1

VRAG
Vladimir Prvulovi

Jutro je bilo hladno. U Ivanovo malo mesto prolee je tek dolo i dani su jo uvek bili svei. Nad naseljem su se uzdizale tri velike stene kao kakve kande nekog gavrana. Izvirale su iz planine u ijem se podnoju i nalazila ova varo. Ivan je esto sa divljenjem gledao u ovo stenje koje kao da je pretilo da e se jednog dana sruiti zgrabivi sve pod sobom. Me utim, to stenje je stajalo na istom mestu hiljadama godina. Bilo je tu mnogo pre nego to e se u podnoju planine kojoj je pripadalo naseliti jedna porodica koja e, kasnije, svojim bogatstvom i eljom za uveavanjem svoje moi, privui jo neke ljude da do u, a to e, posle nekoliko stotina godina, rezultirati naseljem od desetak hiljada stanovnika. Danas, hiljadu devetsto tree, Polin je bilo mesto ije je stenje znalo, s vremena na vreme, da privue nekog turistu koji bi odseo u ve starom hotelu, sa gazdaricom u poznim godinama. Svi itelji su se me usobno poznavali i svi su, jo u detinjsvu, uli priu o vragu koji svakih petsto godina, jo od postanja sveta, dolazi na ovo mesto da bi se odmorio od prevara i lai i odlazi posle tri godine sakupivi energiju za nova zlodela. Naravno, niko od odraslih nije ozbiljno verovao u tu priu iako su je se, sa starou, priseali sa pomalo straha i sami je prenosei svojim unucima. Planina koja je bila iznad Polina nalazila se istono od njega tako da su jutra ovde stizala mnogo pre samog izlaska sunca. Ve je uveliko znao da bude dan kad bi se prvi zraci svetlosti kao ma spustili na varo, bojei je u jarke boje. Zaista, jutra u Polinu su moda bila neto najlepe ime je gradi mogao da se ponosi, a tamnija strana medalje bila je duevna melanholija njegovih stanovnika, koja je kao kakva kletva bila u njemu od samog postanka, bojei i najsretnije dane tamnim nijansama.Sasvim jeizvesno da su ljudi ovde bili mnogo mraniji nego to je to bio sluaj sa stanovnicima nekog drugog grada. No, sa druge strane, bilo je na ovom svetu i mranijih naselja nego to je ovo, naselja gde je nedefinisani strah, koji u svojoj dubini ima neto iskonsko, bio vei. A taj strah koji je sam sebi uzrok i posledica obino je pronalazio svoje utoite ne samo u kamenju koje se nalazilo u ovim mestima ve i u kostima ljudi koji su u tim naseljima iveli. Tako je bilo i ovde, u gradiu pod planinom. Ovdanji stanovnici su krili svoju mranu stranu, to je samo poveavalo njihov strah, a pritom nisu primeivali da se razlikuju od stanovnika nekog drugog mesta koji su sa mnogo vie vedrine i optimizma iveli svoje ivote. Polin, dakle, nije bilo mesto vreve i veselja ve njihovih suprotnosti, no, i pored toga, za njega se moglo rei da je na prvi pogled jedno obino provincijsko mesto gde ljudi ive svoj ivot i gledaju svoja posla.

Deo takvog Polina bio je i Ivan, dvadesettrogodinji mladi ija je majka umrla na poro aju, a on, kao sin jedinac, iveo u skromnoj ali lepoj kui sa svojim ocem Petrom i pravio razliite predmete od bakra po narudbinama koje su stizale iz oblinjeg veeg grada. Petar se nije enio posle smrti svoje ene i ceo ivot je posvetio Ivanu i svojoj radionici, nadajui se da e njegov sin biti bolje sree po pitanju ena. Zakleo se na gobu svoje ene da e joj biti veran do kraja ivota i nadao se da e ih nebo ponovo spojiti. Svako je znao da neizmerno pati za svojom enom sa kojom je proveo svega dve godine i koju je neizmerno voleo. Ova odanost, i po nekima opsednutost, kod mnogih je izazivala u enje, ali Ivan je u celosti razumeo svoga oca i time mu znaajno olakavao ivot. Pored narudbina koje su primali od izvesne firme koja je bila najvei izvor njihove zarade, Petar i Ivan su radili i za potrebe svog gradia. Ovaj drugi deo njihovog posla nije bio toliko ekonomski opravdan koliko im je obezbe ivao mesto i ugled u Polinu. Pored ovog prestia koji su sebi obezbedili nalazei svoj kutak u ivotu varoi, sin i otac su se izvrsno slagali, to je i bilo oekivano s obzirom na to da su obojica bili krotkog i tihog karaktera. Povueno su iveli u svojoj kuici i Petar je ve uveliko razmiljao o Ivanovoj enidbi. Sem prirodne brige oca prema detetu, Petar je imao i silnu elju da se njegova loza ne ugasi, strasno iekujui barem jednog unuka. Izvor ove njegove elje i njemu je bio oigledan - da se njegov brak barem tako posrei i da njegova pokojna ena bude koren velike loze, ostavljajui peat koji je mislio da zasluuje. Ivanu, me utim, ljubav jo uvek nije zakucala na vrata srca a otac je oekivao da i njegov sin u e u brak zasnovan na ljubavi. Zato je Petar odluio da Ivana sauva od grenog ivota do trenutka kada e ga neka ena povesti putem kojim je i sam kratko iao. U Polinu je ivela i Ana, erka ribara koji je lovio u jezeru na sat i po hoda od varoi. Ana jeodrastala pored Ivana i kako je vreme odmicalo, kako je stasavala u devojku i napunila dvadeset godina, shvatila je da voli Ivana. Tokom poslednje godine Ana je na onaj enski, pomalo proraunat, ali ne i kvaran nain, pokuala da ostvari tu ljubav i doivela je veliko razoaranje.Shvatila je da Ivan u njoj vidi samo prijatelja, osobu za koju je, tokom njenog nespretnog udvaranja, rekao da mu je kao sestra. Ana je bila ista i potena devojka, trezvena i moda previe zrela za svoje godine to je uinilo da shvati da Ivanovo srce nikada nee zadobiti na onaj nain na koji je ona volela njega, a drugaije nije htela. Nije ula poteno ni u mladost a ve je u srcu osetila veliko razoaranje i zakljuala ga, kako joj se tada inilo, za sva vremena. Ivan njenu veliku ljubav nije
3

primeivao, a nije ni mogao jer je bila dobro skrivana. Tada nije ni slutio koliko bi dobio da je bio samo malo otvoreniji za ovo bie koje se uurilo pored njegove due, uvajui svoju ljubav prema njemu kao najveu i nasla u tajnu. Ovako, u seanju je imao devojicu sa kojom je odrastao i prijateljicu koja mu je posle oca bila najblia u ivotu i u koju je imao neizmerno poverenje. Ana se prema njemu, iako mla a, postavila kao starija sestra koja se brine za njegovu duu, nalazei u tome izvesnu satisfakciju za svoja oseanja. Ivanov otac je, dok mu je sin bio jo sasvim mlad, dete, verovao da e se u budunosti spojiti sa Anom s obzirom na njihovo prijateljstvo i druenje od malih nogu. Ostavio je da se to desi samo od sebe, ali kako su godine prolazile Petar je shvatio da Ivan Anu nije voleo kao enu. A nije bio toliko slep a da ne vidi da Ana voli njegovog sina zbog ega mu je bilo neizmerno ao. Petar i Anin otac su bili dobri prijatelji i obojica su bili zateeni tajnom koja se polako uunjala u njihov ivot, a koju su krili nikada ne govorei o tome, na izvestan nain razoarani sudbinom. Znali su da e Ivan kad - tad spoznati Anina oseanja prema njemu. Znali su i da Ana nikada nee prei preko Ivanove nezainteresovanosti i postati mu ena. Obojica su bili svesni da su im deca na poetku ivota i nadali su se da e i Ivan i Ana pronai sreu u budunosti. To jutro je bilo hladno i Ivan je tek malo odkrinuo prozor nebi li pustio sve vazduh da u e u sobu. Sunce se jo uvek nije pojavilo iznad istone planine, a do njenog vrha mu je, prema Ivanovoj proceni, trebalo jo nekih etrdesetak minuta. Petar je uveliko bio u poslu. Zapravo, on je bio jedan od onih ljudi koji se bude im se sunana svetlost dovoljno zabeli na nebu, inei da se stvari koje su samo do pre nekoliko minuta bile u mraku mogu razaznati. Pravio je doruak sinu koji se tek sada pridigao iz kreveta. Imao je obiaj da dorukuje i rua rano i da veera ve po zalasku sunca, posle ega bi odmarao u svojoj ugodnoj stolici itajui novine a potom je i rano odlazio na spavanje. Proteklih dana Ivan je bio neraspoloen i zadubljen u svoje mladalake snove i ambicije. Nekada mu se inilo da bi ceo svet mogao da pomeri a bilo je i trenutaka kada se oseao slabijim od obinog crva, nemajui volje nizata. Ivan je bio emotivno krhkiji i osetljiviji od oca. Znao je lako da bude povre en, a sam nije bio zlopamtilo i brzo je zaboravljao ako bi ganeko povredio. Omlet od dva jajeta, posluen sa malo sira i aom jogurta bio je gotov i on je seo da dorukuje. - Petre - pozvao je oca. - ta to treba da znai da mi ti sprema doruak?
4

- I ne samo doruak - nasmejao se Petar,uvee te eka i torta! Ivan je ve bio prilino zau en. - Neto slavimo?- pitao je, ne prestajui da se udi i oekujui odgovor. - Sanjao sam udan sam - poeo je vano otac. - I? - nestrpljivo e Ivan. - Saekaj, ne prekidaj me! Sanjao sam da putujem koijom do grada kako bih ugovorio posao, a kraj mene sedi ba ovek koji treba taj posao da mi da. I mi ni ne slutimo da u stvari treba da se na emo, to nas, naravno, ne spreava da zaponemo razgovor - veselo je govorio Petar. - I tako se nas dvojica upoznajemo, priamo o porodicama, navikama, poslu... ukratko o svemu. Kad me upita gde zapravo idem, i kad mu rekoh da, u stvari, treba da zakljuim posao sa tim i tim ovekomon poe slatko da se smeje. Ja jo uvek nisam znao o emu se radi, ali sam nekako bio presrean to je taj ovek najednom postao toliko zadovoljan. Petar je napravio pauzu, ekajui Ivanovu reakciju. Kad je poeo da se smeje, on nastavi priu. - U sledeem trenutku poeo sam i ja da se smejem i malo bolje pogledah sa kim razgovaram.Odjednom, u njemu prepoznah tebe, a ti sav onako vaan kae kao da mi u stvari nisi sin ve poslodavac: Ako hoete da zakljuimo posao hou da me ujutru eka doruak, a posle veere hou da se zasladim tortom. - Ha, ha! zakikotao se mladi.- Naruio sam,znai, doruak i tortu u tvom snu? - I kad sam se probudio, rekoh da ne izbaksuziram. Bolje da bude onako kako sam sanjao nego da neto ispadne loe. - Pa hvala na doruku, a odakle e torta da se stvori? - Naruiemo je kod poslastiara. Odavno ve nismo nita slavili, neka ovaj dan bude poseban- rekao je Petar. Otac je trljao ruke pokuavajui, nesvesno, da iz srca istera bol koju je nosio, a na kratko je uspeo da je odagna jednim interesantnim snom. Zatim je seo za sto sa sinom i stavio mu ruku na rame, i upravo ta bol mu je ovlaila oi sa nekoliko suza koje je sakrio negde u dubini svoje due, ne dozvoljavajui im da poteku. Sine. Jedini moj sine, mislio je u sebi, shvatavi da utehu moe da prona e samo u srei svoga sina. Ivan ga je pak pogledao ozbiljnim pogledom iz koga je nestao osmeh, po ko zna koji put uvi ajui ono to mu je ve due vreme bilo jasno. Pa i sam je hteo da bude srean u ivotu, da u
5

miru, uobiajeno i asno provede svoj vek. Samo to je sada izgleda shvatio ono to se od njega oekuje, a to nije figurica da se moe napraviti, ve ena, njegova budua ena. Osoba sa kojom bi trebalo da podeli ivot i koju je, kako mu se inilo, do sada neprimetno i uzalud traio. - Polako sine, polako- tapao ga je po ramenu Petar. - Sve e doi na svoje mesto. Mora da do e. Bodrio je iskusni majstor, kako sebe tako i sina, gurajui negde na stranu nesreu koja na ovom svetu postoji i koja nije nikoga ko je iveo na zemlji ostavila bez oiljka. Kao da je hteo da taj svetski bol zaobi e Ivana, a on je ve poeo da ga polako nagriza pretei da se predstavi njegovom srcu kao kakav pajac cirkuskoj publici koja eljno eka da aplaudira nekom nespretnom gegu i da mu se podsmehne. Iako je jutro poelo iznena enjem u obliku doruka i zabavnim snom koji mu je otac prepriao, Ivan se posle obeda povukao u svoju sobu i ponovo legao u krevet, ne bi li poslednji zalogaj obojio melanholijom, pre nego to ode na posao. U takvim trenucima esto je razmiljao o majci koju nikada nije video, a koju je njegov otac jo uvek potovao kao osobu kojoj vredi biti veran, ak iako nije tu. Pokuavao je da je po ko zna koji put zamisli onakvom kakvom mu je Petar opisivao jo od njegove najranije mladosti. Nekada je ak imao utisak i da tano zna kako izgleda i da je, u stvari, video negde u odsjaju sunca koje obasjava sva seanja na nju, izmiljena u raznim matarijama iz njegovog ranog detinjstva. Me utim, iako mu je esto nedostajala, iako je neizmerno alio to nije tu sa njim, njegova tuga nije bila ni priblina onoj koju je oseao njegov otac. Petar je ostao sam u kuhinji i pokuavao je da se priseti jo nekog detalja iz sna. Bio je ovek visokog, blagog ela i skladnog lica koje je odavalo njegov karakter koji je bio blag i poten. Sipao je sebi au vina i u njegovoj gorini osetio slast koju ivot nosi i pored onih mranih tonova koji ga nemilosrdno boje. Ta svetlost u njegovom ivotu bio je Ivan, koga je neizmerno voleo i koga je, kako mu se u tom trenuku inilo, moda i razmazio. Ali i pored svih Ivanovih mana, kojih je, uostalom, bilo zaista malo, otac je imao razloga da bude ponosan na svog sina, i on je to i bio, drei ga pored sebe i jo uvek ga uspeno titei barem od poroka kojih u Polinu nije bilo malo. Tako e, Petar je negde u dubini srca imao utisak da ljubavlju prema svome sinu, u stvari, uva njegovu duu i od onog iskonskog zla i svake nesree. Nekako je znao da se dok ta ljubav postoji u njegovom srcu, poput bisera u nekoj koljci, njegovom sinu nee desiti nita naopako, da je zatien njegovim biem kao nekom sretnom zvezdom ili amajlijom koja uva od zla. Ovo Petrovo ube enje i njegova vera u ljubav uopte bili su stvari koje su krasile njegovu linost i, ako ne konkretno, ono barem indirektno, uvale Ivana koji je pored
6

oca izrastao u pravog oveka vrednog divljenja. Istina, Ivan je imao oiljak na dui zbog nedostatka majke, a njegovu bol je jo vie pothranjivala patnja njegovog oca i on je bio sklon tuzi i nekoj vrsti straha koji je ponekada oseao, a kome nije znao da prona e uzrok. Kao da se bojao za oca i sebe, beei od neke nesree koja bi mogla da ih zadesi. No, bio je dovoljno zreo da na ispravan nain napravi razliku izme u sveta emocija i sveta koji ga je okruivao - posao, otac, prijatelji, Ana... Ivan je jo neko vreme proveo u krevetu, pokuavajui da prikupi energiju za dan koji je ve uveliko trajao. eleo je da se okrene na stranu i nastavi sa spavanjem, ali ga je ekao posao i on je, oko pola deset, napokon ustao i uputio se u radionicu koja se nalazila u dvoritu kue i bila velika skoro kao ona. Petar ga je saekao sa osmehom, uveliko radei i jo odluan da taj dan bude posebno sretan. - Vidi, vidi ko nam je doao? - smekao se zadovoljno Petar gledajui sina. - Poslodavac od noas! - naalio se na obostrano zadovoljsvo Ivan. Nasmejali su se, a onda zautali. Mladi je bio nekako ukoen i Petru se inilo da razmilja o neemu. - Novi za tvoje misli sine! - rekao je, oekujui da, po obiaju, uz rad razgovara sa Ivanom. - Ma, ne razmiljam nioemu. U stvari, i ja bih hteo da ovaj dan bude poseban. Hoemo li stvarno da kupimo tortu? - O naravno! Snovi nisu ala - nasmejao se otac koji je pravio figuru nekog patuljka, visoku oko pedeset centimetara. - Ovaj stvor poinje da lii na sebe! -primetio je Ivan. - Da, da, poinje. Evo, kapa mu se ve sasvim jasno razaznaje, a noge, telo i glava su u osnovi ve gotovi. - Hoemo li da mu napravimo osmeh na licu ili e to biti tuan patuljak? pitao je Ivan. - Osmeh naravno, pa danas je poseban dan, zar ne? - I ja sam za osmeh. Nekako bi mu bolje stajao uz pantalone - ponovo ih je Ivan obojcu nasmejao. Petar je osmotrio patuljka i pomislio kako e njihov zajedniki pokuaj da posebno obelee ovaj dan, s obzirom na obostrani trud, verovatno biti uspean. Za to vreme Ana je radila kune poslove briui poneku suzu koja joj je pola niz obraz. Plakala je zbog Ivana. Moda sam ja u stvari sretna, mislila je. Ja ga ipak volim i to je neosporno bez obzira na njegova oseanja prema meni. Moda to to on mene ne voli kao enu samo ini da moja ljubav prema njemu bude jaa, i moda treba da budem srena jer znam da u ga voleti do smrti. Svim srcem, celim umom. Jedino to e mi telo zauvek ostati samo,jako se zaplakala Ana. udesni su putevi Gospodnji,
7

pomislila je kada se malo pribrala i nastavila sa poslovima. Onda je poela da razmilja kako e svoju buduu samou objasniti roditeljima. Ribar i njegova ena, Anina majka, bili su jo uvek mladi ljudi, imali su po etrdeset godina. Pored Ane, imali su jo jednog sina koji je bio neto mla i i jo uvek je poha ao kolu. Anin brat je ve due vreme pomagao ocu u ribarenju na jezeru dok je njena majka bila domaica. Ana je zavrila kolu i njen otac je ve uveliko dogovarao sa izvesnim gazdom da je primi na posao prodavaice enske odee u radnji u kojoj su kupovale gotovo sve ene u Polinu. Sama Ana je elela taj posao. Njene ambicije su bile skromne. elela je da od roditelja, posle njihove smrti, nasledi samo malu kuu koja se sastojala od jedne sobe i kuhinje, a koja se nalazila pored vee kue u kojoj je trenutno ivela sa svojim roditeljima i bratom i koja je trebalo da ostane njemu. elela je da i nadalje ostane prijatelj sa Ivanom, a u njenoj dui je bio jo jedan kameni - da njen brat bude sretan u ljubavi i osnuje veliku porodicu. No, to su sve bili planovi mlade devojke koje bi neki jai ivotni vetar verovatno rasprio donosei joj sa sobom totalno drugu sudbinu. Bilo je pitanje kakva je to sudbina eka. ta je to to e moda promeniti tok njenog ivota i od skromnog plana napraviti jo jednu ivotnu dramu? to se tie Aninog oca i ostalih lanova njene porodice, oni su oekivali suprotno njenim planovima - da se ona uda. Predrag se potajno nadao da e Ivan ipak zavoleti njegovu erku, da e biti ponesen njenom mladou i lepotom i da e shvatiti da je Ana za njega najbolja prilika. Ipak, mladost nema pamet odraslog doba i zato je Ivan praktino bio slep za Aninu ljubav, oekujui da se nekim provi enjem pojavi ena njegovog ivota, ena koja e za sva vremena zaneti njegovo srce. Me utim, Ivan u Polinu nije imao ak ni simpatiju vrednu panje, tako da je esto razmiljao da napusti svoj gradi i ode u neko vee mesto gde bi poeo svoj ivot koji bi, kako je matao, bio pun radosti i sree. Ipak, sve su ovo bile neozbiljne misli koje nisu mogle da uzmu maha, jer Ivan nije imao ni najmanju nameru da oca ostavi samog. Mislio je da se on dovoljno napatio nedostatkom koji mu je bio kao teg na srcu, terajui ga da marljivo radi i da se trudi da uiva u onome to mu je ostalo od braka, a to je sin koga je neizmerno voleo. Izgleda da je Petar kao i Predrag, Anin otac, oekivao da e se Ivanovo bie ipak prikloniti ribarevoj erki. Moda tu nee biti u poetku vatre koja gori u ljubavi na prvi pogled, ali ona bi se sigurno razgorela nakon kraeg perioda zajednikog ivota, naroito podstaknuta Aninom sreom. Sve u svemu, dok je Ivan radosno pravio patuljka sa ocem, Ana je plakala u svojoj sobi, pokuavajui da se hrabro nosi sa nesretnom ljubavlju. Zamiljala je sebe u venanici koju verovatno nikada nee obui a onda je,
8

pomislivi kako e Ivan sigurno pronai enu koju e uzeti, zaplakala jo jae. Znala je da e ga to odvojiti od nje i da e njihovo esto druenje postati sporedna stvar, toliko beznaajna da e je se Ivan seati samo kao bive prijateljice sa kojom, iz potovanja prema svojoj eni, ne treba da ima nita. U Anino srce odjednom je ula pomisao koja se brzo promenila u odluku - treba da poseti baba Jelku, vraaru koju mnogi nisu voleli zbog njene nastranosti. Samo manji deo Polina je verovao njenim predskazanjima, ali je bilo i onih koji su joj bili zahvalni to na ostvarenim proroanstvima, to na lekovitim biljkama kojima su zacelili neku od bolesti. Baba Jelka je ivela u kolibi koja se nalazila izvan grada, u planini, tano na mestu gde su iz zemlje izvirala ona tri zuba koja su onako zastraujue stajala nad Polinom. Za ono neto novca do koga joj i nije bilo posebno stalo, a koji je dobijala od ljudi kojima je proricala ili ih leila, leti je najmila jednog mladia iz grada da joj nasee drva za zimu. Jelka je bila vrlo debela, toliko debela da se jedva kretala. Celokupan njen izgled je delovao nezgrapno; njen veliki krivi nos, njena grba na le ima i iroko lice, sve to je ulivalo strah kod ljudi inei je antipatinom na prvi pogled. Neki su pak govorili da ima dobru duu, ali Jelku je zaista poznavala samo njena uiteljica u tajnama zanata, koja je preminula odavno. Baba Jelka je bila deo Polina kao to su to slini ljudi njoj u nekim drugim gradovima, zapravo, moe se rei da su svi uli za nju, ali je retko ko i video jer skoro nikada nije svraala u grad. I na taj dan kada su Ivan i njegov otac pravili patuljka Ana je neplanirano donela odluku da poseti Jelku i otkrije svoju sudbinu. Predvee, dok su se Ivan i Petar astili tortom, prepriavajui me usobno sretne doga aje u njihovim ivotima, Ana se sa velikom zebnjom uputila u kuicu na planini, udaljenu nepun sat od Polina. - Oekivala sam te - kazala je Jelka ugledavi je na vratima. - Dobro vee - zau eno i skromno je uzvratila Ana, dok joj je neto poput straha ili, tanije reeno, velike koliine neizvesnosti, prolazilo kroz um. Nije znala kako bi Jelka mogla da je oekuje i zato je njenu reenicu prepisala vidovitosti. - U i, sedi - nastavila je stara ena, ponaajui se sasvim oputeno, kao da Ana kod nje nije gost, ve neko kome je tu mesto i ko tu ivi, to je jo vie zaudilo devojku koja je pokuavala da se pribere. - Na tu malu stolicu sedi! Sedi i oseaj se kao da si kod svoje kue. Ana je nemo prila stolici koja se nalazila ispod stola, paljivo je izvukla i sela na nju. Zatim je u znak pokornosti prema ovoj staroj eni, koju kao da je ve poznavala, klimnula glavom umesto rukovanja. Jelka je spremala neko lekovito bilje, ponaajui se kao da Ana u kuhinji zajedno sa njom sedi ve
9

