu
ramena. “Ni ne počinji.”
Uz širok osmeh, upalio je motor i uključio radio. Stanica je puštala pesme Bitlsa
proslavljajući bitl-maniju, i kući su se odvezli pevajući “Svi živimo u žutoj podmornici...”
pokušavajući da nadjačaju jedno drugo.
 Deseto poglavlje
Ipak mislim da bi trebalo i ja da pođem”, rekao je Duli vadeći tanjir iz sušilice i brišući ga
krpom.
Kes je odmahnula glavom. “Ovo je tek prvi pregled. Reći će mi da sam u četvrtom mesecu
trudnoće, daće mi neke vitamine, kazaće mi da malo usporim i poslaće me kući.”
“Otkud znaš sve to o pregledima za trudnice? Kao da ne znam.” Duli ju je lagano udario po
ruci vlažnom krpom za sudove.
“Ketlin”, rekli su složno.
“Stvarno, Duli, zove me svakodnevno. Čak i na posao. Kladim se da bi insistirala da ona
pođe kad bih joj rekla da ti ne ideš.”
Duli se iskezio dok je iz sušilice vadio sledeći tanjir. “Prošlo je tek nekoliko meseci. Još malo,
pa ćemo pasti u zaborav. Uveren sam da se Ketlin oseća kao da se igra s trudnom Barbikom.”
Kes se nasmejala i poprskala ga sapunjavom vodom po licu.
Duli je preteći zamahnuo krpom ispred njenog lica i zakikotao se, dirnut njenom
neskrivenom razdraganošću. Ovo je ona stara Kes — bezbrižna, srećna. Ponekad, kad je mislila
da mu je pažnja usmerena na nešto drugo, primetio bi čežnjivu tugu na njenom licu, i tada bi se
svojski potrudio da je zasmeje. Zajedničko pranje sudova pretvorilo se u noćni obred, koji im je
omogućavao da ispričaju jedno drugom kako su proveli dan.
Ma koliko se trudio, nije mogao da skine pogled s Kesinog tela. Trudnoća je popunila njene
dojke i bokove tako da nije izgledala kao trudnica. Izgledala je zrelo, ženstvenije. Oboje su
uživali u prisnosti koju su delili dok su prali sudove. Zadirkivanje, razgovor, lako razumevanje šta
onaj drugi misli, sve je to predstavljalo suštinu njihovog prijateljstva.
Duli je u sebi ječao. Pranje sudova s Kes je zabavno, odlazak u krevet bez nje nije ni
najmanje. Nikako nije mogao da shvati kako je uspela tako nonšalantno da se prilagodi
njihovom dogovoru. Ponašala se kao da su zaista brat i sestra. Razgovarala je s njim kroz
otvorena vrata kupatila dok je prala zube, naginjala se preko lavaboa u majici za spavanje koja
se podizala iznad bokova, ujutru ulazila u kuhinju protežući se dok su joj se grudi jasno ocrtavale
kroz providnu tkaninu. Nikada nije izazivala, prosto je bila nesvesna da mu se uvele dizao kad bi
je posmatrao.
Obično bi mu trebalo puno vremena da zaspi. Znao je da treba da izbegava te situacije s
Kes koje su ga uznemiravale, ali nedostajala mu je snaga volje.
I dok se činilo da je Kes savršeno zadovoljna dogovorom, Duli je znao da će morati da ide
kod zubara ako ne prestane noću da škrguće zubima. A kad bi uspeo da zaspi, mučili su ga snovi.
Erotske fantazije u kojima je držao Kesine grudi u rukama i u ustima. Dahtao je i ječao usred
noći zbog fantazija u kojima mu je svojim rukama činila nevaljale stvari.
Počeo je da sumnja da će moći da izdrži narednih pet meseci. Šta mu bi da insistira kako će
moći da izdrži bez seksa dok se beba ne rodi? Želja, ili bolje reći žudnja, doći će mu glave. Kretao
se po stanu s konstantnom erekcijom. Bilo je frustrirajuće, ponižavajuće i zbunjujuće. Verovatno
bi mogao da se iskrade i nađe nekog ko će se pobrinuti za njegovu frustraciju, ali nije želeo
nikog drugog. Svesno se klonio toga da preispituje svoja osećanja prema Kes. Ona mu je
verovala, a on će ispuniti svoj deo dogovora makar ga to i ubilo.
***
 Tišina doktorske ordinacije i zidovi prekriveni fotografijama beba i dece pomogli su Kes da
se opusti dok je ispunjavala formulare, a onda čekala da je pozovu na prvi pregled u trudnoći.
Dve mlade devojke u poodmakloj trudnoći, očigledno prijateljice, tiho su čavrljale na sofi. Kes se
pitala kako li će se podići kad ih prozovu.
Pogledala je dole, u svoj stomak. Falte na njenim pantalonama još uvek su bile gotovo ne
rastegnute. Ušavši u peti mesec, stomak joj se tek malo zaoblio, što se videlo jedino kad bi
obukla triko za vežbanje. Svi na njenom poslu su znali da je trudna, a tek je nekoliko njih iznelo
opaske na račun vremena. Ispalo je mnogo jednostavnije nego što je očekivala.
Sve je bilo lakše nego što je mislila. Zajednički život s Dulijem bio je zabavan, mnogo više
nego s cimerkama koje nisu uvek bile zabavne, obzirne, niti dovoljno jake da otvore teglu. Ni
dasku na klozetskoj šolji nije ostavljao podignutu. Kes je zadovoljno uzdahnula.
Pol joj se nije javljao, a dokle god bude držala sve misli o njemu zaključane u neprobojnoj
metalnoj kutiji biće dobro. Iako je pokušavala da to sakrije od Dulija, noći su joj padale posebno
teško. Čim bi zaspala, slike Pola koji je zavodi, a zatim odbija, budile bi je u tri sata, gotovo svake
noći. Zurila bi u plafon, ubeđena da ga nikad neće preboleti, da nikad neće moći da voli nekog
drugog.
Ujutru bi je oraspoložilo kada bi začula Dulijevo falširanje u kupatilu. Zaključila je da je za
njenu depresiju on mnogo bolje rešenje od lekova. Kao što je i obećala, nikad nije pomenula
Pola. Osim povremene napetosti koju je Duli ispoljavao, smatrala je da su se sasvim dobro
slagali. Duli ju je zasmejavao.
Podilazilo ju je nekakvo strujanje uz kičmu kad se prisetila kako je izgledao tog jutra, dok se
brijao iznad lavaboa, s peškirom obmotanim oko bokova. Posle tuširanja, držao je vrata kupatila
otvorena kako bi mogli da razgovaraju. I tako su neobavezno čavrljali kada je primetila njegova
gola leđa. Imao je veoma lepa leđa — glatka i mišićava.
Svetio s plafona kupatila činilo je da pege na njegovim leđima svetlucaju zlatnom svetlošću,
ocrtavajući zategnute mišiće koji su se sužavali ka uzanom struku. Ispod peškira, duge, moćne
butine su se slivale u oblikovane mišiće nogu. Videla je Dulijeva gola leđa stotinu puta dok su
odrastali, samo su sada izgledala drugačije, u prisnosti zajedničkog kupatila.
Iako ju je Ketrin upozorila na divljanje hormona tokom trudnoće, prvi put je to iskusila
sada. I to s Dulijem, od svih mogućih ljudi. Na nekoliko sekundi u kupatilu nije izgledao kao Duli,
njen najbolji prijatelj, već kao neznanac s veoma seksi leđima. Zbunjena i nesigurna, brzo je
izašla iz kupatila i zaputila se pravo u svoju sobu.
I dok je sedela u doktorskoj ordinaciji, vrelina joj se spustila do nožnih prstiju dok se
prisećala snažne želje da pogladi njegova leđa i smakne peškir s njegovih bokova.
Pokušavajući da spreči ovo neželjeno sećanje na seksualnu privlačnost koju je osetila
prema Duliju, Kes se koncentrisala na brošuru za buduće mame, koju je uzela s gomile na
ovalnom stočiću kraj svoje stolice. Prethodnih nekoliko meseci dobro je upoznala proces
rođenja. Duli je kupio nekoliko knjiga o trudnoći i veliki medicinski priručnik s jasnim uputstvima
o porođaju u domu u vanrednim prilikama. Čitao joj je važne delove gotovo svake večeri pre
nego što bi otišla u krevet. Ovim tempom, mogli bi da otvore sopstvenu kliniku za porođaje kad
prođu njenih devet meseci.
Još uvek se smeškala na tu ideju kad su se vrata čekaonice otvorila i na njima se pojavila
njena majka.
 “Mama! Šta ćeš ti ovde?”
“Duli me je nazvao i rekao da ćeš biti sama. Rekoh da dođem da ti pravim društvo. Helen
parkira auto.”
Kes zaječa. Duli je poslao njihove majke da bi bio siguran da će sve zapisati.
Sat kasnije, obe majke su je gledale zabrinuto kad je Kes izašla iz ordinacije, u pratnji
doktorke ozbiljnog lica koja joj je pružila recept.
Mirijam je ustala istog trena i pritrčala Kes. “Doktorko Stajn, ja sam Mirijam Vocjek, Kesina
majka. Da li je sve u redu?”
Pogledavši u Kes, koja joj klimnu glavom, doktorka se nasmešila Mirijam i rekla: “Krvni
pritisak joj je malo povišen, pa ćemo ga stalno pratiti. Sem toga, u odličnom je stanju.”
“Da li ste uradili ultrazvuk?”, pridružila se Helen Duli.
“Ako nema problema, radimo ga u petom mesecu. Znači, sledećeg meseca...”, rekla je
doktorka preko ramena, odlazeći u drugu ordinaciju.
Obe majke su se okrenule ka Kes iščekujući. Mahnula im je receptom. “Vitamini i nešto za
krvni pritisak. Sve je u redu, i još uvek mogu da radim, sve dok ne počnem da se zamaram.”
Mršteći se, Mirijam je rekla: “Svakako ne možeš da skakućeš naokolo kad si trudna.”
Helen je klimnula glavom.
Kes priguši smeh. “Mogu da radim lakše vežbe. Bez skakanja. Ionako ću za nekoliko meseci
postati pomoćnica menadžera salona, pa ću biti suviše zauzeta da bih držala časove.”
Helen je blistala. “Ti si savršena žena za Tomasa. Prelepa, pametna, a sada ćeš me učiniti i
bakom. Samo da te je majka naučila da kuvaš...” Sve tri žene su izašle iz doktorske ordinacije
smejući se.
***
Savršena žena za Tomasa.
Te reći odzvanjale su u Kesinoj glavi dve nedelje kasnije, tokom njihove prve bračne svađe.
“Ne mogu, Duli. Već sam ti rekla da u četvrtak moram da idem u Vermont s Robertom, da
pogledamo mesta za novi salon.”
“Do đavola, Kes! Ovo je prvi put da me je Armori pozvao u goste. Želi da te upozna.”
“Želi da me odmeri. Da vidi da li sam podesna.”
Isturio je bradu. “Pa šta? Rekao sam ti da neću dobiti unapređenje ukoliko se ne uveri da
sam pouzdan.”
“Ti jesi pouzdan. Ti si najpouzdanija osoba koju poznajem. Armoriju bi trebalo da je
svejedno i da si oženio akrobatkinju na trapezu s tri glave rekla je Kes kroz stisnute zube.
Svađa je započela ni iz čega. Sedeli su jedno do drugog na kauču, nogu podignutih na
stočić. Pošto je Duliju prenela od reči do reči sve što joj je doktorica rekla prilikom drugog
pregleda, uzgred je pomenula da će u četvrtak i petak sa šefom ići van grada.
Duli je reagovao kao da ga je udarila palicom za bejzbol.
“Kako to misliš da ćeš da ideš van grada?” Skočio je na noge i zagledao se u nju. “U četvrtak
idemo kod Armorija na večeru!”
Pogrešila je što je odgovorila slegnuvši ramenima. “Reci mu da ne možemo da dođemo.”
 “E baš da ne bih! Reci ti svom Kazanovi da ne možeš da ideš, pogotovo na dva dana, a
posebno ne preko noći.”
Reči je izgovarao odsečno, glas mu je zvučao hladnije nego što ga je Kes ikada čula.
Zapovednički. Kako se usuđuje da joj nešto zabranjuje! Ukočila se i odgovorila mu glasom
uzbuđenim koliko je njegov bio leden. “Ko je to umro i proglasio te za šefa? Žao mi je zbog
večere kod Armorija, ali ja u četvrtak idem u Vermont.”
Čim je to rekla, osetila je grižu savesti. Jedinu korist koju je Duli imao iz ovog lažnog braka
bila je prilika da napreduje u svom poslu. A ona sad odbija da učestvuje u jedinoj stvari koju je
od nje tražio.
Pogledala ga je, spremna da mu se izvinim, ali je on u tom času izrekao upravo ovo što je
pomislila, krute vilice i gnevnog pogleda.
“Kes, ne tražim mnogo od ovog braka, ali očekivao sam da ćeš sarađivati po pitanju mog
posla.” Ustao je i otišao do kuhinje.
Novi nalet gneva koji je delimično uspela da potisne ponovo je pokuljao. Nije imala ništa
protiv toga da se pokaže velikodušnom, ali neće pokleknuti pred emotivnim ucenjivanjem.
Shvatila je da, pored gneva, oseća nešto novo — zapanjenost. Šta se to s njim dešava? Kad god
bi se nervirala, uvek ju je zadirkivao da prestane i nije pokazivao zlovolju. Mora da je večera kod
Armorija imala mnogo veći značaj nego što joj je ona pridavala.

***
Zaputivši se u kuhinju, Duli je psovao samog sebe. Šta mu bi da je tako dočeka?! Njegova
reakcija na pomisao da je Kes s drugim muškarcima počela je da izmiče razumnom objašnjenju.
Nije mu bilo važno da li će propustiti večeru kod Armorija, lako mogu da se dogovore za neki
drugi dan. Samo nije hteo da ona ide negde na dva dana sa šefom. Znao je da je njegova
reakcija bila preterana. Imao je poverenja u nju, pa i u Roberta. Odakle onda ova reakcija
pećinskog čoveka?
Uvek se ponosio time što je uspevao da sačuva prisebnost, svestan svoje staloženosti, čak i
kad se činilo da svi drugi pucaju. Shvatio je da je njegova sve snažnija žudnja za Kes proizvodila
ovoliku napetost u njemu, samo što nije bio siguran šta bi trebalo da uradi tim povodom.
Nije mogao da razgovara sa svojim drugarima jer niko od njih nije znao pravu prirodu ovog
braka. Nije želeo neku drugu ženu. Želeo je samo Kes, zapravo se brinuo da ova njegova želja
postaje opsesivna. Stalno je mislio na nju, a te misli sasvim sigurno nisu bile platonske. U nekim
državama bi sigurno završio u zatvoru zbog onog što je želeo da radi s njom. Ona je svega toga
bila nesvesna, iako se jednom oblizala dok ga je gledala kako se brije. Zurio je kroz prozor, u
parkiralište ispred zgrade.
Mora da se sve ovo dešava zbog bliskosti. Nemoguće je da se zaljubljuje u nju jer je zna
čitav život. Mada, ne može da se seti kad je bio toliko obuzet erotskim fantaziranjem. Čak ni
tokom tinejdžerskog doba, kad su mu hormoni divljali, nije osećao toliku napetost. A ako ljubav
ovako izgleda, onda je to pakao. Venčao se s Kes da bi joj pružio zaštitu i podršku dok se ne
porodi, a ne da bi oboma otežavao živote.
Odjednom je osetio kako ga dve šake masiraju tačno ispod lopatica. Osetio je Kesin dah na
svom vratu, dok mu je šapatom izrekla: “Izvini, znam da ti je to važno. Zamoliću Roberta da
pomeri odlazak.”
 Nije se usudio da se okrene. Mogao je da namiriše poznati miris njenog šampona za kosu
od limuna.
Prstima je pritiskala sve prave tačke. Da bi mu izmasirala gornju stranu ramena, približila
mu se toliko da je osetio vrhove njenih grudi na svojim leđima. Od tolikog čulnog nadražaja,
mozak mu je proključao. Ne osvrći se! Ne osvrći se! Damar krvi iza njegovih bubnih opni
zaglušila mu je glas razuma.
Jeknuvši, okrenuo se da je pogleda, dok ju je levom rukom obgrlio oko struka i privukao
sebi. Desnu je položio iza njene glave i povukao k sebi dok im se usne nisu srele. Kao što
ponekad biva s poljupcima, ovaj nije bio tako nežan. Naredio je samom sebi da se povuče, da se
obuzda, ali njegov prenapregnuti sistem nije slušao. Gladan i željan, usnama je okrznuo njene i
počeo da gricka donju usnu, povlačeći je sve dok joj se usne nisu razdvojile, a zatim je vešto
upotrebio svoj jezik izazivajući je, tražeći da mu odgovori.
Ispočetka je bila nepomična. Mogao je da oseti napetost u njenim rukama koje su ležale
položene na njegove grudi. Savila je prste i on se ukoči iščekujući da ga ona odgurne.
Umesto toga, ona uzdahnu i rukama ga obgrli oko vrata. “Ovo nije dobro”, prošaputala je,
usana pritisnutih uz njegove.
“Ovo je dobro”, protivrečio joj je mirno. “A biće još bolje. Samo se opusti, Kes.”
Još jednom je silovito pritisnuo svoje usne na njene i jezikom skliznuo dublje, u potrazi za
njenim. Navaljujući, požurujući. Odjednom mu je uzvratila istovetnom silinom. Napadala ga je
jezikom dok je on ječeći izgovarao njeno ime. Vrhovima prstiju lagano je prelazio duž njene
vilice i niz vrat dok ih nije nežno smestio iznad tačke u kojoj je bilo ubrzano radilo. Zarila je prste
u njegovu kosu i privukla ga sebi.
Njegovo telo je odgovorilo još jednim naletom vreline, pravo iz stomaka. Rukama ju je
zgrabio za stražnjicu i smestio udobno na svoju nabreklinu. Ako pokuša da ga zaustavi, umreće.
Ali nije ga zaustavila već se izvila ka njemu i okrenula bokove.
Poljupci su im postali divlji, jezici su se preplitali i sparivali. Ugrizla ga je za donju usnu
taman toliko da izazove prijatan bol, a zatim bolno mesto protrljala jezikom. Pomerio je usne na
njen vrat, grickajući ga i ljubeći ga od ušne školjke do ramena. Šakom je nežno obujmio njenu
dojku, koja je nabrekla u njegovom dlanu, dok su joj bradavice otvrdle pod majicom.
Povukao ju je iz kuhinje u hodnik, na putu do spavaće sobe, do koje nisu stigli. Uz tiho
režanje privukao ju je uza zid i navalio se na nju, tražeći mesto na kom bi mogao da trlja svoju
pulsirajuću erekciju o njenu mekotu. Prijalo mu je, ali ne dovoljno. Mogao je da oseti vrelinu
između njenih nogu, pa je tamo položio svoju šaku i lagano trljao, prelazeći prstima i palcem
preko najosetljivijeg mesta.
Uzdahnula je i počela da se kreće uz njegovu šaku, staklastog pogleda. Kroz majicu je
mogao da vidi kako joj srce brzo tuče. Mora da vodi ljubav s njom, smesta. Upravo ovde, na
podu, sa ili bez odeće. Mora da bude u njoj, da bude deo nje.
Uhvatio se za rajsferšlus njenih farmerki, ali mu ona odgurnu ruku i smaknu farmerke preko
bokova. Provukao je šaku kako bi je uhvatio preko gaćica. Bila je vlažna i spremna, i pridigla se
pod pritiskom njegove ruke. Propeo se čitavim telom, potpuno razuzdan, sumnjajući da će stići
da svuče svoje pantalone. Morao je da prodre u nju. Smesta.
***
 Kes ga je želela. Upozoravajuće sirene su zvečale u njenoj glavi, ali je odbijala da ih čuje. U
braku su i ona ga želi. Ovog puta se neće zaustaviti. Ne može. Očajnički je poželela da oseti
Dulijeva usta na svojim grudima, njegove šake na mestu koje je najviše čeznulo. Usne im se nisu
razdvojile kad se odmakla taman toliko da strgne bluzu sa sebe.
Duli je posegnuo iza njenih leđa da joj otkopča grudnjak, nežno prihvativši njene dojke i
prinoseći ih svojim usnama kada su se oslobodile. “Savršene”, prošaputao je. “Tvoje dojke su
savršene.”
Uzdahnula je, a on ju je brzim pokretom, koji ju je gotovo izbacio iz ravnoteže, podigao ka
sebi i čvrsto je držeći, oni kliznuše niz zid dok se nisu našli jedno uz drugo na debelom tepihu.
Popeo se na nju, oslonjen na jedan lakat, i nežno joj podigao levu dojku, kružeći jezikom oko
bradavice pre nego što ju je uvukao u usta.
Vatreno, neobuzdano, uzbuđeno. Suviše, ali ne i dovoljno. Još jednom je tiho zaječala kada
je naizmenično sisao i lizao njene dojke. Stavila je ruku između njih kako bi mu otkopčala
košulju, u besomučnoj želji da ga oseti nagog, da ga dodiruje i uspaljuje kao što je on to njoj
činio.
Uz trzaj su se razdvojili kad su začuli bučno zvono na vratima.
Kes je zurila u Dulija staklastim pogledom dok joj je srce snažno tuklo. Uporno zvono na
vratima zamenilo je nepopustljivo lupanje i Kenovo urlanje: “Znam da ste unutra! Pustite me!”
Duli je pogledao u nju, dok mu se u smeđim očima još uvele ogledala žudnja. “Šta da
radimo?”, prošaputao je.
Lupanje se pojačalo. “Daj, Kes! Pusti me unutra!”
Kes uzdahnu, dok je žudnja već splašnjavala. “Neće otići. Bolje da mu otvorim.”
Duli zaječa, ali se odmaknu od nje i prevrnu na leđa kako bi zurio u plafon, isprekidanog
daha i erekcije koja je napinjala rajsferšlus na njegovim pantalonama. Kes se pridigla i počela
panično da skuplja odeću. Navukla je bluzu preko glave, ne mareći da navuče grudnjak, i
povukla rajsferšlus na farmerkama na putu do vrata. Pre nego što ih je otvorila, osvrnula se da
pogleda Dulija, koji se pogureno oslanjao na zid i buljio u pod.
“Otvori!“ Kenov povik je utihnuo kad su se vrata otvorila. Veselo se osmehnuvši Kes,
sagnuo se da podigne dve velike kutije s picom naslagane na tremu.
“Zdravo, sestro. Pomislio sam da biste večeras želeli picu i društvo.”
Ignorišući njen sevajući pogled, provukao se pored nje i zaputio pravo u kuhinju. Iskezio se
Duliju koji je sedeo na kauču s novinama raširenim u krilu.
“Zdravo, čoveče, dođi da jedemo picu. Rešio sam da vas večeras spasem. Znam da Kes ne
zna ništa da kuva.”
Osećajući se smlavljeno, Kes ga je sledila bez opiranja, a kad je primetila odbačeni grudnjak
nasred hodnika, osetila je kako je rumen obliva od vrata pa sve do iza ušiju. Ken je stao na
njega, ni ne primetivši ga. Panično je pogledala u Dulija koji je samo slegnuo ramenima i pošao
za njima u kuhinju, usput nemarno pokupivši grudnjak i stavivši ga u svoj džep.