10

satima, razmiljajui o stvarima koje joj je ona dala za dokuivanje. Ana se u isto vreme oseala i prijatno i paralisano. Bila je zau ena atmosferom topline koja je vladala u kuhinji. udila se to se Jelka ponaa prema njoj kao prema nekoj ro aki. Nekoliko minuta je vladala tiina, a onda se starica, zavrivi posao, iznenada okrenula i sa osmehom na licu pogledala Anu zvanino joj poelevi dobrodolicu. Ona napetost koju je devojka oseala tih nekoliko minuta tiine nestala je, ustupajui mesto ljubaznosti kojom je starica odjednom poela da zrai. Ova ljubaznost je naroito bila istaknuta toplim osmehom koji je bio na Jelkinom licu. - Sada reci zato si dola? Pretpostavljam da te zanima sudbina? - poela je razgovor, ne skidajui sa lica osmeh koji je upadljivim inio njene ouvane bele i zdrave zube. Ana je na postavljeno pitanje klimnula glavom, elei da odgovori, ali je Jelka preduhitrila. - Dakle tako. Sudbina! - uozbiljila se starica koja je imala nameru da vrsto da do znanja devojci da to nije nikakava ala - znati svoju sudbinu. - Jesi li sigurna da eli da ti proreknem ta te u ivotu eka? - nastavila je zatim, dok se u Anu ponovo vratio onaj poetni strah. Kao da se zaudila otkud ona na tom mestu. Ceo poduhvat joj je sada izgledao suvie avanturistiki za njenu linost, a onda je znatielja prevladala i ona je rekla bojaljivim glasom: - Mislim da sam sigurna. - Vidi! - usprotivila se satrica devojci -ja mislim da si ti ishitreno donela tu odluku. Ali ipak u ti rei ukratko ono to bi elela da uje osvom ivotu ponovo se nasmejala Jelka traei Aninu levu ruku. Pruajui je, Ana kao da je shvatila da se odrie svih svojih planova i da uzbu eno prua korak u neto novo, kao da okree neku drugu stranicu u svome ivotu koja bi mogla da bude ispisana istinom o njoj. Starica je pogledala Ani u dlan. - Ipak si ti ta! - poela je sa priom gledajui je zamiljeno, inilo joj se sa pomalo brige, pomalo tuge, a i malo oduevljenja. - Koja? - pitala je Ana. - Zna, u dlanu ti vidim da ti u stvari ne eli da sazna sve o sebi, zapravo to bi pokvarilo neizvesnost u tvom ivotu koja ga ini slatkim. Ipak u ti rei neke sitnice. Momak koga voli nikada nee biti tvoj. U sledeem trenutku Jelka je prebledela tako da je Ani srce zadrhtalo. - Ne, to nije tvoja nesrea. Doivee duboku starost, ivot e ti u drugoj polovini biti dosta sretniji... Jelka je potom promrmljala neto sebi u bradu to Ana nije razumela. - Ne bih ti nita vie rekla, druiemo se mi jo! Videe. Posle ovih rei klimnula je glavom dajui do znanja Ani da je to sve to hoe da joj kae, iako je skoro do sitnica videla sve to na njenom dlanu pie.
10

11

Devojka je, ne toliko razoarana onim to je ula, zapravo, moe se rei, na neki udan nain ak i zadovoljna, upitala staricu koliko je duna. - Bie prilika kada e mi se oduiti - misteriozno se pogrbila debela starica, samom mimikom lica dajui Ani do znanja da je vreme da ide. I Ana je krenula kui sa nekom meavinom topline i zebnje u srcu. - Jo neto! - bila je zaustavljena na vratima. - Ti si ula za priu o vragu koji svakih pola veka dolazi na tri godine ovde? - Da ula sam - iz neobjanjivog razloga se nasmejala Ana, kao da je u pitanju pria za malu decu, a opet sa strahom u srcu. - Sledee godine on dolazi, i u tvojoj sudbini sam ga videla, zapamti to. A sada dovi enja - pomalo tuno starica je ispratila Anu. Sputala se niz planinu razmiljajui o susretu sa vidovitom Jelkom. Oseala je veliku tugu u dui to nikada nee biti sa Ivanom, ali i olakanje jer je negde duboko u srcu i sama znala da e to biti tako. Uostalom, to je bila i njena odluka - ni sama nije htela da bude sa ovekom koji je ne voli duboko i strasno kao to ona njega voli. Pitala se da li starica sve svoje goste doekuje kao nju, zapravo imala je utisak da je ona u njenim oima neto posebno. Zato bi inae rekla: Znai ti si ta? I, uostalom, ta znai ta, pitala se Ana. U sledeem trenutku setila se bledog izraza lica koji je izgledao nekako zastraujue, a koji je Jelka na momenat napravila i koji je veoma uplaio. Da, tada je rekla: 'Ne, to nije tvoja nesrea...' Koja nesrea?, razmiljala je Ana. I inilo joj se kao da u njenom okruenju treba da se desi neka nesrea. Onda je to povezala sa vragom iji dolazak je starica najavila. Sama Ana, bar do sada nimalo nije verovala u tu priu, ali sada kada joj je reeno da on dolazi za godinu dana i da je prisutan u njenoj sudbini, poela je da se boji i sa strahom se sputala niz poslednju krivinu posle koje put ve ulazi u Polin. U Polin se vratila oko pola devet, kada je mrak ve umirio grad nad kojim je stajao pun Mesec, kao neka koincidencija, kako se devojci uinilo, povodom njenog odlaska kod vraare. Prvi put je Ana ozbiljno razmiljala o zlu. Njeno srce se do sada nije, osim nesretne ljubavi koja nije sama po sebi nesrea prouzrokovana zlom, susrela sa ovom pojavom. Ana je u svom ivotu znala samo za ljubav i vrline kojih se drala ma koliko joj to teko padalo. Ove veeri ona je prvi put osetila zadah zla i, kako joj se inilo, sasvim poverovala u priu o dolasku vraga, koju je ula jo kao dete. Strah se uunjao u njeno bie kada je zamislila da e za godinu dana videti vraga, i uinilo joj se da ga kroz neku maglu u svojoj mati ve vidi. Bio je to mrav starac sa dugom bradom koji nosi sve pred sobom to Bog ne uva. Poela je da se moli i trai zatitu od svetih, od ovog bia koje je kao slika stajalo pred njenim oima, plaei je i najavljivajui zlo koje je Jelka
11

12

prorekla. Ana je sve ovo, iako veoma uplaena, shvatila i pomalo povrno. Kod nje se sve vie zasnivalo na strahu nego na stvarnoj proceni da e se u Polinu pojaviti neko zao. Nije pokuala da trezveno razume situaciju u kojoj se nala, ve je panino zastraena stihijskim pomislima koje su se sjurile u njen um, potrala po mraku ka kui, zadovoljna to nije jo vea tmina, kad ve na ulicama nikoga nema. Sa olakanjem je otvorila vrata kue i ula unutra. Za stolom su sedeli Predrag i Dragan, njen brat, tako da je, osetivi sigurnost doma, u trenutku zaboravila na strah koji je samo pre nekoliko trenutaka ubrzavao njen korak i koji je pretio da se pretvori u paniku. Pozdravila je oca i brata kao da se nita nije desilo. Mahnuli su joj rukom i pozvali je da sedne sa njima, na ta ona nije posebno obratila panju nastavljajui da glumi uobiajeno raspoloenje. - Idem u sobu da odmorim pre veere - rekla je sa smekom i otila, zatvorivi za sobom vrata u nameri da bude sama. Tek tada kada je legla i poela da razmilja o svemu to je to vee doivela, poela je da analizira stvari posumnjavi u sve to je vraara rekla, a naroito u onaj deo o vragu od koga se toliko uplaila i koga je na trenutak tako jasno videla u svojoj mati. to je vie razmiljala o veeranjem susretu, poinjala je da ali to je uopte otila kod Jelke. Na kraju je odluila da sve zaboravi i da nastavi ivot kao da se nita posebno toga dana nije desilo. Me utim, mravi sedi starac je ostao sakriven tu negde u njenoj podsvesti. Njegov mraan pogled i njegov plat kojim je bio ogrnut, starinsko i pohabano odelo u koje je bio odeven, sve je to Ani ostalo u seanju iako ona o tome nije razmiljala. Nakon nekoliko minuta, kada je ve ustala i prestala da misli o svemu, pozvali su je da veera. Na brzinu je doterala kosu pred ogledalom i i otila u kuhinju gde je sto ve bio postavljen. Kad se pojavila, svi su je pomalo udno pogledali jer nije imala obiaj da odmara pre veere.Ve u sledeem momentu zavladala je veernja porodina atmosfera. Anina majka Mira rekla je u ali: - Naalost, za veeru imamo samo jedno pile, tako da emo Predrag i ja ostati bez bataka. - Da, deci bataci a nama krilca, ostalo emo ve da podelimo nekako, vano je da pojedemo celo pile veeras - nasmejao je sve Predrag sekui i kidajui meso.
II

12

13

Bila je prijatna ta veera u Aninoj porodici. Isto tako lepo, kao za vreme nekog praznika, bilo je i u Ivanovom domu. Ceo Polin je ovaj dan izgleda proveo u prijatnom raspoloenju. Svakom se desilo poneto interesantno i nije bilo nikakvih posebnih nezgoda. Moglo bi se rei da je barem na trenutak toga dana Polin izgledao kao neko mesto naseljeno ivahnim i radosnim stanovnicima koji vredno rade uivajui jedni u drugima. Da on nije onako mraan kakav je bio, ve da ima svoj ili i radosni duh. No koja je usledila donela je neke novosti. U najveoj od ukupno tri kafane u Polinu, gde je nekoliko stanovnika znalo da provede i itavu no pijui alkohol u svojoj ivotnoj ezi, te noi prepriavala se novost - u Polin uskoro dolazi da ivi jedna imuna porodica. Ujutru se ova pria noobdija proirila. A ve tokom sledee veeri retko ko nije uo za vest koja je izgledala iznena ujue za sve. Zato bi neko bogat doao da ivi ovde? Svako je postavljao ovo pitanje u me usobnim razgovorima. Neki su sumnjali u istinitost svega, ali nisu bili malobrojni ni oni koji su verovali u ovu novost, oekivajui neto novo u Polinu. Uglavnom, za nekoliko dana ve su svi znali da se u njihovo mesto naseljava porodica Vranji. To je bio jedan brani par sa troje dece i poslugom. Ve se prialo da je Bane Vranji bogati industrijalac koji je doiveo krah u poslu i odluio da sa novcem koji je uspeo da spase mirno provede ostatak ivota u nekom povuenom mestu. Govorilo se i da je tu odluku doneo teko i pod pritiskom ene koja je elela da svog ve starog i prilino bolesnog mua odvoji od sveta u kome se potuje samo zakon jaeg. inilo se da je Polin odluio da ne traari previe o ovim ljudima koji e uskoro postati njegovi gra ani. Polinjani su u fer atmosferi i sa izvesnom dozom iskrenog prihvatanja oekivali dolazak ove porodice. Ipak, kao to je bilo za oekivati, Vranjii su bili najvea i glavna novost u ovom mestu koje je tih dana njihao blagi povetarac radosnog iekivanja i koje je na trenutak zaboravilo na svoju sumornost i crnilo koje mu je davalo duh slian oseaju trulei nekog drveta. I tako se jednog jutra na opte zaprepaenje stanovnika, koji su redom bili zadivljeni lepotom i raskou ovog bia, pojavila prelepa devojka u Polinu - Elizabeta. Posle nekoliko dana u Polinu devojka je nestala, ali su svi saznali da je erka Vranjia koja je dola da pripremi sve to je potrebno za dolazak svoje porodice. Svi su znali da je kupila kuu jedne od najbogatijih obitelji u Polinu i prepriavalo se da je ve ugovorena saradnja, sklopljen savez izme u tih ljudi i Vranjia. Znalo se, tako e, da Elizabeta treba vrlo brzo da se vrati i to verovatno sa roditeljima i dva mla a brata sa kojima e se
13

14

naseliti u Polin. Tako e se prialo da je ona ta koja kao mezimica svoga oca vodi rauna o onom preostalom novcu koji je Bane Vranji uspeo da sauva i da je, barem dok joj braa ne odrastu, glava porodice. Njena majka Jelisaveta se brinula o ve starom i bolesnom Banetu. Bila je dosta mla a od svoga mua i uspela je da ga sauva od totalne propasti, nagovorivi ga da odustane od posla sa kojim je doiveo krah i da se ne zadui pokuavajui da spase svoju kompaniju, gubei time i ono novca to mu je ostalo, a koji je bio dovoljan za dostojanstven ivot porodice. Ponien i ismejan od strane ljudi koji su mu nekada jeli iz ake, Bane je pristao da se povue u neki manji grad i tamo na miru provede ostatak ivota, daleko od prisustva osoba koje su upropastile njegovo ivotno delo. Tri meseca poto je Elizabeta otila iz Polina, ostavljajui u neizvesnosti stanovnike ovoga grada, ona se sa svojom porodicom, jednom slukinjom i slugom vratila uselivi se sa njima u svoj veliki dom. Ubrzo Vranjii su postali uobiajenost u gradu. Vodili su luksuzan ivot i polako sticali prijatelje, preteno se drei porodice od koje su kupili kuu i sluajui njihove savete kako da se to bolje uklope u grad. Iako prisustvo Vranjia posle nekoliko meseci vie nije predstavljalo skoro nikakvu novost i izvor inspiracije Polinjana za bekstvo iz svoje nesvesne dosade i utonulosti u onaj mraan deo bivstva koji je karakterisao ovo mesto, za Ivana je dolazak ovih ljudi predstavljao promenu njegovog ivota iz korena. Naime, Elizabeta je osvojila njegovo srce jo kada je video prvi put, i on je poeo da mata i kuje planove kako da je osvoji, preputajui se opinjenosti. Sama devojka u poetku nije primeivala naklonost ovog mladia, postajui nedostian plen mnogih momaka koji su je hteli za enu, to zbog njene lepote, to zbog bogatsva. Bila je injenica da ju je jedino Ivan zavoleo iskrenim srcem, zapeativi svoj ivot, kao i Ana svoj zbog njega. Ivanov otac je primetio promenu kod sina. Njegov ivot nije vie bio isti. Poeo je mnogo vie vremena da provodi u krevetu i izgledao je kao nekakav oblak koga blag vetar tera nebom. - Ivane ta je sa tobom? - pitao je Petar svoga sina: - Kako to misli Petre? - odgovorio je Ivan. - Zanesen si, odsutan, vidi se da se neto promenilo u tvom ivotu. Reci mi ta je u pitanju. Slobodno mi se poveri. Ivan se duboko zamislio. Kao da mu je tek sada postalo jasno koliko je njegov otac u pravu. Izgledalo mu je kao da prvi put vidi nekog novog sebe. Nekoga koga ne poznaje, nekoga ko je oaran enom. U sledeim sekundama je shvatio da mu se desilo ono emu se nadao - da prona e ensku osobu kojoj e pokloniti sebe. Ivan nije ni primetio da je to uradio moda suvie naglo, da se suvie brzo predao, svom svojom silinom, jednom
14

15

srcu koje praktino do tada nije ni obratilo panju na njega. Iako je hteo da to ostane tajna, barem dok ne ostvari neki kontakt sa Elizabetom, odluio je da se ipak poveri ocu. uvi ovu novost, Petar je bio koliko oduevljen, to je i njegov sin zavoleo, toliko i zabrinut za njega jer je ta ljubav tek trebalo da se ostvari, a Elizabeta bi mogla svojim odbijanjem da osujeti sreu njegovog sina. Odluio je da sve ovo prihvati sa izvesnom rezervom, a i nadom da e se njegova oekivanja sretnog kraja ostvariti. Opet, negde u dnu srca, krio je tugu to na Elizabetinom mestu nije Ana, ali je smatrao da je i Elizabeta dobra prilika za Ivana i da bi, ako bi ona tako htela, njih dvoje moglo biti sretno. Pored te tuge koju je primetio kod sebe, Petar je uvideo mnogo vei strah koji je poticao od toga da bi Elizabeta mogla da odbije Ivana i ostane gluva na poziv njegovog srca. - Sine, moram ti priznati da si me zatekao ovom veu - rekao je Petar potom Ivanu. - Iskreno reeno, iako sam traio od tebe da mi se poveri, ne znam kako da te savetujem. Moda bi trebalo da se lagano priblii toj devojci i oslune koju ona poruku ima za tebe. Ja ti iskreno elim sreu u ljubavi, kao to i sam zna, i uz tebe sam ma ta se desilo. Ivan je ove Petrove rei pomno sasluao i obuzela ga je briga ako bi zaista bio odbijen od strane Elizabete, ali u sebi je sauvao rezervni plan - da bude uporan i na kraju ostvari ono to je naumio. Ono ega se Petar strahovito bojao jeste da bi Ivanova ljubav mogla da bude kao Anina. Bilo mu je jasno koliko je njegov sin zavoleo Elizabetu, da e se njegova ljubav prema njoj samo produbljivati i da je ona ena njegovog ivota. Prolo je deset meseci od kako je Ana bila kod vraare Jelke. Primetila je promenu u Ivanovom ivotu i intuitivno shvatila da se Ivan zaljubio u Elizabetu i, iako nije mogla da predvidi kako e se stvari odvijati, mislila je da je ova ena moda nedostian cilj koji je Ivan sebi postavio. Sa druge strane, sam mladi je bio zanesen svojom zaljubljenou i u nekoliko navrata skrenuo je Elizabetinu panju na sebe. - Mora se priznati da ste simpatini, dragi Ivane -rekla mu je jednom prilikom njegova ljubav, i on je pomislio da se stvari odvijaju u njegovu korist. - Koju elju mogu da vam ispunim? - pitao je Ivan. - A na kakve elje imam pravo? - zadirkivala ga je Elizabeta. - ta god Vae srce poeli - ve zanesen izjavio je Ivan. - ujem da se bavite izradom raznih figura. - Da, otac i ja od mojih malih nogu radimo taj posao. - Eto, mogli biste da mi napravitite neto simpatino. Nije problem, platiu ako treba.
15

16

- Nikakvo plaanje ne dolazi u obzir - pomalo napeto nastavio je mladi i dodao: - Bie to skroman poklon vama od mene. - Najlepe zahvaljujem - nasmeila se Elizabeta. - Sada je vreme da po em kui - kazala je zavravajui razgovor. - Bilo je zadovoljstvo priati sa vama. Isto tako bie mi zadovoljstvo da Vas obradujem nekom interesantnom ukrasnom figuricom. - Hvala vam. - Hvala vama na razgovoru, draga Elizabeta. Sretno je otiao kui Ivan posle ovog susreta sa novom, prelepom i mladom gra ankom Polina. Elizabeta je Ivana shvatala kao jednog od udvaraa koji su se pojavili od kako je dola u grad i nije ni slutila koliko je njegova ljubav iznad ostalih njegovih konkurenata. Istina je da ona nijednog mladia nije shvatala ozbiljno i negde u njenoj psihologiji krila se sklonost ka starijim mukarcima, tako da je sva udvaranja koja su joj se deavala shvatala kao igru. A uivala je u simpatijama koje je zadobila u Polinu kao prelepa i draga osoba koja moda pomalo stoji iznad svoje stvarne pozicije. Naime, i Elizabeta je bila mlada i shodno tome shvatala je ivot na mladalaki nain, pomalo nezrelo i neodgovorno. U tih nekoliko meseci koje je provela u svom novom ivotu nije srela nijednog oveka koji se njoj svideo toliko da bih sa njime iekivala neto ozbiljno, i sve to se deavalo kod nje, a to se tie ljubavi, bile su razne igre sa mladiima na koje je gledala pomalo sa visine, u isto vreme dajui im povod da ne odustaju od svojih namera. Ivan je gajio velike nade u vezi sa ostvarenjem svojih planova. Mislio je da se svideo Elizabeti i smatrao je da samo treba da nastavi tamo gde je stao. Moe se rei da je bio ube en da e ta devojka postati njegova, a ova njegova nekritinost bila je delimino podstaknuta njenom neskrivenom simpatijom prema njemu, a sa druge strane njegovom gotovo zaslepljujuom zaljubljenou. Naime, Ivan je u odnosu na prvi susret sa Elizabetom, koja je tom prilikom ostavila na njega zadivljujui utisak lepotice, i u koju se on na prvi pogled zaljubio, doao do toga da mu posle samo par meseci ta devojka predstavlja isto to i prolee prirodi. Neto to ga je vinulo u visine i bez ega vie nije mogao. Ana je, me utim, u Elizabeti videla antipatinu osobu koja, kako joj se inilo, nema jasno povuenu liniju izme u dobrog i loeg, kao devojku koja je koristoljubivo sraunata i koja se trudi da na sve naine zadri kontrolu u svojim rukama, nemajui obzira prema ljudima u onoj meri koja je po Ani bila potrebna svakom dobrom oveku. Ukratko, pored toga to je volela Ivana i bila pogo ena time to se u njegovom ivotu pojavila osoba koja je njemu mnogo znaila, Ana je smatrala da Elizabeta ne zasluuje Ivanovu
16

17

ljubav. Ono to je pak svojom pronicljivou ocenila, koja je za razliku od suparniine sujete bila isto prirodni dar da spozna stvari onakvim kakve jesu, jeste da su Ivanova oseanja vrlo duboka i da je on moda preao preko mana svoje dragane, neizmerno je volei i pratajui joj sve grehe koje je poinila i koje e poiniti. Zima je dola u Polin, i toga jutra kada je Ivan ustao rano, smislivi ta bi mogao da napravi Elizabeti, sneg je zabeleo ovo mesto. Bilo ga je na pregrt i na optu radost dece. Moda su deca u Polinu bila ta koja su njegovu tamu i strah inila neprimetnim, ali imalo se ega bojati, pogotovo kod najmla ih koji su me u sobom prepriavali priu o vragu pokuavajui u igri da to vie uplae jedni druge. Ana samo to nije dobila posao i bila je vrlo zadovoljna radujui se gotovo sigurnom ishodu u njenu korist. Njenoj porodici bilo je teko zimi jer je jezero na kome je Predrag lovio ribu znalo da se zaledi i preivljavali su u oskudici te dane troei ono to su zaradili tokom prolea, leta i jeseni. Svi oni bili su svesni koliko bi im znailo da se Ana zaposli. To bi im i te kako olakalo pomalo siromaan ivot. Taj zimski dan je ve uveliko bio u toku, a Ivan je pravio izuzetno vredan bro od platine, trudei se da to preciznije i to tanije uradi posao do kraja. Upotrebio je sve svoje znanje i umee primenjujui mnoge tehnike koje su na prvi pogled izgledale kao sitnica, a u stvari su inile da njegov rad bude izuzetan. Za kraj je isplanirao da na bro stavi kamen u obliku srca. Dugo je traio deli lapis lazuli koji bi obradio na isplanirani nain, ali se trudio da to ostane u tajnosti. Na kraju je pitao Anu, od koje se inae prilino udaljio od kada se pojavila Elizabeta, da li ona zna gde bi mogao da nabavi tako neto. Ana je slegnula ramenima i odgovorila da ne zna. - Probaj kod vraare Jelke. Ne znam ko bih jo ovde mogao imati tako neto. - Probau - znatieljno je gledao Ivan Anu. Shvatao je da se ne ponaa kako treba prema njoj od kako se zaljubio i da ju je bez razloga skoro potpuno iskljuio iz svoga ivota. - Kako si ti, Ana? - hteo je da zapone razgovor, ne bi li ovaj svoj nedolini, novonastali stav prema njoj vratio na staro. Me utim, Ana nije bila previe zainteresovana za Ivana. Iako se njena oseanja prema njemu nisu promenila, moglo bih se rei da je na neki nain bila razoarana njegovom sklonou ka Elizabeti. Rekla je samo: - Dobro sam. Moram da idem. Ivan je ostao sam na ulici na kojoj su zraci sunca topili sneg. Osetio se usamljenim, i to nije bila ona njemu dobro poznata slatka melanholija koju je doivljavao izleavajui se u krevetu, ve je oseao da gubi prijatelja iz detinjstva. Kao da izme u njih dvoje vie nikada nee biti isto, kao da se okrenula nova stranica u njegovom ivotu koja je sa sobom donosila neizvesnost i neodre enost.
17