Kes se isključila iz zapaljive priče o Pejtriotsima i ponovo je kroz glavu premotala
malopređašnja dešavanja iz hodnika. Pogledala je Dulija, koji je, činilo se, bio usredsređen na
njene grudi dok je usput vodio razgovor s Kenom. Oči su mu i dalje bile tamne, ženice gotovo
crne.
 Pomislila je na njegova usta koja je ljube, i osetila lupanje i kovitlanje koje se širilo iz njenog
stomaka i niže. Žudnja? Čežnja? O čemu god da je reč, plašila se da je postalo gotovo nemoguće
da ponovo vrati poklopac. Do đavola! Nikada nije osetila nešto tako moćno. U trudnoći je imala
libido nimfomanke.
Želela je da Ken ode. Želela je nagog Dulija na sebi. U sebi. Želela je... Dulija! Nije joj bilo
važno ni to što jeste njen najbolji prijatelj. Zapravo nije marila ni za šta osim da ponovo doživi
onih nekoliko minuta pre nego što se oglasilo zvono na vratima. Samo što je ovog puta želela da
se sve okonča kako treba.
Devojko, da li si luda? Unutrašnji glas, koji ju je progonio otkad je odrasla, zvučao je,
iznenađujuće, kao Vupi Goldberg. Ako počneš da se petljaš s Dulijem, naći ćeš se u velikoj
nevolji.
Kes uzdahnu. Vupi je bila u pravu. Ona i Duli su s pravom postavili okvire u kojima njihov
brak ne podrazumeva seks. Verovala je da nikada neće postati osoba zainteresovana za
neobavezni seks. Naravno da je posvećena Duliju, ali ne voli njega već Pola. Iako zapravo nikada
nije čeznula da vodi ljubav s Polom, nikada nije osećala nadmoćni nagon da jezikom prelazi po
ravnima i uglovima njegovog tela. Mora da su hormoni krivi za to. U knjigama o trudnoći
nekoliko poglavlja posvećeno je uticaju hormona na libido.
Kako to da nikada nije primetila koliko su Dulijeve šake seksi, a poznaje ga toliko dugo? Nije
mogla da odvoji oči sa njih. Dah joj je stao kad je podigla pogled i videla da je Duli posmatra
kako zuri u njegove šake. Kad su im se pogledi sreli, uputio joj je molećivi pogled koji ju je
preklinjao da izdrži još malo.
Ken je prestao da priča a da niko od njih dvoje to nije primetilo. Prosto su zurili jedno u
drugo, ispunjavajući tišinu erotskim senzacijama, tako da je prostor između njih zujao.
“Kes...” Zvučalo je kao da je Kenu neprijatno.
“Šta?”, pitala je Kes, jedva ga i pogledavši.
“Voleo bih da ste nešto izgovorili otkad sam ušao...”
Pošto su Kenove reči napokon doprele do njene svesti, Kes je pogledala svog brata. Obrazi
su mu bili crveni od stida, a osetila je da su se i njeni zažarili. “O čemu ti to?” Pokušala je da
bude drska.
“Stalno zaboravljam da ste novopečeni mladenci. Navikao sam da se družim s vama
oboma, da nisam ni pomislio kako je... ovaj... možda nezgodno.”
Duli se nasmejao. “Nije toliko nezgodno.”
Iz nekog besmislenog razloga, Kes se osetila povređenom. Možda Duli nije osećao isto što i
ona u vezi s malopređašnjim događajem u hodniku.
Ken je ustao i krenuo ka vratima, osvrnuvši se s napetim osmehom. “Pojedite vi piću, ja
moram da palim.” Kada je otvorio vrata, dodao je: “Sledeći put ću se najaviti.” I zatim je otišao.
Još uvek za stolom, Kes je sklopila oči.
Duli je rekao: “Do đavola, još uvek pati za Šeron. Nisam znao da mu je toliko teško.”
Ona klimnu glavom: “Verovatno će se tako osećati dok ne nađe neku drugu. A to će
verovatno potrajati pošto nikog ne traži.”
Duli je posegnuo za njenom rukom preko stola. Kažiprstom je pratio linije na njenom dlanu.
“A ti?”
 “Šta ja?”, obazrivo je upitala.
“Da li tražiš?”
“Ne želim da se igram pitalica, Tomase. Šta hoćeš da znaš?”
Spustio joj je dlan na sto i pogledao je zbunjeno se namrštivši. “Zoveš me Tomas samo kad
si zbog nečeg ljuta.”
Kes je ustala i počela da raščišćava tanjire sa stola, izbegavajući da ga pogleda. “O’ladi, Duli.
Nisam ljuta.”
“Da li si uznemirena, iznervirana ili samo isfrustrirana zato što nismo vodili ljubav u
hodniku?”
Osvrnula se da ga pogleda. Šaljivo je iskrivio usta, a pogled mu je bio topao. Osetila je kako
i nju obuzima toplota i ona mu uzvrati osmehom. Gledali su se neko vreme, a zatim mu je
odgovorila. “Ne znam šta osećam, verovatno sve to zajedno.”
Duli je podigao ruke i ona mu se uvukla u zagrljaj.
“Hteo sam da ti dokrajčim brata. Da ga izgazim; da ga izbacim iz stana. Toliko sam bio
isfrustriran, da sam poželeo da zavijam kao razbesneli vuk.” Duli je promrmljao te reči u njenu
kosu, čvrsto je stegnuvši u naručju.
Zakikotala mu se na grudima. “Nisi zvučao isfrustrirano kad si mu rekao da nije prekinuo
ništa važno.”
“Da li si zato oklembesila nos? Zaista si pomislila da mi je svejedno što je upao u najgorem
mogućem trenutku?”
Kes nakrivi glavu da bi ga bolje pogledala. “Zvučao si prilično opušteno.”
“Opušteno? Imao je sreće što mi se u rukama nije nalazila neka tupa alatka kad se ušetao
sa onim picama.”
Jedva se osmehnula, a zatim zaronila glavu u njegovu košulju. “Ovo će sve promeniti”, rekla
je plašljivo.
On klimnu glavom, mirišući joj kosu. “Stvari su se već promenile a da još nismo ni vodili
ljubav.” Čvršće ju je stegnuo. “Dušo, ne želim da se naše prijateljstvo pokvari, ali otkad smo se
venčali, žudim da vodim ljubav s tobom kao da sam seksualni manijak. Pokušavao sam da se
obuzdam, Kes. Do đavola, toliko puta sam se tuširao hladnom vodom da su mi se unutrašnji
organi zamrzli. Ali kao da ništa ne pali, i molim te da sad ništa ne analiziramo. Pođi sa mnom u
spavaću sobu pre nego što postanem zreo za bolnicu.”
Kes mu se naslonila na ruku i zagledala se u njegovo lice. Izgledao je rumeno, grozničavo,
oči su mu gorele od žudnje. Pođi s njim. Ne razmišljaj, samo pođi! Stresavši se, osetila je kako joj
se unutrašnje brane ruše i kako se ponovo pretvara u jezero vrele požude.
Uhvatila ga je za bradu i privukla bliže sebi, istovremeno mu nudeći svoje usne. “Duli,
poljubi me”, prošaputala je. “Dodirni me. Vodi ljubav sa mnom.”
Kad je priljubio svoje usne na njene, vatra se rasplamsala u divlji požar. Nije mogla dovoljno
da se stisne uz njega, da ga dodiruje po čitavom telu.
Mahnito su se dodirivali po čitavom telu, izvijajući se. Osetila se laka kao pero, za tlo su je
vezivale jedino Dulijeve usne na njenim. Vrele. Topeći se u svom središtu, naprežući se da se još
više približi nabreklim na njegovim farmerkama. Njihala se uz njega dok je on ječao. Zgrabio ju
je za zadnjicu, podigavši je visoko iznad sebe sve dok se nije udobno ugnezdio u vlažnu vrelinu
koja je isijavala kroz njenu odeću. Uzbuđenje u njoj je narastalo, bivalo sve snažnije dok nije
počelo da se rasprskava u odbleske vreline.
“Krevet”, zadahtao je. “Moramo da stignemo do kreveta.”
Previše uzbuđena da bi mu odgovorila, Kes je klimnula glavom i čvrsto se uhvatila za njega
kad ju je uzeo u naručje i brzo preneo u spavaću sobu kako bi je položio u središte njenog
velikog kreveta, a zatim ju je i sam sledio, ne prekidajući spoj s njenim usnama. Nakratko je
prestao da je ljubi kako bi otkopčao rajsferšlus na njenim farmerkama i svukao ih, a zatim je
lagano prešao rukom uz unutrašnju stranu njene butine dok nije uvukao dva prsta u njene bikini
gaćice, gde ju je odlučno i čvrsto milovao. Izvila se ka njegovim nemirnim prstima. Nikad ništa
nije bilo ovako dobro. Mrmljala je ohrabrujući ga.
Drugom rukom joj je otkopčao košulju, ne prestajući da lagano kruži svojim prstima.
Osećala je svoje telo kao projektil na toplotno navođenje dok se približavala vrhuncu. Jezikom je
pronašao njenu dojku i lagano je lizao. Želela ga je na sebi, u sebi.
Spustila je svoju ruku između njih, milujući nabreklinu u njegovim farmerkama. Napola
skinuta košulja ograničavala joj je kretnje, i ona se pridignu da bi je svukla.
Duli se premestio kako bi joj omogućio da skine gaćice, a zatim se i on povukao kako bi
svukao svoju odeću. Tiho je zaječala kad je sklonio ruku s njenog tela. Posle nekoliko sekundi se
vratio, go i s punom erekcijom. Smestivši se tik uz nju, zagnjurio je lice u njene grudi, i ponovo
svojim šakama izvodio čaroliju na najosetljivijim delovima njenog tela.
Širokim pokretima ga je milovala po leđima, stegnuvši mu ramena kako se približavala
vrhuncu. Duli je zaista imao čarobne prste, nekoliko puta ju je dovodio do same ivice da bi zatim
usporio nalet zadovoljstva u kojima su se čula kupala. Više nije mogla da izdrži i preklinjala ga je
da okonča mučenje.
Zadihan, namestio se iznad nje i skliznuo unutra. Duboko. Do kraja. Tvrdo.
Uzvratila mu je gotovo mahnitim kretanjem bokova. Pokušavajući da se obuzda, zgrabio ju
je za bokove i pokušao da joj uspori kretnje.
Zagledavši se u njeno lice, napregnuo je svoje. “Reci kako se zovem!”, hteo je da zna,
promuklim šapatom.
“Duli”, preklinjala ga je i povukla k sebi. “Molim te.” Zvučalo je kao jecaj.
Isprekidanim dahom, ponirao je i povlačio se sve dok, na vrhuncu, nije kriknula dok su se
siloviti talasi obrušavali na nju. Minut kasnije, Dulijev praiskonski krik ju je ponovo doveo do
orgazma. Držali su se jedno drugog, malaksali i zadovoljeni, dok se svet oko njih smirivao. Duli ju
je nežno poljubio, a zatim se otkotrljao s nje i sručio na leđa.
Ležali su jedno uz drugo, dodirujući se ramenima i držeći se za ruke u prijatnoj tišini sve dok
se Dulijevo disanje nije usporilo i postalo teško, i Kes je tako znala da je zaspao. Ni jedno ni
drugo nisu osećali potrebu da razgovaraju.
Osmehnula se kad ju je savladala slatka pospanost. Večeras će dobro spavati. Bila je svesna
toga da su verovatno doveli u pitanje svoje dugogodišnje prijateljstvo time što su vodili ljubav,
ali u ovom trenutku nije žalila ni zbog čega. Vođenje ljubavi s Dulijem bilo je zanosno, toliko
zanosno da nije imalo smisla brinuti se o tome kakvu će promenu uneti u njihove živote.
Zevnula je, smestila se udobnije u prevoj njegove ruke i zaspala dubokim snom.
 Jedanaesto poglavlje
Alarm se oglasio u šest sati izjutra. Ne otvarajući oči, Duli je posegnuo za dugmetom za
dremež, mlatarajući rukom sve dok nije shvatio da je neko pomerio sat. Razdražujući zvuk je
dolazio s druge strane kreveta.
“Šta kog...” Oklevajući je otvorio oči i video kako Kes pruža ruku i pritiska dugme. Ležali su
privijeni jedno uz drugo u Kesinom krevetu, njena tamna kosa ležala je rasuta po jastuku koji su
delili. Bili su pokriveni tankim prekrivačem a njegova ruka se odmarala na oblini njenog
stomaka.
Nagoj oblini njenog stomaka.
Iako je njegovo telo reagovalo istog trena, obuzdao je želju da je podigne na sebe.
Prethodne noći vodili su ljubav uzbudljivo i žestoko, a ona je i narednog jutra ležala u njegovom
naručju. Osećao se dobro, kao da je čitavog života čekao da se probudi s Kes u svom naručju.
Osećao se neverovatno, na vrhu sveta, ali je shvatio da se ispod emotivnog ushićenja nalazi
uznemirujuća, nervozna strepnja. Kako će Kes ovog jutra reagovati na to što su vodili ljubav?
Prisetivši se kako je reagovala kada su umalo vodili ljubav one prve bračne noći, pitao se šta će
učiniti ako se ona pokaje.
Iako je isključila alarm, nastavila je da spava. Oslonio se na lakat kako bi proučio njeno lice,
zadovoljan što vidi osmejak na njenim usnama. Telo ga je podstrekivalo da je probudi
obasipajući joj lice poljupcima, ali mu je um govorio da bude oprezan pre nego što ponovi
sinoćno izvanredno iskustvo. Ko bi rekao da će on i Kes...?
Prizori vođenja ljubavi vratili su mu se svom silinom u sećanje, i otežali mu disanje. Nikada
ranije nije vodio ljubav bez kondoma i zato nije mogao da zaključi da li je zadovoljstvo bilo veće
zbog toga ili zato što je Kes na vrhuncu strasti gotovo kriknula.
Oprezno je sklonio ruku s njenog tela i okrenuo se na leđa. Pokušao je da se presliša šta ga
sve čeka na poslu, ali mu to nije uspevalo. Misli su mu se vraćale na dogovor da se rastave kad
se Kes porodi i vrate svom bezbrižnom, neobaveznom prijateljstvu u kojem su uživali više od
dvadeset godina. Duli je znao da se to ne može dogoditi. Uveren je da je ova vratolomna vožnja
na toboganu koja traje još od njihove svadbe posledica osujećene ljubavi, a on je želeo pravi,
trajni brak s Kes.
Štaviše, pažljivo protresavši svoja osećanja, shvatio je da je zaljubljen u Kes već veoma
dugo. Ona je razlog zbog kojeg se tako često osećao nespokojno i umorno u drugim vezama.
Niko nije mogao da se poredi s Kes. Niko ga nije tako zasmejavao, niti činio da se oseća udobno.
I mada je to tek nedavno otkrio, niko ga nije toliko palio kao ona.
Duboko je udahnuo, umiren tim novim saznanjem. Osetio se oslobođenim zato što je
uspeo da označi svoje osećanje. Za sada je mogao da prihvati to da ga ona ne voli — da još uvek
voli Pola ili barem misli da ga voli. Ali vremenom — posle mnogo vremena, verovatno — znao je
da će je privoleti da ga zavoli. Imao je četiri meseca da to postigne.
Kes se, kraj njega, promeškoljila, i on je spreman čekao njenu reakciju.
***
Kes je otvorila oči i zagledala se u sat. Bilo je šest i petnaest. Vreme za ustajanje. Osećala se
izvanredno opušteno i odmorno. Lenjo je privukla svoju nogu i spojila je s drugom, muškom,
prekrivenom maljama.
Još uvek pospana, pridigla se na lakat i stavila kosu iza ušiju. S prekrivačem oko pojasa, Duli
je ležao s rukama ispod glave. Gledao je u nju s učtivim, ali bezizražajnim izrazom lica.
Na trenutak nije znala šta se dešava. Šta on traži u njenom krevetu? A zatim se prisetila.
Ona i Duli su vodili ljubav, i to je bilo neverovatno iskustvo. Sama pomisao na to joj je lice
obasula vrelinom koja je krenula iz njenog stomaka. Iako je izgledao opušteno, poznavala ga je
dovoljno dobro da primeti napetost u njegovom licu i u mišićima ruke. Nakratko mu je uzvratila
pogled, a zatim se nasmešila: “Je l’ ovo žurka u pidžamama?”
Osmeh mu je bio nežan, smiren. “Izgleda da jeste.
I zabavnija je nego kad smo imali osam godina.”
Pogled koji joj je uputio poslao je struju od njenih peta do grudi. Položila je glavu na
njegova prsa, osetivši kako mu se pluća dižu i spuštaju. Izgledao je neverovatno seksi ovog jutra.
“Vreme je za ustajanje”, promrmljala je, jedva pomerajući usne koje su bile priljubljene uz
njegov vrat.
Okrenuo se i privukao je sebi. “Već sam se podigao”, rekao je promuklo, provukavši prste
kroz njenu kosu da bi joj podigao lice.
“Aha. Primetila sam”, prošaputala je Kes kad su im se usne spojile. Dulijevi poljupci su imali
neverovatnu moć. Telo joj se istovremeno topilo i propinjalo, dok joj je grickao donju usnu, a
zatim joj gurnuo jezik u usta. Sinoć su žarko želeli jedno drugo. Ovog jutra, voleli su se nežno i
tiho. Svršili su zajedno, svesni svojih usaglašenih tela. Bilo je dobro, i bolje od toga. Zajedno su
stigli do vrhunca, držeći se čvrsto jedno za drugo.
Ležeći kraj njega s osećanjem potpunog zadovoljstva, Kes nije želela da razmišlja. Ako
počne da razmišlja, moraće sasvim drugačije da gleda na njihov brak, a dobro zna Dulija!
Osećaće da je vezan za nju — obavezan da ostane u braku zato što su vodili ljubav. Ali Kes je
znala da izvrstan seks nije dovoljan da bi se ozbiljna veza održala. Tu lekciju je naučila od Pola,
iako seks s njim nije bio tako dobar. Bez ljubavi, onakve kakvu si imali njeni i Dulijevi roditelji,
brak nema šanse da opstane. Ona i Duli se ne vole tako. Ona više nikada neće moći tako da voli,
a bilo bi sebično da sprečava Dulija da s nekom drugom potraži takvu sreću.
Duli se odjednom našao nad njom, namršten. “Šta se to odvija u tvojoj glavi? Ukrutila si se
kao lutka u izlogu.”
“Pa, to je baš lep prizor.” Provukla se ispod njegove ruke i sela na ivicu kreveta,
izbegavajući da ga pogleda.
Pružio je ruku, uhvatio je za obraz i zagledao se u njene oči. “Kes, moramo da...” Stao je i
odmahnuo glavom, neočekivano je poljubio u nos i rekao: “Bolje da ustanemo, ili ćemo oboje
zakasniti na posao.” A zatim je prebacio noge preko ivice kreveta i zaputio se ka kupatilu
zviždeći.
Zatečena njegovim naglim odlaskom iz kreveta, i iznervirana što nije dovršio prvu rečenicu,
Kes je gledala kako njegova naga stražnjica nestaje iza vrata. Osmehnula se. Duli stvarno ima
dobru zadnjicu. Moraće da razgovaraju, ali možda nije bio trenutak da se zahvale jedno drugom
i zaborave na sve.
Osetivši olakšanje što nisu odmah obavili taj važan razgovor, izvalila se na leđa, osluškujući
ga kako sve glasnije peva pod tušem. Pravo je čudo što se susedi nisu požalili na njegovo
pevanje svakog jutra.
Ležala je i dalje se osmehujući, ruku sklopljenih na mali, ali već prilično zaobljen stomak.
Odjednom je pod prstima osetila nekakvo mreškanje. Ostala je nepomična, jedva da je disala.
Evo ga ponovo. Neznatan, gotovo neprimetan, ali ipak pokret.
Beba — mogla je da je oseti. Ovo čudo joj je nagnalo suze niz obraze. Čula je kad se voda
zaustavila i onda je glasom, jedva čujnijim od šapata, doviknula: “Duli, dođi ovamo. “ Pošto su
vrata i dalje bila zatvorena, izrekla je glasnije: “Duli...”
Otvorio je vrata i izvirio s osmehom na licu, dok mu je mokra kosa pokrivala oči. “Dušo, ma
koliko želeo da se vratim u krevet, moram da...” Prestao je da se šali kad je primetio njen
pogled.
Istog trena se našao kraj nje, čvrsto držeći peškir u ruci. Kleknuo je kraj kreveta. “Šta je bilo,
jesam li te povredio?”
Dok su joj suze i dalje tekle, ona ga je bez reči uzela za ruku i položila je na svoj stomak.
“Osetila sam kako se beba pomera”, prošaputala je.
“Zezaš me?” Nasmejao se s olakšanjem. “Mislio sam da nešto nije u redu.”
Ostali su da čekaju u tišini, s njegovom rukom i dalje na Kesinom stomaku. Podigao je ruku
kad je osetio neznatno meškoljenje i zapanjeno je pogledao. “Je li to to? Jesi li sigurna da je
beba?”
Kes se osmehnula zbog njegovog glasa koji je bio pun tihog poštovanja. “Ili je beba ili je moj
stomak zaposela neka riba iz dubokog svemira.”
Uzviknuo je i bacio se na krevet kraj nje, obgrlivši je rukama i ljuljuškajući je napred-nazad.
“To je moj kolačić”, oduševljeno se kikotao, a zatim skočio iz kreveta i mahnito zaplesao po sobi,
bez ičega na sebi.
Kes se nemoćno smejala. “Kolačić?”
“Mislim da ću ga tako zvati dok ne budeš otišla na ultrazvuk, kada će on možda postati naša
mala princeza.”
“Male devojčice se u dvadeset prvom veku ne zovu princeze”, rekla je Kes. “Nazovi je
svojom malom izvršnom direktorkom.”
Pridigla se u krevetu i prebacila noge preko ivice. Shvatila je da je gola kada je Duli
zaustavio pogled na njoj. Odjednom se postidela, povukla prekrivač s kreveta i obmotala ga oko
sebe dok se kretala ka kupatilu. Usput je podigla Dulijev peškir s poda i gađala ga njime.
“Možda ćeš morati još jednom da se istuširaš”, rekla je i značajno pogledala u deo njegove
anatomije koji je pokazivao značajno zanimanje. Pre nego što je zatvorila vrata, provirila je i
glupavo se osmehnula. “Kolačiću.”
***
“Jesi li dobila na lutriji?”
Kes je bila zatečena ovim Robertovim pitanjem. Podigla je pogled s reklame koju je pisala
za salon. “Nisam. Zašto me to pitaš?”
“Pevušiš. Mesecima to nisi radila”, zastao je, a zatim se nasmešio. “O, shvatam! Prestale su
jutarnje mučnine, jasno.”
 “Jasno.” Kes se ponadala da se pravi razlog za njeno dobro raspoloženje ne vidi na njenom
licu. Osećala se dobro. Veselo, zadovoljno. Kao da će stvari napokon doći na svoje mesto.
Vođenje ljubavi s Dulijem je bilo uzbudljivo i ugodno, pa i zabavno. Možda će im brak uspeti.
Fizički su bili usaglašeni, a kao prijatelji su uvele bili veoma bliski.