18

Bilo kako bilo, Ivan je sve svoje nade polagao u Elizabetu, u iskrenom uverenju da stvar samo treba privesti kraju. Ipak, u njemu se tada javila sumnja da moda nee pridobiti naklonost ove lepotice i onaj polinski duh zaiveo je i u njemu, osetio je neku tminu koja je bila uveliana tiinom koja je vladala na ulici, samo se sneg pretvarao u vodu koja je kapljala niz oluke remetei time mir. Na trenutak je pogledao u planinu na kojoj je preko cele zime bilo snega, a onda je odluio da odmah krene do vraare ne bi li kod nje pronaao svoj kameni. Hodao je puteljcima koji su vodili do starice i posle pola sata doao do njene kolibe. Oseao se nesigurnim. Na trenutak je pomislio da pita Jelku da li e ostvariti brak sa Elizabetom. U sledeem momentu kao da je poeo da se preznojava. Pred njim su se postavila tri puta da mu Jelka prorekne njegovu sudbinu vezanu za Elizabetu: da odgovor na njegovo pitanje bude da ili ne, da Jelka neto kae pa da se to ne ostvari, ili da je jednostavno pita za kameni lapis lazuli ne traei od nje nita vie. Nije se puno dvoumio oko toga ta e da uradi. Kao da je oekivao da Jelkino predvi anje u svakom sluaju nee biti tano i on se sigurnim korakom uputio, odluivi u trenutku da samo pita za kamen koji nigde nije mogao da na e. Pokucao je na vrata, i posle nekoliko trenutaka pred njim se pojavila starica. Kako je nezgrapna, pomislio je Ivan, ali se ve u sledeem trenutku susreo sa ljubaznim osmehom ove ene koja je pitala: - ta mogu da uinim za vas? - Treba mi mali komad lapis lazuli - rekao je Ivan, zateen osmehom i iznena en toplinom kojom je zraila ova ena. - Lapis lazuli? - ponovila je Jelka. - A ta ete vi sa tim kameniem? Ivan je pokuao da izbegne odgovor na ovo pitanje. - Jednostavno mi treba. Ako imate tako neto, dobro bih vam platio. Jelka je promenila izraz lica i od onog ljubaznog i toplog stava ubrzo se pojavila stroga starica koja kao da hoe da kae da lapis lazuli nije za igru. - Imam, ali ne znam da li da vam dam taj kameni - rekla je potom. - U redu. Rei u Vam ta e mi, ali pod uslovom da to jedno vreme ostane tajna. - Izvolite, recite - kazala je vraara, ponovo poprimajui ljubazan i susretljiv izraz lica. - Hoe li to ostati me u nama? - nastavio je Ivan. - Koliko vidim, hoe! - nasmejala se Jelka, nazirui ve o emu se radi. Ovaj njen osmeh je izazvao smeak i na Ivanovim usnama i on skupi hrabrost i ree ta namerava sa kameniem. Jelka ga je znatieljno pogledala, kao da pokuava svojom vidovitou jo neto da sazna, to se Ivanu nije svidelo. Me utim, ubrzo se tre iz svojih misli i ree:
18

19

- Neka bude po Vaem. Zatim se okrenula, dohvatila nekakav up koji je stajao na drvenim policama i iz njega izvadila tri kamenia, dva zelena i jedan manji tamnoplavi. - Izaberite - bojaljivo je kazala Ivanu, ipak drei situaciju pod kontrolom. Ivan je uzeo sva tri kamenia i poeo da ih prouava. Plavi je bio najmanji i najvie mu se svideo, jedino ga je brinulo da li je dovoljno veliki da bi sa njim uspeo da uradi ono to je naumio, tako da ga je dobro odmeravao. Kada je isplanirao kako e od njega napraviti srce, odlui da ga uzme. - Moe li ovaj? - pitao je vraaru. - Trideset novia! - rekla je ona. - Pristajem! - zakljuio je Ivan posao. Ve sutradan bro je bio gotov i Ivan je traio povoljnu priliku da ga pokloni Elizabeti. Na njegovu alost, nije imao esto priliku da govori sa njom, ali su se njihovi susreti, kako je njemu izgledalo, deavali na obostrano zadovoljstvo. Hteo je da se jo vie priblii toj devojci i onda joj urui poklon, i ekao je da njihovo druenje postane neto znaajnije od obostranog toplog askanja. Tada je primetio neto to ga je malo razoaralo - da se Elizabeta na slian nain drui sa jo nekim momcima, ali ga to, iako mu je teko palo, nije pokolebalo da nastavi sa svojim iekivanjima. Zapravo, on je otiao toliko daleko da je ve planirao i matao o tome kako je trai od njenog oca Baneta Vranjia za enu. Naravno, pre ovog ina, imao je nameru da bude naisto i sa Elizabetom i ve je planirao da je zaprosi kada se ukae dovoljno povoljan trenutak. Ana, koja je dobila posao u prodavnici enske odee, i jo uvek se pomalo druila sa Ivanom, kao da je shvatala u kojoj se situaciji on nalazi. Bio je zaslepljen devojkom koja je njemu ukazivala tek malo vie panje nego drugim udvaraima, a da, zapravo, nije ni sa kim planirala nita ozbiljno. No, zaljubljenost je takva, mislila je. Bilo joj je oigledno da je za razliku od nje, koja je Ivana poznavala jo iz detinjstva, on svoju ljubav naao odjednom, kao kakav biser na putu, biser za koji bi na kraju moglo da se ispostavi da nije njegov. Tada je razmiljala o tome da ni Ivan nije savren, a, eto, ona ga opet voli. Bio je nekako lenj, moda suvie mekan za jednog mukarca, razmaen. Ipak, shvatavi ljubav kao neto uzvieno, neto to potie od boga, jo uvek je bila srena to voli Ivana, iako je istovremeno bila i ljuta na njega, to joj se nekako inilo razumnim. Iako bi jo uvek ponekada popriala sa njim kao sa bratom, njegova naklonost prema njoj, koja je nekada postojala, donekle je prestala, a ona je to i oekivala. Znala je da e, ako se u Ivanovom ivotu pojavi ena, ona sama pasti u njenu senku i da e, u najboljem sluaju, biti na sporednom drugom mestu, a to se i dogodilo. Ivan je tako e pronaao svoju polovinu koja, izgleda, nije
19

20

namenjena njemu. Me utim, ta spoznaja je njemu bila strana. inilo mu se nezamislivim da postoji neuzvraena ljubav koja je toliko velika kolika je njegova postala. Ana je sve to razumela i priznala je sebi da pomalo ali to Ivan nije zavoleo neku devojku koja vredi barem koliko on. Zima je u Polinu bila na izmaku i daci prolea su polako poeli da osvajaju ovaj grad. Ove godine je bilo dosta snega i Polinjani su jedva doekali toplije dane. Sakrili su u svoja srca hladnou i mrtvilo za sledeu zimu. Mesto je imalo svoj trg, na kome su se nalazile tri kafane i stari hotel koji je drala jedna stara ena. Na samom trgu, ni u najprijatnijim veernjim asovima, nije bilo nikoga, a Polin nije imao svoje etalite za razliku od drugih gradova sline veliine. Valjda su zato kafane uvek bile skoro pune, naroito od predveerja pa do kasnih nonih asova. Ponekad bi ovaj grad proslavljao poneko veselje, kao to su svadbe ili ro enja dece, ali deavanja poput neprijatnih situacija, sahrana i drugih nedaa mnogo su mu, kako je izgledalo, bila prihvatljivija, i ljudi kao da su bili vie posveeni tim nesretnim stvarima nego ovim drugim. Moe se rei da u Polinu nije bilo sretnih ljudi. Moda je to nekada bio Petar i moda je to, do tada, bio Ivan. Kao da je ta porodica nekim provi enjem zalutala ovde stapajui se sa okolinom, zahvaljujui smrti jedne ene, i pojavi druge. Ivan je, naime, ve poeo da osea teinu ljubavi, bezuspeno pokuavajui da se priblii Elizabeti, koju je voleo sve vie i vie. Ta devojka me dovodi do ludila!, govorio je samom sebi. Odluio je, ponesen svojom opsednutou, da isplete mreu oko nje, da uini da sve to se deava u njenom ivotu ukazuje na njega. Moglo bi se rei da se usudio da prkosi prirodnom toku stvari, umesto da polako prihvata Elizabetinu nezainteresovanost. to ga je vie odbijala, to mu je ee za sobom ostavljala poneki komadi povoda da jo uvek oekuje vezu sa njom. Ivan je poeo da misli da ga na neki nain proverava i ponaao se sasvim uljudno, iako je u sebi poeo da osea izvesno pravo na Elizabetu. Mislio je, i sebe je uverio u to, da mu je ona sudbinski predodre ena i da je, izgleda, on taj koji treba da je dovede do tog saznanja. Nju je smatrao enom svoga ivota i nije ni pomiljao da se zapita da li je on njena ivotna prilika. To se u njegovom umu nekako podrazumevalo i on je strasno zagrizao jabuku ljubavi iji su sokovi istovremeno otrovali njegovu krv, srce i svest. Petar je primetio da se udne stvari deavaju sa Ivanom, koji vie nije bio zainteresovan gotovo ni za ta osim za Elizabetu. Nekoliko puta mu je padalo na pamet da sina odvoji od ove opsesije koja je prevazila onu ljudsku ljubav, pretvorivi se u zatvor Ivanove due iz koga on oekuje oslobo enje samo ostvarenjem veze sa njegovom izabranicom. Ivan kao da je postavio sebi, a i ivotu, uslov - ili Elizabeta ili neko bitisanje koje se
20

21

graniilo sa ludilom, sa haotinim i nepovezanim ivljenjem. Do tog naina bivstvovanja, koje je bilo delimino imaginarano, mladi je ve doao tako da se slobodno moe zaljuiti da je on poslednjih par meseci bio zanesen. Nekako, kao da je naao svoje ostvarenje ba u tom delu stvarnosti koja se nalazi na raskru izme u nepovezanog i konkretnog, nestvarnog i realnog. Moda se taj ovek samo sakrio od osujeene ljubavi, ne mogavi sebi da prizna da je odbaen od devojke koju voli. Da je Elizabeta bila konkretnija u odnosu sa Ivanom, i da mu je jasno dala do znanja da je ne zanima, Ivan verovatno ne bi toliko upao u neto to je pretilo da se pretvori u bezna e, ve bi pronaao snage da sagleda svoj poloaj. Ovako je, konstantno pobu ivan Elizabetinim osmesima, koja kao da je, tako e, postala u blaoj meri zavisna od Ivanove naklonosti, nadajui se da njegova ljubav prema njoj nee nikada proi. Nalazila je izvesnu satisfakciju u tome, a Ivan je, ba zbog tog njenog nastupa, izgubio granicu sa realnou. Prolee je napokon dolo u Polin, i mladice na drveu i prvo cvee su se ve uveliko pojavili. Ovo godinje doba je udahnulo prirodi novi duh, me utim Polinjani to nisu primeivali. U njihovim srcima je neprimetno tinjala tama koja im nije davala mogunost da uivaju i raduju se toplijem suncu. A, eto, ono kao da je uprkos svima njima bilo sretno, crtajui svoj polukrug na nebu. Jedino su moda Petar i Ana primeivali donekle njegovu sreu, udiui onaj poznati proletnji vazduh koji raduje duu. I, umesto da uivaju u ivotu, stanovnici ovoga grada su bili okrenuti alkoholu, kocki i nekim sitnim porocima. Retko koji brak u Polinu je bio sklopljen iz ljubavi. Uglavnom su to bili interesi i intrige kojih je grad bio pun. U Polinu je bilo malo ljubavi, moda premalo, a na nju se i inae gledalo kao na neto nepoeljno i tragikomino. Ivan je jo uvek uvao svoju ljubav kao tajnu i, iako se njegovo udvaranje Elizabeti moglo primetiti, samo su Ana i Petar nasluivali dokle ga je ta ena dovela za relativno kratko vreme. Elizabeta je pak bila devojka koja je volela da se ceo svet vrti oko nje. Moda ona i nije htela da utie destruktivno na Ivana, ali ugodnost koju joj je prualo njegovo udvaranje i njegova upornost inili su da u svojim sopstvenim oima vredi kao devojka. Njoj je sve to predstavljalo igru iz koje je izvlaila korist za sebe - neko je u nju bio zaljubljen. Naravno, Elizabeti se nije moglo previe zameriti na njenom ponaanju prema Ivanu. Da je znala dokle je sve to sa njim dolo, moda ne bi postupala na takav nain i dala bi mu jasno do znanja da je ne zanima. Ili je, ipak, njena enstvenost bila donekle pokrenuta Ivanom, tako da joj je njegovo udvaranje, u stvari, predstavljalo neku vrstu utehe, deliminu zabavu sa momkom koji je tu samo da bi bio zain u njenom ivotu. Sa druge strane, Ivan je nepokolebljivo verovao da ona samo treba da otkrije
21

22

svoju ljubav prema njemu i da joj ona postane jasna, to bi uinilo da budu zajedno. Tako e, smatrao je da je on taj na iju inicijativu sve treba da se desi, i da treba na neki nain da joj otvori oi, inei time stvar oiglednom. Ivan se, u stvari, zavaravao da Elizabeta prema njemu gaji skrivena oseanja, dok je ona, na svoje zadovoljstvo, flertovala sa njim, pomalo, zabavljajui se pritom. Tako je Ivan od skladnog mladia, koji je bio donekle sklon matarenju, doao do sveta u kome je granica izme u realnog i stvarnog bila pomuena, dok je on kao nekakav naputeni brod plovio morem, noen strujama i vetrovima. Ana je tako e bila opsednuta ljubavlju, ali je za razliku od njega sagledavala situaciju onakvom kakva jeste, moda ak i suvie dobro, no ona je bila prva koja je mogla oekivati korist od svog naina gledanja na svet. Da je odluila da pre e preko svoje neispunjene ljubavi i da vremenom zavoli nekog drugog, moda je ne bi ekao usamljen ivot. Ipak, Ana je imala isplanirane i organizovane aktivnost i stajala je vrsto na zemlji. Ono to je inila bilo je promiljeno i u dogovoru sa njenom porodicom i na njenu i njhovu korist. Bila je vredna i uporna devojka, ali ne i tvrdoglava. Tako e, bila je skromna u svojim oekivanjima, nadajui se nekoj srei do koje je htela da do e poteno. Vranjii su za kratko vreme uspeli da se odomae u Polinu. Bane je esto iao predvee do kafane gde bi popio pivo, iako to zbog svoje bolesti nije smeo, ipak, nije preterivao u tome, ostajao bi u kafani samo do veere. Tada bi se zaputio kui. Njegova dva sina poela su da idu u kolu dok je Elizabeta, puna duha, uivala u svom novom domu, jo uvek ne primeujui onaj taman deo ovoga grada. Imala je utisak da se svet zavrteo oko nje. Prvo - otac joj je poverio da brine o finansijama, drugo -inilo se da je postala najomiljenija u Polinu, ba zbog njenog slobodnog duha, i tree - stekla je novog drugara Ivana, sa kojim je esto vodila usputne razgovore. Sreli bi se negde u gradu i porazgovarali o temama koje su joj bile bliske. Prihvativi grad i potrudivi se da grad prihvati njih, Vranjii su se utopili u Polin, koji se, posle navikavanja na njih ponovo okrenuo onim beznaajnim stvarima koje ozbiljnom oveku ne predstavljaju nita. Jedva da je ko neto ozbiljnije radio i svi Polinjani kao da su ekali da se ona trozuba stena obrui na grad i time prekine njegovo postojanje, pretvorivi ga u ruevine na koje je on, na neki nain, i podseao. Kao da su u njemu ljudi iveli po peinama, u neko praistorijsko doba, slutei bogove i boanstva koja ih jo nisu osvestila. Jednog jutra Predrag je krenuo u ribolov. Iao je po suncu poznatim putem koji je vodio do male reke koja je prolazila nedaleko od grada i ulivala se i izlivala iz jezera. Od te reke do jezera put je iao praktino uz obalu i Predrag je uivao u prirodi koja je, probu ena iz zimskog sna,
22

23

uveliko cvetala. Bio je poetak maja, kada je Anin otac ugledao konjanika koji iz pravca jezera ide ka njemu. Posle nepunog minuta su se sreli. - Dobro jutro - rekao je neznanac koji je imao izme u trideset pet i etrdeset godina. Izgledao je izrazito ponosan i obuen sav u crno. Njegova proseda brada bila je duga a kosa vezana u rep. Iako bi to bilo za oekivati, Predragu je neto govorilo da se ne radi o monahu. - Dobar dan. Svako dobro - uzvratio je on. Uinilo mu se da ga je taj ovek popreko pogledao ispod svojih gustih obrva, kao da je rekao neto pogreno. Njegov konj bio je nemiran, gospodar je neprekidno pokuavao da ga umiri, a i on je isto bio crn, crnji nego to je to Predrag ikada imao priliku da vidi. - Koliko se seam, trozuba stena je negde ovde? - nastavio je ovek na konju. - Da, jedno pola sata hoda odavde. Idite ba ovim putem i stii ete do Polina. - Da, i Polin je proli put bio tu. Sada se seam. Predrag se udio sve vie ovom oveku. Njegov glas je bio poput groma. Dubok i odsean, a uz sliku koju je nezanac ostavljao, inio je njegovu pojavu toliko monom da se Predragovo u enje praktino pretvorilo u strah od ove osobe. - Moe li se odsesti negde u tom gradu? - pitao je stranac. - Jedna starica, po imenu Dara, dri mali hotel sa nekoliko soba. Tu gotovo iskljuivo odsedaju turisti - treperavim glasom koji je odisao uplaenou odgovorio je Predrag, zakljuivi da ovaj ovek nije ni turista. - A jeste li vi iz toga mesta? - Da, ja sam Polinjanin. - Onda se vidimo u Polinu! - kroz osmeh koji je grmeo rekla je osoba na konju kojeg je naterao u kas. Predrag je nastavio svoj put ka jezeru, razmiljajui o susretu koji mu se dogodio. Kao da se plaio tog oveka koji je sa sobom u Polin donosio neto jezivo i mrano. Moda osveenje, a moda neto jo stranije. Toga dana daba je bacao mree Anin otac. Jednostavno, riba kao da nije ivela u jezeru. A dok je bezuspeno lovio, Predragu je neprekidno u seanje dolazio susret koji mu se toga jutra desio. Pred vee je krenuo kui i, umesto da, kao svakog dana, donese nekoliko kilograma ribe, vraao se praznih ruku. Vratio se neto malo posle osam sati i prvo to je uradio uavi na vrata bilo je da znatieljno upita svoju porodicu da li je videla oveka koga je sreo. - Nismo videli nikakvog stranca u gradu - odgovorila je Predragova ena Mira, sasluavi mua koji je priao ta mu se desilo jutros.

23

24

- oveka obuenog u crno, sa dugom bradom i kosom, na konju? - ponovo je pitao Anin otac, udei se kako to da nije vi en. - Ne oe, koliko ja znam, danas niko nije doao u Polin. uvi ove Anine rei, Predrag se okrenu ka sinu ne bi li od njega dobio potvrdan odgovor na svoje pitanje. Me utim, i on je slegnuo ramenima, dajui mu do znanja da niko nije doao u grad a da je stranac. Poto je bio uznemiren u vezi sa ovim, pokuao je da stvar sagleda razumno. Dananji susret mu je ostao upeatljiv i on je tokom ribarenja oekivao da e ovek koga je sreo sigurno doi u grad. Kao da je hteo da se dodatno uveri obilazei kafane i raspitujui se, moda i odlazei do hotela i kako bi video da li je neko od jutros tamo odseo. Taj ovek je za Predraga definitivno neto znaio, neto to sebi nije znao da objasni i bio je siguran da e se stranac pojaviti u gradu. Anin otac nije imao taj obiaj, ali je valjda isprovociran ovekom koga je sreo i koji je u njemu pobudio neku tamnu i destruktivnu stranu linosti, posle veere zaista otiao do kafane. Oseao se neraspoloeno i omamljeno, na neki njemu nepoznat nain. Kao da se u Predragu probudilo neto iskonsko i ivotinjsko. inilo mu se da shvata zato crni at pod tim ovekom nije imao mira. Zapravo, oseao je da e se neka zla slutnja ostvariti dolaskom stranca. U krmi se raspitivao da li je neko video nepozvanog gosta i svi su izgledali pomalo zbunjeni priom koju je Predrag priao. Izgledalo je kao da je ovek koji mu je rekao da e se videti u Polinu zaobiao grad i, pri toj pomisli, Predragu kao da je laknulo. Popio je reda radi jednu rakiju i ubrzo potom otiao kui i zaboravio dananji doga aj. Ali, no pred Predragom bila je teka. Negde pre nego to e otkucati pono, on je doiveo snovi enje. Imao je utisak da se bori protiv ovog zlog stranca, koji pokuava da otme njegovu erku i odvede je sa sobom u pakao. Kao da se sa jedne strane nalazio on, branei se od pomisli koje su dolazile od tog oveka, a koje su bile sudbinski pogubne po Anu. Imao je utisak da od njega zavisi Anin ivot, tako da je svu no proveo u bunilu, pokuavajui da na njemu stran, ali tada sasvim jasan duhovan nain, sauva erku od zla. Na pamet su mu padale skoro svakakve pomisli, dok se sa uspehom sve do jutra opirao gubitku Ane. U cik zore, kada se zabelela svetlost iznad planine, napadi ovog stranca u obliku crnih misli vezanih za erku, odjednom su nestali, i Predrag je na neki nain bio svestan da je odagnao zlo od svoje ljubimice. Smatrao je da je, svojom silom, uspeo da otera neku natprirodnu neastivu silu, koja je htela Aninu propast. Gotovo u istom trenutku, kada je zora svanula, uo je vrisak i brzo otiao u erkinu sobu. Pronaao ju je vidno uzbu enu. - Ana, ta ti je? - pitao je, pokuavajui da smiri i sebe i nju.
24

25

- Sanjala sam udan san, oe! - zadihano je i glasno progovorila. - Neki udan ovek srednjih godina, sa velikom bradom i kosom, sav crn, obavijen nekom svetlou koja je u stvari tama doao mi je u san. Predrag je bio zaprepaen, pokuavajui da sakrije svoje uzbu enje i brigu. Pitao se na trenutak ko bih mogao biti taj mraan ovek koga je prolo jutro sreo, a onda nastavio razgovor sa Anom, koja je bila gotovo histerina. - I ta je bilo u snu? - pitao je, uhvativi je za ruke posle ega su se oboje pribrali. - Ispriaj mi san, Ana - tiho je erku zamolio Predrag. - Taj ovek se, koliko se seam, odjednom pojavio od nekud i rekao: - Bez mira nema slobode, a bez slobode mira. Sloboda podrazumeva pojam o zlu, a dok se zlo ne sprovodi u delo, mir nije naruen. Protiv toga se treba boriti, zar ne? Sledee to sedesilo jeste da sam ja odseno rekla: - Ne! Nikako! Onda je on uzeo veliku sekiru, ne bi li mi njome odrubio glavu, kada ga je u trenutku udario prelep an eo oteravi ga od mene. - O Boe! Uzdahnuo je Predrag sav zaprepaen. - Da ti donesem au vode, Ana? - pitao je erku potom. - Ne, oe. Samo budi tu, samo budi tu - zaplakala je devojka, polako dolazei sebi i vraajui se trezvenom razmiljanju. Predrag nije hteo da je dodatno uznemirava priom da je takvog oveka sreo jue i da je i sam imao besanu no. Nije smeo ni da pomisli ta e biti ako Ana sretne tu utvaru u Polinu, ukoliko ona stvarno bude dola u njega. III Predrag je odluio da toga dana ne ide u ribolov, oseajui potrebu da jo uvek titi erku i da bude kraj nje. Negde oko podneva javio mu se jak oseaj da je stranac ipak doao u grad i on odlui da krene do Darinog hotela i proveri da li je moda tamo odseo. Bio je gotovo siguran da e ispred te oronule zgrade, koja uz gostionicu ima jo nekoliko soba za izdavanje, videti onog istog crnog konja na kome je jahao taj ovek koji sa sobom, kako se Predragu inilo, nosi neko zlo. Na trenutak je pomislio da je sve to se desilo od proteklog dana na ovamo samo splet okolnosti koji strancu daje sliku koju mu je Predrag namenio, ali, sa druge strane, trgavi se, ipak osetio strah, nadajui se da ispred hotela nee biti te ivotinje koja je bila besna i mrana, u skladu mistike koja se irila oko stranca.