Svesno je izbacila svaku misao o Polu iz glave, sve dok snažan bol koji joj je naneo svojom
izdajom nije otupeo i pretvorio se u nelagodu.
Robert je pomerio papire s njenog stola kako bi mogao da sedne na ivicu. “Voleo bih da i ja
mogu da pevušim. Otkazao sam naše putovanje za Nju Hempšir. Stvarno ne želim da idem bez
tebe. Ako Duliju toliko smeta ovo putovanje, zašto ne odabereš vikend kad možemo da pođemo
sve troje?”
“Nije da mu smeta”, slagala je Kes. “Samo ne želi da otkaže večeru sa šefom sada kada mu
je u izgledu unapređenje.” I dalje ju je mučilo to što su se toliko posvađali zbog nečeg tako
nevažnog. Ponovo se osmehnula, prisetivši se kako se svađa okončala.
Duliju je bio veoma važan njegov položaj u firmi, a to je bio i jedan od razloga zbog kojeg su
se venčali. Na trenutak ju je obuzela ledena mirnoća. Možda se ona samo zavarava time što
planira budućnost s Dulijem. Koliko zna, kad dobije unapređenje i kad se beba rodi, njegove
obaveze prema njoj će biti ispunjene i možda će poželeti da ode negde gde ga čekaju bolji
uslovi. Možda Duli neće želeti da njihov brak potraje?
Uznemirena ovim mislima, Kes nije primetila kad se Robert udaljio od njenog stola i otišao
u svoju kancelariju. Već je ispravila nekoliko grešaka u tekstu reklame kada je zazvonio telefon.
“Zdravo, dušo.”
Lice joj se zažarilo. Čak ju je i Dulijev neobavezni pozdrav podsećao na erotske aktivnosti
kojima su se bavili tokom noći. “Šta ima?”
“Večeras neću doći kući na večeru. Melisa me je nazvala, treba joj rame za plakanje. Naći
ću se sa njom kod Kovrdžavog Džounsa, ali neću mnogo da se zadržavam.”
Melisa! Njegova bivša! Ide na večeru sa svojom bivšom? Kod njenog srca smestili su se
nepozvani gosti, ljubomora i uvređenost, ledeni i smrtonosni. Dok je razmišljala o trajnoj
posvećenosti njihovom braku, on planira da izvede svoju bivšu devojku na večeru.
“Dobro. Onda se vidimo kasnije.” Iako je sređivala papire na svom stolu, zvučala je mirno i
pribrano.
Usledio je trenutak tišine pre nego što ju je Duli oprezno upitao: “Kes? Je li sve u redu?
Zvučiš pomalo...”
“Dobro sam”, uzvratila je istovetnim, zvaničnim glasom.
“Ne zvučiš mi dobro. Jesi li dobro? Je li nešto s bebom? Možda da do...”
“Rekla sam da sam dobro. Beba je dobro. Sve je dobro. Idi na večeru s Melisom. Vidimo se
kad se vratiš kući.”
Prekinula je vezu, toliko iznervirana da ga nije ni podsetila da te večeri imaju zakazanu
posetu bolnici gde treba da obiđu porodilište. Seronja! Kako može da vodi neverovatnu ljubav s
njom čitave noći, a onda da bezbrižno ode u pomoć svojoj bivšoj devojci?
Smirila se do pet sati. Duli je uvek bio tu za svoje prijatelje, kada im je bio potreban. Kes je
godinama i te kako to koristila, zvala ga je i očekivala da prekine šta god da je radio da bi joj
pritekao u pomoć ili je utešio. To što su se venčali nije promenilo njegovu prirodu, pogotovo što
brak nije bio... nije bio... šta?!
Kes nije znala kako da nazove njihov novi odnos. Iako su se fizičke granice u njihovom braku
pomerile, možda je sve drugo ostalo isto. I dalje mogu da se razvedu posle njenog porođaja, a
Duli će biti slobodan da pronađe nekog koga će voleti svim srcem.
***
U mračnoj unutrašnjosti restorana, Duli je spazio svoju bivšu devojku ne osetivši posebno
uzbuđenje. Melisa se odevala izazovno, suze su joj bile lažne, a ruku mu je stisnula preterano
očajnički dok su sedeli u mirnom ćošku u Kovrdžavom Džounsu, restoranu čuvenom po
rebarcima. Nakon što im je doneo hranu, konobar se diskretno udaljio.
“Nije trebalo da te ostavim, Duli.” Melisin glas je drhtao, a njemu je postajalo sve
neprijatnije. “Znam da si se venčao s Kes zbog utehe.”
Podigla je svoje vodnjikavo-plave oči i on se gotovo iscerio. Znači, nije joj uspelo s
advokatom. Nije imao ništa protiv da pomogne Melisi ako joj je pomoć zaista bila potrebna, ali
ovaj očigledan pokušaj da mu se ponovo uvuče u život bio je gotovo komičan. Osetio je
olakšanje pri pomisli da Kes nikada ne bi pribegla takvoj taktici.
Kes je zvučala neobično preko telefona tog popodneva. Hteo je ponovo da je pozove, ali
omeo ga je sastanak u poslednjem trenutku, pa je morao da požuri kako bi se našao sa
Melisom. Nadao se da Kes nije zažalila zbog njihove intimnosti jer on sigurno nije. Sama
pomisao na nju nagu i pruženu na krevetu izazvala je napetost u njegovim preponama. Stvarno
se napalio. Naterao se da sluša ono što mu je Melisa govorila.
“Ako objasniš ovo Kes, sigurna sam da će imati razumevanja.” Melisa se nasmejala
zavodljivo.
“Šta da joj objasnim?” Šta li mu je sve ispričala.
Prstom je prešla po njegovoj nadlanici, gestom suviše čulnim da bi ga drugačije shvatio. “Da
joj objasniš da se još uvek volimo, i da će morati da te se odrekne.”
“Žao mi je ako misliš tako nešto, Melisa, ali to nije istina.” Pokušao je da bude nežan. “Kes i
ja imamo divan brak, a imaćemo i bebu.”
“Bebu!” Glas je povisila za čitavu oktavu, a izraz lica je od zavodljivog postao zlovoljan.
“Zašto mi nisi rekao kad sam te nazvala? Ne bih od sebe pravila ovakvu budalu.”
“Rekla si da si očajna, i da sam ja jedini koji može da ti pomogne”, podsetio ju je Duli. “Nisi
ni pomenula pravu prirodu svog problema. Kes i ja smo dobri, a sa bebom na putu... “
O bože! Beba. Odjednom mu je sinulo da su za to veče u sedam imali zakazanu posetu
bolnici. Pogledao je na sat. Pola osam je. Žurno promrmljavši nekakav izgovor Melisi, otrčao je
do telefona na ulazu, proklinjući istrošenu bateriju u mobilnom telefonu. Kako se dugo nije
javljala, shvatio je da Kes nije kod kuće. Mora da je otišla u bolnicu bez njega. Brzo se vrativši do
Melise, bacio je dve dvadesetice na sto.
“Melisa, moram da idem. Kes i ja moramo nešto da uradimo večeras, a ja sam zaboravio.
Možeš li da platiš račun?”
Ne pogledavši je, Duli je napustio restoran i otrčao do kola. Bolnica se nalazila na dvadeset
minuta vožnje odatle. Moći će da se pridruži obilasku pri kraju. Zašto ga Kes nije podsetila?
Kad je napokon sustigao one koji su išli u obilazak, Kes nije bila među njima.
 “Vaša žena je zvala nešto ranije da kaže kako ćete doći nekom drugom prilikom.”
Sredovečni dobrovoljac koji je vodio u obilazak izgledao je zbunjeno.
Postiđen, Duli je promrmljao nešto o zabuni i napustio bolnicu. Gde je Kes, do đavola?
Kad se vratio u stan, Kes nije bila kod kuće. Nije bilo nikakve pisane poruke ni poruke na
sekretarici.
 Dvanaesto poglavlje
U pola deset, pošto je Duli drugi put pozvao Kesine roditelje, pojavili su se kod njega u
društvu njegovih roditelja. U petnaest do deset, stigao je i njen brat Ken. U deset i petnaest,
razgovarali su o tome da li treba da pozovu policiju.
“Kes će biti besna ako pozovem policiju”, rekao je Duli, zarekavši se da će uraditi upravo to
ako se ne pojavi do jedanaest. Iako se trudio da izgleda pribrano, toliko je strahovao da se već
pripremao za poziv koji će ga odvesti do mrtvačnice da identifikuje njeno telo. “Da li ste se
posvađali?”, pitao je Ken.
Duli odmahnu glavom. “Ne baš.”
“Nego kako?” Umešala se njegova majka. “Kes se ne javlja već satima. Ako se između vas
dogodilo nešto ozbiljno, bolje da nam kažeš.”
Ubrzani puls i napeti nervi su ga naveli da se brecne. “Kes nije nestala. A zaista se nikog ne
tiče šta se između nas dešava.”
Galama koju je ova njegova opaska proizvela mogla je da sruši čitavu zgradu.
I dok se Duli izvinjavao svojoj majci, Kes je došla kući.
Stala je u dovratak i posmatrala pometnju, potpuno zapanjena. “Šta ćete svi vi ovde?!”
Olakšanje je bilo toliko snažno da je treptao kako bi sprečio suze da poteku. Kes je došla
kući. Bezbedna je. U paru rastegljivih pantalona i njegovoj staroj kožnoj jakni, kose podignute u
rep, izgledala je tako normalno, tako nepovređeno da je mogao da se oslobodi srce parajućih
prizora u kojima je njeno ugruvano i izlomljeno telo ležalo negde u nekoj uličici ili na auto-putu.
Olakšanje se brzo pretvorilo u bes. “Gde si bila, do đavola?!”, zaurlao je i krenuo ka njoj.
Njen zbunjeni pogled ustupio je mesto ozlojeđenosti. “Otišla sam u bioskop kad si
zaboravio na posetu bolnici.”
“Nisam zaboravio. Kad sam stigao u bolnicu, saznao sam da si otkazala i onda si i nestala.
Nisi čak ni poruku ostavila.”
Ona podiže bradu. “Dovoljno sam odrasla. Ne treba mi tvoje odobrenje da izađem.”
“Dobro, Kes, Duli se samo zabrinuo za tebe”, počela je Mirijam.
“Morao si da upetljaš ćelu porodicu u ovo?”, Kes ga je streljala pogledom, mahala rukom
na roditelje i brata koji su još uvek sedeli u dnevnoj sobi.
Duli je osetio kako mu lice lagano menja boju. Puls mu se usporio i tada je shvatio da je
panika koju je osetio kad je nestala bila posledica griže savesti jer je zaboravio na obilazak
bolnice i njegove zabrinutosti za njihov odnos, sada kad se u priču upleo i seks. Napokon je
samom sebi priznao istinu — njegova reakcija bila je preterana zato što se uplašio da ga je ona
ostavila.
Okrenuo se od nje i pribranim glasom obratio okupljenim svedocima. “Narode, Kes i ja
treba da razgovaramo, pa bi bilo bolje da se raziđete kućama. Izvinjavam se zbog...”
Nije ni dovršio s izvinjavanjem kada je Ken frknuo. “Ne brini se za nas, Duli. Koliko ja znam
svoju sestru, prilično ćeš se namučiti da je savladaš.”
Svi su se zakikotali, i za nekoliko minuta dnevna soba se ispraznila, a Kes i Duli su ostali
suočeni jedno s drugim. U raskoračnom stavu i s rukama čvrsto zabijenim u džepove njegove
jakne, Kes je izgledala spremna za svađu.
 Njeno držanje ga je strašno nerviralo. On je taj kome je naneta nepravda. Bio je
prestravljen. Trebalo je da mu ostavi poruku na sekretarici. U braku su. Ima pravo da se brine za
nju.
“Zašto me nisi podsetila na posetu bolnici kad sam te zvao?”, pitao ju je ponosan što zvuči
prisebno.
Obrve su joj poletele uvis. “Nisi mi pružio priliku. Samo si mi rekao da planiraš da večeraš s
Melisom i prekinuo vezu.”
“A poruka? Nisi mogla da mi ostaviš poruku? “ Tresnuo je šakom o sto kad se setio koliko se
brinuo zbog nje. “Do đavola, Kes, nismo cimeri! U braku smo. Zar ti nije palo na pamet da ću se
zabrinuti za tebe?”
“Jeste, palo mi je na pamet.”
Čvrsto ju je stegao za ramena i privukao sebi, obraćajući joj se sve glasnije. “Zašto me onda,
kog đavola, nisi nazvala?!”
Istrgla mu se i svalila na kauč, lica okrenutog od njega. “Bila sam ljubomorna. Htela sam da
te zabrinem”, promrmljala je.
“Šta? Nisam čuo šta si rekla.”
Pogledala ga je pravo u oči, ali obazrivo. “Rekla sam da sam bila ljubomorna, i da sam htela
da te zabrinem.”
Toliko ga je iznenadila odgovorom da je prasnuo u smeh. “Ljubomorna? Pa ti uopšte nisi
takva?!”
Onaj prkosni, izazivački pogled s Kesinog lica je iščezao, i ona okrenu glavu na drugu stranu.
U sledećem trenutku ramena su joj se podigla, zaridala je i bujica suza potekla je iz očiju.
Uznemiren, Duli je kleknuo kraj nje i čvrsto je privio u naručje. “Šta je bilo? Kes, dušo, pričaj
sa mnom.”
Zaridala je još snažnije, i njemu se u stomaku vezao čvor. Nešto ozbiljno nije bilo u redu.
Ove suze nisu bile posledica podivljalih hormona. Kes je ridala kao da joj se srce cepalo.
Podigao ju je u svoje naručje, seo na kauč i smestio je u svoje krilo lagano je ljuljuškajući.
Držao ju je sve dok se plač nije pretvorio u glasno šmrcanje, a zatim u duboke uzdahe.
Oslonio je bradu na njeno teme. “Pričaj mi”, rekao je tiho.
“Nedostaje mi moj prijatelj”, prošaputala je tužno, a Duliju se srce raspuklo.
“Ovde sam, Kesi. Tvoj stari prijatelj Duli. Možeš da pričaš sa mnom.”
Ona se uspravi i skliznu s njegovog krila kako bi se smestila na kauč, do njega. Svukla je
tešku kožnu jaknu i pustila je da padne na pod pre nego što je podigla glavu da ga pogleda.
“Upravo se o tome radi, Duli, ne možemo da razgovaramo kao nekad. Ništa nije isto. Ne želim
da budem ljubomorna na tebe. Ne želim da se osećam loše ako odlučiš da pomogneš staroj
prijateljici umesto da se vratiš kući. Želim ono što smo nekada imali.”
U sebi je osetio veliko olakšanje. Pričala je o seksu. Zapravo, o nemanju seksa. Morao je da
stegne stomak kako bi se složio. “I ja to želim, Kes. Ma šta da smo, uvek ćemo biti prijatelji.
Uradiću sve što je potrebno da te učinim srećnom, ako treba, spavaću u sopstvenom krevetu.”
Pogledala ga je u oči. “Mislim da bi to bilo bolje za nas”, rekla je usporeno. “To što smo
vodili ljubav donelo je nešto novo u naš odnos, i izluđuje me, a može samo da nam oboma
stvara probleme.”
“Probleme?”
“U privremenom smo braku, Duli. Pogrešili smo što smo spavali zajedno. Sad ćeš verovatno
pristati da ostaneš u braku sa mnom, zato što misliš da si mi potreban.”
Hteo je da je prekine, ali mu ona stavi dlan na usta i nastavi: “Odrasla sam. Napravila sam
jednu grešku, ali neću načiniti još veću. Ne volimo se kao što se ljudi vole u pravom braku.
Jednog dana ćeš pronaći ženu koju ćeš tako voleti, a ako nastavimo da spavamo zajedno,
situacija će biti još gora.”
Osetio je kako mu se vilica steže kad se suzdržao da joj ne odgovori. Jeste pronašao pravu
ženu. Kes. Voleo ju je i želeo je da im brak traje večno. Ona je ta koja nije dobro videla. Poželeo
je da joj vikne da otvori oči i da vidi šta imaju, ali ona očigledno nije bila spremna da ga sasluša.
Zbog ove zbunjenosti u vezi s njihovim odnosom verovatno bi bilo pametno da se uzdrže od
seksa dok joj stvari ne postanu jasnije.
“Da ii ovo ima ikakve veze sa tim šta osećaš prema Polu?”, upitao ju je, tela napetog u
iščekivanju odgovora.
Oči joj se još jednom napuniše suzama kad se naslonila čelom o njegovo. “Mislim da ovo
ima više veze s tim šta osećam prema tebi. Potpuno sam skrhana. Ne mogu da živim bez tebe,
ali ne mogu ni da spavam s tobom. Mislila sam da ću Pola voleti do smrti, ali ponekad mi je
teško da prizovem njegov lik u sećanje.”
Napokon se nazirala nada u čitavom ovom neuspelom odnosu. Duli je skrenuo pogled kako
Kes ne bi videla da je ushićen. Ovo je bio prvi put da je priznala kako Pol možda i nije njena
srodna duša, jedini čovek koga bi ikada mogla da voli. Verovatno će morati da nastavi da se
tušira hladnom vodom do porođaja, ali stvari su se zasigurno pomerale s mrtve tačke.
Poljubio ju je u obraz i pažljivo odmakao od nje. “Kes, nije dobro ni za tebe ni za bebu da se
ovoliko sekiraš. Ako želiš platonski odnos, nemam ništa protiv.”
Pokušala je da mu se osmehne kroz suze: “Baš si predusretljiv. O čemu je Melisa htela da
razgovarate?”
On napravi grimasu, a zatim se nasmeja pokušavajući da bude duhovit: “Ne želiš da znaš.”
Ustao je i uputio se u svoju sobu. “Kakav dan!”
“Duli?”, glas joj je zvučao neodlučno.
Osvrnuo se da je pogleda. Sedela je sklupčana na kauču, lica išaranog suzama i čupave
kose. Izgledala je tako izgubljeno da mu se stomak stegao. Želeo je da je odvede u krevet, da
umesto tog izgubljenog pogleda u njoj probudi gorljivu žudnju kakvu je imala tog jutra.
“Da?”
Htela je nešto da izusti, ali je odmahnula glavom. “Ništa. Laku noć.”
Nagnula se da podigne jaknu i on pokuša da ne gleda u njene grudi, visoke i pune ispod
košulje od teksasa.
Naterao se da se osmehne. “’Ku noć, dušo. Lepo spavaj. Sve će biti bolje ujutru.”
Sat kasnije, još se prevrtao u krevetu, pokušavajući da ne misli na prethodnu noć. Prizor
života s Kes odvijao se poput usporenog filma u njegovoj glavi. Najranije doba, tinejdžersko
doba i kasnije. Široko se osmehnuo prisetivši se nekih njihovih odvažnijih ludorija. Oduvek je
voleo Kes, devojčicu. Kad se to zaljubio u Kes, ženu? I njenu bebu?
 Prisetio se ushićenja kad je osetio bebine pokrete pod svojim prstima. Sigurno je imao
planove za tu bebu. Znao je da je dečak. Ljuljaška u parku. Mali fudbal. Kuća na selu s obručem
za košarku. Ako se bude išta pitao, on i Kes će sigurno imati još dece. Nadao se da će biti onakav
tata kakav je i njegov otac bio. Sigurno mu je bilo prijatnije da kuje planove o budućnosti nego
da razmišlja o Kes koja je sama u krevetu u susednoj sobi.
Kao da ju je prizvao svojim mislima, čuo je kad ga je tiho dozvala: “Jesi li budan?”
Razmišljao je da li da joj odgovori, a zatim se nevoljno oglasio: “Budan sam.”
Pojavila se na njegovim vratima u ogromnoj spavaćici, a pod slabim svetlom koje je
dopiralo iz hodnika izgledala je kao junakinja iz nekog viktorijanskog romana.
Oslonila se o dovratak: “Ne mogu da spavam.”
Pridigao se u krevetu i namestio jastuk iza leđa. “Ni ja.”
“Mogu li da uđem?” Približila se njegovom krevetu.
“Kes”, rekao je upozoravajuće, “to nije dobra ideja.”
Zastala je i uzdahnula. “Znam. Mislila sam, kad bismo mogli da se grlimo bez seksa, možda
uspemo da zaspimo. “
Ozbiljno glupa ideja. Da se grle bez seksa? Objasniće joj koliko je to nemoguće. “U redu,
dušo. Mogli bismo.” Toliko brzo je iskočio iz svog kreveta da mu se zavrtelo u glavi. Samo časak.
Budalo jedna! Mozak ga je upozorio, ali njegovo telo ih je oboje odvelo do Kesinog kreveta gde
su utonuli u dušek uz uzdah olakšanja. Privio ju je ka sebi i posle nekoliko sekundi, oboje su
zaspali.
U tri ujutru se probudio i razrogačenih očiju zagledao u plafon, tresući se od napora da se
obuzda kako ne bi zadigao Kesinu spavaćicu iznad struka i zario se u nju. Imao je snažnu
erekciju, jedva da je disao. Tiho se iskrao iz Kesinog kreveta i vratio pod svoj hladni prekrivač i
neudobnost druge sobe. Kad se alarm oglasio, još uvek je zurio u plafon.
 Trinaesto poglavlje
To se zove bodi za bebe”, objasnila je Ketlin kad je Kes podigla majušnu cvetnu bluzu s
kopčama na dnu. “Trebaće ti mnogo takvih.”
Kes se zakikotala i protresla kutiju. “Ovde ih je deset. Ima ih za ceo život.”
Primetila je da su se sve majke u sobi nasmejale. Osmotrivši brdašce odeće i stvarčica za
bebe nagomilanih oko nje, Kes se čudila kako je moguće da će tako maloj bebi trebati toliko
stvari.
“Kes, a sad otvori moju”, dobacila je Dulijeva majka s drugog kraja sobe. Kesina bratanica
Šeli stavila je ispred nje veliku kutiju, upakovanu u šareni papir. Unutra se nalazilo veliko, ultra
moderno sedište za bebe za kola, sa zaštitom.
“Hvala vam, teta Helen. Gledali smo ovako nešto, ali nismo mogli da ga priuštimo. Duli će
se oduševiti.”
Gospođa Duli se široko razmahala rukama i uz veliki osmeh izgovorila: “Ništa nije skupo za
moje unuče.”
Kao da se slaže s ovom izjavom, Kes je osetila kako se beba snažno rita o njenu bešiku. Sa
svojih sedam i po meseci, Andrea Duli je vežbala za mesto kikera u timu Pejtriotsa. Kes je
poskočila, ispetljala se nekako iz zgužvanog papira, tračica i poklona i jedva stigla do kupatila.
Postajalo je sve besmislenije. Nije mogla da ide nigde gde nije imala slobodan pristup toaletu.
Žurka povodom rođenja bebe predstavljala je iznenađenje, koje su joj priredile zaove i
njegova i njena majka. Sem njih, došle su i sve kolege iz Kesinog salona, zajedno s još nekoliko
njenih prijatelja i ženska rodbina. Dvadesetak žena je ispunilo Kesinu male dnevnu sobu. Mora
da je i Duli znao za ovo iznenađenje. Praktično ju je naterao da čitavo pre podne provede u kući
i odmara se. Kad se u jedanaest sati začulo zvono na vratima, dočekao je veliku grupu žena koje
su nosile hranu i poklone, poljubio Kes u obraz i nestao.