25

26

Spustio se putem do jedne od etri ulice koje su izlazile na trg od koga je Darin hotel bio udaljen stotinak metara. Predragu je srce gorelo od neizvesnosti. Kao da je znao da e deavanja u Polinu biti u korenu drugaija ukoliko vidi ata. A on je zaista stajao privezan za drvo ispred hotela. Taj ovek je ipak doao!, pomislio je Predrag, pokuavajui da se ne preda strahu i da sauva prisebnost. Razmiljao je da u e u hotel ne bi li se do kraja uverio da je osoba koju je jue sreo stvarno tu. On sam je vrlo retko svraao u ovu kuu i oseao je izvesnu dozu zebnje i neugodnosti da ba zbog tog oveka u e u hotel, sa namerom da samo proveri da li je on tu. Ipak, sakupio je hrabrost i uao u hotel da bi se ponovo suoio sa tom osobom i proverio da li je ona zaista toliko zla i mona da je prolu no stvarno proveo borei se sa njenim duhom. U gostionici koja se nalazila ispod dela zgrade sa sobama nije bilo nikoga. Predrag sede za jedan sto blizu vrata, oseajui u sebi hrabrost da se suprotstavi strancu u njegovim zlim namerama, koje je Predrag pretpostavljao da ovaj ima. Ipak, u njemu se oseala premala sila koja bi se suprotstavila ovom oveku. Kada je razmislio o noanjoj borbi, za koju jo uvek nije bio siguran da je direktno povezana i inicirana ovom osobom, shvatio je da je bio potpomognut nekom boanskom silom, uz iju pomo se sve zavrilo na odre en nain. U svojoj skruenosti, koja ga je odjednom preplavila, Predrag je poeleo da popije jedan rum, tako da se, onako pomalo preznojavajui, spremao da pozove Daru, ali tada u gromoglasan smeh, smeh koji mu je od jue bio dobro poznat. On je!pomislio je Predrag. Gore je u sobi, mislio je vidno se uzbudivi i uznemireno se vrpoljei po stolici koja je, onako stara, krckala pod njim. Vrlo brzo smeh je prestao, a na stepenicama se pojavila starica Dara. Bila je nasmejana i raspoloena, moda zadovoljna to je napokon neko posetio Polin, donosei joj izvesnu zaradu. Predrag se, zaudio Dari zbog smeha, a onda joj, kad im se pogledi sretoe, postavi pitanje. - Je li to izvestan ovek srednjih godina, obuen u crno, sa dugom bradom i kosom odseo kod vas? Dara, pomalo iznena ena Predragovom posetom, pogleda ga onako staraki pronicljivo ne bi li se uverila da nee pokvariti neto u vezi njenog gosta. - Ba taj! - pomalo ljutito i povienim tonom odgovorila je.- A to to vas interesuje? Predrag se naao u situaciji da ne zna ni sam sebi u potpunosti da objasni zato je doao ovde i ta zapravo namerava sa time to je saznao da je stranac doao u grad. - Sreo sam ga jue ujutro kada sam iao u ribolov... Rekao mi je da e doi u Polin...- poeo je da zamuckuje Predrag, ni sam ne znajui koji odgovor da

26

27

da gazdarici.- Pri pozdravu mi je rekao da emo se videti u gradu - pravdao je Predrag svoju posetu Dari. - Pa imate li neki dogovor da se vidite ovde? - bila je uporna starica. - Ne... Samo sam hteo da vidim da li je stvarno doao u grad. - Doao je u moj hotel u cik zore. Rekao mi je da e ostati due. Predraga su ove rei razoarale. Moglo bi se rei da mu je, osim to ga se pomalo plaio, stranac delovao vrlo antipatino. Tada pomisli da e svoju znatielju zbog koje je doao u hotel, ne bi li proverio istinitost vezanu za njegov dolazak, morati nekako da plati, zapravo ve je sada bio u nezgodnoj situaciji, u kojoj se naao pred Darom. Oseao se kao da je zabadao nos u tu a posla i to iz njemu sasvim nejasnih razloga. Mislio je da bi bilo bolje da je saekao da se stvari odvijaju svojim tokom i na trenutak mu se ponovo uini da je stvar u vezi dolaska stranca shvatio isuvie imaginarno, da je moda nepravedno optuio ovog oveka za zloslutnost. Onda je, u sledeem trenutku, poeleo da ode iz hotela, izbegavajui tako susret sa strancem. Ustao je zbunjeno sa stolice, rekavi Dari da ide. Ona ga pogleda pogledom kojim osu uje njegovu deiju znatielju i ree: - Dakle, sada kada ste saznali da je ovde kao neki inspektor, idete odavde. - Ja se izvinjavam... Ja se izvinjavam... - ponavljao je Predrag, naavi se u koi pijuna koji kao da prati tog oveka. Nije hteo da tako ispadne, ali ga je njegova zainteresovanost stavila u nezavidan poloaj da mu se vlasnica hotela ujedno podsmeva i prebacuje mu, korei ga povodom njegovog postupka. Dok je ustajao sa stolice, oseao se neprijatno, nekako posti eno. Onda se u sledeem momentu osetio kao da bei od stranca koji bi mogao u svakom trenutku da se pojavi. U panici je napustio Darin hotel, uurbanim korakom koji je ukazivao na njegovu ponovnu uzrujanost povodom ovog oveka. Oseao se kao da bei od neke zveri, koja kao da ne sme nikako da ga vidi toga jutra jer bi, u suprotnom, mogla da se okomi na njega, inei mu neko zlo. Za kratko vreme je stigao kui, a usput je ponovo razmiljao o strancu kao o nekoj pojavi koja nikako nije trebalo da se na e u Polinu. Jo jednom je u vezi sa njim vazduh treperio nekom nelagodnom mistinou, opominjui Predraga na moguu, a nevidljivu opasnost od toga oveka. Kako se zove ta osoba, da mi je znati... Mora da ima neko ime koje odaje enigmu koja ga prati, razmiljao je Predrag, a onda je, kao kakav sudija, pomislio da e pravda i istina na kraju izai na videlo, da e stranac, posle svega, biti kanjen i priveden nekoj imaginarnoj pravdi, koja je samo Predragu bila jasna. Vie nije sumnjao u zlokobnost stranca i njegove neastive namere koje bi, moda, mogle da se ostvare ba u Polinu. Tada je, zauzimajui neprijateljsku stranu prema strancu, koja je bila strana dobra,

27

28

odjednom shvatio koliko je on sam u stvari mali u odnosu na osobu koju je sreo prolo jutro. Doao je kui i uveliko sedeo za stolom kada ga je u razmiljanima prekinula Ana. - Oe, ta je sa tobom? Predrag je pogledao erku zau eno, kao da je ona neka suta suprotnost strancu. Praktino nije ni uo pitanje koje mu je, tek kao odjek, postalo jasno. Setio se borbe koju je vodio sa strancem oko nje prole noi, i kao da je zakljuio da neka vrsta takvog okraja tek treba da se desi, da je zapravo on taj kojem je predodre eno da od neznaneve zlokobnosti sauva Anu. Ona ga je pak gledala tako zamiljenog, sa utiskom da je pitanje koje je postavila otilo u neku prazninu, koju do sada nije vi ala kod oca. Predrag se, istovremeno, nadao da eventualni susret izme u Ane i oveka koji ga je samo u roku od jenog dana toliko uplaio nee na nju delovati zastraujue. Zapravo samog je boga molio da stranac ne izgleda kao osoba iz Aninog sna. - Izgleda zabrinuto, tata... Da li se neto desilo? - nastavila je Ana, i sama postajui zabrinuta za oca koji je gotovo bio bled. - Nita posebno, eri. Samo sam se zamilio. To je sve - Predrag je pokuavao da sakrije svoju brigu ili, moda bolje reeno, strah. - Nita bitno - nastavio je sa odlukom da svoju uznemirenost ne prenese na Anu i sa nadom da se njegovoj porodici nee desiti nikakva nedaa, uzrokovana tim zloslutnim ovekom koji, kako se u trenutku uinilo Predragu, ima mo da paralie rtvu nekom hipnozom pod kojom se i on sam naao. - Jesi li za kafu, tata? - pitala je Ana oca, primeujui da neto nije u redu sa njim. Predrag se nasmejao. - Da popijemo po kafu kae? - Ako mogu da ti pomognem, oe, slobodno reci ta treba da radim? - Nita eri, nita. Eto skuvaj nam kafu - rekao je Predrag naglas dok je u sebi ponavljao: uvaj se, Ana, uvaj se, molim te. - Dobro, da li mogu barem da znam zato jutros nisi otiao u ribolov? navaljivala je Ana na oca, ne bi li tako izvukla barem deli onoga to je titilo Predraga, sa ciljem da mu pomogne. - Nisam se najbolje oseao jutros. Zna i sama da ponekad preskoim pokoji radni dan. - Oh, oe! - uzviknula je Ana kao da je otkrila ta titi njenog oca. - Pa tebe je uzdrmala moja nona mora. Zar ne? - Malo - tiho je progovorio Predrag, oseajui se nezgodno to izbegava da erki kae istinu.
28

29

- Nita posebno, oe. Zna i sam da ponekad imam neprijatne snove - sa olakanjem je poela da komunicira sa ocem, mislei da je pronala razlog njegove uznemirenosti, a istovremeno i sama menjajui svoje raspoloenje. - Sada emo ti i ja da popijemo kafu - nasmejala se radosno Predragova ki, poljubivi ga. - Vai - sa osmehom rekao je Predrag, na ijem licu se pojavio setni izraz koji kao da je govorio: Ja te titim Ana! Ostali deo dana ribar se trudio da ne razmilja previe o strancu. Doao je do zakljuka da je njegova psiha praktino postala opsednuta tim ovekom od kada ga je prvi put video. Naime, shvatio je da samo bespotrebno optereuje sebe neim to, moda, kako je ponovo na momenat pomislio, i nije tako. Moda je stranac samo neko ko sa sobom nosi utisak od kojeg se on uplaio. Moda on takav utisak ostavlja i na druge, razmiljao je, a u stvari je, verovatno, nita vie od obinog oveka koji u sebi krije izvesnu mistinu harizmu. Ono to je bila istina jeste da je Predrag shvatio da njegova sumnja u stranca i u njegovu dobronamernost, to jest zlonamernost, tek treba da se potvrdi ukoliko bi taj ovek due ostao u Polinu. Ana je, istina, ostala pod utiskom sna koji je bio veoma upeatljiv i seala ga se kao neega to je doivela, a to je bilo vrlo stvarno, moda vie od sna. Lik iz njenog komara nije podseao, osim u nekim crtama, na stranca koji je ostao ve skoro nedelju dana u Polinu, osvojivi simpatije i intrigirajui mnoge ene. ak je i Ana imala stav da je ovaj ovek veoma zgodan i da ima neeg privlanog u njemu. Njen otac se trudio da na stranca gleda kao i ostali Polinjani koji su u njemu videli turistu, koji je doao, kako je sam rekao, da se odmori u mestu ispod trozube stene. Bilo je tano to to je Predrag primetio - da ovek sa bradom i dugom kosom, obuen u crno koji je odseo u Darinom hotelu ima neto mrano u sebi, to su primeivali i ostali stanovnici malog mesta. Me utim, od oekivanja nekog veeg zla koje bi dolo od njega, u Polinu nije bilo straha. Bio je to obian gost koji se ak svideo metanima, izvrsno se uklapajui u atmosferu Polina. Stranac je spavao i obedovao u Darinom hotelu, etajui se preko dana po okolnim brdima, dok bi predvee znao da ode do najvee i najposeenije kafane Maestro, gde bi popio po jednu ljutu, posle ega bi se vratio u hotel, udubljujui se u knjige koje je doneo sa sobom. Sve u svemu, stranac je vrlo lako pronaao nain da se uvue pod kou Polinjana, uspevajui da ne privue previe panje na sebe. Uivao je u prolenim danima, drei se podalje od gradskog traarenja. Ali, kako su u stvari ene bile te koje su, izme u ostalog, zbog njegove lepote zapazile stranca, ene koje su u njemu pronale neku satisfakciju svojih neostvarenih potreba, oko tog oveka je tek trebalo da se razvije pria u Polinu. Stranac koji, uzgred
29

30

reeno, nikome nije rekao svoje pravo ime, svima koji bi ga upoznali rekao je da ga mogu zvati Karlo, to je bio njegov nadimak kojim ga prijatelji nazivaju u mestu u kome ivi. Karlo nikada nije priao nita podrobnije o sebi i, zaista, onima koji su se trudili da ga bolje upoznaju, odavao je mistian utisak. Mnogi Polinjani su smatrali da se radi o izvesnom monahu koji je iz ko zna kojih razloga doao u njihov grad. Tek posle nepunih mesec dana stranac Karlo je poeo da obznanjuje da mu boravak u Polinu prija i da ima potrebu da se odmori od dotadanjeg ivota. Tako e, ono to je Ivan primetio, a to je i Banetu bilo jasno, jeste da se njegova erka Elizabeta upadljivo zagrejala za Karla. Ovo se desilo nekako na brzinu, i kao to je ta devojka osvojila Ivana, tako je i ona postala zainteresovana za stranca. Ivan je bio u nekoj vrsti bunila u vezi ove novosti, moglo bi se rei da se previe odvojio od onoga to se naziva duevno zdravlje, tumaei na najrazliitije naine Elizabetinu zaljubljenost u Karla. Prvo to mu je palo na pamet jeste da ga Elizabeta provocira drugim mukarcem. Da je on sam, u stvari, taj koga hoe, ali da pokuava da mu da do znanja neto to on treba da shvati kako bi mu dozvolila da je osvoji. Ivan je dane provodio u razmiljanju o Elizabeti. Zapravo, toliko je voleo da je njegovo razmimoilaenje sa realnou pomerilo granicu ka nekoj vrsti ludila, ka opsednutosti enom, to je Ivanovu ve postojeu sklonost ka imaginarnosti uvealo do krajnosti. Krajnosti koja se ispoljava kroz njegovo udno ponaenje, koje su njemu bliski ljudi primetili. Naroito je Petar bio zabrinut za sina. Jo uvek nije bio siguran, ali bio je blizu zakljuku da je Elizabeta u strancu, koji se, uzgred reeno, ni njemu samom nije svi ao, pronala mukarca, i bilo mu je jasno da bi on mogao da je ima ukoliko bi je hteo u bilo kom smislu. Elizabeta je bila spremna sa Karlom na bilo kakav odnos koji ima veze sa ljubavlju. Bila je posveena strancu na nain koji je sveobuhvatno okupirao njenu linost. Neto mistino, moda mrano, blisko iskonskom, privlailo je njeno bie njemu, i ona je ve postala Karlov oboavalac koji je spreman na svaku vrstu poslunosti. Stranac pak dosta stariji od Elizabete, kovao je planove vezane za nju, uivajui u njenoj posveenosti. Tanije govorei, hteo je da je iskoristi, moda da zadobije njenu duu, a moda i telo, i kako mu se inilo, Banetova erka nije imala nita protiv ak i takve vrste odnosa. Moda je negde u sebi i oekivala da bude samo iskoriena i posle toga moda odbaena, ili zauvek podjarmljena, posveena svom gospodaru, koji joj je predstavljao neto uzvieno, neto u emu ona nalazi svoje ostvarenje. Za posebnu je priu to to je Elizabeta pronala u strancu. Kao da je htela da bude posedovana, da se odvoji od sebe i preda se neemu mranom to je u tom oveku pronala. Nije tano znala sebi da opie ta je to vue ka
30

31

njemu, ali to kao joj i nije bilo bitno. Za nju je Karlo predstavljao nekog koga ona mora da ima i da osvoji, moda je ak ivela u nadi da e pri tome izgubiti samu sebe, odlazei u neki drugi svet koji joj je ocrtavao svoje obrise od kada je upoznala stranca. Uvek kada bi ga srela pogledala bi ga uplaenim pogledom, koji, u stvari, na neki nain, provocira mukarca kao lovca na lane koje treba da ustreli. Karlo je, sa druge strane, bio uzdran, trudei se da ne iskae nikakvu emociju prema Elizabeti. Ipak joj je uzvraao panju, na svoj specifian nain, posmatrajui je sa visine, kao neko bie koje je ve pod kontrolom. Elizabetu, izgleda, nije varala intuicija da e pripasti toj, po njoj zau ujue harizmatinoj osobi. Njen otac Bane nije video nikakvu nezgodu u tome to se njegova erka zainteresovala za Karla. ak je nekoliko puta i razgovarao sa njim, uvidevi da se radi o sposobnoj osobi koja zna ta hoe. Ipak, stranac je i njemu ostao tajanstven i, moe se rei, da je i Bane primetio tu energiju misterije koja ga je okruivala. Nadao se da Karlo nee uiniti nikakvo zlo Elizabeti i da e, ukoliko uopte bude hteo neto ozbiljno sa njom, to biti asno i poteno. Moda mu je jedino malo smetalo to je stranac bio dosta stariji od njegove erke, ali Bane bi lako preao preko toga ukoliko bi on bio uzrok njene sree u ljubavi. Ono to je bila istina jeste da je stranac zaista bio osoba koja je bila sraunata na nain koji nije prezao od podmuklosti i nepotenja. On je u Elizabeti video lutku sa kojom je mogao da radi sve to hoe. Mogao je da je povede sa sobom, mogao je da se poigra sa njom na kratko, mogao je unititi ili uiniti da procveta, a na ono to e uraditi sa njom sama Elizabeta nije imala nikakav uticaj. Ona je, u stvari, bila ta koja se stavila na raspolaganje, zaloivi sebe u Karlove riznice. Ani se Karlo tako e dopao. Bila je istina da je on bio pravi inicijator tamne strane ene, i da su mu ene bile naklonjene upravo iz svojih pobuda, koje su se ticale njihovih sujeta. Sa druge strane, one to nisu primeivale i stranac je bio prijatna i zanimljiva pojava za njih, dok je on pak znao da njihovu zaintrigiranost prikloni sebi u korist. Opet, mukarci su ga ba zbog ove njegove osobine smatrali rivalom koji, pored toga to je privlaan mukarac, ima i izvesnu primesu mistinosti koja pak, kako se manjem broju njih inilo, pripada tamnoj strani. Ovo poslednje je izmicalo enama, a izgleda da je bilo istina. Tek je trebalo da se otkrije dokle ena, na primer Elizabeta, moe otii daleko sa ovim strancem. Polin je, moe se rei, prihvatio Karla na svoj specifian nain. Udenuo ga je u kutak u kome mu je ba i bilo mesto. Sa jedne strane privlaan enama, sa druge odbojan mukarcima, on je u Polinu sa svojom enigmom izgleda kod svih uivao potovanje. Kod izvesnog broja stanovnika izazivao je moda i preterani strah. Taj strah kao da i nije bio od samog Karla, ve je stranac bio povod da
31

32

se neto, ve duboko prisutno u oveku, njegovim prisustvom razotkrije, plaei ga. Jedino je Ivan ovu osobu gledao na specifian nain. Ona je za njega predstavljala nekoga ko je vredan nipodatavanja, pa ak i prezira. Ovakav stav je imao jer se, kako je on to gledao, Karlo ispreio izme u njega i Elizabete. Bio je ak uvre en, smatrajui da stranac nije dorastao njemu kao suparnik, u imaginaciji koju je Ivan sam sebi predstavio i u koju je verovao. Mislio je da je Elizabeta mogla da na e nekog drugog, koristei ga kako bi provocirala i iritirala njega, u smislu neke osobe koja treba da stavi na ispit Ivanovu privrenost svojoj izabranici. Sve u svemu, leto nije ni poelo, a Ivan je jo uvek gledao na Elizabetu kao osobu koja mu je su ena i kojoj je su en on. Zapravo, njegova ljubav je tek sada postala neustraiva goropad koja je pretila da ga proguta, u potpunosti ga zaokupivi. Njegov otac Petar je znao da se to oseanje lako moe pretvoriti u mrnju ili, sa druge strane, u ludilo i zbog toga se boja za sina. Njegov strah je bio opravdan jer se Ivan udaljio od realnosti, volei Elizabetu toliko da je praktino ve mesecima iveo destruktivno, naroito od kada se pojavio Karlo. Petrov sin je na prvi pogled moda bio i simpatian udvarajui se Elizabeti. Pravio je razne dogodovtine, znajui esto da prolazi njenom ulicom ne bi li je tako sreo. esto je inicirao razgovar sa njom, me utim od kako je doao Karlo, Ivan vie nije bio toliko interesantan Elizabeti. Ona ga je sa izvesnom dozom saaljenja gurala od sebe, pokuavajui indirektno da mu da do znanja da je ne zanima. Ali mladi je bio neustraiv i nepokolebljiv u svojoj fikciji da je ta devojka njegova, da kosmiki pripadaju jedno drugom. Uglavnom, negde pred leto, tanije krajem maja, Ivan je imao svoju predstavu o svetu, koji je bio gotovo iskljuivo vezan i iniciran Elizabetom, a ona je bila izvan realnog i graniila se sa blagom ludou, pretei da se jo vie produbljuje na po Ivana poguban nain. Petar je osetio da je u vezi njegovog sina vrag odneo alu i poeo je da planira kako da osvesti sina i vrati ga u realnost. On sam nije ni slutio dokle e otii Ivanova opsednutost i dokle e ga dovesti posveenost Elizabeti. Zapravo, stvar izme u njegovog sina i stranca je tako e, to se tie mladia, prela granicu normalnog, dovodei Ivana do toga da poinje da misli da je Karlo ne samo neka vrsta njegovog ispita pred devojkom, ve i neko ko Elizabeti eli zlo, neko ko pokuava da je opsedne. Nikada sa njim do tada nije progovorio ni rei, ali je znatieljno pratio svaki njegov pokret, nesvesno moda alei to nije na njegovom mestu. Mogue je da je Ivan neto u sebi, to ima veze sa ljubavlju, izvrnuo naopake, tako da se deo njegove linosti veoma zaneo ka nerealnom. Tada, nije samo njegova predstava o Elizabeti i njemu bila nerealna, ve je poeo, neshvatljivo za normalnog oveka, da sagledava i
32