Sigurno bi voleo da otpakuje poklone, pomislila je i osvrnula se po kupatilu. Ozarila se
prisetivši se njegovog izraza lica kad su na ultrazvučnom pregledu otkrili da će dobiti devojčicu.
Zagledao se u pokretne slike, pretvarajući se da je jasno vidi.
“Maše nam!”, viknuo je i energično mahnuo prema ekranu. “Čoveče, odlična je plivačica!”
Pošto su dve nedelje proveli nad knjigama s imenima za bebu, napokon su odlučili da je
nazovu Andrea Duli. Duli je hteo i drugo ime, ali je Kes bila uporna da ne želi i drugo ime.
Andrea će moći da zadrži svoje prezime kad se uda i sačuva devojačko prezime kao drugo ime.
Duli ju je zadirkivao što planira toliko unapred. “Nije se još ni rodila, a ti već planiraš da je
udaš!”
“Ko je doneo kući brošure s koledžima?”
Stidljivo se osmehnuo. “To je nešto drugo. Danas je važno da devojčice idu u dobre škole.
Napolju je prava džungla.”
U protekla dva meseca, njihov odnos je ponovo postao opušten i prijateljski, kakav je Kes
priželjkivala. Zadirkivali su jedno drugo, pravili smicalice, planirali stvari za bebu, spavali u
odvojenim krevetima, nijednom ne pomenuvši noć kad su vodili ljubav. Ali ona se prisećala te
noći, i to često. I mada Duli nikada ništa nije rekao, često bi ga uhvatila kako je gleda uzavrelim
pogledom zbog čega bi i sama osetila vrelinu.
Međutim, u poslednje vreme je više nije tako posmatrao, što je nije previše iznenadilo —
izgledala je kao kit. Noge su joj oticale tako da više nije mogla da obuje nijedne cipele, a prsti su
joj izgledali kao viršle.
Ko god da je rekao kako žene izgledaju divno u poslednjim danima trudnoće, nije išao za
njom. Brecala se jer se osećala neudobno. Duli je sve duže ostajao na poslu, kriveći za to svoj
novi posao upravnika, ali ona je znala da je pravi razlog taj što ju je bilo sve teže podneti. Obično
ne bi zaspala dok ne čuje njegov ključ u bravi, ali kad bi otvorio vrata njene sobe da vidi kako je,
pretvarala se da spava.
Njena majka je lupala na vrata kupatila. “Kes, jesi li dobro? Sprema se posluženje.”
“Odmah dolazim, mama”, rekla je i s mukom se pridigla sa šolje. Nije mogla da veruje
koliko je narasla samo u protekloj nedelji. Lice joj se toliko nadulo da je izgledala kao velika
knedla. Nekoliko minuta kasnije, shvatila je da parče torte na tanjiru i punč u papirnoj čaši
jednostavno ne može da drži u krilu istovremeno jer više nije imala krilo. Dok je oko sebe tražila
mesto na koje bi odložila hranu, njena zaova se probila kroz gomilu rasutih poklona i zgužvanih
ukrasnih papira i pomogla joj da se pridigne s kauča.
“Pođi sa mnom”, rekla joj je Ketrin. Zaobišavši kuhinju punu brbljivih i nasmejanih žena,
povela je Kes do njene sobe i zatvorila vrata.
Kes se sručila u krevet, shvativši odjednom koliko je iscrpljena. Ketlin se nadvila nad njom,
sva namrgođena.
“Kada imaš zakazan naredni pregled?”
“Za dve nedelje, zašto?”
“Primetila sam koliko si se nadula.”
Kes se nasmejala. “U sedmom sam mesecu. I treba da budem naduta.”
Ketlin je prstom bockala Kesinu nadlanicu. “Ne ovoliko. Izgledala si normalno prošle
nedelje, kad sam te videla. Sada izgledaš kao uskislo testo.”
“Ako si me dovela ovde da mi kažeš koliko sam se ugojila, toga sam već svesna. Moram da
nosim ovu težinu.” Kes se potrudila da obuzda otpor koji je osećala prema Ketlininoj
nametljivosti, ali je znala da ipak zvuči osorno.
Pokajavši se istog trenutka, Ketlin je zagrlila Kes. “Ne kritikujem te, dušo. Mislim da treba
da posetiš doktorku zbog zadržavanja tečnosti.”
Kes se zacereka. “Zadržavanje tečnosti?! Ne bih rekla. Odlazim u toalet na svakih deset
sekundi.”
“Ni to nije baš uobičajeno.” Ketlin se namrštila. “Pozvaću tvoju doktorku.” Uzela je
slušalicu.
Kes oseti kako je od straha podilaze žmarci. “Samo malo. Žurka je uveliko u toku. Izazvaćeš
paniku. Možda sam ove nedelje unosila previše soli, ili tako nešto.”
Ketlin vrati slušalicu na mesto. “U redu, ali čim se žurka okonča, zovemo doktorku.”
Na Kesinu nevolju, neće moći da sačekaju kraj žurke. Pola sata kasnije, dok je stajala nad
sudoperom i sipala kocke leda u bokal, nalet vrtoglavice ju je naterao da se čvrsto uhvati za pult
da se ne bi srušila.
Kao što je i predvidela, usledila je opšta panika, i nakon samo nekoliko minuta brzo su se
vozili do Urgentnog u kolima njene majke, dok su Dulijeva majka i sestra sa zadnjeg sedišta na
smenu pokušavale da je smire, požurujući njenu majku da da gas. Kad su stigli, Ketlin je
pogurala dve buduće bake u čekaonicu, na Kesino insistiranje — jer su joj svojom brižnošću
samo pojačavale strah.
Ležeći na stolu za pregled Urgentnog centra, obuzeo ju je užas. Bilo je prerano za porođaj,
ali bol se pojačavao i mada joj nije ličilo na trudove, činilo joj se kao da je neko probada.
“Mama je ovde, Andrea”, promrmljala je i zaštitnički položila ruke na svoj stomak. Ništa se
neće dogoditi njenoj bebi. “Bićeš dobro”, odlučno je rekla.
Želela je Dulija. Sve će biti u redu kad se Duli pojavi.
I on se stvorio.
Utrčao je u sobu kao lud, čvrsto je zagrlio i privio na svoja prsa. Zaplakala je i položila glavu
na njegove grudi koje su odjekivale mahnitim ritmom njegovog srca.
“Dušo, doktorka samo što nije stigla. Mimoišli smo se u hodniku.”
Kako je to izrekao, doktorka Rozali Stajn je ušla, pribrano, u zelenom hirurškom odelu, sa
stetoskopom oko vrata. “Da li imaš trudove, Kes?”, pitala je, navlačeći gumenu rukavicu na
desnu ruku dok joj se obraćala.
“Mislim da nisu trudovi. Nemam grčeve, niti nešto slično već kao da sam istegla mišić.”
Kes se umirila kad su se Duli i doktorka našli u sobi. Dulijeve pegice su izgledale kao bakarni
novčići prema njegovom bledom licu, a tako joj je čvrsto stezao ruku da je utrnula. Kako je bol
popuštao, pitala se da li je sve samo umišljala.
“Sve će biti u redu, draga. Je l’ tako, doktorka?” Duli joj je još jače stegnuo ruku dok je
zabrinuto gledao u doktorku, koja je odsutno klimnula glavom uštinuvši prevoj kože iznad
Kesinog gležnja.
“Koliko dugo su ti ruke i noge ovako otečene?”, pitala ju je doktorica dok je nameštala
Kesina stopala u uzengije i pomerila je bliže ivici stola.
“Oko dve nedelje, ali danas je stvarno loše”, odgovorila je Kes.
Duli i Kes su zabrinuto gledali doktoricu, očekujući da ih ona razuveri kako je tako nešto
normalno u trudnoći. Ali nedostatak bilo kakvog izraza na doktorkinom licu im nije bio od
pomoći.
Doktorica se pomalo namrštila kad je izmerila Kesin pritisak.
“Doktorica, šta nije u redu? Da li ima toksikemiju? Da li će Kes biti dobro?”
“Nisam ja važna”, umešala se Kes, “da li će Andrea biti dobro?”
Doktorica se nasmešila kad je pogledala u Dulija. “Stvarno ste uradili domaći zadatak, zar
ne, gospodine Duli?”
Iako se Kes malo postidela zbog toga što je Duli znao više o problemima u trudnoći od nje,
osetila je kako napetost popušta. Šta god da nije u redu, nije opasno po život, inače se doktorica
ne bi osmehivala. Međutim, kad je doktorica izgovorila naredne reči, obuzela ju je ledena jeza.
“Kesin pritisak je mnogo veći nego prilikom poslednjeg pregleda. Mislim da ulazi u stanje
preelclampsije. Za pet minuta ću je ponovo proveriti, dok bude sedela. Ali oticanje u spoju s
visokim krvnim pritiskom prilično su jasni simptomi.”
“Preeklampsija? Nikad nisam čula za to.” Kesin glas je podrhtavao.
Doktorica je utešno položila ruku na njeno rame. “Uobičajeni naziv je toksikemija. Oko
četiri procenta trudnica pati od toga kad im se u poslednjim mesecima trudnoće poveća krvni
pritisak. “
Kes se nasmejala, osetivši veliko olakšanje. “Pa visok krvni pritisak me neće ubiti. Moj tata
godinama pati od njega. “
“Toksikemija nije šala, Kes”, namrgođeno ju je prekinuo Duli. “Može da ubije i tebe i bebu.”
Usta su joj ostala otvorena dok je zurila u njega jer nikada nije izgledao tako besno, a
kamoli ovako odlučno i uplašeno.
“Šta ti znaš o tome, Duli? Ti nisi doktor.”
“Piše u knjigama o trudnoći. Trebalo je da ih čitaš.”
“Nisam stigla na red od tebe”, brecnula se i istrgla ruku iz njegove.
Doktorica Stajn ih je prekinula, obrativši im se mirnim glasom: “Preeklampsija može biti
opasna ako se ne leči, pogotovo ako se razvije u eklampsiju. Pošto smo je otkrili na vreme, sva
je prilika da će Kes roditi normalnu, zdravu bebu.”
“Prilika?” Kes je šapatom izustila ovo zajedno s Dulijem.
“Hoćete da kažete da postoji određena šansa? Da porođaj nije sto posto bezbedan?” Kes je
izgubila glas na pola pitanja. “Zar je tako ozbiljno?”
Doktorka je klimnula glavom, ali ju je ohrabrila osmehom. “Ozbiljno je, ali može da se izleći,
i zato ćemo pratiti stanje. I ti i beba ćete biti dobro.”
“Ma o čemu da je reč, učinićemo šta treba, doktorka”, rekao je Duli, ponovo uhvatio Kes za
ruku i stavio je na svoje grudi. Osetila je kako mu srce snažno tuče kao i njeno.
Kes je lagano klimnula glavom, još uvele pokušavajući da shvati činjenicu da je njena beba
možda u opasnosti. Progutala je knedlu u grlu. “Da li je to zbog nečeg što sam uradila? Možda
zbog moje ishrane? U poslednje vreme mnogo jedem.”
Doktorka Stajn ju je utešila. “Ne radi se o tome šta si uradila već šta treba da uradiš kako bi
stanje stavila pod kontrolu. Zadržaćemo te u bolnici večeras i pokušati da ti snizimo pritisak, što
bi trebalo da smanji i oticanje.”
Kes se s mukom pridigla na stolu za pregled. “Moram da ostanem u bolnici?”
“Samo večeras. Takođe ćemo ti uvesti strogu dijetu za nekoliko nedelja kako bismo videli
da li tako možemo da kontrolišemo nagomilavanje tečnosti.”
Naslonila se na Dulija koji je stajao uz sto. Obgrlio ju je rukama i poljubio u teme.
“Može li Duli da ostane sa mnom?” Odjednom joj je bilo veoma važno da se ne razdvaja od
Dulija.
Doktorka se osmehnula i klimnula glavom. “Smestićemo vas u sobu s foteljom na obaranje.
Udobna je ako ne spavate duže od jedne noći u njoj.”
Dok su bolničari vodili Kes do male sobe na porođajnom odeljenju, Duli je otišao do
čekaonice da obavesti zabrinute članove porodice.
“Ostaću uz svoju ćerku”, izjavila je Mirijam Vocjek. “U ovom času joj je potrebna majka.”
“Kes ima muža koji će ostati uz nju”, Džejms Vocjek je podsetio svoju ženu i poterao je iz
čekaonice.
Duli je napokon ubedio porodicu da ode obećavši joj da će je obaveštavati o svemu. Kad je
stigao do Kesine sobe, ona je već bila u krevetu i priključena na monitor dok je sestra marljivo
podešavala dotok infuzije.
 Dvadesetak minuta kasnije, u sobici se čuo samo tihi zvuk monitora. Kes je ležala zurila u
plafon, ruku položenih na stomak.
Stao je pored nje, osećajući se bespomoćno. “Tek je sedam sati. Hoćeš da igramo karte,
gledamo televiziju ili nešto treće?”
Odmahnula je glavom. “Osećam kao da će se sve srediti ako ostanem da ležim ovako i ne
mrdam se.” Okrenula je glavu ka njemu, s ogromnim očima kestenjaste boje na bledom licu.
“Znaš, u početku, kad me je Pol ostavio, nisam želela ni da budem trudna, niti sam želela ovu
bebu. Sad ne mogu da zamislim život bez nje. Ona je tako stvarna. Duli, šta ćemo da radimo ako
je izgubimo?”
Dulijevo srce se steglo u grudima. Okrenuo je glavu od njenih molećivih očiju, boreći se
protiv istih strahova.
“Pokušaj da se odmoriš, mala”, rekao je tiho. “Ja ću da sednem u onu fotelju. Ako ti nešto
zatreba, pozovi me.”
Smestio se u udobnu fotelju i sklopio oči, oslonivši glavu na naslon fotelje. Iako nije bilo
kasno, osećao se iscrpljeno. Disanje mu se ubrzo usporilo i ujednačilo.
Duli je koračao gore-dole po čekaonici. Iz udaljenog hodnika mogao je da čuje Kes kako
vrišti. Želeo je da ode do nje, ali bio je zarobljen u ovoj sterilnoj sobi dok mu se znoj cedio niz lice
kao da je istrčao maraton. Odjednom se na vratima pojavio pastor Filips, odeven u crnu odoru, s
izrazom tuge na licu koje je obično izgledalo dobrodušno.
“Žao mi je, sinko, ali Boga ne možemo da prevarimo. Postoji cena za sve izbore koje
napravimo u životu. “
Kes je ponovo kriknula i Duli se stresao od užasa koji je prostrujao kroz njega. “Molim vas
da nam oprostite, pastore. Samo smo želeli ono što je najbolje za bebu.”
Sveštenik je odmahnuo glavom. “Boga ne možete lagati i stoga ne možete lagati ni sami
sebe. Ti i Kes ste hteli ono što je najbolje za vas dvoje. Izvrgli ste ruglu sveti bračni zavet. To
zahteva pokajanje! Na zvuk sveštenikovog glasa, koji je zvučao proročanski ozbiljno, Duli je
osetio kako mu se oči pune suzama.
“Molim vas, nemojte da kažnjavate njih. “Pao je na kolena ispred pastora. “Ja sam kriv. Ja
sam insistirao na braku. Molim vas, ne kažnjavajte Kes i bebu.” Jecao je dok je preklinjao
sveštenika da poštedi njegovu porodicu.
“Duli, probudi se.” Kesin glas se probio kroz tamu Dulijevog sna i postao deo njega dok se
nije probudio uz trzaj, shvativši da ga je zaista dozivala.
Nekoliko sekundi je ležao u fotelji na obaranje, osećajući se dezorijentisano, još uvek u
užasnom košmaru, a potom se setio da su u bolnici i da ga Kes traži. Okrenuo je glavu da je
pogleda. Zurila je u njega dok se s mukom pridizala da bi sela. Glava mu se razbistrila i on polete
iz fotelje kako bi stao uz krevet. “Nešto nije u redu? Da li ti treba sestra?”
Ona odmahnu glavom. “Plakao si u snu”, prošaputala je. “Uplašio si me.”
Postiđen, Duli je šakom protrljao svoje lice kako bi obrisao tragove suza koje su mu još uvek
vlažile obraze. “Samo sam ružno sanjao, Kes.” Rekao je to nemarno dok se naginjao kako bi je
poljubio u čelo. “Nema razloga za brigu.”
Čelo joj se namreškalo. “Mora da je bio neki žešći san. Nikada te pre nisam videla da
plačeš.”
 “A onog dana kad si dobila vozačku? Preklinjala si me da ti dozvolim da voziš moja nova
kola i onda si se zakucala u ćošak naše garaže. Sigurno sam plakao tada.” Samo veselo. Što dalje
od košmara. Nemoj da na Kes prenosiš svoje strahove.
Lice joj se ozarilo kad se setila. “Nisi plakao, samo si vikao. Ne sećam se kad si još bio tako
ljut na mene, ali kad se tvoj tata vratio kući, rekao si mu da si ti uništio garažu da se ne bi izdrao
na mene.”
Duli se iskezio. “I to bi nam prošlo da mala drukara Ketlin nije rekla tati šta se zaista
dogodilo. Kaznio me je mesec dana zbog laganja.”
Kesin osmeh je lagano iščileo. “Mene su moji roditelji kaznili zato što sam dozvolila da ti
preuzmeš krivicu.” Ponovo je legla u krevet, zatvorenih očiju. “Čitav život me pokrivaš.
Pokušavaš da me izbaviš iz nevolje. Ti si najfiniji, najslađi momak koga sam ikada upoznala.”
Govorila je tako tiho da ju je jedva čuo. “Volela bih da se nismo našli u ovom haosu. Znam da
zvučim kao ploča koja preskače, ali se bojim da se nikad nećemo vratiti na ono staro.”
Zvučala je tako čemerno da je poželeo da je uteši, ali njene reči su ga toliko iznervirale da je
bio užasnut svojom željom da se izviče na nju.
Ne želim da se vratimo na staro! Ja sam više od tvog najboljeg prijatelja! Sada sam ti muž.
Volim te, želim te. Želim našu bebu. Kes, ti si moja. Zašto to ne vidiš?
Gledajući u njeno voljeno lice, Duli je čvrsto odlučio, čim izađe iz bolnice, da ozbiljno
porazgovaraju o tome da ovaj kao bajagi brak pretvore u pravi. Tokom proteklih meseci njih
dvoje su samo glumili da su u braku, zabrinuti da ne upropaste svoje prijateljstvo, tako da nisu
ni pokušali da izgrade nešto postojano. Voleo ju je, a ako ona njega ne voli na isti način, e, pa,
baš šteta! Navešće je da ga zavoli.
Učiniće joj život srećnim tako da neće ni pomisliti na Pola.
“Duli?”, Kes je ponovo pokušala da nađe oslonac kako bi se pridigla, i zato ju je uhvatio za
ramena i pomogao da sedne udobno.
“Ponoć je. Trebalo bi da spavaš”, rekao je odlučno, boreći se s nagonom da se uvuče u
krevet pored nje i miluje je dok ne zaspi.
“Ne mogu.”
“Da, možeš. Samo lezi i zatvori oči.”
Ona mu se isplazi, a on se nasmeja. “Baš zrelo.”
“Hoću da pozoveš sestru”, rekla je i zagledala se u prevoje na ćebetu.
Kakav je on idiot! Dok je stajao i priželjkivao da se uvuče u krevet kraj nje, njoj je potrebna
medicinska pomoć. “Izvini, dušo. Trebalo je odmah da mi kažeš da ti treba sestra. Opet ti se vrti
u glavi?”
Kes odmahnu glavom i skroz pocrvene. “Moram u kupatilo.”
Dulijev smeh je odjekivao u maloj bolničkoj sobi. “Mogu da ti pomognem. Ja sam ti muž.”
Ona žestoko odmahnu glavom i poče da jadikuje. “Ne želim da mi ti pomažeš. Hoću
sestru!”
Duli se uvređeno ukoči. “Pa onda ću ti dovesti sestru”, rekao je ozbiljno.
“Molim te, nemoj da slažeš takvu facu”, rekla je Kes, uzrujano i postiđeno.
“Kakvu facu?” Izbegavao je da je pogleda u oči.
 Zagledala se u njega, a zatim uzdahnula. “Razlog zbog kojeg ne želim da mi pomogneš je taj
da sam debela, ružna i trapava. Moram da ponesem stalak s infuzijom, pa neću moći da svučem
gaćice. Ne mogu to da tražim od tebe.”
Uvređenost se istopila pred naletom nežnosti. “Dušo, nisi ni ružna ni trapava. Trudna si.
Biće mi zadovoljstvo da ti svučem gaćice.”
I tako joj se raspoloženje odmah popravilo. Ona se zakikota. “Verovatno isto to kažeš svim
devojkama. Primetila sam da si izbegao da kažeš da sam debela.”
Duli je još jednom zagrli i pridiže dok je ona spuštala noge na pod.
“Hajde”, rekao je, podesio cev infuzije i pridržao je kad je stala na noge. “Pravac kupatilo,
pre nego što se dogodi nešto nepredviđeno, a onda ćemo morati da pozovemo sestru.”
Dok se polako kretala do vrata kupatila, on je išao za njom, gurajući stalak s infuzijom uz
nju. Pogledao je u zaobljenu konturu njene nage stražnjice, jasno vidljive kroz prorez bolničke
spavaćice.
“Imaš najslađe dupence koje sam ikad video”, prošaputao joj je na uho.
Ona se maši za ivice spavaćice pozadi, ali je on uhvati za ruku i lagano svojom rukom
okrznu njenu stražnjicu. Pridržavajući je i grleći je, znao je da je osetila njegovu erekciju.
Nasmejala se. “Samo bi perverznjak mogao da se napali na nekog ko izgleda kao Mobi Dik.”
Duli joj se osmehnuo, zadovoljan što ju je nasmejao. “Volim bucmaste žene.” Rekao je to i
podigao obrve iskezivši se kao Gručo Marks.
“Pretpostavljam da si našao pravu”, rekla je Kes tužno, pogledavši u svoj istureni stomak.
Njena opaska ga je veoma obradovala, poljubio ju je u vrat dok ju je uvodio u kupatilo, a
zatim joj brzo i vešto pomogao tako da se u krevet vratila posle nekoliko minuta.
Kes je pospano zevnula dok se previjala u krevetu. Duli ju je ušuškao u prekrivače kao da je
dete. “Laku noć, Kes”, prošaputao je i poljubio je u usta, osmehnuvši se kad mu je uzvratila
poljubac a zatim uzdahnula i zatvorila oči. Nagnuo se i poljubio je u stomak, kroz ćebe. “Laku
noć, Andrea.”
Ugasio je svetio, vratio se u fotelju na obaranje i sklopio oči, mirniji nego ikada tokom ove
večeri.
“Šta si sanjao, Duli?”, oglasila se Kes tiho iz kreveta.
“Ništa posebno, Kes. Spavaj.”
“Mora da je nešto u vezi s bebom. Ne bi plakao da nisi zabrinut.”
Duli nije bio iznenađen što je pogodila. Uvek je mogla da ga pročita bolje od bilo koga
drugog.