33

stranca. Pridavao mu je razliite epitete magijskog koji su bili irealni. Skoro da je smatrao da je Karlo tu samo da bi iskuavao Elizabetu, komplikujui stvar izme u njega i nje. Njegova razmiljanja su ila toliko daleko da je u jednom trenutku pomislio da e devojku zadobiti eliminacijom stranca na bilo koji nain, pa moda ak i ubistvom. Sve ovo znao je stranac koji je najvie vremena provodio itajui udne knjige u svojoj sobi, u koju niko osim gazdarice nije uao, od kada je on bio tu. Dara se, s obzirom na to da joj je on bio jedini gost, pretvorila u njegovu sluavku, pokuavajui da svojom ljubaznou zaradi svoju nagradu. Zapravo, Karlo joj je za naroitu panju prema njemu obeao duplo veu svotu novca od predvi enog za boravak u njenom hotelu. I posle gotovo tri meseca provedenih u Polinu niko od metana nije nita konkretno znao o ovom oveku. On je svima bio misterija koja im je manje ili vie prijala. tavie, moglo bi se rei da je enski deo, za razliku od mukaraca, bio zadovoljan njegovim prisustvom i da im je on godio. Mukarci su pak u njemu uglavnom videli osobu koja je, iako ne toliko pozitivna, dostojna potovanja. I dok je povueno iveo u Polinu, Karlo je kovao svoje planove znane samo njemu. Niko drugi nije ni slutio ta taj ovek, u stvari, zaista radi u njihovom gradu. Mnogi su smatrali, iz kratkih razgovora koje je Karlo retko vodio, da je samo doao da se odmori. Inae, ime se bavi, ta mu je profesija, odakle potie, gde e posle, niko nije mogao ni da pretpostavi. Dojam koji je stranac ostavljao o svom ivotu bio je u skladu sa njegovim karakterom, a bio je obavijen velom tajni i nekim udnim sitnicama koje kao da su, kao fragmenti mistinosti, ostajali iza njega. Za njegove knjige nije znao niko osim starice Dare, koja je svako vee spremala njegovu sobu i kojoj je bilo praktino nare eno da uti o tome; uz to bilo joj je i zabranjeno da pretura po njegovim stvarima. Karlo joj je rekao da e sigurno znati ukoliko ona bude gurala svoj nos tamo gde ne treba i ona mu je uplaena poverovala, tako da je samo istila njegovu sobu trudei se da nita ne primeuje i da uti. Dara je postala praktino Karlov sluga u sopstvenom domu. Kuvala mu je jela specijalno po njegovim receptima, a Karlove poslastice bile su prilino sirova mesa iz kojih nije bila isputena krv. Moda je bilo udno to koliko se stranac lako uklopio u grad i zauzeo prilino dostojanstveno mesto za kratko vreme. Bio je praktino neznanac koga svi znaju, a niko ga konkretno ne poznaje. Imao je tri istovetna odela, koja su se sastojala iz crne odee, a koja je menjao po potrebi. Njegov konj je bio odveden u talu, u selo kraj Polina, kod jednog starca koji je imao zadatak da se za, tako e dobru svotu novca, brine o njemu. Ova crna ivotinja kao da je pronala mir u odsustvu gospodara, ipak pomalo patei za njim. Naime, Karlo konja
33

34

nijednom nije obiao od kako ga je ostavio kod starca, koji je nekako zavoleo tu ivotinju saalivi se na nju. Seljak se udio velikom broju zuba koji je konj imao. esto je mislio kako nikada nije video tako starog ata, a da je toliko snaan kao da ima pet ili est godina. Ono to se dalo primetiti jeste da je konj ipak nekako vezan za stranca, sam Karlo kao da mu je slao neku energiju koja ga je inila vitalnim i snanim i u njegovim poodmaklim godinama. Konj je to, kako se seljaku inilo, oseao i znao da ceni. Zapravo, ovek koji je bio zaduen za njegovo uvanje poeo je da sumnja da stranac nekom magijom uspeva da ga podmla uje, plaei se ak i od ata, koga je moda ba zbog njegove snage i velianstva ipak zavoleo. Proletnji dani su polako odmicali, a vreme je postajalo sve toplije i toplije. Leto je najavljivalo svoj dolazak, a Karlo je uivao u mranom duhu Polina uglavnom odmarajui se. Nekoliko ena je pokualo da se priblii strancu, to iz znatielje, to zbog njegove privlanosti. Me utim, on je bio neumoljivo gordo usamljen i svoj. Kao da je uspevao da u ivotu koji vodi do najmanje sitnice prilagodi okruenje svojim eljama. Kao da ga je sve slualo i sve bilo ba onako kako je on to hteo. Kao da ga je podravao neki mrani i moni bog, ili je to moda i sam donekle bio. Ukratko, Karlo je za nepuna tri meseca provedena u Polinu ostavio utisak monog i neumoljivog oveka koji ivi u svom strogo disciplinovanom svetu, gde nijedna sitnica ne izmie kontroli. Njegov stil je pre odavao mo nego bogatstvo, ali je, isto tako, bilo oigledno da mu novac ni u kom sluaju nije predstavljao problem, i svima je izgledalo da ga ima u neogranienim koliinama. Iako nije imao nameru da tu vest proiri, Predrag je, u nekoliko navrata, u razgovorima o ovom oveku pomenuo da e ostati dui period, tako da je taj podatak bio poznat svim Polinjanima. Zapravo, Karlo je duinu svog ostanka u gradu najavio samo starici Dari i ta znai to due, odnosno koliko je to - u Polinu niko nije znao. Mnogima u gradu je izgledalo da stranac sve sa ime se sretne potinjava sebi, tako da su neki tajno oekivali da e njegov ostanak to krae trajati. Zapravo, stranac je samo razotkrivao Polinjanima njihovu sopstvenu tamu, koje su oni inae bili nesvesni. Tamu koja je dolaskom Karla postala jasna svim stanovnicima Polina od kojih su mnogi krivili ba njega za svoje sopstveno mrtvilo. Opet, Karlo je u tom mranom polinjanskom duhu uivao, praktino se stopivi sa njime i, moe se rei, da je, na neki nain, pretio da postane najzapaeniji Polinjanin, iako sam nije bio stanovnik toga grada. On je svojim autoritetom i harizmatinou postao neko na koga gledaju kao na najuglednije i najimunije gra ane. Opet, ba gazde u Polinu udile su se strancu i skoro svi su ga smatrali za bogatog oveka koji potuje neki samo njemu znan kodeks. To je, izme u ostalog, podrazumevalo i strah, ali i podelu koja je
34

35

pretila da se napravi, na Karla i ostale, one nie koji nemaju magijsku mo koju ima stranac. Nekoliko gazdi je jednom prilikom me u sobom prialo da e Karlo, ukolko bude ostao due, promeniti hijararhiju u Polinu, postajui njegova glava. Neka vrsta gospodara koji nema nita konkretno sa svojim podanicima, a opet neko kome je sve podre eno i ija se, samo njemu poznata pravila, nesvesno potuju od svih. Polin kao da je bio stvoren za Karla, a on je pak u njemu praktino od dolaska, bio kao na svojoj teritoriji, nasla ujui svoj pogled trozubim stenama koje kao da su, kako je nekima padalo na pamet, bile jednako velianstvene kao i on sam. Praktino, Polin je strancu predstavljao neku vrstu prestola na kome on sedi, nasla ujui se sopstvenom veliinom i magijskim duhom, koji je zajedniki i njemu i tome gradu. Za one promuurnije, Karlo kao da je znao gde dolazi i kakva ga atmosfera eka, a izgledalo je da je doao u svoju drugu kuu. Za one druge, kojima mudrost nije bila naklonjena, stranac je bio gost koji je verovatno doao na dui odmor, nosei sa sobom sve ono to ovek poseduje u sebi i nosi sa sobom kada negde odlazi. IV Bio je to prvi dan leta, predvee. Karlo je sedeo u kafani Maestro pijui rakiju. Skoro uvek je naruivao po jednu aicu koju je ispijao u nekoliko gutljaja, me utim tog dana na stolu se nala i trea aa. - Gazda! - viknuo je Karlo, i za nekoliko trenutaka pojavio se vlasnik kafane koji je sa svojom enom obavljao sve poslove. - Imate li krvav biftek? - Moemo spremiti - odgovorio je gazda, koji je bio zau en time da stranac ima nameru da veera kod njega. - Pa izdinstajte jedan i malo ga zapecite, sasvim malo da bi bio to krvaviji. Pazite, bitno je da bude pun krvi - zapovedio Karlo, isto onako gromoglasno i zapovedniki, dubokim glasom kao to se obraao i Predragu, koji ga je sreo pri dolasku u Polin. Gazda se malo uplaio zbog ovakve narudbine koja je zvuala skoro kao pretnja, ali pribravi se na brzinu ree: - Bie kako ste hteli. elite li jo neto? Karlo se prvi put nasmejao u javnosti od kada je u Polinu, kao da slavi neki doga aj. Me utim, njegovo raspoloenje, ako je ono uopte izraavalo sreu ili neku vrstu zadovoljstva, ostali koji su ga posle tri meseca konstantne
35

36

ozbiljnosti videli u drugaijem stanju, nisu shvatali kao neku olakicu ve kao neto vezano za prepredenost, koja se krila u njegovim zubima koji su se na trenutak pojavili. - Moe jo jedna ljuta - uozbiljio se stranac progovorivi posle dueg osmeha koji je gazdi liio pre na keenje vuka koji pokazuje svoje onjake, razotkrivajui svoju snagu. - Evo, odmah stie! Sa nelagodnou koju je poeo da osea, i nekom neizvenou da takav ovek kao to je stranac radi neto neuobiajeno, udaljio se od stola usluitelj, praktino pobegavi. - Pazite da biftek bude zaista krvav! - ponovo ga je ka sebi okrenuo Karlo. - Da, da... Dosta krvav... - odgovorio je vlasnik kafane idui unazad, nesvesno poevi da se klanja. Stranac je na ovaj gazdin gest sa jo jednim osmehom klimnuo glavom, to je ovoga osvestilo ta zapravo radi, i on se, pomalo zateen svojim ponaanjem, ponovo okrenuo le ima, krenuvi da to pre kod ene narui biftek i donese rakiju. Karlo je sedeo za stolom koji je, inae, pre njegovog dolaska skoro uvek bio prazan, onako zadenut u ugao koji je nepodoban za komunikaciju sa ostalim gostima i pomalo izdvojen od ostalih. To je bilo njegovo mesto i on, kada bi obino predvee doao u kafanu, koju je u tom trenutku, kao nekim platom svoje harizmatinosti prekrio, vladao je sa autoritetom tim mestom silom koja je samo njemu bila poznata. U Maestru su ponekad znale da zasednu i neke gradske dame kojima to nije bilo ispod asti, i po obiaju, koji je vladao me u njima, popiju po au vina. Me utim, ve negde posle osam sati uvee, pogotovo u hladnijim danima, kada no pada ranije, ena u kafanama nije bilo. Tako je i Elizabeta stvorila sebi obiaj da petkom uvee do e na pie. A toga dana bio je petak i ona je sedela za stolom sa svojom prijateljicom koja je poticala iz one porodice koja je prodala kuu Vranjiima. - udan je ono ovek - rekla je Elizabeta Vanji, gledajui ga onim svojim uplaenim pogledom. - Da, zaista je udan... i nekako privlaan, simpatian. - Moram da ti priznam meni se jako svi a. - Svi a se i meni, draga Elizabeta, ali on je tako nedodirljiv u svojoj veliini. - Ne razume, Vanja. Moram nekome da se poverim. Ja sam gotovo opsednuta njime! - Kako misli opsednuta? - Tie, molim te, da nas neko ne uje - treperela je Elizabeta u neizvesnosti i tremi. - Jednostavno, on meni predstavlja nekog ko prevazilazi samo simpatiju.
36

37

- Elizabeta, ja mislim da se on svi a svakoj eni! - I ja sam to primetila. Samo to sam ja spremna, da budem iskrena, sve da mu dam. - Elizabeta! - zau eno je pogledala prijateljicu Vanja. - Kako to misli sve? - Nisam sigurna, ali mislim da ga volim. - Misli da ga voli? - Da... od kada je doao, od trenutka kada sam ga prvi put videla, neto u meni kao da je probudilo enu - krijui pogled od svih, i samo na trenutak gvirei prema Karlu, ispovedila se Elizabeta. - Tako sam i milsila - rekla je Vanja. - Kako to misli tako si i mislila? - zaudila se Elizabeta, dok se njena drugarica neprimetno smekala. - Pa mislila sam da ti predstavlja neto vie nego ostalim enama koje u njemu vide neku vrstu arobnog ogledala, koje ih ulepava i zadovoljava. - Da, lepo si to opisala - na trenutak se uozbiljila Elizabeta, koja je znala da Karla simpatiu i druge ene. - Samo to Vanja, ja u tom ogledalu vidim prelepog oveka koji je osvojio moje srce. - Misli njega? - Da, tog vraga, bog mu puteve smeo ta je uradio od mene... Bila je na ivici da zaplae kada je Vanja uhvatila za ruku dajui joj do znanja da to ne bi bilo prikladno u ovoj situaciji. Elizabeta je podigla pogled uvis, kako bi spreila da joj krenu suze kada je ugledala crvenkasto nebo koje kao da joj nije bilo naklonjeno. Pomislila je kako bi no i zvezde vie odgovarale situaciji u kojoj se nala, apsolutno se zanevi oseanjima koja su je preplavila. Kroz misli su joj prola sva ona sanjarenja o Karlu, koja je imala pre poinka u krevetu, i kao da je odluila da uini sve samo da mu pripadne. Zatim je ponovo obratila panju na stranca kome je gazda donosio jo jednu ljutu. Nije ula o emu priaju, ali je primetila da vlasnik kafane i Karlo vode neki kratak razgovor i uinilo joj se da bi dala sve samo kada bi ovek u koga se zaljubila ili koga je zavolela, na moda jedini nain koji se taj ovek moe voleti, pokorno i pripadajui mu svim biem, moda razgovarao o njoj. - Moda priaju o meni! - u trenutku joj se lice ozarilo kad je videla da obojca gledaju ka njoj. Vanja je pak nala za shodno da umiri Elizabetu, koja se, kako se njoj inilo, previe uzbudila u situaciji u kojoj se nala. - Polako, draga - ponovo je uhvatila za ruku i nastavila da govori. - Karlo je sigurno primetio da si zainteresovana za njega i preporuujem ti da igra na ensku kartu. Jednostavno otmeno i dostojanstveno ekaj.
37

38

- A ta ako ode iz grada ostavljajui me usamljenom i njegovom? - To znai da te ne zasluuje i da mu nije stalo do tebe. - Da, Vanja, ali meni je izrazito stalo do njega i ne bih elela da propustim njegovo prisustvo, ekajui kao neka primadona. Nije on Ivan, pa da se mogu igrati njime. - Onda znaj da bi se on mogao poigrati tobom - kazala je Vanja odseno i ukoravajue zbog toga to njena prijateljica kri norme ponaanja u gradu. - Nisi devojica, Elizabeta, pa ni devojice se ne ponaaju tako. Zna da, ako ena stvarno hoe nekog mukarca, mora preuzeti praktino stvar u svoje ruke, a ne kao to to mukarci obino rade - uzdati se u sreu. Elizabeta je ispitivaki pogledala Vanju posle ovih rei. - Jesi li ti svesna, Vanja, da se ne radi o obinom oveku? - rekla je potom, pomno je posmatrajui i napeto oekujui ta njena prijateljica ima da kae na njene poslednje rei. U sledeem trenutku Vanja kao da je shvatila u kakvoj se poziciji, u stvari, nala Elizabeta. Shvatila je da je ona, i pored svojih devojakih matarija, ozbiljno sagledala svoju situaciju, trezveno razluivi mogue od nemogueg. Vanji kao da je postalo jasno da je Elizabeta ve razmiljala o savetima koje joj je ona davala, da je u njenom domenu koji nije bio mali, proraunala sve mogue kalkulacije vezane za nju i Karla, i da se, uz sav svoj enski karakter koji nije bio nimalo naivan, nala u situaciji u kojoj ne zna vie koji sledei korak da napravi. - Ne znam kako da te savetujem, draga moja. - Moram da uradim neto da bih imala tog oveka - nekako smireno je nastavila razgovor Elizabeta, verovatno zadovoljna time to je njena prijateljica razume. - Samo, uvaj se - uzvratila je Vanja prihvatajui da problem koji je imala sagovornica postane i njen i da joj se na e pri ruci, to joj je i rekla. Elizabeta kao da je bila zateena ovom Vanjinom susretljivou, uzimajui u obzir njenu ponudu. - Dakle, mogu da raunam na tebe? - pitala je potom da bi potvrdila njenu eventualnu pomo oko svog problema. - Tu smo da pomognemo jedna drugoj - odgovorila je Vanja. - Moda e i ti meni trebati - nastavila je predusretljivo, gledajui Elizabetu, koja joj se zahvalila, zamolivi je da ostanu jo neko vreme u kafani ne bi li to bolje odmerila Karla. Stranac je dobio biftek koji je po njegovoj elji zaista bio krvav i spremljen ba onako kako njemu odgovara. Jeo ga je u slast, posebno obraajui panju na krv koja se nalazila u mesu. Izgledalo je da u njoj najvie uiva. Bravo gazda, bravo!, mislio je u sebi, sav posveen jelu i oduevljen

38

39

ukusom. U toku obeda nekoliko puta je pogledao Elizabetu, koja se trudila da ne izgleda kao osoba do koje je lako doi, a opet pokuavajui da ostavi irom otvorena vrata strancu. Ona kao da je znala da Karlo ve zna njene namere prema njemu, to je, prilikom tih nekoliko pogleda koji su im se susreli, inilo da se osea praktino gola pred njim. Stranac je zavrio svoj obed i pozvao gazdu da plati. Novanica koju je dao bila je dosta vea od iznosa usluge, me utim, on je rekao da je u redu, na ta mu se vlasnik kafane zahvalio. Ustavi sa stola i krenuvi prema vratima, pogledao je jo jednom Elizabetu, pogledom koji kao da joj je govorio: Jo ne zna ta te eka sa mnom! Ona je pak shvatila tu njegovu poruku i kao da je rekla u sebi: Bilo ta. Samo da sam tvoja. Odmah zatim su i njih dve napustile Maestra posle ega se zavrio prvi letnji dan koji je proao u lukavstvu, posednitvu, prevejanosti... Polin je bio pred jo jednom noi koja je mnogima u njemu bila teret. Petar se okretao u krevetu nemogavi da zaspi zbog svoga sina, Bane se brinuo o Elizabeti tako e imajui nesanicu i teko diui zbog svoje bolesti, Predrag je razmiljao o svojoj erci pitajui se hoe li se ikada udati... Moda je samo Karlo spokojno provodio vreme u nekoj okultistinoj molitvi koja je bila poznata samo njemu. Istina je bilo da je stranac bio posveen tami, me utim on je to na njemu svojstven nain uvio u eleganciju koja je njegovu posveenost inila nespoznatljivom i ne dozvoljajavajui da i jedna njegova privatna stvar iza e na videlo. Nije bio mali broj ljudi koji te noi nisu mogli da spavaju i mislili na Karla. I Elizabeta se vrpoljila u krevetu noena nekom vrstom besa povodom toga to ne moe da ostvari svoje namere u vezi sa strancem onako kako bih ona to htela. Ni samoj njoj nije bilo jasno da li da moli boga ili avola da Karlo bude njen, a sama je oseala pripadnitvo ovom drugom ba povodom svoje ljubavi koja je poput njenog izabranika odisala nekom vrstom mrane mistike. Njen ivot je postao u tih etri meseca od kada je Karlo u gradu prava drama i ona onako slomljena pristala je da ostane bez due samo da ima toga oveka. Jo su poneki pramenovi mate arali njene misli a onda je utonula u san zajedno sa celim Polinom. Samo je Ivan napolju pod meseinom u svom dvoritu razmiljao o Elizabeti. I dalje je bio onako sumanuto ube en da ona pripada njemu prikupljajui snagu da joj prilikom poklanjanaj broa koji je jo uvek bio kod njega izjavi ljubav. Nekako je smatrao da bi to mogao biti poslednji korak pred ostvarenje njegovog odnosa sa Elizabetom, korak pred njihov konani spoj i brak koji je Ivan toliko zaarano oekivao. Gledao je u mesec i razmiljao o svojoj ljubavi. Kao da se dogovarao neto sa njime. Neto to su znali samo njih dvojica. I mesec je izgleda poeo da mu se smeje povodom njegove elje da bude sa enom
39

40

koju je izabrao. Ivan je ljutito uzeo nekoliko kameniia, pogledao u beli krug na tamnom nebu poevi da ga ga a i da se ljuti na njega kao da je on zaista podrugljiv i kao da mu se zaista smeje. Onda je legao na travu u sred noi i poeo da plae. U suzama su mu se presijavale zvezde i on je zajecao za Elizabetom isto onako kao to je Ana imala obiaj da plae za njime. Mogue da mu je kroz taj pla prvi put palo napamet da je nema, da ona jo uvek nije njegova. Onda je seo na travu poevi da slae u krug granice koje su se nalazile na zemlji. Ni sam nije znao zato je to radio. A ono to je bilo oigledno je da je ludilo ozbiljno zakucalo na njegova vrata. to je moda bilo najgore, on nije ni primeivao razliku izme u sebe od pre godinu dana i onoga to je postao. Praktino je poeo da se dogovara neto sa travkama dodavajui kamenie u centar kruga koji je napravio od granja. Moe se slobodno rei da tamo gde je trebalo da se pojavi Elizabeta kod njega se pojavilo ludilo koje je te veeri bilo zapeaeno meseinom koja mu je bila svedok. Ivan je definitivno izgubio niti koje oveka ine normalnim odlutavi u neki svet u kome je Elizabeta samo njegova, u kome ga u stvari ona voli i u kome iz ko zna kojih njenih razloga jo uvek ne eli da bude sa njim. Mladi je jo uvek smatrao da samo treba da saeka da se neto dogodi pa da mu izabranica padne u zagrljaj i u njemu se iskristalisalo da to neto ima veze sa Karlom. Ponovo je legao na travu i poeo da zuri u nebo. A na nebu roj zvezda. Svemir koji je bio isto toliko zanesen kao i Ivan, ali koji je bio stvaran i koji je postojao negde daleko, sigurno i dalje nego svet koji je Ivan svojom lucidnou predstavljao sebi a vezano za Elizabetu. Neu spavati celu no, mislio je. A ve u sutra pokloniti bro Elizabeti i ponuditi joj brak. A ona, ona e me verovatno poljubiti. Da, biemo sretni od sutra. Gledajui u zvezde, prstom je pisao po nebu: I ona mene voli kao i ja nju. Ja sam u to siguran! Posle ovoga je sklopio oi uivajui u uverenju koje je upravo objavio svemu to postoji. Oseao je udan mir koji je nalazio izvor u njegovoj posveenosti toj devojci, i on se doboko opustio utonuvi u sebe. Tada je jako zamurio stegnuvi pesnice radujui se to je sutranji dan presudan u njegovom ivotu kako je mislio. inilo mu se da je u tom stanju ostao nekoliko minuta, me utim, kada je otvorio oi, bilo je ve svetlosti na istoku koja je najavljivala da e sunce iza planine uskori posetiti jo jednom Zemlju. Ivan se zaudio i umesto da preispita sebe i doga aj koji mu se desio, on je oduevljeno smatrao da je to znak da su rei koje je ispisivao prstom istina koja je uinila da jutro do e ranije. Poeo je mahnito da se smeje odjurivi u kuu da pogleda bro. Tada kao da mu je neki glas podlog razuma rekao da treba da bude to tii da ne bi probudio oca jer je prola no tajna koju zna samo on i koja je u stvari provi enje koje potvr uje njegova
40