“Brinem se za tebe i bebu”, priznao je Duli. “Pogotovo što ni ti ni ona ne spavate dovoljno.
Zatvori oči, i dosta s pričom.”
“Da, tata.”
Duli je razaznao osmeh u njenom glasu.
“Ali ne treba da se brineš za nas”, razuveravala ga je. “Bićemo dobro.”
Duli se nadao da je bila u pravu. Osetio je da je košmar bio svojevrsno upozorenje njemu.
Njihov brak je počeo kao brak iz koristi. Nisu razmotrili obmane kojima će morati da se služe
kako bi izgledali normalno. Čak su i jedno drugo zavaravali mislima da nisu osećali ono što je
bilo neophodno da bi brak bio istinski — nisu osećali romantičnu ljubav. Bio je spreman da
prizna da voli Kes, romantično i svakako drugačije. Voleo je i njenu bebu. U ovom času, Kes nije
mogla da vidi kako se njihovo prijateljstvo razvilo u nešto više, ali je bio čvrsto rešen da brak
preobrazi u pravi, u nešto trajno. Trebalo je samo da i nju ubedi u to.
 Četrnaesto poglavlje
Kroz vrata stana su prvo ušli baloni živopisnih boja, koji su odleteli ka plafonu. A onda je
Kes čula kako dva muškarca pevaju rođendansku pesmu iz sve snage. Boreći se da ustane s
kauča, zakikotala se kad su falš note zatreperele i kolebljivo nastavile. “Srećan rođendan, draga
Ke-ees, srećan ti rođendan!”
Duli je proturio glavu i naredio joj da se vrati na kauč. “Zatvori oči. Unosim poklon za tebe, i
zato ne otvaraj oči dok ti ne kažem.”
Kes se poslušno odgegala natrag do mesta na kome je sedela čitavo prepodne. Ušavši u
poslednji mesec trudnoće, osećala se kao da nosi petorke. Beba Andrea Duli nikada nije
mirovala, niti je dremala. Šutirala je i udarala po Kesinoj utrobi bez prestanka, a Kesina bešika je
ispaštala, kao i njen grudni koš, dok je nekoliko pršljenova u donjem delu leđa dnevno
protestovalo.
Međutim, danas joj je rođendan, pa se zarekla da neće kukati. Dok je zatvorenih očiju
sedela, slušala je kako njen brat Ken i Duli stenju i psuju dok tegle nešto očigledno ogromno
kroz vrata, unose u dnevnu sobu i spuštaju ispred nje.
“Možeš da otvoriš oči na tri”, rekao je Duli. “Jedan, dva...”
Otvorila je oči i ugledala ogromnu stolicu za ljuljanje s visokim naslonom.
“Do đavola, Kes, rekao sam na tri!” Duli se smešio zbog njenog zapanjenog izraza.
“Stolica za ljuljanje bake Vocjek”, prošaputala je, drhtave brade. “Gde ste je pronašli?
Mislili smo da je izgorela u požaru.”
Kad je Kes bila tinejdžerka, većina bakinih stvari je izgorela u požaru u domu za stare u
kome je baka živela pre nego što je preminula. I Kes i njena majka su žalile za ogromnom starom
stolicom za ljuljanje, koju je nasleđivalo nekoliko generacija dece i unuka Vocjekovih.
“Pronašao sam je u antikvarnici”, Ken se slavodobitno iskezio. “Nisam mogao da verujem
sopstvenim očima kada sam je ugledao. Znao sam da je njena, zato što su Rodžerovi inicijali
urezani u donju stranu sedišta.”
Puna poštovanja, Kes je rukom prešla preko tapaciranog rukohvata. “Izgleda kao nova. Ko
ju je tapacirao?”
Duli se osmehnuo, očigledno zadovoljan njenom reakcijom. “Sestra gospodina Armorija
radi tapacirung. Potrudila se da nađe materijal koji najviše liči na onaj stari.”
Kes se suzdržala da ne zaplače dok je rukom prelazila po rezbariji u drvetu ispod
tapacirunga. “Ovo je najbolji poklon koji sam ikada dobila.” Bacila se Duliju u zagrljaj. “Hvala ti.
Obožavam ga, a i Andrei će se dopasti.”
“Hej, samo malo!”, pobunio se njen brat. “Ja sam našao stolicu. Sve što je on uradio bilo je
da je ulepša. A meni da se zahvališ?”
Okrenula se od Dulija ka Kenu koji je pokušao da je zagrli i zavrti. Oboje su se zateturali.
“Opa, curo, imaš dvesta kila!”
Oči joj se ispuniše suzama istog trena da bi se, kad je ugledala Kenov preneražen pogled,
odmah nasmejala.
“Kes, izvini. Nisam hteo da te uvredim”, pravdao se on.
“Ne brini zbog toga, Kene. Mora da plače najmanje deset puta na dan, a ovo je jedna od tih
prilika”, šalio se Duli, koji je stao iza nje i nežno joj masirao donji deo leđa. “Hoćeš da probaš
svoj poklon?”
Stolica je bila dovoljno velika da se u nju smeste i Kes i nekoliko male dece pride. Kes se
osećala otmeno dok se ljuljala napred-nazad u sveže restauriranoj starinskoj stolici.
“Da li mama zna da si je pronašao?”, pitala je brata.
On klimnu glavom. “Prvo sam hteo njoj da je poklonim, ali mi je ona predložila da je Duli i ja
sredimo za tebe.”
Kesine oči ponovo su se ispunile suzama. Stolica njene bake. Kakav savršen poklon! Još
samo da se beba rodi, pa da je iskoriste kako priliči.
Ken ju je oprezno osmotrio pre nego što se obratio Duliju. “Ponovo je zasuzila. Potpuno je
razumem. Ima dvadeset sedam godina i prilično je narasla. Bolje što pre da rodi to dete pre
nego što eksplodira. “ “Da li ti je neko ikad rekao koliko si blagoglagoljiv?”, pitao je Duli. Ken je
odmahnuo glavom, a Duli je dodao: “Tako sam i mislio. Zašto sad lepo ne odeš, i pustiš me da
počistim haos koji si ostavio za sobom? Videćemo se kasnije, kod tvojih na žurci.” Kad su ostali
sami, Kes i Duli su otišli u njegovu sobu koju su planirali da pretvore u dečju. Soba je već bila
pretrpana nameštajem. Pored kreveta i komode, tu su bili krevetac i kolevka od pruća, sto za
presvlačenje i gomila raznovrsnih stvari prigodnih za bebu.
Kes se osvrnula naokolo i odmahnula glavom. “Ovde nema mesta ni za šta.”
“Mogli bismo da iznesemo moj krevet i komodu, onda će biti dovoljno prostora”, rekao je
Duli zamišljeno.
“A gde ćeš ti da spavaš?” “S tobom. Tvoj krevet je dovoljno prostran za nas oboje.” Glas mu
je zvučao nemarno, ali njegov pogled je govorio suprotno. Uzeo ju je za ruku, milujući prstima
njene zglobove. “Šta kažeš, Kes?”
Iako su mu oči zasijale od radosti, Kes je shvatila da se ne šali. Duli je bio i te kako strpljiv
tokom njene trudnoće. Iako se sve više zaljubljivala u njega, počela je da shvata da je Duli zaista
savršen partner za nju i da će biti odličan otac. Meseci su prošli od rasprave o razvodu. Nikada
nisu pominjali Andreinog pravog oca, a kad bi se i setila Pola, činila je to s nekom tugaljivom
čežnjom.
Duli je zaslužio pravi brak sa svim bračnim povlasticama. Nije mogla da nađe boljeg
prijatelja, niti privrženijeg muža od njega. A posle nekoliko meseci uzdržavanja, i njoj bi prijalo
nekoliko bračnih povlastica. Uz osećanje neizbežnosti, shvatila je da je krajnje vreme da njihov
brak prihvati ozbiljnije i da se potrudi da za Andreu stvori stabilno porodično okruženje.
Dok su stajali jedno uz drugo u prenatrpanoj sobi i zurili jedno u drugo, Kes je osetila kako
oko njih vazduh postaje težak od silnih osećanja. Mogla je da oseti vrelinu koju je odašiljao od
sebe, a možda je to bila i ona. Ko god da ju je proizvodio, ta vrelina kretala se kroz nju poput
čulnog plamena, od grudi nadole, do njenog središta. Prepoznala ju je kao glavni uzrok svojih
besanih noći i erotskih snova u prethodnih nekoliko meseci.
Zurila je u Dulijeve usne, tanke i muževne. Da li će biti čvrste i izazivačke kao prvi i jedini
put kada su vodili ljubav? Priželjkivala je da je ponovo ljubi, da uradi i više od toga.
Dulijeve oči su se uozbiljile, kao da joj je čitao misli. Nagnuo se ka njoj u času kad je Andrea
naciljala njen bubreg. “Jaoj! “, zaječala je i uhvatila se za bok.
Dodirnuo joj je rame. “Da li si dobro?”
 Radost koju je izražavao pogledom nestala je kad ju je zagrlio i pomogao da sedne na ivicu
kreveta.
“Imaću sreće ako ne budem morala da čekam novi bubreg dok se ova beba rodi”, našalila
se Kes. Legla je na krevet i ispružila noge. S Dulijem je gledala kako joj se stomak mreška pod
trudničkom bluzom.
“Izgleda kao da pliva u bazenu”, primetio je Duli.
“Kao da pliva leptir stilom. Bar je živahna.”
Duli se oslonio na jednu ruku i gledao je u lice. “I, šta misliš?”
Iskrivila je usne. “O čemu?”
“O mom velikodušnom gestu, da prepustim bebi moju sobu i preselim se u tvoj krevet?”
Široko se osmehnula, osetivši uzajamnu seksualnu privlačnost.
“Velikodušan gest?”
Spuštao je usne sve dok se nisu našle iznad njenih.
“Žrtva je velika i zaslužujem nadoknadu”, promrmljao je, ne skidajući pogled s nje.
Netremice ju je gledao sve dok napokon nije klimnula glavom, i on prevali preostalu
razdaljinu između njihovih usana. Uzeo ju je u naručje i prošaputao njeno ime. Dok je usnama
lagano prelazio preko njenog lica, dodirivao joj obraze, ugao oka i levu slepoočnicu, na trenutak
je prestala da diše i sklopila oči, a zatim je provukla ruke kroz njegovu kosu, vraćajući njegove
usne natrag, na njene.
Poljubac se tako iznenada preobrazio. Njihova tela su se napela jedno uz drugo, njegovo
koleno se našlo između njenih nogu, a ruka na dojci koju je nežno obujmio i ritmički dražio
bradavicu istovremeno palacajući jezikom u njenim ustima. Dugmad su poletela kad mu je
razmaknula košulju i rukom prešla po grudima, uzdrhtavši kad je zaustavio dah, a zatim dugo
izdisao.
“Dušo, toliko te želim, da ću eksplodirati.” Duli je zaječao, spustivši usne kako bi sisao njenu
dojku kroz bluzu. “Da li bi ti bilo previše neudobno?”
Ma, nek ide do đavola, pomislila je Kes. Toliko se uzbudila da je zaboravila da je trudna.
Uzdahnula je i odmakla se od njega; groznica koju je osećala lagano je jenjavala. “Mislim da
nećemo moći, Duli. Toliko sam velika da će izgledati kao da vodiš ljubav s nosorogom.”
On se zakikota dok ju je ponovo povlačio u svoj topli zagrljaj. “Hej, šta misliš kako nosorozi
prave bebe? Čitao sam u Nacionalnoj geografiji da su nosorozi izuzetno pohotni i veoma
maštoviti ljubavnici.”
“Sigurna sam da to ne rade kad je ženka u desetom mesecu trudnoće. Verovatno pronađu
neku lepoticu koja nije trudna, da se s njom druže.”
Duli joj je skupljenim šakama obujmio lice. “Kes, ne želim neku lepoticu koja nije trudna.
Želim tebe. Želim da vodim ljubav s tobom, bila trudna ili ne. Želim da spavamo zajedno u
narednih pedeset godina — da živimo u braku kakav imaju naši roditelji.”
Ovog puta je ona učinila prvi potez, nagnuvši se ka njemu da bi ga poljubila, krenuvši ka
kopči njegovog kaiša. Njegova šaka se našla ispod njenih rastegljivih pantalona i gaćica, gde je
nežno milovala njeno vlažno međunožje. Zadahtala je kada su se plamene eksplozije zakovitlale
kroz njen krvotok.
 “Ketlin mi je rekla kako možemo da vodimo ljubav”, prošaputala je dok je jednom rukom
otkopčavao njenu bluzu, a drugom nastavljao da kruži po njenom vlažnom međunožju.
“Reci mi”, želeo je da zna dok joj je raskopčavao bluzu. Smaknuo je naramenicu brushaltera
i zagnjurio glavu među njene grudi.
Taman kad je otvorila usta da mu kaže, Andrea se nanovo zaletela na njene bubrege.
Gotovo se presamitila od bola i kriknula.
Duli se istog trena povukao. “Da li sam te povredio? Bože, Kes, mnogo mi je žao!”
Iako su joj oči bile suzne, ona se zakikota. “Nisi ti, Duli, nego beba. Imaće pet i po kila ako se
ne porodim u narednih mesec dana. Želi da izađe. Mrzi što je unutra, sigurna sam.”
Duli ju je privio u zagrljaj i tako su ležali u tišini; naslonila je glavu na prevoj njegove ruke.
Kad se nešto što je ličilo na maleno stopalo utisnulo u Kesin pozamašni stomak, Duli je položio
raširenu šaku preko njega i oglasio se strogim glasom.
“Andrea, tata je ovde. Tvoja mama i ja želimo da vodimo ljubav, i zato treba da spavaš neko
vreme. Ne mrdaj se i budi tiha naredna dva sata.”
Kes se nasmejala. “Dva sata? Ti si možda supermen, ali ja nešto i nisam izdržljiva ovih
dana.”
“Dobro, jedan sat.” Nagnuo se nad njom, ljubio je u tibu, spremajući se da krene niže kad
se začulo zvono na vratima.
Duli se bacio na leđa i zagledao u plafon. “Mora da mi horoskop danas predviđa užasne
stvari”, promrmljao je. “Hajde da ne otvorimo.”
Kes se zakikotala, s naporom se pridigla i vratila grudnjak na mesto. “Moram. Rođendan mi
je. Možda je poštar koji nosi poklone ili cveće za mene. Možda smo dobili premiju na lutriji.”.
Duli je teatralno uzdahnuo. “Nisam znao da si toliko alava.” Iskliznuo je iz kreveta i zgrabio
košulju s poda. “Ja ću. Imam više odeće na sebi.”
“Dobro. Čekaću ovde da mi doneseš poklone.”
Kes je ležala na krevetu u Dulijevoj prenatrpanoj sobi i pokušavala da ohladi svoje
prenapete nerve tako što je u glavi razmeštala nameštaj da bi napravila mesto za stolicu za
ljuljanje. Podigla je levu ruku i zagledala se u burmu. Zajedno su sedam meseci i kad budu danas
vodili ljubav, njihov brak će napokon oboma postati stvaran.
Prošlo je nekoliko minuta, a Duli se još uvek nije vraćao u spavaću sobu. Kroz zatvorena
vrata začula je prigušene glasove. Teško uzdišući, ustala je iz kreveta i navukla jednu od
Dulijevih majica preko glave da po podu ne bi tražila trudničku bluzu.
Majica je prianjala uz nju, naglašavajući njen ogromni istureni stomak. Zurila je u ogledalo
iznad Dulijeve komode. “Ovo nije lepo. Briga me šta kažu časopisi”, promrmljala je.
Zgrabivši Dulijevu četku, skupila je kosu u rep i učvrstila ga velikom šnalom. Kasnije će otići
kod njegovih roditelja na rođendansku večeru, i zato nije morala ranije da sređuje kosu i da se
šminka.
Siroti Duli. Zapale su ga loše karte — ne samo što nije imao normalan seksualni život nego
sada, kad su planirali da prekinu uzdržavanje od seksa, njegova žena izgleda kao brdo.
Prisećajući se njegovih ruku i usta, osetila je toplinu koja joj je još jednom skliznula niz kičmu i
skupila se u donjem stomaku.
Još uvek nisu obavili stvar, još uvek se nisu time pozabavili. Poslepodne još nije prošlo, a
posle večere staviće mu do znanja da je više nego dobrodošao u njen krevet.
Kako se ne bi postavljalo pitanje gde će Duli spavati te večeri, skinula je čaršave i ćebe s
njegovog kreveta i strpala ih u korpu za veš.
Njen krevet je veći i udobniji. Ako odluče da tog popodneva urade ono što je Ketlin
predložila, više bi volela da to urade u njenom krevetu.
Gde je više taj Duli?
Zgrabila je dva jastuka s njegovog kreveta i otvorila vrata, planirajući da ih odloži u njenoj
sobi.
Dok je odlazila u sobu, mogla je da čuje glasove u dnevnom boravku. Ušavši u sobu, još
jednom se osmotrila u ogledalu. Izgledala je još gore nego poslednji put kad se osmotrila. Kosa
joj se izvukla iz šnale, a majica joj je prianjala uz ogroman stomak. Preko majice je navukla široki
duks i zaputila se u dnevnu sobu da vidi ko im je svratio u goste.
Ušetala je u dnevnu sobu baš u času kad je Duli zapretio zgodnom muškarcu koji je ispred
sebe držao ogroman buket prolećnog cveća kao oružje. “Ako uradiš nešto da je uznemiriš,
polomiću ti obe noge.” Ostala je bez daha kad je muškarac pogledao u nju preko Dulijevog
ramena i prišao joj.
“Srećan rođendan, Kes”, rekao je i pružio joj cveće. “Nedostajala si mi.”
“Zdravo, Pole”, uzvratila je malaksalo.
 Petnaesto poglavlje
Duli je klonuo duhom dok je posmatrao kako Kes nervozno dodiruje kosu i pokušava
prevelikim duksom da prekrije ružnu majicu koju ima na sebi. Osim što je izgovorila njegove
ime, više se nije obraćala Polu, samo je zurila u njega kao da je duh — ali dobrodošao duh.
Nijedno od njih dvoje nije progovorilo ni reč. Duliju se činilo kao da gleda neku ljubavnu
limunadu od filma. Ako bude čekao dovoljno dugo, iz pozadine će se sve glasnije čuti zvuci
tajanstvenih violina, a on će nestati dok će se zlosrećni ljubavni par naći u zagrljaju.
Nema šanse! Ne u ovom životu. Pokušao je da obuzda gnev koji je sve više narastao otkad
je otvorio vrata Polu Vajliju. Kes je njegova. Ovaj uljez ne može da se pojavi tek tako s prokletim
cvećem i pokuša da upropasti sve što je Duli gradio u poslednjih osam meseci. U naletu jarosti
poleteo je ka sredini sobe i stao između njih.
“Šta tražiš ovde, Vajli?!”
Pol podiže obrvu. “Došao sam da vidim Kes, očigledno. “
“Zašto? “
“Nešto je između nas ostalo nedorečeno — ona nosi moje dete.” Uputio je Duliju pogled
pun sažaljenja, što ga je dodatno iznerviralo.
“Znaš da smo se venčali, zar ne?” Duli je pokušao da mu uzvrati arogantnim tonom, ali to je
bilo teško jer su mu se dlanovi znojili, a srce luđački tuklo.
Pol je još jednom podigao obrvu. “Znam. Brat mi je pisao. Znam i da se Kes za tebe udala
samo zbog trudnoće. Ona te ne voli.”
Obojica su pogledala u Kes koja je stajala nepomično, lica bledog kao majica koju je nosila.
“Kes?” Duli je hteo da se ona oglasi, a ne samo da stoji i izgleda kao da ju je neko zveknuo
daskom u glavu.
Zaustila je da nešto kaže, ali je progutala knedlu kao da ne može da prevali nijednu reč
preko usana. Dvaput se nakašljala i napokon izgovorila: “Pole, koliko dugo ostaješ?”
Njen bivši dečko posegnuo je za njeno rame. Rekao je zagledavši se duboko u njene oči: “To
zavisi od tebe. Moj ugovor u Mičigenu je istekao prošle nedelje. Vratio sam se čim sam mogao.”
Duli frknu. “U slučaju da nisi primetio, već je u osmom mesecu trudnoće. Gde si bio pre
sedam meseci?” A zapravo je hteo da kaže: Sklanjaj šape s moje žene. Želeo je da ga Kes istera iz
njihovog doma. Ali ona je samo zurila u lepe dečačke crte njegovog lica, kao da ne veruje da se
on nalazi pred njom.
Strah je isprva bio tek neznatan bol, nisko u stomaku. Izgubiće je. Ona još uvele voli Pola.
Mogao je to da pročita s njenog lica. Umoran od sopstvene tromosti, insistirao je na razrešenju.
“Šta želiš da uradiš, Kes?”
“Da uradim?”, ponovila je rasejano.
“Zemlja zove, Kes”, rekao je zajedljivo. “Jedan od nas dvojice mora ide. Ti odlučuješ.”
Pogledala ga je molećivo. “Duli, moram da razgovaram s njim. Razumeš me, zar ne?”
“Naravno da te razumem. Slažem se, šta god da odlučiš. Palim odavde. Možeš da me
pozoveš kod mojih.”
Kes proguta knedlu. “Da li ćeš im reći?”
On slegnu ramenima. Nije imao blage veze šta će da uradi, ali morao je da ode odavde pre
nego što padne na kolena preklinjući je da ga ne ostavi. Deo njega bio je čvrsto rešen da zgrabi
Vajlija za vrat i izbaci ga iz stana, ali Kes je ta koja mora da odluči šta želi. Samo da nije tako
ranjiva baš sad. Vajli je Andrein otac. Možda je Kes to smatrala važnim.
Duli je najednom shvatio da će, ako izgubi Kes, izgubiti i bebu, koju je smatrao svojom u
proteklih sedam meseci. Gotovo je pao na kolena, skrhan teškim razočaranjem. Mora da izađe.
Bez ijedne reći se okrenuo ka vratima i sišao niz stepenice do parkinga.

***
Kes nije mogla ni da razmišlja, ni da se koncentriše. Pre samo nekoliko minuta stavila je
Dulijeve jastuke na svoj krevet kao simboličan gest, oboma značajan. A sada, kao da joj je mozak
stao, a telo se našlo u nekakvoj vremenskoj iskrivljenosti. Nije mogla jasno da razmišlja. Pol se
vratio. Doneo joj je cveće za rođendan. Ponašao se kao da želi da nastave tamo gde su stali.
Još uvek je pokušavala da shvati kako se oseća, kad joj se Pol približio i pokušao da je
privuče u zagrljaj. Iznenadio se kad je uzmakla.
“Kes, dušo, vratio sam ti se. Spreman sam da te oženim. “
Te reči su zazvučale kao hladna voda u vrelom tiganju. Kes je zadrhtala, kao da se budi iz
transa. Kad joj se pogled razbistrio, videla je Pola onakvim kakav je zaista bio — neko u koga ne
može da ima poverenja na duži rok.
“Već sam udata”, odgovorila mu je tiho.
Ponovo joj je prišao. “Ali ne voliš ga. Voliš mene. Seti se kako nam je bilo, Kes. Nije ti bilo
dobro nikada kao kad smo bili zajedno. Mislim samo na tebe. Do đavola, to je pravi razlog zbog
kojeg sam se vratio! Beba mi ne smeta. Nećeš zauvek ostati velika kao što si sada.”
“Beba ti ne smeta?”, ponovila je u neverici. “Ovo jeste, ili bolje reći, mogla je da bude tvoja
beba. Ona nije neka manja neprilika koja će nestati čim se rodi.”
Njegovo lepo lice se pomračilo kad se namrštio. “Znam to. Kako to misliš da je mogla da
bude moja beba? Da li je dete koje nosiš moje ili nije?”
Bilo je tako jednostavno. Lako je prevalila laž preko usana, iako je u svom srcu znala da
govori istinu. “Mislila sam da jeste, ali nije. Ovo je Dulijeva beba. Žao mi je ako sam te
obmanula.”
On začkilji. “Dete nije moje?”
“Nije.” Gotovo se zakikotala kad je primetila koliko mu je bilo teško da sakrije olakšanje
koje je osećao.
Osmotrio ju je gotovo užasnuto. “Ovo nije susret kakvom sam se nadao”, rekao je. “Da li
sve trudnice dozvoljavaju sebi da se ovako zapuste?” Zamahnuo je rukom da pokaže na njenu
čupavu kosu i ispupčeni stomak.
Kakav naduvenko! Kad bi bio trudan osam meseci, pitala bi ga kako bi izgledao.
“Znači, nećeš od mene tražiti alimentaciju?” Kesinim telom prostruja nekakvo ljutito
brujanje. “Od tebe ne bih tražila ni adresu, spodobo. Ova beba ima sreću što joj ti nisi otac.”
Njegove izvajane crte lica su poružnele od gneva. “Zašto me vređaš?! Slagala si me da si
zatrudnela sa mnom.” Približio joj se. “Spavala si sa svojim prijateljem u isto vreme kad i sa
mnom. Užasno sam se zabrinuo zato što ću morati da izdržavam tvoje dete.”
Zgrabio je buket sveže ubranog cveća sa stočića i gurnuo joj ga u ruke. “Stavi ga u vodu.
Koštao me je pedeset dolara.”
Kes je uzela cveće, jedva se suzdržavajući da mu se ne nasmeje u lice. Pogled mu je sevao
jer ga je očigledno mnogo više ljutila njena nebriga zbog cveća nego njena trudnoća. Kako je
mogla da ga smatra osetljivim i pametnim? Kao da je neko smakao veo s njenog lica i sada je
mogla da vidi koliko je sebičan i obuzet sobom. Bio bi užasan otac. Osetila je olakšanje kad je
shvatila za koliko je umakla.
Osećajući se bezmerno lakšom i srećnijom, okrenula se i zaputila u kuhinju po vazu, kad je
naletela na stolicu za ljuljanje bake Vocjek. Cveće je poletelo iz njene ruke u vazduh kad se
saplela i izgubila ravnotežu. Istog trena je shvatila da će tresnuti o pod. Pomerila se da bi
zaštitila bebu, ali ju je ošamutio oštar bol kad je potiljkom udarila o stočić od hrastovine.
“Kes! Jesi li dobro?!” Pol je kleknuo kraj nje i pokušao da je pridigne u sedeći položaj.
“Bože, iskrvarila si po tepihu!”
Uprkos snažnom pulsiranju koje je osećala na potiljku i nazubljenim strelama žute svetlosti
koje su joj promicale ispred očiju, njegova opaska ju je nasmejala. Pokušala je da se pridigne na
kolena, kad ju je oštar bol presekao po stomaku, zbog čega je uzdahnula i pala natrag na pod.
Andrea! Pad je povredio bebu. Suze su joj pokuljale na oči, ali se potrudila da ostane
pribrana. “Pole, pozovi Hitnu!”, naredila mu je. “Nešto nije u redu sa bebom.” Osetila je
mučninu, iako je bol u stomaku počeo da jenjava. “Kad ih pozoveš, pokušaj da nađeš Dulija. Broj
njegovih roditelja je pored telefona.”
Zurio je u nju s užasnutim izrazom lica. “Ne mogu da zovem tvog muža. Pretio je da će mi
polomiti noge.” Da li je uvek bio ovako komičan? Reckave munje je zamenila navala bledo sive
izmaglice, koju je pratilo prijatno osećanje lebdenja. Malo pre nego što je izgubila svest,
ispružila je ruku i dotakla Polovu cipelu. “Ne brini zbog Dulija. On se stalno šali.”
***
Kad je Duli uz tresak vrata izleteo iz njihovog stana, osećao se kao da mu se utroba
stvrdnula. Panično je položio dlan na grudi kako bi se uverio da li mu srce kuca. Otkucavalo je,
jedva. Iako je rekao Kes da će biti kod svojih roditelja, nije mogao da ode tamo. Verovatno bi
zaplakao kao beba.
Pošto se besciljno šetao desetak minuta, zaputio se do Kena. Kena je ostavila žena zbog
drugog muškarca. Sigurno će moći da mu da neki savet, ali kad je pritisnuo zvonce na Kenovim
vratima, njegova umrtvljena čula su se povratila. Ken nije baš najbolje podneo razvod. Kakav
pametan savet bi mogao da očekuje od njega?
Kad je Ken otvorio vrata i ugledao Dulija na tremu, iznenadio se. “Mislio sam da Kes nikako
ne bi pustila svog dečka-igračku za rođendan”, našalio se.
Primetivši Dulijev neobično ozbiljan izraz lica, otvorio je širom vrata kako bi ga propustio.
“Šta ima, Duli?”
Duli je samo odmahnuo glavom, nesposoban da išta kaže. Ušavši u malu dnevnu sobu
pogledao je oko sebe u potrazi za mestom na koje bi seo. Kao i obično, Kenov stan bio je u
haosu. Raspremao ga je samo za vikend kad su mu deca dolazila u posetu. Novine, prazne
konzerve piva i ostaci dopola pojedene hrane iz mikrotalasne pećnice zakrčavali su svaku ravnu
površinu.
 “Hoćeš pivo?”, pitao je Ken i zaputio se do minijaturne kuhinje.
“Zvuči dobro.” Duli je premestio nedeljnu gomilu đubreta sa stolice na pod, pažljivo
motreći da ne naleti na zalutalu hranu pre nego što se smestio u kožnu fotelju na obaranje.
“Izvoli, druže.”
Ken mu je dobacio konzervu miler lajta, koju je Duli lagano kucnuo po vrhu pre nego što ju
je otvorio.
“Mislio sam da Kes i ti proslavljate njen rođendan “, rekao je Ken nemarno.
“Spremali smo se kad nam je neočekivano stiglo društvo”, srdito je izustio Duli.
“Je li? Ko?” Ken je potegao veliki gutljaj iz konzerve.
“Pol Vajli.”
Ken se zagrcnuo. “Šta je hteo?!”
Duli je uvrnuo gotovo punu konzervu piva. “Kaže da još uvek voli Kes i da je želi natrag.”
Ken se grohotom nasmejao. “Tip je cvećka. Nadam se da mu je Kes rekla gde može da se
nosi.” Kad mu Duli nije odgovorio, Ken ga je pažljivije osmotrio. “Rekla mu je da je prevršio
meru?”
Duli je počešao lice, a Ken je dovukao bliže svoju kuhinjsku stolicu.
“Duli, šta se dešava? Gde je Kes?”
“Kod kuće je — razgovara s Polom.”
Ken izbaci kratku, vulgarnu reč. “Mislio sam da ste ekipa”, rekao je. “Zašto ga prosto nisi
izbacio iz svoje kuće?”
“Zato što je beba njegova”, rekao je Duli.
Ken je skočio na noge, pocrvenevši od besa. “Šta to kog đavola pričaš?!”
Duli je skrenuo pogled na tačku iza Kenovog levog ramena. “Kes je bila trudna s Vajlijem
kad smo se venčali.”
Ken je nizao psovke besno koračajući po sobi. “Ne mogu da verujem da bi te moja sestra
tako obmanula, Duli. Kad si to saznao?” Uputio mu je užasnut pogled. “O, čoveče, nisi tek danas
saznao za to?”
Duli se naslonio u fotelju i zatvorio oči. “Znao sam pre nego što smo se venčali. Trebalo je
da nam oboma to bude brak iz koristi. Vajli nije hteo da je oženi. I zato smo odlučili da se
venčamo. Ona će roditi dete, a posle izvesnog vremena ćemo se razvesti. Činilo se da je to
pravo rešenje, u tom času.”
Ken je prestao da se šeta i zagledao se u njega. “Ali ti voliš Kes. Mogu to da vidim. Do
đavola, svi to vide!”
“Zaista je volim. A i brak nije bio samo iz koristi.” Uzdahnuo je. “Ali ako želi Vajlija, neću joj
stajati na putu.”
“Sranje!”
Duli naglo otvori oči i zagleda se u Kena.
“Pretpostavljam da misliš kako bi trebalo da mašem motkom i odvučem je od njega
hvatajući je za kosu.”
“Nego šta! Kes ne voli Vajlija. Suviše je pametna da bi te napustila zbog njega.”
 “Trebalo je da vidiš kako ga je gledala. Kene, bilo mi je mučno. Morao sam da odem.”
Ken prezrivo frknu. “Pa, ako nisi spreman da se boriš za nju, onda je pusti da ide.”
“Da se borim za nju?” Duli je bio ozlojeđen. “Živeli smo zajedno gotovo devet meseci,
kovali planove u vezi s detetom, a to joj iznenada više ništa ne znači.”
“Da li ti je to rekla? Da li je rekla da želi da te ostavi?”
“Nisam joj dao priliku. Rekla je da želi da razgovara s njim, pa sam otišao.”
“To mi je sve poznato, drugar. Ali meni je moja žena u lice rekla da se iselim. Kes možda baš
u ovom času govori Vajliju da je među njima gotovo. Nećeš to znati dok se ne vratiš kući.” On
odmahnu glavom. “I dalje ne mogu da verujem da beba nije tvoja. Ti si zainteresovan za
očinstvo više od svih tipova koje poznajem, uključujući i mene. Ja volim moju decu, ali sigurno
nisam pročitao dvadeset knjiga o trudnoći kad su bila na putu.”
“To mi je mnogo pomoglo”, rekao je Duli, kome se jad mešao sa sumornom
obeshrabrenošću. “Gledao sam kako Andrea raste u Kesinom stomaku i osećao se ponosno što
sam otac. A sada...” Osetivši kako mu se u grlu stvara knedla, naglo je ustao i odneo pivo u
kuhinju, gde ga je gurnuo u kantu za otpatke. Duboko je uzdahnuo, pokušavajući da vazduhom
ispuni prazninu koju je osećao unutra.
“Pođi kući, Duli. Ne dozvoli da ti taj drkadžija ukrade porodicu!”, naredio mu je Ken. “Kes te
voli, čak i ako toga nije svesna.” Zastao je kao da odmerava svoje reći. “Ti, ovaj, nisi bio u
celibatu sve ovo vreme, zar ne?”
Duli se vratio na svoje mesto i seo, prisećajući se trenutaka u braku kad nisu poštovali
celibat. “Nisam. Vodili smo ljubav, jednom. I spremali se da to ponovimo, kad se on pojavio na
vratima.”
“Gospode, Duli, pa ti si kandidat za sveca. Dakle, bili ste neobuzdani — to bi trebalo nešto
da znači.” Ken ga je pažljivo odmerio. “Ukoliko iskustvo nije bilo jadno.”
Duli šutnu praznu konzervu piva. “Bilo je to fenomenalno iskustvo, i njoj i meni.”
Ken se osmehnuo. “Onda je, dragi moj, vreme na našoj strani, čak i ako Kes misli da još
uvek ima osećanja prema onom-kako-se-zvaše.”
Bio je u pravu. Trebalo je da ode kući i izbori se za svoju ženu. Toliko o tome da je
samopožrtvovani slabić. Kes je još uvek bila njegova najbolja prijateljica, a pored toga i njegova
žena, proklet bio ako dozvoli da se ponovo spetlja s tim Vajlijem. Možda im bračni zavet nije
značio mnogo kad su ga izrekli, ali sada je imao smisla.
Odlučnim korakom se zaputio ka vratima. “Kene, u pravu si. Idem kući. Kes je moja žena.
Andrea je moja beba. Vajli je samo donator sperme. Šta mi bi da je ostavim samu s njim?”
Strčavši niz stepenice, Ken je povikao za njim: “Da si me nazvao tačno za jedan sat, Duli,
inače dolazim s artiljerijom!”
“Nazvaću te. Nemoj da ti padne na pamet da pozoveš naše roditelje”, opomenuo ga je Duli
i otrčao niz ulicu ka svom stanu, brzo pretrčavši osam blokova.
Raspoloženje mu se donekle popravilo dok je kroz glavu vrteo najbolje moguće rešenje
situacije. Bio je odsutan manje od sat vremena. Kes je sigurno još uvek u stanu, a Vajli je otišao.
Razgovaraće. Reći će joj koliko je voli. I ona će njemu reći isto. U glavi je začuo i muziku, dok su
ruku pod ruku odlazili u spavaću sobu. Odmahnuo je glavom kad je shvatio da zvuk koji dopire
do njega nije muzika već bučno zavijanje sirene ambulantnog vozila koje mu je dolazilo s leđa i
prošlo pored njega.
Još uvek se osmehivao kad je zamakao za ćošak i našao se u svojoj ulici — u času kad su se
ambulantna kola zaustavila na parkingu ispred njegove zgrade. Stomak mu se zgrčio shvativši da
bolničari idu ka stepeništu koje vodi do njihovog stana.
“Kes!”, viknuo je i potrčao, pokušavajući da se probije kroz gomilu koja je zaprečila
stepenište.
Jedan od bolničara, ogroman čovek kome je na džepu bilo izvezeno ime Bil, pokušao je da
ga zadrži. “Hej, samo malo, drugar! Dobili smo hitan poziv odavde.”
Duli se oslobodio stiska. “To je moja žena. Trudna je.”
“Pustite ga”, doviknuo je Bil, i dvoje bolničara se odmaklo kad je Duli jurnuo uz stepenice i
širom otvorio vrata stana.
Na vratima se ukopao u mestu, užasnut prizorom Kesinog nepokretnog tela na podu kraj
stolice za ljuljanje.
Iz duše mu se ote molitva. Kolena su mu klecala dok joj se približavao šapućući njeno ime:
“Kes, dušo.” Kleknuo je kraj nje i dodirnuo joj rame.
Zacvilela je i prevrnula se na leđa, ali nije otvorila oči.
“Čoveče, moraš da se skloniš kako bismo joj prišli”, rekao je krupni bolničar, nimalo
neprijateljski.
Dok se Duli sklanjao u stranu, dva muškarca i jedna žena su opkolili Kes i povezali je na
pokretne monitore. Duli nije skidao pogled s njenog lica koje je bilo tako glatko i mirno, da mu
se stomak zgrčio.
“Hajde, dušo”, prošaputao je. “Otvori oči.” Kako su minuti prolazili a ona nije reagovala,
došlo mu je da zavrišti od panike.
“Kad joj je termin?”
Trgnuvši se, Duli shvati da mu je Bil dvaput postavio isto pitanje.
“Krajem meseca. Šta nije u redu s njom? Da li je beba u pitanju?”
“Mislim da nije. Priključili smo je na kardio respiratorni monitor, bebin rad srca je dobar.”
“Zašto je u nesvesti?” Kroz glavu su mu proletali prizori fatalnih komplikacija u trudnoći
koje je našao u knjigama koje je čitao — toksikemija, apopleksija, aneurizma.
Drugi bolničar nežno podiže Kesinu glavu i smesti je u svoje krilo. “Ima ogromnu čvorugu na
potiljku. Verovatno je u pitanju potres mozga.”
Kes zaječa i kapci joj zadrhtaše.
“Kako se zove?”, pitala ga je bolničarka.
“Kasandra. K-Kes”, Duli je zamucao.
“Kes, da li me čuješ? Kes, otvori oči”, bolničarka je dozivala Kes i tapkala je po obrazu, ali
Kes nije reagovala.
“Dobro, momci. Vodimo je u bolnicu”, rekao je Bil. “Vitalne funkcije su dobre. Izgleda da se
saplela o stolicu i udarila u glavu.” Okrenuvši se ka Duliju, saosećajno mu je rekao: “Ne brini se,
čoveče. Biće dobro. Hoćeš li da se voziš ambulantnim kolima ili svojim autom?”
“Mislim da se porađa!”, viknula je bolničarka, gledajući u kardio respiratorni monitor.
“Trudovi su blagi, ali učestali.”
 Novi razlog da Dulija obuzme užas. Kes je u nesvesti, a beba hoće da izađe. Dok su
prebacivali Kes na nosila, otrčao je u njenu sobu po torbu koju je spremila za bolnicu.
Požurivši natrag u dnevnu sobu, začuo je zvuke iz kuhinje kad se na vratima neočekivano
pojavio Pol Vajli, držeći vazu s cvećem u ruci.
Duli se obrušio na njega. “Sve vreme si ovde, a ni reč nisi rekao!” Oborivši vazu na pod,
ščepao je Vajlija za košulju. “Šta se dogodilo s Kes?!”, divlje je zarežao na njega.
“Pala je i udarila se u glavu, baš kao što je bolničar rekao.” Pol je pokušavao da se izmigolji
iz Dulijevog hvata, ali ga je on još čvršće stegnuo.
“Zašto nisi rekao nešto bolničarima kad su došli?”
Pol je pokušao da izgleda staloženo, ali na licu mu se video strah i pocrveneo je zbog
Dulijevog stiska. “To nije moj problem. Pozvao sam Hitnu. Došli su. Ona će biti dobro. Kraj
priče.”
“Ti kurvin sine! Zar ti nije nimalo stalo do bebe?”
Polovo lice je pomodrelo. “Ne pokušavaj meni da pripisuješ svoje derište. Kes mi je sve
priznala.”
Duli se toliko iznenadio da je popustio stisak. “Šta ti je priznala?”
Pol ga je ošinuo pogledom. “Da si ti bebin otac. Ne znam kakvu to prevaru pokušavate da
izvedete, ali bih ionako tražio DNK analizu. Nećete me navući da godinama plaćam
alimentaciju.”
Duli mu pusti košulju. “Ne želimo tvoje proklete pare. Ali ako se nešto dogodi Kes ili bebi,
pronaći ću te.”
Pol se odmaknuo od njega. “Zašto? Ogromna je, saplela se o sopstveno stopalo. Ne možeš
mene da kriviš zbog toga.”
Dulijeva pesnica se susrela s Vajlijevim nosom uz čujno krckanje i krv je potekla niz Polovo
lice. Zaječao je i zateturao unatraške, očiju razrogačenih u neverici.
“Slomio si mi nos, kopile jedno!” Prešao je šakom ispod nosa i prebledeo kad je video da je
prekrivena krvlju. “Zvaću policiju, Duli. Završićeš u zatvoru takvom brzinom...”
Duli mu uputi nepristojan gest, zgrabi Kesin mali kofer i zaputi se ka vratima, gde je zastao i
okrenuo se. “Napolje iz moje kuće, Vajli! I ponesi prokleto cveće sa sobom!”
Duli je shvatio da ta završna opaska nije zvučala dovoljno dramatično, ali sva njegova
pažnja bila je usmerena na Kes i Andreu. Nekoliko puta je prekoračio brzinu dok se vozio do
bolnice.
Pošto je stigao do parkinga, naglo je ukočio i zgrabio mobilni da bi nazvao Kena. “Kes je
imala nezgodu i porađa se. U bolnici smo!”, povikao je kad mu se Ken javio.
Prekinuo je vezu i utrčao u Urgentni centar. Bolničar ga je uputio do ograđene kabine, gde
je Kes ležala vezana za kolica, i dalje u nesvesti. Doktor je bio nadvijen nad njom, držeći u ruci
malu baterijsku lampu dok joj je prstima druge ruke držao otvoren kapak.
“Vi ste muž?”, pitao je doktor neusiljeno.
Duli je hteo da ga izudara zbog te nonšalantnosti. Možda je nasilje postalo deo njegovog
života.
“Da. Kako je? Kako je beba?”
 “I dalje je u nesvesti. Mislim da potres nije ozbiljan zato što reaguje na direktne naredbe.
Uradićemo CT skener kako bismo bili sigurni, ali pre toga moramo da resimo gorući problem.”
Dulijevo srce je preskočilo. “Gorući problem?”
“Da. Ona se porađa, a beba izlazi karlično. Da je budna, samo bismo sačekali da vidimo da li
će se beba okrenuti. Ali pošto je u nesvesti, doktorica planira da izvede carski rez. Sala za
porođaj se priprema.”
“Carski rez?”, pitao je Duli bespomoćno. “Ali išli smo na časove Lamaza.”
Doktor ga je pogledao kao da ima posla s idiotom. “Možda će vam biti od koristi sa drugim
detetom”, rekao je utešno, prilazeći bolničkom telefonu.
Kad je završio razgovor, doktor je naredio dvojici bolničara da premeste Kes na porodiljsko
odeljenje. Baš kad je Duli hteo da uđe za njima u lift, dozvala ga je Kesina majka. Okrenuo se i
video kako ona i Kesin tata, Ken, njegovi roditelji i Ketlin, trče niz hodnik ka njemu. Vrata lifta su
se zatvorila dok je on zastao kako bi ih sačekao.
Mirijam Vocjek zgrabila ga je za ruku. “Tomase, šta se dešava? Ken nas je nazvao i rekao da
je Kes doživela nezgodu.” Oči su joj bile razrogačene i uplašene.
Duli ju je potapšao po ruci. Njen užas primirio je njegov, u nekom neobičnom prenosu
osećanja.
“Kes se saplela o stolicu i udarila u glavu. U nesvesti je. Doktor je siguran da povreda nije
ozbiljna. Ali ona se porađa, a beba je u karličnom položaju, pa će doktorka Stajn izvesti carski
rez.”
“Carski rez”, zaječala je Mirijam. “Mora da nešto nije u redu sa bebom.” Pala je u zagrljaj
svom mužu i zaječala.
“Moram da odem gore s Kes”, napokon je rekao Duli, oslobodivši se porodice i pritiskajući
dugme da dozove lift.
Kad su se vrata lifta otvorila, svi su ušli za njim, pa je osetio nelagodu od zatvorenog
prostora. Razmišljao je da ih zamoli da sačekaju u predvorju dok on porazgovara sa doktorom,
ali je odustao od toga kad su njegova majka i Ketlin briznule u plač, pridruživši se njegovoj tašti
koja je još uvek jecala.
Kraj pulta za sestre našao se sa doktoricom Stajn, koja mu je rekla da može da prisustvuje
porođaju ako se propisno obuče i dezinfikuje.
Ne pomislivši na rodbinu koja je čekala, Duli je krenuo za doktorkom kako bi se
dezinfikovao, a zatim se brzo svukao i obukao izbledelu plavu hiruršku uniformu koju mu je
pružila sestra. Gledao je u Kes kroz veliko staklo koje ga je odvajalo od operacione sale. Još je
bila u nesvesti i nemirno se mrdala na operacionom stolu, dok joj se otkriveni stomak mreškao
svaki put kada bi ga stegla kontrakcija. Gotovo je uleteo u operacionu salu još uvek nameštajući
masku za lice.
Dok je prilazio stolu, Kes je nenadano zaječala i uhvatila se za stomak. Iako mu je bilo
mrsko da je vidi kako se muči, ovaj zvuk je predstavljao božansku muziku. Dolazila je svesti.