41

uverenja. Uvukao se u svoju sobu i izvukao bro iz fioke. Predivan je! mislio je gledajui ga. Onda se glasno nasmejao rekavi: - Lepota lepoti! Zaista, bro je bio prelep. Sastojao se od nekog platinastog cveta koji kao da je bio izvezen i malog plavog srca od plavog kamenia koji je kupio od vraare Jelke. Ivan se zapitao kako to da do sada nije poklonio ovaj dar Elizabeti. Kako to da se nije ranije ukazala prilika da to uini. Tada je doveo u pitanje odluku od prole noi. Mislio je da moda jo neto treba da saeka. Neki doga aj koji e mu dati neku vrstu dozvole da direktno iza e sa svojom ponudom pred Elizabetu. Bacio se na krevet iznerviran ovim mislima koje su dovodile u pitanje njegovu ve donetu odluku. Me utim, kod Ivana vie nita nije bilo mogue predvideti i on sam bi esto uinio neto to mu nije bilo pre toga ni na kraj pameti a opet ne bi uradio stvar koju je trebalo da uradi. Petar se probudio, ustao i obukao se spremajui se da sinu i njemu napravi doruak. Moe se rei da mu je zamerao to se udaljio od rada toliko da jedva da je po sat vremena dnevno provodio u radionici i tada uglavnom ne radei nita. Sa druge strane, vie je bio zabrinut za sina nego to je bio ljut na njega oseajui se kao ovek koji ne zna kako da pomogne najro enijem. Ivanovo ludilo je zaista nekako bilo podmuklo. Najgore je bilo to on sam nije imao ni najmanju predstavu koliko je njegova ljubav prema Elizabeti izobliila njegov svet. A opet, nalazila se ta devojka sa svim onim to je nosila sa sobom i Ivan, koji u svemu tome ne mogavi da se sna e, noen bujicom koja ga baca pod povrinu vode ne dozvoljavajui mu da udahne vazduh i prikupi se. Petru je sve to bilo jasno, ali on jednostavno nije znao kako sina da izvue na obalu jer je voda koja je nemilosrdno davila njegovog sina u stvari bila njegova sopstvena ljubav prema eni. Spremajui doruak, Ivanov otac je ipak pokuavao da prona e neko reenje. Moe se rei da bi bio najsretniji kada bi mogao jednostavno da opali amar Ivanu i ukae mu da ga Elizabeta ne voli onako kako je on to umislio. Ali znao je da to nije reenje i da takvim i slinim postupcima kao to je direktno predstavljanje injenica Ivanu ne bih pomoglo. Trebalo je pronai neki nain koji bi indirektno osvestio njegovog sina. Moda bi Ivan i, kada bi spoznao realnost vezanu za Elizabetu, opet ostao u svom svetu koji je nastanio a koji je sadrao isuvie lucidno ponaanje da bi bio normalan. Zapravo, razmiljao je Petar da bi stvar nekako trebalo moda ostaviti da sama od sebe do e na svoje mesto. U sledeem trenutku, Ivanovog oca je protresla jeza kada mu je prvi put palo na pamet da bi stanje kod njegovog sina moglo da postane jo gore i da bi Ivan mogao zavriti u ludnici. Pri ovoj pomisli zadrhtala mu je ruka i on se naao u oaju. inilo mu se kao da nije
41

42

dovoljno uvao sina, da ona ljubav koja je trebalo da odagna zlo od Ivana nije bila dovoljna i da je trebalo mnogo vie da bdi nad njime i ne dozvoli da stvari odu toliko daleko da ih je sada tako teko popraviti, da bi u stvari i pored velike brige koju je Petar oseao mogle postati jo gore. Petar je hteo da porazgovara sa sinom i to mu se inilo najloginijim, me utim nije znao kako da pone, kako da inicira razgovor pa ak ni ta tano da mu kae. Sa jedne strane goreo je od pomisli da Ivan ima velikih problema a sa druge definitivno nije bio dorastao situaciji u kojoj se naao. Dok se problem nije pojavio, Petar je bio i vie nego dobar otac, ali sada kao da je bio nemoan i to je uz bol koji je oseao prema svojoj izgubljenoj eni pretilo da ga dotue. Isprio je malo slanine i pozvao Ivana, koji se izleavao u svojoj sobi. - Evo me odmah, Petre! ulo se iza zatvorenih vrata kao nekada kada je Ivan imao ist duh. - Pouri, sine, ohladie se! Petar je blago doviknuo i seo za sto na kojem se nalazio hleb, dva tanjira, tiganj sa slaninom, dve ae i boca sa vinom. Ivan se pojavio istog trena. - Otkud ti tako brzo? Pitao je sina oekivajui da se ovaj tek obue i ode do kupatila. - Ustao sam malo ranije, Petre. Sa namerom da sakrije ono to je po njemu bila tajna, da nije spavao tokom cele noi, Ivan je slagao suzdravajui emocije u sebi da se ne ispolje na njegovom licu. U sebi se suprostavljao pomisli da ne bi trebalo da lae jer bi to po njegovom shvatanju moglo loe da utie na njegov odnos sa Elizabetom. - Izvoli sedi. Vreme je da dorukujemo. - Hvala, hvala - rekao je Ivan sedajui za sto. - Ja u prvo au vina. - nastavio je zatim. Petar je uzeo bocu i nalio mu pola ae gledajui ga brino u oi ne bi li za sebe otkrio neki traak nade koji je moda udenut u pogledu njegovog sina. Ivan se nasmejao. - Ako moe punu?! - Prvo dorukuj, sine, pa popij jo jednu au ako hoe. Ivan se zamislio a onda odjednom rekao kao da se to podrazumevalo jo od kada je seo za sto. - Oe, ja u stvari nisam gladan. Popio bih samo au vina, moda dve. Petar se zaudio reima svoga sina. Od kada je Ivan odrastao, nije se desilo da oni ne dorukuju zajedno. - Ivane? Petar je tunim pogledom posmatrao sina sa bolom u srcu. - Jedi, sine, molim te.
42

43

Hteo je da se zaplae dok je izgovarao ove rei. Ali Ivan to nije ni primetio bivstvujui u svojoj atmosferi koja je bila totalno drukija od oeve. Primetivi da ih je duh jedinstva napustio i da je Ivan u svome svetu, koji nema veze sa zajednitvom koje su oni gajili pri obedu, Petar je stavio ruku na elo dok je njegov sin dolivao vino. Ivan je uzeo gutljaj i nasmejao se rekavi: - udo je to koliko je u stvari vino oaravajue pie! Otac ga je pogledao zau en njegovom izjavom. U nadi da e i on postati deo Ivanovog sveta i iz te pozicije mu pomoi da do e sebi, odluio je da zapone razgovor. - To je pie bogova. Nasmejao se i osetio da je moda pronaao nain da pomogne sinu. - Ima neto mistino u tom prevrelom soku od gro a. - ta je to po tebi? - pitao je Petar. - ta ti misli? - odgovorio je pitanjem Ivan posle kraeg utanja gledajui u au koju je drao podignutu u visini grudi. - Moda je to pie ljubavi - sa eljom da razgovor skrene na temu kojom je njegov sin bio opsednut, Petar je apnuo i sam se nadajui da postane deo Ivanovog sveta kao to je to i nekada bio. Zapravo, eleo je da bude sa sinom pa makar i u njegovom ludilu tako e otkidajui od sebe komad realnosti. - Eh, kada bi ovek mogao da se samo napije i time ostvari sve svoje elje! poskoivi sa stolice sa pomilju da danas ipak otkrije svoje karte Elizabeti, Ivan je praktino viknuo. - To bi bio dobro, sine, ali nije tako. - Kako bi bilo dobro da se stvari u ivotu reavaju tako jednostavno. Petrov sin se zamislio ne primeujui negaciju svoga oca i njegovu insinuaciju da stvari ne zavise samo od nas ve da su kola sklopljen od razliitih ruku koji esto ne izgleda prijatno. - Sine, stvari ne zavise samo od nas - u nameri da razgovor vrati u realnost i da injenice budu te koje odre uju stav oveka, Petar je moda uzaludno rekao. - Opet, neke druge su nam predodre ene ba na nae zadovoljstvo. Stariji sagovornik je shvatio da Ivan misli u stvari na sebe i Elizabetu oseajui da je moda u najbitnijem delu razgovora. - Opet ,neke druge silno elimo, a one se ne ostvare. Polako je izgovorio sa iekivanjem ta e njegov sin rei. - Da, ali ove koje sam ja spomenuo nam ine ivot sretnim i osmiljenim. - Zna i sam da i te stvari, Ivane, ponekad krenu nizbrdo. Pa ja sam ti oigledan primer.
43

44

Pognute glave Petar je tiho aptao. Ivan kao da se naao na raskru koje ga je upuivalo na to da njegov otac moda ima neto protiv njegove ljubavi i bezobzirno je prkosio. - Nije svako baksuz! Postojimo i mi ro eni pod srenom zvezdom! Ivan je ustao sa stolice i napustio kuu. Petar je ostao sam za stolom i, kako mu se inilo, sam u ivotu. Osetio se pogo eno, ali se nije ljutio na sina, nekako je njegovu izjavu shvatio sa pedagoke strane. Nije Ivan kriv, ponavljao je u sebi pokuavajui da ostane pribran i da ne izgubi nadu da e na kraju sve stvari doi na svoje mesto. Tada je ne dovrivi doruak sipao sebi vino. Pritom se zagledao u Ivanovu au koja je bila do pola ispijena i pomislio: Ko bi rekao da e Ivan duevno da zastrani? Zatim je i on ustao i otiao u radionicu. Umesto da radi sa ocem, mladi je otiao da proeta Elizabetinom ulicom. Prvo je zavirio u nju ne bi li ugledao devojku. Poto je nije video, krenuo je laganim korakom. Nosio je bro sa sobom i imao utisak koji mu je neko njegovo lucidno provi enje govorilo da e je videti. Sada, sada e se pojaviti! priao je sam sa sobom, shvatavi svoje rei kao predodre enje koje se mora ostvariti. Ona sada mene vidi skrivena iza prozora, razmiljao je. Verovatno je pitanje momenta kada e se odluiti da iza e meni u susret. Hodao je uznemireno i u iekivanju da sretne Elizabetu. Pribliavajui se njenoj kui, mislio je da e se ona pojaviti u trenutku kada on bude ba pred njenim domom. Usporavao je korak na desetak metara do kapije. Krenula je sigurno, pomislio je kada je bio tik pred njenom kuom. Sada e da iza e. Stisnuo je pesnicu. Me utim, Ivan je ve proao utvr eno mesto na kojem je Elizabeta trebalo da se pojavi, ali nje nije bilo. Doavi do kraja ulice, odluio je da se vrati natrag istim putem i ovog puta siguran da e je sresti. Praktino se sve ponovilo. Elizabete nije bilo. ta li je sada smislila? Oigledno da jo uvek nije spremna. Moda veeras, pomalo iznevereno, ali i dalje ube en da e je sresti, mislio je mladi. Idi u 'Maestro', tamo te eka , rekla mu je njegova sopstvena misao odvojena od njegovog razuma, i on je, pomislivi da je to glas istine, poao u kafanu. Hodao je nekoliko minuta dok nije doao do nje, ali devojke nije bilo. Odluio je da pita gazdu da li je video. - Bila je sino ovde, sedela je sa prijateljicom negde do sedam sati, ali danas je nisam video. Ivan je dobio odgovor. - Sa kojom prijateljicom je bila? - pitao je Ivan poinjui nesvesno da je proverava. - Sa Vanjom - kratko je rekao vlasnik Maestra.

44

45

- Pa ta su radile? Znate li moda o emu su priale? Jesu li bile same? navalio je pomalo mahnito Ivan. Gazda ga je pogledao zau eno donekle. - Nita neuobiajeno, mladiu. Jednostavno je dola po obiaju na au vina. - Sigurno nije bila sa nekim mladiem? - primetno uznemiren nastavio je razgovor Ivan. - Ne. Rekao sam vam da je bila sa prijateljicom - znatieljno je pogledao mladia. - A to to vas toliko zanima? Mislim, ta vi imate sa Elizabetom? Pitao je potom ne bi li upotpunio svoju upuenost u deavanja u Polinu. Ivan je shvatio da bi njegov iskren nastup mogao biti predmet traarenja i suzdrao se od odgovora. Na to je gazda podigao svoju desnu obrvu smekajui se. - Vi se, dakle, raspitujete za Elizabetu zato to vam se svi a. Ivan je i dalje utao dok ga je neprimetan bes obuzimao povodom toga to se vlasnik kafane, kako mu se inilo, sprda sa njime. - Ah, mladiu, ona se svi a mnogima! - Da, ali ja sam za nju neto posebno - nije izdrao Ivan. - Kako to mislite? Hoete rei da imate neto sa njom? - Jo uvek ne, ali... Ivan je zaustavio sebe u govoru jer je poeo da se osea neprijatno. Tada se okrenuo sa namerom da ode odjednom zavravajui na svoju inicijativu razgovor. - Ali ta? - oekujui neto to bih moglo da se pretvori u zabavnu priu za goste znatieljno e gazda. Mladi se ponovo okrenuo ka njemu popreko ga pogledavi. - ta se to ustalom vas tie! - rekao je glasno i hitro napustio kafanu bez pozdrava. Ovaj mladi se pomalo udno ponaa u zadnje vreme, razmiljao je vlasnik kafane koja je bila u tim kasnim jutarnjim asovima jo uvek prazna. No, nije ni izbliza toliko udan koliko je to Karlo... Ma ima nas svakakvih, zakljuio je bucmasti patuljak koji je bio jedan od imunijih ljudi u Polinu, vlasnik Maestra . Ivan je jo neko vreme lutao svojim mestom u nadi da e sresti Elizabetu. Njegove misli koje su ga vodile sa kraja na kraj grada su bile komadii njegovog bunila koje je odavalo oveka koji ponovo podsea na naputeni ukleti brod koga morske struje nose svuda po svetu. Ve umoran i od spoznaje da se Elizabeta, u stvari, igra sa njime inei time to sla u ljubavnu predigru, Ivan se uputio kui, tanije u radionicu. Otprilike u to vreme na drugom kraju grada Bane je razgovarao sa erkom o Karlu. Vodili su prilino poleminu diskusiju o tome ta im je initi u vezi sa strancem i da li on uopte ima ikakve konkretne namere sa
45

46

Elizabetom. Mogla bi se donekle povui paralela izme u nje i Ivana. Oboje su bili zaslepljeni i zaljubljeni; Elizabeta u Karla, koji je ko zna ta planirao sa njom iz ugla poznatog samo njemu a koji je bio daleko sraunatiji od devojinog, i Ivan u Elizabetu, gde se ludilo ljubavi ocrtavalo sa druge strane menjajui normalnu svest mladia. Ocu Banetu je bilo jasno da je njegova erka veoma zainteresovana za stranca, ali kada bi ugao gledanja na stvar prebacio na Karlovu stranu, situacija koju je sagledavao mu se nije nimalo milila, i Bane je bio opravdano zabrinut za svoju erku. Elizabetin otac nije krio neodobravanje izbora njegove erke suprostavivi svoj uticaj u odnosu na njene namere. Me utim, uvi ta ona ima da kae na to, video je da se Elizabeta toliko posvetila strancu da je bila spremna na sve samo da dobije ono to hoe. Bane u njenim stremljenima nije video ni ljubav ni strast a ni neto to bih moglo da bude izme u ta dva pojma i to je ono to ga je najvie brinulo u celoj stvari. Karlo kao da je bacio neke ini na nju privlaei je kao magnet. Jednostavno, Elizabeta je imala fikciju da mora da pripadne tom oveku. Ni sama nije znala da objasni ocu ta tano osea i zbog ega je toliko izgubila glavu, ali njena odluka kao da je bila zapisana u njenoj sudbini i protiv nje se nije moglo nita. - A to ti meni ne pomogne da privolim Karla sebi umesto to mi se suprotstavlja? - pitala je oca u raspravi koja je ve postala una. - Zato ti pre toga ne raisti sa svojim oseanjima i sa distance ne razmisli o svemu? Moda kad bi upotrebila svoj pilei mozak koji se toliko zaneo za njim... Moda bi shvatila da ti njega u stvari ne voli. - To to ti u svojim oima vidi kao opsednutost nekim za mene je ljubav i, ako si ti protiv nje, ja mogu samo da alim za ocem koji mi je okrenuo le a pratale su varnice izme u Elizabete i Baneta. - Ha, ha - ironino se nasmejao Bane - Ja pokuavam da joj pomognem, a ona meni govori kako sam joj okrenuo le a. - Tvoja pomo nije nita drugo nego okretanje le a erci koja nekog voli i koja pokuava da ostvari tu ljubav. - Elizabeta, ja samo pokuavam da sve sagledam i procenim situaciju, iz toga izvuem zakljuak i predstavim ti injenice onakvim kakve jesu! poeo je bukvalno da se dere maui rukama iji su pokreti pratili njegove ustre rei. - injenica je da je Karlo ovek sumnjivih namera! - Sumnjivih namera? - A i stariji je od tebe najmanje petnaest godina, ako ne i vie. - Neka je stariji i neka ima namere kakve hoe. Ja sam mlada i moje su namere jasne a ti se odlui da li e biti na mojoj strani ili protiv mene! prodrala se i Elizabeta demonstrativno odlazei u svoju sobu i zalupivi
46

47

vrata za sobom. Bane je ostao u gostinskoj sobi sa jedne strane iznerviran i besan, dok se sa druge kajao to je bio toliko agresivan u razgovoru. Palo mu je na pamet da odmah krene do Karla i zatrai od njega da pokae karte, ali ve u sledeem trenutku shvatio je da time ne bi nita postigao, stranac bi i dalje ostao onako prokleto tajanstven kako je to do sada neumorno bio. Sa druge strane, Banetu je bilo jasno da stranac planira neto sa njegovom erkom, me utim, njemu nije bilo jasno ta, i ono ega se plaio je da je ne iskoristi i ne povredi jo vie. Tada je poeo da razmilja o Elizabetinim reima da treba da se odlui da li e biti na njenoj strani ili protiv nje. Bilo mu je jasno da je uz nju u svakom sluaju jer kao otac brine za nju. Kao da se pred njim postavio izbor hoe li zaista biti za to da njegova erka bude sa strancem ili e se apsolutno posvetiti negiranju njihovog odnosa i time verovatno ui u veliki, moda totalni konflikt sa erkom. U sledeem trenutku u sobi se pojavila Banetova ena Jelisaveta. Stajala je nasuprot njemu dok je on sedeo za stolom. Inae, ona je ula diskusiju koja se desila izme u njenog mua i erke i pomalo flegmatino je odmahivala glavom pokuavajui da Banetu da do znanja da je preterao. - Zar jo uvek nisi upoznao ensku prirodu? - pitala je odmeravajui ga zabrinutim pogledom zbog njegovog zdravlja. Bane, koji je i sam shvatio da nije trebalo da se otvoreno suprostavi erci, odmahnuo je rukom. - Ah, ene! Ko li vas je stvorio? - Eto tu smo. A tu ste i vi! I ta dva sveta se susreu. - Ja samo znam da to sa naom erkom i strancem nee izai na dobro - sa akom ispod brade zamiljeno i zabrinuto ve smirenim tonom progovorio je Bane. - Moda si u pravu, ali naa erka se vrlo zagrejala za toga oveka i ne verujem da e se tako lako ohladiti. Naroito sam pri ube enju da se razgovorima kakav si ti na primer malopre vodio sa njom to sigurno nee postii. - to se mene tie, ja bih sutra napravio svadbu kada bi to Karlo hteo, ali taj ovek... Uh, on je tako neukrotiv da ne verujem da i jedna ena moe od njega oekivati dobro. Eto tebi malo muke psihologije pa se ti razmiljaj ta nam je initi sa Elizabetom. Ponovo se uzbudio Bane dok je Jelisaveta, shvatajui da joj je mu verovatno u pravu, pokuavala da stia emocije i da barem malo stvar uini fleksibilnom. - I da je stranac nekakav imuan ovek, to izgleda da jeste, ne verujem da e njegovo bogatstvo sa njegovim karakterom uiniti nau erku sretnom, pa makar je i odveo sa sobom.

47

48

- I ta emo sada? - pitala je ozbiljno Jelisaveta mua koga je barem ona jo uvek smatrala glavom porodice. - Mislim da je najbolje da saekamo da se stranac izgubi, ode iz grada a da Elizabeta ostane sa nama. Iskreno govorei, ona e ga lako preboleti i za nju e se vremenom pojaviti bolja prilika... A mogla je da bira me u momcima njenih godina. - Mogla je, to je istina. Jelisaveta se sloila sa miljenjem svoga mua u sebi pomislivi da samo mogu da se nadaju da e tako i biti. Prolo je jo nekoliko nedelja. Leto je ve uveliko poelo a Ivan se vrteo kao u zaaranom krugu oko onoga to je oekivao i onoga to se stvarno deavalo, onoga to je bio realan svet. Jo uvek nije nijednom priao sa Karlom iako ga je esto sretao, jer ga je pratio kao nekog ko je naao svoje mesto u njegovim imaginarnim shvatanjima. Stranac je u njegovim umiljajima predstavljao produenje pa i povod za njegove sumanute fantazije. Karlo je, naime, u Ivanovom svetu bio neto to jo uvek nije iskristalisano, ali stranac je poinjao u mladievim oima da postaje neka vrsta olienja zla koje je opselo Elizabetu, i Ivan je smatrao da je on taj koji treba da je spase. U poetku samo suparnik, neko ko se delimino ispreio izme u njega i Banetove erke, stranac je postao osoba koja pripada svetu zla i komara koji je pretio da se obrui na Elizabetu kako je Ivan mislio. Moda je mladi i imao u korenu neku sliku koja je bila realna, ali onako proirena ona je predstavljala verovatno nadrealnu fantaziju vezanu za Ivanov svet. Sve ovo bilo je samo njegova predstava koja se za sada nalazila samo u njegovom umu i koju je Petar delimino nazirao. Ivanovog oca je nastala situacija dovela do toga da bude neka vrsta lekara svome sinu, i on je nabavio nekoliko knjiga o psihologiji. To su uglavnom bili spisi sa tumaenjima razni svetih otaca koji su smetenost uma uglavnom tumaili kao opsedanje demonima, ali i kao izvesnu neravnoteu sopstvenog uma i Boga. Bilo je tu i savremenije literature koja je malo dublje sa naune strane analizirala psihike devijantne pojave. Petar je kriom itao ove knjige ne bi li uspeo da odgonetne ta je sa njegovim sinom i indirektno doao do zakljuka da je Ivan u izvesnom smislu toliko zaslepljen ljubavlju da svet ne sagledava realno ve je stvorio neki samo svoj u kome on vodi glavnu re i koji je vezan za Elizabetu. Tako e, poeo je da planira kako da osvesti sina i vrati ga na stari put. U jednom momentu mu je palo na pamet da bih moda bilo najbolje reenje da Karlo povede Elizabetu sa sobom. Tako bi, kako je Petar to video, njegov sin tehniki bio spreen da mata o devojci koja ga je toliko zanela. Verovatno bi njegov sin bez prisustva Elizabete polako doao sebi ponovo ostvarujui ispravan kontakt sa
48

49

realnou. Me utim, Petar nije video kako bih mogao da utie na to da se stvar ba tako desi, ak nekako je smatrao da ne bi bilo ni poteno sa njegove strane da se mea u tu e poslove i utie na ivote koji ne treba da ga se tiu. Ipak, potajno se nadao da e se doga aji odigrati ba u tom pravcu. Opet jo jedna ideja mu se vrzmala po glavi, a to je da Karlo bez Elizabete napusti Polin a da ona, kad se ohladi od njega, pripadne ipak Ivanu. Sve ostale opcije su Petru izgledale nepogodne po njegovog sina. Nije retko pomiljao na to da bi, ukoliko se uskoro stvari ne ponu odvijati povoljno po Ivana, njegov sin mogao zauvek napustiti realan svet. Posmatrajui Polin i pratei deavanja u njemu, Karlo se sladio svakim pokretom koji bi neko od gra ana nainio uivajui u njihovim grevima da postignu ono to ele. Njemu je bilo dovoljno da pomisli na odre en pojam koji se odnosi na neku osobu pa da mu sve bude jasno i ralanjeno u detalje u vezi toga oveka. Uz pomo tog svog dara stranac je znao sve kako o Elizabeti, tako i o Ivanu, a i o svakom Polinjanu kojeg je put vodio kroz njegovu sudbinu. Tu injenicu niko nije jo uvek primeivao, ali Karlo je poznavao, za par meseci koje je proveo u gradu, Polinjane bolje nego to su oni sami sebe poznavali. A iz te pozicije bilo mu je lako da doga aje nekim udnim koncima onako iz potaje predodre uje onako kako to njemu odgovara ne otkrivajui svoje namere i planove nikome. U Polinu Karlo je bio kao medved u svojoj peini; udobno smeten, potovan, uticajan i, iako su ga se mnogi donekle plaili, naroito od strane enskog sveta bio je i glorifikovan ba onoliko koliko je to njemu odgovaralo i prijalo. Naroito mu je bilo interesantno Ivanovo miljenje o njemu. I moda je jedino Ivan imao sliku koja je, iako iz ugla nerazumnog sagledavanja, bila najvernija pravom opisu stranca, jedino je ona odisala razbuktalom matom koja je dovoljno mono opisivala Karla. A on kao da se pomalo pribojavao od tog mladia i njegovih eventualnih izjava koje bi mogle da uslede posle izvesnog vremena, i odluio je da se potrudi da te rei budu shvaene kao rei oveka koji je siao sa uma. Isplanirao je da Elizabeta bolje sagleda Ivana, barem u onoj meri u kojoj ga je sagledao otac i sve to razglasi u skorije vreme. Odluio je da joj pri e znajui da e naii na susretljiv prijem kod nje s obzirom na to da mu je njena oaranost njime bila vie nego oigledna. Ponovo je otiao u sledei petak u kafanu negde oko etiri sata uvee. - Dobar dan! - kazao mu je gazda nekako radostan to popodne. - Izvolite - nastavio je zatim, naiavi na hladnou kod stranca na koju kao da je zaboravio, iako je bio praktino stalan gost. - Kao i uvek, jednu ljutu - ne trudei se da sakrije da neto smera ove veeri, rekao je Karlo.
49