“Mogu li da razgovaram s njom?”, prošaputao je kroz masku doktorici Stajn nakon što je
završila razgovor s anesteziologom.
“Samo kratko. Daćemo joj blagi sedativ, a zatim lokalnu anesteziju zbog reza na stomaku.”
Duli je zatim upitao: “Da li je beba dobro?”
 Doktorka se nasmejala ispod hirurške maske. “Dobro je. Kad počnemo sa zahvatom, biće s
nama za dvadesetak minuta.”
Duli je stajao kraj Kesine glave i šaputao njeno ime. Kapci su joj zadrhtali, otvorila je oči,
zatreptala i zagledala se u njega. “Duli?”
Preplavilo ga je olakšanje, podiže masku i nagnu se da joj izljubi čelo i obraze.
“Duli?”, rekla je zabrinuto i uhvatila se za stomak. “Gđe sam?”
“U bolnici, dušo. Andrea samo što nije došla.”
Čelo joj se namreškalo. “A sve ono u vezi s disanjem?”
“Kes, nemaš razloga za brigu. Zatvori oči i odmori se. Kad se probudiš, bićemo roditelji.”
Ona uzdahnu i, kao poslušno dete, sklopi oči.
Tačno dvadeset pet minuta kasnije, Andrea Duli se pojavila uz zdrav plač, dovoljno glasan
da ga čuju i zabrinuti članovi porodice koji su stajali u čekaonici.
Doktorka Stajn dozvolila je Duliju da preseče pupčanu vrpcu, a zatim mu je u naručje
smestila sklisko novorođenče. “Tata, čestitam! Izgleda mi kao da ima tri kilograma i nešto pride.
“
Duli se uzdržao da ne zaplače i zagledao u zajapureno lice koje je urlalo, osećajući
strahopoštovanje prema čudu koje je držao u rukama. Andrea je bila lepotica. Za oči nije mogao
još da kaže, ali čupave tamne kovrdže i oblik lica ukazivali su na to da će biti minijaturna Kes.
Sestra je uzela bebu da je okupa, izmeri težinu i dužinu, a Duli je gledao doktorku Stajn
kako brižno zašiva rez na Kesinom stomaku, koja je još uvek bila pod dejstvom sedativa. Znao je
koliko će žaliti što nije mogla da vidi rođenje svog deteta.
Kad su bili spremni da odvezu Kes do sobe na odeljenju za porodilje, napokon je otišao do
čekaonice i uveo svoju nestrpljivu porodicu u velike zastakljene jaslice.
“Eno je”, rekao je i ponosno pokazao na bebu koja je mirno ležala na boku u inkubatoru
kraj prozora. Čvrsto umotana u ružičasto ćebe za novorođenče i u majušnoj štrikanoj ružičastoj
kapi na glavi, Andrea je držala sklopljene oči, a njene duge tamne trepavice uvijale su se ka
obrazima. Na ružičastoj kartici prikačenoj za inkubator pisalo je: Andrea Duli, tri kilograma i
dvesta osamdeset grama, dugačka pedeset centimetara.
“Kakva lepotica“, rekao je Džejms Duli, potapšavši sina po leđima. “Ista je Kes.”
“Mislim da ima Dulijev nos”, umešala se Ketlin, te su se svi zagledali u majušni nos. “U
pravu si”, zakikotao se Ken. “Ima nos na Dulija. Jadno dete.”
Kenova majka ga je klepila. “Tišina! Prelepa je beba, a gle samo kolika je! “
Duli je upijao utiske, sijajući od ponosa na pohvale i komplimente upućene njegovoj ćerki.
Pojavila se doktorica Stajn, odevena u uobičajenu odeću i rekla okupljenoj porodici da će
Kes verovatno spavati još nekoliko sati i da, koliko se čini, nema posledice posle udarca u glavu.
Sat kasnije su se svi sem Kena i Dulija razišli. Duli je odlučio da ostane dok se Kes ne
probudi, kako bi zajednički uživali u roditeljstvu. Gotovo da je osećao krivicu zbog toga što je
Kes propustila prvih nekoliko sati Andreinog života, i zakleo se da će upamtiti i najmanju
pojedinost vezanu za porođaj, ma koliko beznačajnu, kako bi joj prepričao.
On i Ken ponovo su stali ispred staklenog zida jaslica i zurili u bebu malo pošto je Duli
ispričao Kenu svoj susret s Polom, kad ga je neko potapšao po ramenu. Okrenuvši se, našao se
licem u lice s uniformisanim policajcem.
“Tomas Duli?”, upitao je policajac.
Kad je Duli potvrdio, policajac mu je rekao: “Pođete sa mnom u policijsku stanicu.”
Duli i Ken su razmenili poglede.
“Zašto?”, upitao je Ken.
“Postoji nalog za njegovo hapšenje.”
Duli se iskezio. “Mora da je došlo do zabune, gospodine. Ja sam uzoran građanin. Moja
žena tek što se porodila. “
Uz blagi nagoveštaj izvinjenja, policajac je rekao: “Žao mi je zbog ovoga, ali moraćete sa
mnom. Čovek po imenu Pol Vajli je protiv vas podneo tužbu za fizički napad. Rekao je da ste mu
polomili nos.”
Zapanjen, Duli je odmahivao glavom dok je Ken ljutito uzviknuo: “Mora da se šalite?!
Seronja je podneo tužbu?!”
Policajac, sada već nestrpljiv, klimnu glavom. “Da, gospodine, tako je.” Položio je šaku na
Dulijevu ruku. “Pođete sa mnom u stanicu, gospodine Duli, pa ćemo sve raščistiti.”
Dulijevo srce je snažno tuklo u njegovim grudima i znoj mu izbi na čelo. Moraće da ostavi
Kes i njihovu bebu. Kad se okrenuo od jaslica kako bi krenuo za policajcem, Andrea je, kao da je
osetila da nešto nije u redu, glasno zaplakala.
Okrenuvši se ka uplakanoj bebi, položio je dlan na staklo i prošaputao: “Pssst, srce moje.
Tatica će se brzo vratiti.”
Ponadao se da je to istina.
 Šesnaesto poglavlje
Kes je probudilo tiho zveckanje tacne s doručkom koju je neko spuštao na stočić kraj nje.
Otvorila je jedno oko i zagledala se u plafon. Gde je ona to? Kad je pokušala da pomeri glavu,
glasno pištanje u njenoj glavi upozorilo ju je da to nije najbolja ideja. Teška, velika glavobolja ju
je ščepala za gornji deo lobanje kao stega. Bolelo ju je da trepće. Ležeći nepomično koliko je
mogla, još jednom se zagledala u plafon, u pokušaju da sredi nasumične prizore koji su ubrzano
promicali kroz njenu glavu.
Odjednom se stvori lice nepoznate žene koja se nadvijala nad Kes. Imala je sedu kosu s
trajnom frizurom, a njene vedre plave oči piljile su u nju preko naočara u poluramu. Nosila je
šareno hirurško odelo.
“Jesi li budna?”, upitala je nepodnošljivo veselim glasom kakvim se obraća bolničko
osoblje.
Kes je zatvorila oči, rešena da ne odgovori na retoričko pitanje. U bolnici je. Žena koja joj
postavlja glupavo pitanje je sestra. Kako je dospela ovde? Uzalud je pokušavala da izvuče
nekakvu sliku, bilo šta što bi je navelo na zaključak.
Sestra joj je namestila ćebe, a zatim pokazala na tacnu s doručkom. “Jesmo li gladni? “
Kes nije znala da li je sestra gladna, ali joj je glava toliko pulsirala da nije mogla ni da misli
na hranu. “Ne, nisam gladna”, promuklo je izgovorila. “Boli me glava.”
“Mogu da povećam dozu leka protiv bolova pošto si budna.” Sestra je podesila ventil na
cevi za infuziju prikopčanom na Kesinu ruku.
“Š-šta mi se dogodilo?”
Sestra joj je nežno dodirnula bočnu stranu glave. “Doživela si potres, sirota moja. Imaš
gadnu čvorugu na glavi, ali testovi pokazuju da nije ništa ozbiljno.”
Ništa ozbiljno! Glava samo što joj nije eksplodirala. Iako je razmišljala, osećala je da bol
slabi kako je lek počeo da deluje. Posle nekoliko minuta, od lebdela je u neko magličasto stanje,
poput sna. Očima je lenjo sledila žustre pokrete sestre koja je iznosila tacnu napolje. Na vratima
se okrenula i veselo se osmehnula.
“Čim ti bude bolje, donećemo ti bebu da pokušaš da je podojiš.”
Kes se snažno trgnu i širom otvori oči. Beba?! Rodila je bebu. Mahnito je napipavala
stomak koji je bio izbočen i mlitav, ali sasvim sigurno bez bebe. Pokušala je da izbistri um,
proklinjući narkotik koji joj je zamagljivao svest i terao je na san. Očima je prešla preko sobe.
Sama je. Gde je Duli? Zašto se ne seća svog porođaja? Uzdahnula je i predala se leku zaspavši.
Činilo joj se da su prošli minuti kada je začula zavijajući plač bebe, pa se nekako izborila s
pospanošću i otvorila oči. Njena majka je sedela kraj kreveta i uljuljkivala odojče umotano u
ćebe, s ružičastom mašnom na glavi.
Pogled na časovnik na zidu govorio joj je da je spavala više od tri sata. Misli su joj bile
jasnije, a srce tuklo dok je nemo posmatrala kako njena majka pevuši bebi koja je i dalje zavijala.
“Je li to moja beba?”, upitala je sumnjičavo, potresena činjenicom da se nikako ne seća
kako je Andrea došla na ovaj svet.
Svetlucave suze u očima njene majke kad je ponosno nagnula bebu ka Kes da bi je bolje
videla pružile su joj odgovor na to pitanje. “Da, dušice. Imaš zdravu, prelepu devojčicu. Hoćeš da
je držiš?”
 Bebino crveno lice se pretvorilo u masku zavijajuće furije, pa je Kes načas oklevala da je
uzme. “Šta joj je?”, pitala je užasnuta.
Njena majka se zakikotala. “Ništa. Možda je gladna. Sestra je mislila da ako je zaista gladna,
da će pre hteti da sisa, pa je nisu hranili. Prvih nekoliko dana ionako prođe u učenju.”
“Izgladnjuju moju bebu kako bi nešto naučila?”, pitala je Kes ozlojeđeno i mahinalno
posegnula za malim smotuljkom koji se migoljio.
“Ne. Dali su joj hranu za odojčad i malo vode iz flašice, ali je za vas dve najbolje da se što
pre nauči na tvoju bradavicu.”
Kes je zurila u Andreu, koja se umirila čim su se majčine ruke svile oko nje. “Gledaj, mama,
umirila se. Mislim da me prepoznaje.”
Mirijam je raširila ruke i zagrlila i Kes i bebu. “Sigurno prepoznaje tvoj glas, dušo. Slušala ga
je u proteklih devet meseci.”
Andrea je na vrhu glave imala pramičak tamne kovrdžave kose, dugačke trepavice i
najslađa srcasta ustašca. Prava mala lepotica. Beba je gledala netremice u Kes, kao da je
odmerava, a Kes preplavi osećanje ljubavi uz veliku odgovornost za odgajanje ove malene
devojčice.
Kes je briznula u plač, iznenadivši bebu, koja je počela da urla uglas sa svojom majkom.
Zvuk dvojnog plakanja prizvao je ljubaznu glavnu sestru u njenu sobu.
“Da čujem, šta se događa?”, pitala je, uzela bebu iz Kesinog naručja i pružila je njenoj baki.
“Ne bi trebalo da se uznemiravate, gospođo Duli”, rekla je dok je nameštala manžetnu aparata
za merenje pritiska oko Kesine nadlaktice. “Vratićemo bebu u jaslice na neko vreme. Možete je
ponovo uzeti kad se budete bolje osećali.”
Kes je legla na krevet i nastavila da jeca. “Želim da je ovde sa mnom, ali se ne sećam ni kad
se rodila.
Ne sećam se šta mi se dogodilo. Hoću i svog muža. Gde je on?” Molećivo je pogledala svoju
majku.
Sestra je izašla iz sobe, a Mirijam se najednom preterano brižno nadvi nad bebu, ustade i
nežno vrati Andreu u inkubator u dnu kreveta. Beba je odmah prestala da plače. Mirijam je ipak
još uvek stajala nad njom i Kes shvati da njena majka zbog nečeg okleva. Prođoše je žmarci. Gde
je Duli? Da li su doživeli saobraćajnu nesreću? Da li se tako povredila? Gospode, šta ako je
mrtav?!
Zaboravivši na suze, pridigla se u sedeći položaj u krevetu. “Mama, pogledaj me. Gde je
Duli? Da li je dobro?”
Majka se približila njenom krevetu i zagrlila Kes. “Da, dobro je. Bio je ovde kada se beba
rodila. On je...” zastala je, a zatim nastavila: “Otišao je kući da se naspava. Vratiće se kasnije.”
Kes nije mogla da veruje. Otišao je da se naspava? Treba da je ovde, kraj nje, i da se divi
bebi. Na kraju krajeva, samo je o tome pričao u prethodnih osam meseci.
Rukom je ponovo protrljala stomak, prepoznavši ovog puta bandažu i napetu osetljivost.
“Da li mi je urađen carski rez?”, pitala je u neverici.
Njena majka klimnu glavom. “Bila si u nesvesti, a beba je krenula, pa je tvoja doktorica
smatrala da je tako bezbednije za vas obe. Pustili su Dulija u operacionu salu, i on je uzeo
Andreu u ruke čim se rodila.” Njena majka šmrcnu, pokušavajući da obuzda suze. “Nikad nisam
videla tako ponosnog oca.”
“Zašto onda ponosni otac nije ovde?”, zapitala je Kes uz nezadovoljno frktanje. “I zašto sam
se onesvestila?”
Majka je potapša po nadlanici. “Rekli su da si se saplela o stolicu za ljuljanje. Tata i ja smo
se toliko brinuli, da nismo zalazili u detalje. Ali pošto si budna, i pošto je beba ovde, uverena
sam da ćeš se svega setiti.”
Tako je i bilo. Kao da je neko premotavao snimak u njenoj glavi, Kes se setila da je Pol
došao u posetu, da je Duli ljutito otišao, da je ona shvatila koliko je Pol površan i da je čeznula
da joj se Duli vrati. Međutim, nije mogla da se seti kako se obrela u bolnici, a gorko je patila što
je propustila rođenje svog deteta.
Andrea je ponovo počela da cmizdri, i Kes prvi put oseti golicanje u dojkama. Rešila je da
doji dete po savetima iz svih knjiga o nezi dece koje je pročitala. Znala je da će joj se mleko
pojaviti tek za nekoliko dana, ali dojenje treba da počne odmah posle porođaja da bi se majka i
dete zbližili.
Mahinalno je zamahnula nogama s kreveta na pod, u pokušaju da dođe do uplakane bebe.
Trznula se kad ju je presekao oštar bol u stomaku.
“Šta to radiš?” Njena majka je ustala iz stolice.
“Hoću da probam da je dojim.”
“Idem po sestru. Ona će ti pomoći.”
“Mama, čini mi se da je to prirodna stvar. Koliko teško može da bude?”
Mirijam je odmahnula glavom. “Nije lako kako izgleda. Ali je vredno truda.”
Pola sata kasnije, Andrea je još uvek zavijala, a Kesine oči bile su pune suza. Pokazala se kao
loša majka. U početku je beba odbijala da pravilno uhvati bradavicu a kad je napokon uspela, to
je za Kes bilo bolno, pa se trzala i jaukala, na šta je beba gotovo histerično zaplakala.
Mirijam i sestra su stajale pored nje i davale joj savete koje Kes nije mogla da sluša. Zurila je
u crveno lice uplakanog odojčeta dok su joj se suze slivale niz obraze, užasnuta pri pomisli na to
da nikada neće napraviti sponu s bebom i da će završiti kao neke od onih porodica koje se
pojavljuju u televizijskim emisijama.
“Psst, srculence”, mrmljala je i Ijuljuškala Andreu, ali beba bi se ukočila i još glasnije
zaplakala.
“Možda da je odnesem nakratko”, utešno joj se obratila sestra dok je prilazila krevetu. “Ne
sekirajte se, gospođo Duli. Potrebno je malo vremena za ovo. Obećavam vam da će vam dojenje
biti lako kao i disanje posle izvesnog vremena. Tražiću da vam donesu flašicu da je nahranite.
Kasnije ponovo probajte da je podojite.”
Kes joj je nerado pružila Andreu, a zatim zarila glavu u jastuk. “Biću užasna majka.
Zamrzeće me!”, jecala je.
“Čemu sva ova buka?”, začuo se veseli Ketlinin glas na vratima.
Kes se okrenula i zagledala se u zaovu. Znala je da izgleda užasno i da je sve boli. Samo joj je
falila Ketlinina iritirajuća razdraganost. “Ne mogu da dojim, beba me mrzi i gde je, kog đavola,
Duli?!” Ketlin je iznenađeno podigla obrvu zbog Kesinog osornog tona, a zatim se nasmešila.
“Zvučiš isto kao ja kad sam se prvi put porodila. Sve što čuješ jesu priče o čudima dojenja —
niko ti ne kaže koliko to strašno boli i da dete mora da nauči da sisa.”
 “Onda nije samo do mene?”
“Ne. Dešava se gotovo svakoj prvorotkinji. Čudi me da ti sestra to nije rekla. Da li si se
prijavila za posetu La Leće Lige? Mnogo su mi pomogli kad sam počela da dojim. “
Kes klimnu glavom. “Dolaze sutra.” Pokazala je na bebu, koja je sada mirno spavala s
cuclom u srcolikim ustima. “Šta misliš o svojoj bratanici?”
Ketlin se široko osmehnula. “Divna je. Upravo ono što sam očekivala od Dulijevih i
Vocjekovih genetskih kombinacija.” Pogledala je Mirijam koja samo što nije zakunjala u fotelji
na obaranje kraj kreveta. “Izgledaš iscrpljeno, Mirijam. Zašto ne odeš kući? Ja ću ostati sa Kes.”
Mirijam joj je uputila zahvalan pogled, poljubila Kes i otišla, obećavši da će navratiti kasnije.
Čim joj je majka izašla iz sobe, Kes zgrabi zaovu za ruku. “Ket, gde je Duli? Ne mogu da
verujem da nije ovde, a mama je vrdala da mi odgovori. Da li je dobro?”
Ketlin uzdahnu. “Ne znam kako ovo da ti kažem. Malo posle tvog porođaja, u bolnicu je
došla policija i uhapsila Dulija zbog optužbe za napad.”
“Uhapsili su ga?”, zacičala je Kes.
Ketlin klimnu glavom. “Niko od nas nije znao. Gotovo čitavu noć je proveo u pritvoru, dok
tvoj brat Ken nije angažovao advokata koji je dao kauciju. Moji roditelji su van sebe, ali Dub ne
želi ništa da kaže. Otišao je u vaš stan da malo odspava i poručio ti je da će doći popodne.”
Kes se osetila zbunjeno i dezorijentisano. Dub je najmiroljubiviji čovek koga zna. Poslednji
put kad se potukao bilo je kada joj je u šestom razredu neki klinac ukrao ručak. Duboko je
udahnula. “Koga je napao?”
Ketlin slegnu ramenima. “Ne znam. U izveštaju stoji da je razbio nos nekom tipu. Poznajući
Dulija, sigurna sam da je imao dobar razlog. Odbija da kaže išta o tome, a poslednje što smo čuli
jeste da taj tip i dalje insistira na tužbi.”
U stomaku joj se uzburkalo. “Kad se to dogodilo”, prošaputala je.
“Ken kaže da se to desilo malo pre nego što si stigla u bolnicu. Ali ni on ništa neće da kaže,
iako ga je tata izribao.”
Mora da je to Pol Vajli. On je bio u stanu kad je pala. Možda je Dub mislio da ju je Pol
gurnuo, da joj je pretio ili nešto slično. Mozak joj je radio punom parom dok je razmišljala o
različitim mogućim scenarijima. Znala je da se Dub neće braniti pred njihovim roditeljima zato
što bi onda tajna o Andreinom poreklu mogla da izađe na videlo. Ličilo je na njega da štiti
drugog ne brinući za sebe.
Pogledala je pravo u svoju zaovu. “Mislim da znam šta je, Ketlin. Verovatno mogu da
izgladim stvari, ali treba da ostanem sama da bih telefonirala.”
Ketlin zažmuri. “On je moj brat, Kes. Ako je u nevolji, želim da mu pomognem. Tek što si se
porodila, treba da se odmoriš. Samo mi reci koga treba da pozovem.”
Ona odmahnu glavom. “Ne, ja moram to da obavim. Molim te.”
Ketlin je dugo zurila u nju dok napokon nije klimnula glavom. “U redu. Odoh do kafeterije
po neku hranu.”
Čim je izašla, Kes je zgrabila telefonski imenik. Pol je verovatno odseo kod svog brata. Iako
su postojala dvojica Lea Vajlija, Kes je okrenula telefon prvog, za koji se ispostavilo da je pravi.
“Leo, ovde je Kes Dub, ovaj... Vocjek. Da li je Pol tu?”
 Leo je zvučao uzdržano ljubazno. “Da, ovde je, Kasandra, ali sumnjam da će doći do
telefona. Ne oseća se dobro.”
“Leo, molim te”, navaljivala je Kes. “Moram da razgovaram s njim. Samo mi ga daj.”
“Sačekaj trenutak.” Leo ju je ostavio na vezi punih pet minuta pre nego što se vratio na
telefon. “Kaže da ne želi da razgovara s tobom.”
Kes zakoluta očima. “Reci mu da bi mu bilo bolje da razgovara sa mnom ili će razgovarati s
mojim advokatom.”
Čula je šaputanje, a onda se oglasio Pol.
“O čemu se radi, Kes? Tvoj muž mi je razbio nos, zašto bih ja razgovarao s tvojim
advokatom?”
Ona se nasmeja zbog toga što je njegov džangrizavi glas zvučao tako unjkavo. Smatrala je
uzbudljivim što je Duli odbranio svoju malu porodicu pesnicama. Osetila se kao junakinja u
nekoj melodrami. Morala je da navede Pola da odustane od tužbe protiv Dulija.
“Zašto ne pitaš za bebu?”, pitala je uzgred.
Nastala je duga pauza. “Zašto bih kad nije moja. Rekla si mi da joj je otac onaj svadljivi
siledžija za koga si se udala.”
“Pošto se rodila, nešto se mislim. Možda sam bila brzopleta u svojoj računici.”
“O čemu kog đavola pričaš?”, zagrmeo je.
“Mislim da ćemo morati da uradimo DNK testiranje, Pol. Beba nimalo ne liči na Dulija”,
rekla je Kes radosno, znajući vrlo dobro da će ga ta ideja užasnuti.
“Slušaj, Kes...”, zapretio je Pol.
Odjednom se Leo našao na vezi. “Kasandra, Pol će te nazvati uskoro.” Kes je mogla da čuje
Pola kako žučno protestuje u pozadini pre nego što se veza prekinula.
Kes se naslonila na jastuk, sa zadovoljnim osmehom na licu. Bila je prilično sigurna da će
Pol biti spreman da odustane od tužbe protiv Dulija samo ako bude potpuno oslobođen svake
odgovornosti prema Andrei. Jedva je čekala da Duli dođe pa da mu sve ispriča.
***

Duli se probudio posle samo nekoliko sati sna. Ležao je u krevetu preživljavajući iznova
čitavu košmarnu scenu iz policijske stanice. Vajli je potpisao svedočenje pod zakletvom u kome
tvrdi da mu je Duli prvo pripretio, a zatim da ga je udario bez povoda. Policajac koji je obavio
hapšenje je saslušao njegove prigovore o tome kako je nevin, a zatim mu uzeo otiske prstiju i
zatvorio ga u malu ćeliju dok se Ken napokon nije pojavio s advokatom.
Protrljao je vilicu. Trebalo je da ustane, da se obrije i istušira, a zatim da ode do bolnice.
Ako je uskoro ne poseti, Kes će pomisliti da je pobegao. Jedva je čekao da ponovo vidi Andreu,
da se uveri da je lepa kao što ju je zapamtio. Osećao se kao da je bio odsutan nedeljama, a ne
samo jednu noć.
Advokat mu je rekao da se ne brine. Tužba protiv njega će najverovatnije biti odbačena kad
Vajli shvati da je na tankom ledu prosto zato što se nalazio u prostoru gde je Dulijeva trudna
žena nađena u nesvesnom stanju kao posledica neobične nezgode.
Duli se ljutito stresao kad je pomislio da je Pol Vajli možda odgovoran za Kesinu povredu.
Moraće da razgovara s Kes da bi mu potvrdila ili porekla da je bio u pravu što je Vajliju razbio
nos. A ako je Vajli ikako dodirnuo Kes, ako je zbog njega pala, biće mu potrebno ozbiljno
osiguranje za nadoknadu štete koju će mu tražiti Duli.
Iscerio se u ogledalu dok je sapunjao bradu. Ništa nije tako podizalo nivo testosterona kao
planiranje sudskog pokolja.
Telefon je zazvonio kad je stao ispod tuša. Pustio je da se javi sekretarica. Nekoliko minuta
kasnije, dok je peškirom sušio kosu, pritisnuo je dugme za preslušavanje poruka.
Praznim stanom je odzvanjao Ketlinin glas. “Duli, morala sam da kažem Kes da si noć
proveo u pritvoru. Brine se za tebe. A ni prvi pokušaj dojenja nije prošao dobro. Bolje da što pre
dođeš u bolnicu.”
Psovao je dok je brisao poruku. Prokleta Ketlin i njen dugački jezik! Planirao je da vesti o
tužbi za napad sakrije od Kes što duže može. Znao je da će se osećati loše što je propustila
Andreino rođenje. Ne sme da ima još razloga za brigu.
Duli više nije smatrao da Pol može da ugrozi njihov brak. Iskezio se kad se prisetio kako je
Vajli optužio Kes da pokušava da mu predstavi Dulijevo dete kao njegovo. Rekao je da mu je Kes
to priznala. Blagoslovena bila njegova prelepa, pametna Kes zbog toga što se postarala da Vajli
zauvek ode iz njihovih života — kad se reši optužba za napad, u svakom slučaju.
Obukao se i krenuo u bolnicu, svrativši usput u prodavnicu s igračkama.
Zviždućući pri izlasku iz lifta na spratu s porodiljskim odeljenjem, kretao se ka Kesinoj sobi.
Vrata su bila otvorena. Spremajući se da uđe, shvatio je da razgovara telefonom. Sačekao je da
završi razgovor, otpakovao poklone i spremio se za ulazak.
Dok je nameštao mali ružičasti kačket na minijaturnu ružičastu bejzbol palicu, jasnije je čuo
Kesin telefonski razgovor i srce mu se steglo u zapanjenoj neverici kad ju je čuo kako kaže:
“Mislim da ćemo morati da uradimo DNK testiranje, Pol. Beba nimalo ne liči na Dulija.”
***
Kes je istegla prste stopala i protegla ruke iznad glave dok je ležala na krevetu. Bol u
predelu stomaka opomenuo ju je da će morati da sačeka neko vreme pre nego što bude bila
spremna za energične vežbe. Još jednom je pogledala na sat. Gde je više taj Duli?
Podišla ju je nejasna strepnja. Mora da je gnevan zbog Polove tužbe, ali ne smatra valjda da
je ona za to kriva? Duli nije takav. Sem toga, znala je da će Pol odustati od tužbe pre nego što bi
pristao na neki test koji bi ga povezao s bebom.
Zakikotala se, prisećajući se njegovog paničnog glasa kad mu je rekla da beba veoma liči na
njega.
Zurila je u bebu gotovo čitav sat pre nego što je shvatila da Andrea najviše liči na baku s
mamine strane. Stara je tek jedan dan. Proći će kroz brojne preobražaje pre nego što dobije svoj
konačan izgled. Kes se nadala da će Andrea imati tu sreću da pronađe dobrog prijatelja kakav je
Duli, koji će ostati kraj nje zauvek. Ponovo je pogledala na sat. Gde je?
Zgrabila je ogrtač s kreveta, lagano prebacila noge na pod i pridigla se. Vukući noge i
krećući se bočno, uspela je da izađe iz sobe i zaputi se do pulta sa sestrama.
Tri sestre su prekinule razgovor kako bi gledale njen spori i bolni napredak.
“Odlično, gospođo Duli”, ohrabrila ju je jedna. “Što se više krećete, biće vam sve lakše.”
 Kes se iskezi. “Ne mogu da verujem da sam uzimala zdravo za gotovo sve one laži o ženama
prvih naseljenika koje su se porađale u polju, a zatim nastavljale da oru.”
Sestre su se nasmejale, a zatim se jedna mlada i lepa, koju Kes ranije nije videla, uputila ka
njoj. “Mogu li nešto da vam donesem? Ili samo vežbate?”
Iznenada osetivši slabost, Kes se uhvatila za pult i zatvorila oči. Mlada sestra je poskočila sa
svog mesta iza pulta i pridržala je. “Držim vas. Hajde da vas smestimo u kolica i odvezemo
natrag do vaše sobe.”
Druga sestra joj je nežno poturila kolica iza leđa, a Kes zahvalno utonu u stolicu. “Oho”,
rekla je drhtavo. “Danas popodne nema oranja, je li tako?”
Starija sestra, koja joj je ranije donela bebu, nagnula se preko pulta. “Hoćete da pozovem
vašeg muža?”, pitala ju je zabrinuto.
Zatečena, Kes je podigla pogled ka njoj. “Ovde je? Pitala sam se gde je.”
Sestra se zakikotala i odmahnula glavom. “Novopečeni očevi. Uvek više vremena provode u
jaslicama nego bilo gde drugde. Vaš muž je s bebom već čitav sat.”
Njen blagi glas samo je pojačao sumnju koju je Kes imala da nešto ozbiljno nije u redu. Ma
koliko da voli Andreu, Duli bi došao do nje, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga da vidi
kako se oseća posle operacije. Pokušala je da priguši svoja povređena osećanja. Neće biti
ljubomorna na rođenu ćerku. Ako je Duliju Andrea tako očaravajuća, moraće da se zadovolji
drugim mestom, pa kako bude. Dulijevo srce bilo je tako veliko da je biti drugi u njemu bilo isto
kao biti prvi.
“Molim vas da me odvedete do jaslica”, zamolila je sestru, koja ju je već gurala u kolicima
ka njenoj sobi. “Želim da vidim svoju porodicu.”
“Naravno, dušo”, odgovorila je sestra i promenila smer nasred hodnika. “Vaša devojčica je
najslađa beba u jaslicama. Svi koji su je videli to su rekli.
Majčinski ponos preplavio je Kes, praćen neverovatnim osećanjem ispravnosti dok se njena
zebnja topila. Da može lakše da se kreće, i ona bi veći deo vremena provodila u jaslicama.
Odjednom željna da vidi i muža i dete, nagnula se napred u stolici dok su prilazili staklenom zidu
koji su zvali roditeljska soba. Mogla je da vidi Dulija u udobnoj stolici za ljuljanje, s Andreom u
krilu, koja je na glavi imala majušni ružičasti kačket.
“Zar ovo nije preslatko?”, zapitala je sestra prigušenim šapatom. “Očigledno je obožava.”
Kes je potisnula suze koje su navirale. “Možete li da me ostavite ovde? Volela bih da ih
posmatram neko vreme.”
Sestra je šmrcnula, i sama dirnuta prizorom oca i ćerke iza stakla. “Vratiću se za pult. Neka
vaš muž dođe do mene kad budete hteli da vam dovedem bebu u sobu.”
Kes je klimnula glavom, očiju prikovanih za Dulijevo lice. Njeno prvobitno osećanje radosti
lagano je nestajalo kad je na njegovom licu videla duboku tugu i rezigniranost. Šta se to
događa? Zašto izgleda tako nesrećno? Na stolu kraj Kes se nalazio bebi monitor, koji je bolničko
osoblje koristilo da razgovara s roditeljima u sobi. Kes ga je uključila drhtavom rukom.
“I tako, najlepša moja devojčice, u mom srcu ću zauvek biti tvoj tata. Pokušaću da budem
deo tvog života koliko mi tvoja mama bude dozvolila. Samo zato što nećemo živeti zajedno, ne
znači da nećemo provoditi vreme zajedno. Tvoja mama je uvek bila moja najbolja prijateljica — i
jeste najbolja. I zato zaslužuje najbolje. Volim je, ali ako želi nekog drugog...”
 Kes je brzo isključila monitor, dok su joj se misli u glavi rojile. O čemu on to priča? Odakle
mu ta luda zamisao da želi nekog drugog? Ne želi nikog sem njega — voli ga, i on voli nju.
Uzbuđenje koje su ove reči budile u njoj borile su se s narastajućom ljutnjom. Dakle, planira da
se povuče iz čitave ove priče kao kakav dobar Samarićanin? E, to se neće dogoditi, ako se ona
išta pita.
Ponovo je uključila monitor. “Tomase Duli, smesta da si mi doneo bebu!”
On trznuvši podiže glavu i zagleda se u nju kroz staklo, namrštenog lica. “Koliko dugo si
prisluškivala?”, pitao ju je.
“Dovoljno dugo!”, uzvratila mu je mrgodno. “Donesi mi bebu i da je više nisi pipnuo!”
Gotovo se zagrcnula od smeha kad je videla zapanjeni izraz na njegovom licu. Ipak se
trudila da izgleda ljutito.
“O čemu ti to pričaš? Andrea je moja ćerka. Samo zato što hoćeš da se vratiš onom
paćeniku ne znači da nemam prava kao njen otac. Moje ime je na njenom rodnom listu. Juče
sam se pozabavio time.” “Dođi ovamo i reci mi to”, izazivala ga je, zapanjena što veruje da ona
želi Pola, a ne njega.
Duli je podigao Andreu i prislonio je na rame, a zatim izašao iz roditeljske sobe. Beba je
prigušeno zastenjala, pa ozbiljno zaječala. Čim je prošao kroz vrata, Duli ju je podigao i zagledao
se u njeno izgužvano lice. “Andrea, sarađuj sa mnom ili će tvoja mama misliti da me ne voliš.”
Bebin plač se pojačao do urlanja, i on ju je posramljeno pružio Kes.
“Ne voli kad vičeš na mene”, rekla je Kes mirno i privila bebu uz sebe.
“Mislim da to važi i za mene”, rekao je. “Zašto si mi rekla da više nikad neću moći da je
držim?”
“Pošto planiraš da me ostaviš, pretpostavljam da misliš da ostaviš i nju.”
Samo što se nije zakikotala kad mu se lice iskrivilo od gneva. “Nisam ja taj koji nekog
ostavlja“, izjavio je ozlojeđeno. “Čuo sam te kad si razgovarala sa onim mlitavkom, Vajlijem, da
hoćeš da radiš test kako bi dokazala da je Andrea njegova beba.”
Dakle, o tome se radi. Poželela je da mu se baci u zagrljaj, sada kada je napetost koju je
osećala naglo prestala. Bebin plač se pretvorio u slabašno cviljenje, i ona se bolje ugnezdila na
Kesine grudi.
Duli odjednom više nije bio gnevan već zabrinut. “Kes, je li gladna? Držao sam je gotovo sat
vremena. Nisam ni pomislio da je nahranim.”
“Pa, nisi baš ni opremljen za to, zar ne?”, rekla je razborito.
Beba, koja je počela da sisa Kesinu bolničku spavaćicu, načinila je smešan izraz lica pre
nego što je iskrivila usne u cmizdravi plač.
I Duli i Kes su se zakikotali. “Bolje da probamo da je nahranimo pre nego što nas uhapse
zbog zlostavljanja deteta”, zaključio je Duli, netremice gledajući Andreino lice.
Kes je uzdahnula i obesila ramena. “Naš prvi pokušaj dojenja nije prošao dobro. Možda da
probamo s flašicom? Ne bih da mi gladuje.”
Duli je rukom obgrlio Kes i poveo je u roditeljsku sobu, na stolicu za ljuljanje, zaboravivši na
malopređašnju zlovolju. “Hajde, dušo, možeš ti to. U knjigama piše da je potrebno izvesno
vreme.”
 Kes je sela i pokušala da jednom rukom rasplete vrpcu na svojoj spavaćici dok se Andrein
plač pojačavao. “Možeš li da je uzmeš”, upitala ga je, povlačeći čvor na vrpci.
Podigao je bebu u času kada se prednji deo spavaćice otvorio i izložio Kesinu nabreklu
dojku. Kad je Duli oštro udahnuo, Kesine usne se podigoše u kratak osmejak. Naslonila se na
stolicu i posegnula za Andreom. Beba je nekoliko sekundi tražila, a zatim otvorila ružičasta
ustašca i prihvatila Kesinu bradavicu.
“Da li te boli?”, pitao je Duli, pogleda prikovanog za prizor ispred sebe.
Kes je odmahnula glavom, a onda se naglo trgnula kad ju je sustigao bol koji je polazio s
mesta s kog je Andrea sisala. “Mislim da još uvek nemam mleka, pa je malo neprijatno. Mada,
nije tako strašno”, požurila je da ga umiri.
Kleknuo je pred nju, položio dlanove na njene obraze i naterao je da ga pogleda. “Izvini što
sam ispao kreten”, rekao je nežno. “Ako želiš...” Zastao je kao da je morao da se natera da
izgovori sledeće: “Daću ti razvod ako želiš da se udaš za Pola, ali se nadam da ćeš mi dozvoliti da
budem deo Andreinog i tvog života. Uvele si bila moja najbolja prijateljica, ne želim da zauvek
izgubim ni tebe ni nju.”
Zurila je u njegovo drago, privlačno lice. Suze su joj navirale na oči. Voleo ju je, bio je
spreman da žrtvuje sopstvenu sreću za nešto što je mislio da ona želi. Na njenu sreću, oboje su
želeli isto. Šta god da je osećala prema Polu, činilo joj se kao mladalačka ludost u poređenju s
ljubavlju koju je gajila prema Duliju.
Trepćući je odagnala suze. “Mogu li da dobijem tvoju burmu?”, pitala je tiho.
Lice mu je prebledelo, a ruke zadrhtale kad se malo odmakao od nje i povukao jednostavnu
burmu sa svog prsta. Suze su mu zaiskrile u očima kad je spustio burmu u njen ispruženi dlan.
Okrenuo se i brzo pridigao, nameravajući da ode.
“Tomase Duli”, rekla je zapovednim glasom.
Okrenuo se ka njoj, stegnute vilice. “Molim?”
“Hoćeš li da se venčaš sa mnom?” Kes se zagledala u njegove smeđe oči, usta su joj se
odjednom osušila.
Namrštio se, sav zbunjen. “Kako to misliš? Već smo u braku.”
Kes se mučila da ustane a da ne pomeri bebu. Duli je pružio ruke i podmetnuo ih pod njene
laktove da bi joj pomogao, zamenivši zbunjenost u brižnost.
Kes je s teškoćom gutala. “Ja sam, ovaj, samo mislim da bi trebalo da se venčamo iz pravih
razloga.”
Njegove oči, do pre koji minut tako ozbiljne i tužne, sad su se vedro caklile. “A koji su to
pravi razlozi, Kasandra Džejn Vocjek?”
Nasmešila se. “Pravi razlozi su najbolji razlozi. Volim te i ti voliš mene. Imamo bebu.
Porodica smo. A želim da moj najbolji prijatelj bude i moj muž, u svakom značenju te reči.”
Dulijeva radost i olakšanje su se jasno odražavali na njegovom širokom osmehu. Zagrlio je
Kes, ušuškavši bebu između njih dvoje, i poljubio. “Očigledno. Nisam dobro shvatio razgovor koji
si vodila preko telefona s onim, kako se zvaše? Ispričaćeš mi?” Ćušnula ga je u rebra. “Trebalo je
da me to pitaš odmah pošto si prisluškivao naš razgovor umesto što si zaključio da ću te šutnuti
zarad muljaša kakav je onaj kako-se-beše-zvaše?”
“I muškarci mogu da se osećaju nesigurno, znaš”, promrmljao je skrušeno.
 Potapšala ga je po obrazu. “Htela sam da Pol odustane od tužbe protiv tebe, pa sam mu
sugerisala da je beba možda njegova. Rekla sam da nisam sigurna zato što sam spavala s
obojicom istovremeno.”
“I on je poverovao?”, zgađeno je zapitao Duli. “Aha. Toliko je prestravljen da ću tražiti
alimentaciju od njega da je sigurno već zvao policiju.”
“Kes, mogu da se brinem o sebi. Voleo bih da ga nisi zvala. Ne želim ga u našim životima,
čak i ako je Andrein otac.”
Kes je položila prste na njegove usne. “Ne govori to više. On nije, niti će ikada biti Andrein
otac. Ti si njen otac. Pol nas neće uznemiravati. Želela sam da smesta ode iz naših života. Sem
toga, ne želim da Andrea posećuje svog oca u zatvoru. I zato slobodno reci: Kes, hvala ti.”
Duli se nasmejao. “Kes, hvala ti. Kes, volim te. Kes, oženiću te.” Nagnuo se preko bebe da bi
je snažno poljubio u usta.
“Dobro. A ja volim tebe i udaću se za tebe, takođe. Ispruži ruku.”
Duli je zurio kao da je opčinjen zlatnom burmom koju je stavila na domali prst njegove leve
ruke. “Onda je to to. Napokon smo venčani. Mogao bi i ti meni da daš burmu.”
Kes je osetila kako joj se suze skupljaju u očima kad mu je pružila svoju burmu i on je nežno
vrati na njen prst. “Ja, Tomas Džejms Duli, obećavam da ću te voleti i čuvati dok nas smrt ne
rastavi “, svečano je izjavio Duli.
Zgrabila ga je za ruku i poljubila njegovu burmu. “A ja obećavam da ću voleti tebe i čuvati te
dok nas smrt ne rastavi”, ponovila je zavet, dok su joj obrazi sijali od suza.
Bez reči su pritisnuli svoje palčeve jedno o drugo.
Andrea se odvojila od Kesine dojke i zagledala namršteno u svoje roditelje, kao da kaže:
“Sve je to fino i lepo, ali gde je moja hrana?”
Duli ju je uzeo od Kes i svio na svoje grudi dok je Kes ponovo vezivala spavaćicu, a zatim joj
je smestio bebu u krilo. Pogurao je kolica s Kes i bebom iz roditeljske sobe i odgurao je natrag
do Kesine sobe.
Tamo su ih dočekale njihove majke, ozarenih lica i naručja punih poklona uvijenih u
ružičasti papir.
“Kupile smo još nekoliko sitnica za bebu”, za gugutala je Mirijam. “A Helen je pronašla
božanstveno ćebence. Dale smo da se na njega izveze Andreino ime i datum rođenja.”
“Mama, toliko stvari imamo da bismo mogli da otvorimo radnju za bebe”, pobunila se Kes
uz smeh. Dok se polako vraćala u krevet, šavovi na rezu su je podsetili na realnost.
“Sigurna sam da će se Andrei sve dopasti”, rekao je Duli i nežno smestio majušni ružičasti
smotuljak u inkubator na dnu Kesinog kreveta.
Helen je stala uz svog sina, nagnula se i prošaputala mu na uvo: “Advokat je zvao malopre.
Javila sam se na telefon zato što Kes nije bila ovde.”
Duli se uspravio. “Šta je hteo?”
“Kaže da ga nazoveš što pre.” Odmakla se od njega da bi ga bolje osmotrila. “Sine, o čemu
se radi?”
Duli se iskezio i potapšao je po ruci. “Mama, ništa ne brini. Nije ništa važno.”
“Kad mog jedinog sina uhapse zbog napada, naravno da je važno”, odgovorila je glasno.
 Mirijam pogleda svoju prijateljicu. “Helen?”
Duli uze svoju majku u zagrljaj. “Obećavam ti. Nema razloga za brigu.”
Pospana Kes se oglasila iz kreveta. “Govori vam istinu, tetka Helen. Bura u čaši vode.
Mnogo vike ni oko čega. Tresla se gora, rodio se miš.”
Svi su iznenađeno zinuli, a zatim su prsnuli u smeh.
“Taj potres bio je ozbiljniji nego što smo mislili, čim citira Šekspira”, našalio se Duli.
Pošto su majke otišle, Duli je pozvao svog advokata koji mu je preneo da je Pol odustao od
svih tužbi protiv njega.
“Rekla sam ti”, rekla je Kes zadovoljno Duliju koji je sedeo kraj nje dok su se oboje divili
savršenstvu kakvo je bila Andrea.
Poljubio ju je u čelo. “Bila si u pravu. Hvala ti.” A zatim u nos. “Da li sam ti pomenuo koliko
sam ushićen što ću napokon imati izvesne privilegije kad budem išao na žurku s pidžamama kod
moje najbolje prijateljice?”
“To si imao kao osmogodišnjak. Ništa posebno.” Iskezila se.
Osmeh mu je ozario lice kad ju je čvrsto zagrlio i lagano spustio svoje usne na njene.
“Grešiš, Kes. Veoma je posebno. Izuzetno posebno.”
 Izjave zahvalnosti
Zahvalna sam urednici Tori Spens na podršci i ohrabrenju u pripremi za štampu moje prve
knjige. U svakoj prilici bila je ljubazna i predusretljiva, dajući mi korisne savete. Ponosna sam na
svoj prvenac i zahvalna sam Tori što je pristala da bude babica.
 Nagrade
Prvo mesto: Utah Heart of West Romantic Fiction Contest, 2000.
Prvo mesto: Southern Heat Contemporary Romance Contest, 2002.
Prvo mesto: Arizona Desert Rose Romantic Fiction Contest, 2008.
 O autorki
Proglašena za Pesnikinju godine 2004. u Juti, Džudi Rodžers bila je pesnikinja pre nego što
je počela da piše romantične romane. Punih dvadeset godina je radila kao nastavnica engleskog
jezika na Državnom univerzitetu Jute, a pre toga je bila novinski izveštač i frilens spisateljica više
od deset godina. Njena dokumentarna proza je objavljivana u časopisima Houmlajf, Women’s
World, Redbuk i Bajlajn.
Romantične romane piše devet godina, a finalista je u kategoriji savremene romanse za
nagradu RWA Golden Heart 2001. i 2004. godine. Živi u Juti sa svojim mužem i majka je šestoro
odrasle dece.