50

- Stie porudbina! Nedozvoljavajui da ga mraan plat gosta prekrije, jo uvek razmiljajui u sebi o ugodnim stvarima, gazda krenu po rakiju. - Jo neto! - vratio je Karlo za svoj sto majunog debeljka kome se izglaan i od prljavtine mastan okovratnik presijavao na suncu. - Da, izvolite! - jo uvek spokojan i neubiajno zadovoljno nasmejan ponovo se pored stranca naao gazda. Karlo je sa izvesnim ga enjem gledao u njegovu koulju koja se oseala na znoj izraavajui to u svojoj mimici lica. Ah, zar uvek mora sve da bude pod njegovim mranim uticajem? pomislio je vlasnik kafane promenivi raspoloenje i skoro se naljutivi. Karlo mu je pak uputio pogled koji mu je dao do znanja da je sam kriv za neprijatnu situaciju u kojoj se naao pitavi. - Veeras dolazi Elizabeta? - Trebalo bi. Ne seam se da je proao u zadnje vreme neki petak, naroito od kada su dani topliji, a da ona nije dola sa svojom prijateljicom. - Da, da, da - mrmljao je stranac. - Ona obino do e kada vi odete. Moda nekih pola sata, sat kasnije - ve iznena en i zau en time da se Karlo o nekome raspituje nastavio je gazda. - Onda u je saekati - i dalje je hrapavim glasom koji se graniio sa mrmljanjem rekao stranac i dodao: - A vi mi umesto rakije donesite bocu crnog vina s obzirom na to da u due ostati ovde. V Nametajui bradu koja mu je dolazila do pola grudi, Karlo je ekao da bude usluen. Negde duboko u sebi se smeio, tanije cerekao kao neki podli avolak koji je smislio neku pakost. Opet u srcu je oseao divljaki nemir koji ga je neprimetno pratio u svakom trenutku. Ovaj njegov, pa moe se nazvati varvarizam, bio je perfektno prikriven, ili bolje rei, stilski doteran do savrenstva koje se ogledalo u tome da stranac u stvari izgleda kao neki spokojan ovek, osoba koja odie, dodue mranom, ali i dubokom harmonijom. Ono to je bila istina je da je on bez obzira na svoje duevne crte koje su moda na prvi pogled izgledale delimino u suprotnosti bio osoba koja je oslikavala mo i snagu. Ta njegova primustva u odnosu na druge ljude su u stvari bila slika koja je odavala oveka neverovatno vrstih namera i stremljenja, a koja je Karlo gotovo uvek opravdavao dostizanjem postavljenih ciljeva. On sam kao da od spoljanjeg sveta nije nita oekivao, a opet ljudi su mu se delimino nesvesno klanjali i kleali pred njegovim karakterom povinujui svoju volju njegovoj. Mnogi u Polinu su se pitali
50

51

kakav je Karlo u svome domu i koliku silu ima na svojoj teritoriji kada je tako brzo uspeo da u tako relativno statinoj sredini nametne sebe kao nekog ko je neprikosnoven, nekog ko je vie nego kombinacija moi, bogatstva, autoriteta i harizmatinosti, nekog ko podsea na neodre enog velikog i mranog vladara iz prolosti. Isti ti uglavnom stariji i promuurniji ljudi shvatali su da je stranac umetnik prestia i na njemu svojstven nain veliki manipulator. Opet sve te njegove osobine kao da nisu bile prisilno ugra ene u Karla ve je vie izgledalo da je on u svojoj prirodi takav. Nita na njemu nije izgledalo vetako i sve sitnice koje su ga pratile bile su spontana posledica onoga kakav je on. Opet, svakome je bilo jasno da Karlo ima harizmu koja je poticala iz onog magijskog to ga je okruivalo, ili je pak tama vezana za stranca bila ta koja je inila da njegova pojava bude upeatljiva. Uglavnom stranac je u Polinu bio neko ko se udenuo u sam vrh onih koji se najvie potuju i to je bilo tako iako je, za razliku ostalih monih Polinjana, bio neko ko je samo trenutno tu. tavie, s obzirom na njegov aristokratski pedigre, Karlo je bio najmonija osoba koja se ikada pojavila ili ivela u Polinu, barem su tako mislili stariji stanovnici toga grada. I kao i skoro svakog dana stranac je sedeo u Maestru pretvorivi svojim prisustvom duh kafane koji je znao da odie vrevom i agorom gostiju, u tiinom zavijen kutak gde se jedva uje po koja re. Gazda je doneo bocu vina. - Izvolite, gospodine - uz naklon je rekao gostu dok je u sebi razmiljao kada li e Karlo otii iz grada. - Hvala! - uzvratio je stranac popreko pogledavi iu koji se kao paralisan poklonio malo vie. Hteo je da upita Karla da li eli jo neto kada ga je ovaj preduhitrio: - Ponovo bih veerao ovde. Ako moete da na isti nain spremite biftek kao proli put, opet bih vas astio. - Biftek dakle, krvav pretpostavljam? - Mislim da sam bio jasan! - svojim dubokim glasom koji je u grlu stranca dobijao pomalo rezak zvuk nezadovoljan time to se gazda pravi bespotrebno i bezuspeno ljubazan rekao je Karlo. - Isti kao proli put. - Da, da. Isti kao proli put. Spremiemo isti po vaoj elji - rekao je vlasnik Maestra izvinjavajui se ponovo, i neprimetno poe da se klanja povlaei se unazad i udaljavjui se tako od stola. - Tako je ve bolje - odmahnuo je rukom stranac, uzeo bocu vina i napunio au. Popio je nekoliko gutljaja zakljuivi da se radi o dobrom vinu. Zatim se prepusti njegovom dejstvu i ukusu koji mu je ostao u ustima. Gazda je

51

52

otiao do anka na kome je naizmenino radio sa enom koja je, za razliku od njega koji je usluivao goste, radila i u kuhinji. - Sea se onog krvavog bifteka koji je naruio stranac? - pitao je gazda. - Da, seam se - odgovorila mu je kratko ena. - Da li moe da ponovo napravi isti takav? - Pa imam jedno dobro pare teleeg buta. - Gledaj da bude onako krvav. Mislim da je taj Karlo spreman da pije samu krv. - U redu, bie krvav! - nasmejala se gazdarica shvatajui ove rei kao alu iako se njen mu nije alio. - Ne smej se, luda glavo, nego na posao! - podviknuo je gazda kao da on vodi glavnu re, na ta ga je ena samo pogledala dajui mu do znanja gde mu je mesto. Bilo je prolo skoro vie od pola sata od kako je Karlo doao u Maestro i smireno je ekao da se pojavi Elizabeta pijui sa uitkom svoje vino. Ono mu se pak toliko svidelo da je ponovo pozvao gazdu. - Da, izvolite - ponovo se za Karlovim stolom pojavio majuni debeli ia sa osmehom na licu koji je ovoga puta poticao ne iz njegovog raspoloenja ve isto iz ljubaznosti. - Vidim, imate dobro vino! - Specijalno sam ga zbog vas naeo! - odgovorio je zadovoljno gazda briui znoj sa ela. - Zaista? - prvi put susretljivo i, moe se rei, pomalo krotko pitao je Karlo. - Koliko zapravo imate ovog vina? Uputio je potom otar pogled prema gazdi dajui mu do znanja da hoe da uje istinu kao odgovor. - Kako to mislite koliko ga jo imamo? - na neuobiajno pitanje je pitanjem nastavio razgovor vlasnik kafane. - Vi znate da ja plaam sve ono to vredi viestruko samo ako vredi. - Da...da. Tako se pria. - A i vi ste imali priliku da se uverite u to. Zbunjeno je potvrdio gazda klimajui glavom uozbiljivi svoj izraz lica. - Rakija vam nije neto naroito, ali vino je odlino. Bolje nego ono koje pijem u hotelu. - Eto, sluajno imamo izvesnu koliinu dobrog vina i ja sam vas sa njime usluio. Posle ovih rei sagovornika Karlo je na kratko zautao i dao priliku gazdi da shvati o emu se radi. Zatim je uzeo jo jedan gutljaj koji je nekoliko sekundi drao u ustima njiui napola ispijenu au i rekao: - Ono to bih hteo je da ovo vino pijem i u hotelu.
52

53

Strogo je praktino naredio Karlo izazvavi ponovo osmeh kod gazde koji je nastavio da ga slua. - Zapravo, mislio sam da jednom nedeljno Dara dolazi po otprilike tri litre ovog vina kod vas, a ja u vam platiti svu koliinu koju imate. - Mislite, platili biste unapred ovu vrstu vina... - Da, da! - prekinuo je gazdu Karlo pitavi koliko litara on toga zapravo ima. - Oko pedeset litara - iskreno je odgovorio ve zaplaeni ovek koji nije skidao osmeh sa lica, a koji je pre bio gr nego iskazivanje ljubaznosti ili raspoloenja. - Hiljadu novia za svu koliinu ako ima otprilike toliko! - lupio je o sto rukom Karlo smatrajui da je platio sasvim dovoljno. Gazda pak kao da ga je pitao oima da li sme da se srauna a onda je shvatio da je ta cifra viestruko vea nego ona koju bi dobio prodavajui vino u kafani. - Pristajem! - odgovorio je praktino se zahvaljujui Karlu koji mu je rekao da e Dara ve sutra doi po prvu isporuku. Gazda se zatim naao zateenim. Ugledao je Elizabetu kako dolazi sa prijateljicom. - Evo i njih dve - tiho je rekao oekivajui da e mu stranac dati uputstvo ta mu je sledee raditi. - Kasnije, kasnije - odmahnuo je rukom Karlo piljei u Elizabetu, koja ga je ugledala na svoje zadovoljstvo, i odmah se pretvorila u poslunicu koja je spremna na sve. Vanja je drmnula za ruku kad je ugledala stranca. - Evo ga Karlo. - Da, znam. Videla sam ga ve... Molim te, ne pilji u njega. - U redu. Neu, ali on pilji u nas, to jest u tebe. Obe su ipak netremice gledale u stranca koji je progovorio jo nekoliko rei sa gazdom davi mu znak rukom da ga ostavi samog. - ta emo sada? - pitala je Vanja. - Mora izgleda ti pokrenuti inicijativu. Vreme je da tako neto pokua. - Saekaj, tek smo dole... Molim te, ne pilji u njega, ve sam ti rekla. - U redu, u redu - skrenula je pogled sa stranca Vanja oekujui konobara. Ovaj se pak pojavio posle nepun minut. - ta ele mlade dame? - pitao je ljubazno gazda. - Po jednu au vina - rekla je Vanja kada je Elizabeta prekinula: - au vina i jednu rakiju tanije. - Elizabeta, rakiju?! - iznena eno je proaptala Vanja pokuavajui da da izvesno opravdanje prijateljici i pri tome ne krijui elju da e se predomisliti. - Da. Meni jednu rakiju! -rekla je Elizabeta kao da time hoe da da znak da e veeras uiniti neto posebno. Njena prijateljica je ponovo opomenula, ali

53

54

zaljubljena devojka je gotovo izgubila svaku kontrolu i udarivi pesnicom u sto rekla: - Jednu ljutu, gazda! Treba li da ponovim sto puta?! Ovaj Elizabetin gest nije proao nezapaeno od strane ostalih gostiju koji su se svi okrenuli ka njoj u u enju i komentariui izme u sebe kako to da ena pije rakiju u kafani. - U redu, u redu. Stie aa vina i jedna rakija za dve dame - i sam iznena en i pomalo uplaen kazao je debeli patuljak koji je sluio goste. Tada je udaljavajui se od stola za kojim su sedele Elizabeta i Vanja pogledao Karla, koji je ispod oka posmatrao sve i tada mu je palo na pamet da je Elizabeta uradila to to je uradila ba zbog stranca. Otiao je do ene da naspe ova dva pia kada mu je ona rekla: - Biftek je gotov... I vrlo je krvav - smejala se gazdarica. - Nita nije smeno, eno luda! - ukruenim pogledom pogledao je mu. Ona je pak zastala i odmerila ovog debelog patuljka koji je ve odavno po njoj bio za staro gvo e. - Zar se i ti plai stranca? Gazda je gledao nefokusiranim pogledom koji je samo naizgled bio uperen u njene oi. Hteo je neto da kae, ali nije bio spreman da ispadne kukavica tako da je samo nastavio da bulji u enu sada ve strogo i sva alaki. - Ah, matora drtino, isti si kao i svi vi mukarci. Svaka ast pojedincima kao to je taj Karlo, koga se izgleda i ti plai. - Kako to misli, moliu lepo? - naduren i ve totalno iznerviran odbrusio je gazda. ena je odmahnula rukom i pogledala ga na njoj svojstven nain koji mu je bio odvratan i koji je oslikavao zasienost dvoje ljudi jedno drugim. Kao i toliko puta do sada vlasnik Maestra se osetio bedno i iznevereno. I uvek je ovaj enin pogled tumaio kao prieljkivanje njegove smrti i samo to nije izustio psovku, ali se suzdrao zbog gostiju. - Hajde, nosi porudbinu i smiri se - moda sa trunkom kajanja i pokuajem da se izvini a u stvari u nadi da e se ova rasprava to pre zavriti progovorila je ova tako e debela ena. Gazda je uzeo biftek i krenuo ka Karlovom stolu. - Krvav biftek za gospodina - rekao je sputajui porudbinu na sto. Karlo ga je pogledao kao neko nie bie i usluitelj se osetio pomalo uvre eno a u isto vreme i posluno. Hteo je da pita kao ugostitelj da li gost eli jo neto, ali mu se to uinilo suvinim. Opet je mislio da nekako treba da ispuni svoje posluivanje to kulturnije kada je shvatio da Karlu do toga uopte nije ni stalo. Karlu je, kako je gazda mislio, bilo bitno samo to da njegovi prohtevi budu ispunjeni dok je na suvinu ljubaznost ili na poltronstvo gledao sa prezirom, a vlasniku kafane se inilo da je ba iz
54

55

njemu inae nepoznatih razloga pokuavao da se uvue pod kou strancu, da mu se svidi, da mu udovolji. Ovaj patuljak se prvi put u trenutku zapitao ili, bolje rei, primetio kako je dospeo pod izvesnu vlast Karla, kao da mu je stalo da zadovolji stranca obraajui panju na njega vie nego na ostale goste. Ipak, rekao je sa strahom da e njegove rei izgledati, iako blago upuene, nepoeljne za stranca: - Da li gospodin eli moda jo neto? - Hm - zau eno ga je pogledao Karlo dajui mu do znanja da oekuje izvesnu uslugu od njega. - Jedna sitnica zapravo. - Samo recite rekao je oveuljak znojei se i sa velikom dozom neprijatnosti koju je oseao zbog kontradikcije u koju je bio doveden, jer se naao u pozicijii koja mu je prijala, a istovremeno mu se inila suvinom iz perspektive stranca. - Recite mi, dokle Elizabeta ostaje ovde? - Oko sat vremena gospodine. Karlo je zatim prstom pozvao svoga sagovornika da mu se priblii kako bi mu neto apatom kazao. Ovaj je pak, shvativi da se to tako od njega oekuje, neprimetno prineo svoje uvo Karlovim ustima i sagnuo se blago prema njemu. - Doneete mi pare papira i olovku posle ega ete se udaljiti od mene poto vam ja platim vino i biftek, a onda ete ponovo kroz nekoliko minuta doi po poruku koju ete isto ovako neprimetno odneti Elizabeti. - Razumem, razumem - tiho je ponovio dva puta gazda sa tendencijom da se nakloni svaki put kada bi to izgovorio. Zatim se udaljio od stola nastavljajui posao u gru koji je ukazivao na to da se vrlo neprijatno osea u ulozi koja je pod sugestijama stranca. U kafani su se pojavila dva oveka koja je gazda krenuo da uslui. I upravo kada je napravio nekoliko koraka prema njima, setio se da nije odneo pie Elizabeti i Vanji, tako da se sav zbunjen okrenuo ponovo ka anku gde je natoio au vina i jednu rakiju. - Za mlade dame! - rekao je priavi za njihov sto i stavljajui pie na njega. - Dobro ste se setili - promrljala je Elizabeta sama za sebe. Gazda, mislei da se oekuje jo neto od njega, ree: - Nisam Vas dobro uo, da li biste mogli da ponovite? - Nita, nita. Elizabeta meni neto govori - nasmejala se Vanja. - Moete ii! Nita za sada! - sa udnim sjajem u oima ovoga puta jasno i odseno mu je sa nekim slinim zapovednikim tonom koji je imao i stranac odbrusila Elizabeta. Mlada devojka je zatim vrsto levom rukom uhvatila au rakije. Pokuala je da je stegne toliko jako da ona pukne, ali nije imala

55

56

dovoljno snage. Ovo ak nije primetila ni Vanja, koja se oseala jo uvek neprijatno zbog toga to njena prijateljica pije rakiju. - Elizabeta, sve, sve, ali da ena pije rakiju u kafani, to se ve dugo nije desilo u Polinu! - tiho, ali razgovetno kazala je Vanja pokuavajui da naglasi i jasno izgovori svaku re. Elizabeti su se oi napunile suzama. Kao da je shvatila da je nainila budalu od sebe, a i dovela prijateljicu u nezgodnu situaciju. Ipak, njena namera da uini neto nepredvidivo je, i pored stida koji je oseala, ponovo obuzela njene namere i ona je pogledala prema Karlu spremna da ustane, pri e mu i sedne za njegov sto. I ba u trenutku kada je odluila da se digne i krene ka njemu, vlasnik Maestra je preduhitrio priavi strancu i neprimetno mu dodavi olovku i pare hartije. Karlo je pak onaj njegov prodoran i zapovedniki pogled u tom trenutku uputio ka Elizabeti mahnuvi kaiprstom desne ake kao da eli da joj da do znanja da se ne glupira ve da sauva prisebnost, zatim je nastavio kratak razgovor sa gazdom kome je platio biftek i vino. Ovaj patuljak je na trenutak pogledao Elizabetu i ona kao da je shvatila da ovaj put zaista priaju o njoj. Ono to joj je bilo jo jasnije je da Karlu nije nimalo po volji da se vezano za njega deavaju udne stvari, tako da je negde u sebi priguila nameru da mu skrene panju na sebe naivnim ponaanjem. ak se u sledeem trenutku pokajala to je uopte naruivala rakiju i uopte dozvolila sebi da joj stvar izmakne kontroli u njenom osvajanju stranca. Pogledala je Vanju pitavi je koliko je preterala i pokuavajui da joj ukratko objasni o emu se zapravo radilo. - Da mi nisi prijateljica, naljutila bih se na tebe - sa smekom koji je govorio da oprata Elizabetinu ishitrenost, Vanja je uhvatila za ruku prvi put pomislivi da je tenja njene drugarice prema strancu u izvesnoj meri paradoksalna. Shodno njenim mislima, nain na koji je gledala devojku sa kojom je sedela za stolom je bio nekako tuan i Vanja je sebi opisala Elizabetu kao dete koje se izgubilo i ostalo bez zatite onih koji brinu o njemu. A to dete sada kao da se igralo sa nekom opasnom ivotinjom, tako je Vanji izgledala Elizabetina zaljubljenost. Posmatravi Karla koji je neto zapisivao Elizabeta je progovorila: - Pie neto! unula je nogom ispod stola prijateljicu. - Da, vidim. Pie - sa namerom da da do znanja znatieljnoj devojci da se verovatno ne radio o njoj, Vanja je odmahnula rukom. Karlo je pak u istom trenutku upiljio pogled prema Elizabeti kao da hoe da proceni ta tano da zapie. Pogledi su im se sreli i devojka, kojoj je poruka bila pisana, kao da je spoznala da je taj list hartije sa porukom namenjen njoj. - Pie neto meni, Vanja! Sigurna sam!
56

87

i obavezavi se da e proitati knjigu. Zatim je usledilo jo nekoliko reenica i Ana je, zahvaljujui nekoj ure enosti koja vlada dobrim, dola do zakljuka da je dolo vreme da se rastane od starice. Pre nego to e se rastati, vraara je dala predlog kako da sakrije knjigu od svih i ita je tajno, ponovivi joj da ako poeli da se povodom onoga to bude proitala ponovo vidi sa njom, slobodno do e. Ana je otila kui nakon to se ljubazno pozdravila sa staricom i ponela knjigu. Postupila je po Jelkinim uputsvima i uspela da neopaeno unese poklon u svoju sobu. Moe se rei da sebi nije znala tano da objasni ta je nateralo da se zainteresuje za tematiku knjige, ali odmah je poela da lista strane jednog starog i ishabanog spisa u kojem su, kako joj se na prvi mah uinilo, bili objanjeni svi naini predskazivanja sudbine koji su postojali u njoj poznatom svetu. Skoro do veere je pregledavala tivo, shvativi da je to neto to nju zaista privlai, i praktino je, kao da je edna ove vrste znanja, itala pasuse nesumice skaui sa jedne strane knjige na drugu. Ana se toliko zainteresovala za ovu nauku da je i pre spavanja, koje je odloila do duboko u no, sedei za svojim stolom uz lampu, uporno prouavala poklon koji je dobila prolog dana. Negde pred jutro umor ju je savladao i ona je prethodno sakrivi knjigu, zaspala kratkim snom, probudivi se u vreme u koje je i inae imala naviku da se budi. im je otvorila oi kao da je shvatila da ona eli da postane isto to i starica - vraara. Nekako joj se uinilo da je to pravo reenje za njen ivot i gotovo u trenutku mu je promenila tok. Ipak je ona bila predvi ena za neto vie od rada u prodavnici i ivota u maloj kuici. Bukvalno je ve sebe videla pod trozubom stenom kako u samoi uiva na nain na koji je uivala njena uiteljica - kako je prvi put u mislima nazvala staricu Jelku. U sledeem trenutku Anu je u njenim razmiljanjima prekinuo Mirin glas. - Ana hou li ja sama da spremam doruak ili e mi pomoi? Devojka se osetila kao da je uhvaena u nekoj pakosti koju ini poput nekog malog deteta. Na momenat se osetila majunom i kao da oekuje da e biti kanjena, bukvalno je skoila i glasno odgovorila majci, pokuavajui da zataka nestaluk koji je poinila: - Evo me, dolazim, dolazim za minut! Spremivi se na brzinu Ana se sjurila niz stepenice i prihvatila se kuhinjskih poslova. Uskoro su se njih dve, Predrag i etvrti lan porodice, njegov sin, nali za stolom zajedno dorukujui i, kako su stvari stajale, izgledalo je da je ve uveliko poeo jo jedan obian polinski dan. VII
87

88

Petar je ve bio u svojoj radionici, a Ivan? Ivan je jo uvek spavao. Njega kao da ovaj dan nije zanimao. Zapravo, jo prole noi je odluio da sutra uopte ne ustaje. Nije ni slutio da e mu ba toga dana Elizabeta postati devojka. Ona je pak isplanirala celu stvar. Dogovor koji je imala sa Karlom nameravala je da to pre sprovede u delo, ak je naumila da i sama, ako bude uspela, doprinese jo vie Ivanovom ludilu, da ga, ako je to mogue, to vie razdrai i da njegovo ponaanje uini to upadljivijim ostalim Polinjanima, kako bi on u najkraem vremenu bio igosan kao ludak od strane svih. I ona je ustala. Po svom obiaju bila je na prozoru pokuavajui ponovo da prona e slavuja koji se oglaavao i ovog jutra. Samo da mi je znati da li je to jedna ptica, ili je na vrt odmaralite za vie njih?, pitala se. Tada je pogledala u trozubu stenu menjajui tok misli. Kako je glupa ova planina. Umesto da Sunce iza e neposredno posle svitanja, ono se pojavi praktino kada je ve uveliko dan, kao da se ljutila Elizabeta na ono to je priroda stvorila. Tada se u njoj javila spoznaja da ovo jutro, za razliku od onog posle koga se videla sa Karlom, nije toliko uzburkano nekim silinama koje su je tada preplavljivale. Sada, kao da je ve sve bilo gotovo, jedina neizvesnost koja je delimino uznemiravala, bila je ona koju joj je stranac obeao. ta je to mnogo vie, to je oekuje po njegovim reima? Bila je sasvim sigurna da e taj udan ovek na posletku biti njen, ali kako e izgledati i iz ega e se sastojati njen ivot sa njim, nije mogla ni da pretpostavi. Ono emu se nadala bilo je to da e je Karlo odvesti sa sobom i pruiti joj ono to je smatrala da joj pripada; a to je ivot ispunjen svakim uitkom i bogatstvom. Ubrzo se i Elizabeta nala za stolom na kome je bio postavljen doruak. U njenom domu toga jutra bilo je utlivo, zapravo Banetu je bilo vrlo loe prole noi, tako da je njegova ena skoro svu no provela budna pored njega. - Posle doruka u ii da pozovem lekara - tihim glasom progovorila je Jelisaveta svome muu. - I ta mi lekar moe pomoi? - neraspoloeno i sa bolovima u grudima odvratio je Bane, oseajui da polako poinje da gubi borbu sa boleu. - Od tebe se oekuje da to due poivi, a na nama ostalima je da ti pomognemo u tome, i ja se neu nimalo ustruivati da uinim sve to je potrebno da tako i bude! - nekako ljuto, ali i shvatajui kako se njen mu osea, kazala je Jelisaveta. - Uostalom, idi. Zovi ga. Moda napravi udo - nakaljavi se ironino ree Elizabetin otac .
88

89

- Hoe li ti da ivi to je mogue due ili nee? - ve pomalo besna, a i sama skrhana, podigla je ton Jelisaveta pokuavajui da udahne ivost u taj udni polinski mrak koji je toga jutra uao i u dom Vranjia. - Shvata li ti, enska glavo, da i to najdue ima kraj. Jelisaveta je zautala. Kao da je i ona poela da se predaje, ili ju je to samo tama Polina obuzela na mah. - Ipak, ja idem po lekara, jer je to logino, ma koliko to tebi, Bane, izgledalo glupo! - izjavila je potom, nedozvoljavajui srcu da pomisli da e uskoro moda ostati bez mua. I zaista, negde oko podneva pojavio se jedan od etvorice polinskih lekara. - Da li je ovo kua porodice Vranji? - pitao je na odkrinutim vratima Elizabetu. - Da. A vi ste? - Ja sam doktor Mirko Step. Mislim da vam je to majka... - zbunio se lekar, ali kao da za to ne mario. -Zapravo, ja sam doao da pregledam pacijenta. - O, vi ste taj doktor! - nekako sa radou u srcu pozdravila ga je Elizabeta poelevi mu dobrodolicu. - Dakle, u ite, u ite slobodno. Mirko je nekako nesigurnim korakom uao u Banetov dom. - Izvolite, sedite - ljubazno mu je je bilo reeno od strane prelepe devojke, ije su se ri e lokne sputale preko njenih grudi. - Jeste li za neko pie? - Moe aj - odgovorio je Mirko koji se uz Elizabetinu pomo oseao prijatno. - A, evo i moje majke Jelisavete. Pretpostavljam da ste se ve upoznali. - O, dobar dan! Dobar dan, gospo o - naklonio se Mirko. - Vi ste jutros bili kod mene u vezi vaeg mua, i evo mene malo ranije s obzirom na to da sam zavrio sve poslove do sada. Nastala je tiina. Jelisaveta kao da je sakupljala snagu da progovori. - Da, radi se mome muu. Znate on je tee bolestan, a noas nije ni oka sklopio silno kaljui. - Pa, gde je on... Mislim, doao sam da ga pregledam? Ponovo se zbunio visoki ovek srednjih godina koji je, inae, bojom glasa Elizabetu podsetio na Karla. Jelisaveta nije nita rekla tako da je tiina opet postala usiljena. Mirko se osetio kao da ga odmeravaju. Ispitivaki pogled Elizabetine majke, koja je bila desetak godina starija od njega, skoro mu se zario u um. No, taj tren je trajao toliko kratko da gospodin Step nije ni stigao da se oseti neprijatno kada su usledile Jelisavetine rei.

89

90

- Po ite sa mnom. Moj mu trenutno lei u krevetu. Znate obino odmara u ovo vreme. - On je inae na nogama? Mislim, nije vezan za postelju? - pitao je doktor. - Da. Kree se po malo, po kui i dvoritu. Ponekad ode ak i do kafane. Moj stari vredni potrko! - Jelisaveta ih je oboje zasmejala pokuavajui da se rastereti brige dolaskom doktora. - Bane, stigao je lekar! - uzviknula je najavljujui Mirka, koji se, popevi se uz stepenice koje su vodile do prvog sprata i Banetove sobe, oseao malo uzbu eno. - O, doktore, kojim dobrom? - naalio se Elizabetin otac videvi na vratima doktora. - Doao sam da vas pregledam. Da mi vidimo ta je to? - sa osmehom na licu ljubazno je odvratio gospodin Step. Me utim, ve u narednom trenutku videvi Baneta bledog i svog skrhanog, Mirko je promenio izraz lica. - Ne valja, doktore, ne valja - nekako tuno je prokomentarisao ovaj doktorov gest Bane poevi da kalje. - Da vidimo mi to, moda moemo pomoi! - kazao je Mirko uavi u sobu sa Jelisavetom. Njih troje je nastavilo razgovor u vezi bolesti koja je pretila da e doi glave ovom nekada bogatom industrijalcu. Prolo je skoro petnaest minuta od kako su se Banetova vrata zatvorila i Elizabeta je, spremivi aj za gospodina Stepa, sa nestrpljenjem oekivala vesti o svome ocu. Sedela je sama za stolom u prizemlju kue, u dnevnoj sobi. Kroz glavu joj je prola misao da nikako ne bi volela da Bane umre, a da ona pre toga definitivno ne padne u zagrljaj strancu. Ubrzo se odozgo zaula kripa parketa i devojka je znala da je Mirko zavrio pregled. On i njena majka su se pojavili na stepenicama. - Izvolite aj - rekla je Jelisaveta kad je ponovo sila dole. - Hvala - tihim glasom progovorio je doktor. - ta kaete, gospodine? Kako je moj otac? - pitala je Elizabeta. Mirko je utao. Kao da je pokuavao da utanjem kae o emu se tu radi, ali pitanje je ponovila i Jelisaveta. - Recite nam istinu, doktore. Ima li neke nade? Mirko je izgledao prilino pokunjeno i neraspoloeno. Kao da je hteo da svojim ponaanjem najavi da stvari sa Banetom nisu nimalo dobre. U trenutku ga je ponovo u njegovom utanju prekinula Elizabetina majka. - Mi smo spremne da znamo istinu. Molimo vas, recite nam je. Lekar je primetio suze u oima ove ene koja je izgleda predaleko otila sa svojim ube enjima i oekivanjima u vezi mua. Mirko je saekao jo nekoliko trenutaka da se njih obe, a naroito Jelisaveta, priberu i ako je to

90

91

mogue same nazru odgovor koji je bio ve oigledan. Ipak, Banetova ena, isputajui iz srca pomisao da e njen mu iveti jo dugo, kroz pla je rekla: - Pa, recite nam. to utite? Mirko je uhvatio za ruku. - Teko je bolestan, draga gospo o - progovorio je blagim i umirujuim glasom. - Ima li pomoi? - progovorila je bezuspeno pokuavajui da shvati injenicu da Bane nee jo dugo. Doktor Step je odluio da bude iskren. Dostojanstveno i ube en u svoje miljenje izjavio je: - Moe umreti svakog asa ako bolest preovlada. U najboljem sluaju ivee moda jo godinu. - Oh, boe! - rasplakala se Jelisaveta, gotovo kukajui dok su se suze pojavile i u Elizabetinim oima. - Nemoj, majko - rekla je tiho. - ue te Bane. Jelisavetu je u tom trenutku uhvatila nesvestica od silnog uzbu enja, tako da su je doktor i erka spustili na leaj koji je bio u sobi. Elizabeta je i njoj sipala aj i donela joj nekoliko kocki eera po preporuci gospodina Stepa. - Smirite se, gospo o, polako. Dok je ona bila u izvesnom odsustvu svesti oblivena hladnim znojem, doktor je drao za ruku. - Majko, majko! - uzbudila se i njena erka trudei se da bude od to vee pomoi. - U redu je, Elizabeta. Bolje mi je. Pridigavi se iz leeeg poloaja popila je jo malo aja. Bila je svesna da je izgubila rat koji je vodila sa sudbinom i da je dobro platila sve to negiranje Banetove ozbiljne bolesti, kao i da se sada, kao po kazni, nalazi tu, nezatiena pred njegovu smrt. Ipak, drugaije nije ni mogla, a ni htela, borila se za svoga mua svim svojim biem to je izgleda i obiaj u ovakvim situacijama. Mirko je hteo da se uveri da je Jelisaveti bolje pa da se polako oprosti od njih. Lagano se vratio na stolicu i popio aj. Oseao se nekako nelagodno. Zapravo imao je utisak da je rasprio iluzije jedne ene koje su moda bile od koristi i bolesniku. Ali sama Jelisaveta je traila istinu i ta je on mogao. U nameri da najavi svoj odlazak, pogledao je na asovnik izvadivi ga iz depa, promekoljio se malo na stolici, nedvosmisleno pokazujui svojim ponaanjem da bi uskoro otiao, a onda je posle nekoliko desetina sekundi utanja, koje su svima u sobi bile neprijatne, rekao: - Vreme je da krenem... Mislim... Ponovo je njegova trapavost, koja je sada postala oigledna i Elizabeti i Jelisaveti, dola do izraaja.

91

92

- Dobro, dobro... - nadovezala se Banetova ena, shvatajui komplikovanost situacije u kojoj je bio gospodin Step, koji je u njihovu kuu samo doneo loe vesti, a nimalo pomoi koja se od njega oekivala. No, on nije bio zato kriv i bilo je jasno da se ba zbog tog apsurda osea vrlo nezgodno. - Dozvolite da vas pitam... - pokunjeno se obratio Jelisaveti. Mirko kao da je hteo da nastavi kada ga je ona preduhitrila: - Recite slobodno! Lekar je na trenutak video u njenim oima blesak nestajue nade koja je ivela u njoj do pre samo nekoliko desetina minuta. - Mislio sam... Ovaj... Hteo sam rei, ako do e do veih bolova kod Baneta mogu vam obezbediti... Zapravo davati vaem muu ampule morfijuma. - Mislite da bi tako neto moglo da se desi? - pitala je Jelisaveta koja je ovakvim moguim ishodom bila dotuena. - Ne mora da znai, ali bolovi bi pred sam kraj mogli da se jave. Znai kada do e do bolova, smrt je ve na pragu!, pomislila je ova iznurena ena. Mirko je gledao i oseao se kao da je dolio ulje na vatru. - Ako do e do tako neega, zvaemo vas u svakom sluaju - oseajui ivotnu osujeenost i veliki jad i bol u srcu odgovorila mu je lomei prste Jelisaveta. Mirko je krenuo ka vratima i napustio dom Vranjia oseajui se bedno i razmiljajui o prolaznosti ivota i njegovom neminovnom i ne tako retko runom kraju. Jelisaveta i Elizabeta su se zagrlile ostavi same u dnevnoj sobi. erka kao da je nekako pridravala majku koja je izgleda shvatila da je njen suprug ispravno postupio kada je nju odredio za njegovog zamenika. Tada se ta sirota ena, koja jedva da je imala pedeset, ponovo rasplakala. - ta emo mi kada Bane ode? ta emo? - jadala se erci. - Polako, majko. Za neku godinu moja dva brata e stasati i zameniti oca bila je iskrena Elizabeta. - Bane nas je obezbedio to se materijalnog statusa tie i to se tie novca imamo ga dovoljno za spokojan ivot - nastavila je potom, pokuavajui da majci predstavi injenicu da je smrt njenog oca prirodna i da njegov gubitak, barem to se tie udobnosti ivljenja, ne bi trebao da utie toliko loe na njih. - Uostalom, majko, ostajemo ti mi - nekako je iznela sa teinom u srcu Elizabeta svoje miljenje. - Ah, keri - pribrano ovoga puta i sa nekom novom snagom u srcu rekla je Jelisaveta. - Predoseam da e i ti otii uskoro. Ostaju mi samo sinovi. Zar ne? Elizabeti se uinilo da se u njenoj porodici, a i u njenom linom ivotu, okree nova stranica, da otpoinje neko novo doba. Bilo joj je jasno da eli
92

93

da napusti svoj dom i ode sa Karlom, i ta tenja je imala onu tunu stranu da moda zauvek odlazi od kue. Pomislivi na ovo nije htela da odmah, barem ne u ovom trenutku, saopti svoje namere u vezi sa strancem ve je ponovo zagrlila Jelisavetu rekavi: - Majko, u ivotu se sve menja i on je izgleda prolazan kako mi se u ovom trenutku prvi put uinilo istinitim. Kaem ti, uskoro e moja braa odrasti i gotovo sigurno dovesti ene u tvoj dom, a ti e, sigurna sam, doekati i unuad od njih, Banetove naslednike. Jelisaveta se nasmejala kraikom usana na ove poslednje Elizabetine rei. - Unuci kae! - rekavi ovo osmeh joj se proirio po celom licu. Nasmejala se i Elizabeta. - Bie jo radosti u tvom ivotu, draga majko, videe! Pronaavi odgovor za svoj oaj vezan za mua u onome to je ula od erke, a o emu nikada nije razmiljala kao o stvari koja e postati novi razlog njenog ivota i borbe, zamenjujui ljubav prema Banetu ljubavlju prema deci svoje dece, Jelisaveta se nekako pribrala i u mislima ponovo stala na one svoje snane noge, iji bi koraci na putu za koji je ula od erke i koji je u trenutku prihvatila, trebalo i nju da isprate sa ovoga sveta. Kao da joj se ponovo ukazao ivotni smisao koji je toliko dugo zanemarivala, ulaui svu svoju energiju u mua. Moja dva sina su zaista ve skoro odrasla, pogotovo stariji, a ako Elizabeta i ode za jo koju godinu, koju u, sigurna sam, ako treba i sama izneti na le ima, ve u imati dva prava mladia koja e mi zaista ulepati starost, razmiljala je Jelisaveta prevrui po prstima svoju bisernu ogrlicu i nadajui se potomstvu svoje dece. Oh, da je sree da i Bane to doivi..., pomislila je sa dosta tuge ova ena. Elizabetu je ve u sledeim trenucima okupirao plan koji je imala da ostvari, a koji se ticao Ivana. Bilo je skoro dva sata popodne i nekakvi sivi oblaci su se pojavili na zapadu zajedno sa vetrom koji ih je donosio, kako je izgledalo, ba u Polin. Bie kie uskoro! pomislila je Elizabeta, nameravajui da u to skorije vreme, ako je mogue jo pre veeri, poseti Ivana. Njena majka je ponovo otila u Banetovu sobu kome je izgleda bilo bolje i koga su napadi kalja barem na kratko ostavili na miru. Brino mu je stavljala hladne obloge na elo po uputstvu doktora, a temperatura koju je Bane imao prethodne noi se vratila u podnoljive granice. - I ta kae gospodin Step, na cenjeni lekar! - pokuao je da zapone jo jednu od svojih, na vlastiti raun aljivih pria o bolesti. Jelisaveta se tiho nasmejala, me utim, izgleda da nije uspela da sakrije istinu od svoga mua, sa kojim je imala toliko prisan odnos da su bukvalno znali ta ko misli. Bane se tako e kroz kaalj nasmejao. - Tako ti je to, mila moja! - nastavio je sa humorom priajui ironino, ali pozitivno.
93

94

- Jedni dolaze, a drugi odlaze. Jelisaveta kao da je poelela da se ne razdvaja od Baneta. U njeno srce kao da se uunjala neka bajkovita pomisao da zajedno napuste ovaj svet, ali ve u sledeem momentu je shvatila da je potrebna sinovima i, prihvatajui alu, naslonila se na rame mua dok je sedela pored njega u krevetu. - Ne dam ja tebe nikom! Da, da. Nema ti spasa od mene dragi moj! Bane se malo uozbiljio. I sam je znao da nee jo dugo, a kako je iz eninog pogleda uspeo da sazna, bio je u pravu. Barem mu je bilo jasno da lekar nije konstatovao nimalo ohrabrujue vesti o njegovom zdravlju. Onda je odjednom skrenuo temu na erku i Karla. - Samo da se Elizabeta skrasi! - rekao je malo glasnije, pridiui se iz leeeg u sedei poloaj. - Ipak bih hteo to da doekam! - rekao je kao da se zavetuje da e iveti dok se njihova mezimica ne uda. - Misli da e to ipak biti Karlo? - pitala ga je Jelisaveta. - Hmm... Imam oseaj da u doiveti barem njenu veridbu - nekako siguran u sebe i oigledno verujui u rei koje je izgovorio, odgovorio je Jelisaveti. - Drim te za re! - rekla je Jelisaveta sa nekoliko suza u oima, koje ipak nisu potekle, zagrlivi Baneta i ponovo osetivi njegovu toplinu, sigurna da e odrati obeanje koje je dao, kako sebi tako i njoj. Za to vreme, zaboravivi skoro sve to se danas desilo u vezi njenog oca, Elizabeta se ve uveliko spremala da se proeta do Ivana. Ponovo je ona sila, koja je bila neto novo u njenom ivotu, obuzela i ona je duhom bila kao u nekom velikom dvorcu na nekom ostrvu gde samo on postoji, gde se izvode izvesni rituali koji dovode do posebnog raspoloenja i stanja svesti, i gde pripada Karlu svom duom i telom. Nije se nimalo upadljivo obukla ba u inat Ivanu, kojeg je izgleda konstantno poela da mrzi. Odluila je da ga poseti u najrunijoj haljini koju je imala. Neu mu dozvoliti ni da me pipne, a na kraju u od njega napraviti gradsku svinju! razmiljala je strogo u sebi. Tako e, planirala je kako sve to da sprovede u delo. Nain da sve ostvari joj se stvorio u umu kao da joj je neko sve apnuo. Karlo, Karlo. avoliu mili!, ponovo su joj se pokrenule misli ka strancu i ka konanom sjedinjenju sa njime, a onda ponovio oseaj ljigavosti prema samoj sebi. Taj oseaj bio je u vezi sa Ivanom koji joj se uinio odvratnijim nego ikada do sada. Trebalo joj je oko desetak minuta da do e do Ivanovog doma gde se on od jutra izleavao u krevetu nemajui ni najmanju nameru da se tog dana pokrene iz njega. Elizabeta je zastala pred kapijom videvi u dvoritu dve sline kuice. I ta sada? pomislila je. Prokletnie u kojoj si kui od ove

94

95

dve?, pitala ga je u sebi besna, pokuavajui da se na taj nain isprazni u nameri da uini ono to je dogovoreno i isprlja tim postupkom ruke. Ivanu se gotovo u istom trenutku na onaj bolestan nain javila njegova sopstvena misao protiv njegove volje rekavi mu: Elizabeta te eka ispred kapije! Dii se i spremaj to pre! Mladi je, kao i uvek shvatajui ovakve misli kao izvesne poruke, odmah skoio iz kreveta. Evo me, mila moja, samo da se obuem i umijem! Elizabeta je oslunula i primetila da se iz jedne kue uje buka. Zatim je saekala jo koji tren razmiljajui da li da u e u tu kuu ili u onu u kojoj je vladala tiina, a u kojoj je bio Ivan. Na kraju, posle otprilike minuta stajanja ispred kapije, bilo joj je svejedno gde e, osmotrila je teren i znala je tano ta e da govori i kako da se pretvara da je postala neija devojka. Otvorila je vrata. Bukvalno u istom trenutku napolje je izleteo Ivan. Bio je koliko iznena en toliko i oduevljen, a to je bilo previe. Mila moja Elizabeta! pomislio je, a onda je ponovo sam sebi onako podvojeno rekao: Dola je da ti postane devojka!. - Zdravo, Ivane! - rekla je gospo ica Vranji maui Ivanu. Ovaj pak nije znao ta da radi i onaj deo linosti koji je ve bio pod jakim uticajem ludila je izgleda preuzeo vlast u njegovom ponaanju. Na verandi na kojoj je bio, podigao je uvis obe ruke i uzviknuo neke nerazmljive rei koje je trebalo da znae: Lepota lepoti! - Momenat, momenat, gospo ice! - poeo je da se ludira, onako zanesen, umiljenim provi enjima koja su ga pratila ve due vreme. - Nemojte se pomerati i ostanite na svome mestu! - rekao je potom glumei nekakvog klovna veseljaka koji je ve poeo da nastupa na sceni. Elizabeta se nasmejala, i to iskreno, jer je Ivan zaista svojom mimikom bio pomalo smean. - Da, da! Ostanite tano gde ste, i ne pomerajte se! - U redu! - smeila se devojka kojoj je izgleda palo na pamet da bi sve ovo moglo da bude i zabavno. - Odmah se vraam! Samo jedan tren i ve sam tu pred vama! - praktino je otpevao ove rei Ivan, koristei pri tome jednu Elizabetinu omiljenu melodiju. Zatim je na nekoliko sekundi uao ponovo u kuu da bi se pojavio sa broem koji je toliko dugo nameravao da joj pokloni. - Izvolite! Izvolite! Ahahahahahaha! Upadljivo je poput nekog impanze priao devojci dok se levom rukom ekao po glavi, a desnom nudio poklon. - Izvolite! Ahahahahaha! Lepota lepoti! - A ta je to? - pitala je zau eno devojka koja se nije seala njihovog dogovora o poklonu. - To je... Ovaj... Kako da kaem... - glupirao se Ivan namerno zamuckujui.
95

96

- Ma, lepota lepoti! Kaem ja. Elizabeti je bro privukao panju jer je bio zaista prelep. Na trenutke joj je bilo i milo. Zapravo, moe se rei, da ju je Ivan zaista obradovao i zadivio svojim malim umetnikim delom. - Od belog zlata je pretpodstavljam? - pitala je Elizabeta i dalje odmeravajui poklon u koji je, na neki mistian nain, bila upijena izgleda sva ona energija koju je mladi ulagao ne bi li se pribliio ovoj devojci. - Ne, to je platina - malo se uozbiljio Ivan. - A kameni? - i dalje je bila zabezeknuta gospo ica Vranji. - To je kamen ljubavi, posveen samo vama. Inae, zove se lapis lazuli. - Pa, lep je poklon. Drago mi je - na trenutak je zastala Elizabeta. - Zaista mi je drago! - ponovila je poslednju reenicu, dodajui pitanje o poreklu broa. - Vi se ne seate? - smekao se sada ve mnogo razumniji i dosta trezveniji. - Ne seam se? O emu se radi? - Pa, imali smo dogovor da vam napravim neki poklon u svojoj radionici! kazao je Ivan dojmei se kao nekoga ko stoji na svojim nogama i ko ispunjava sve kriterijume kavaljera, i to sve posle vlastitog glupiranja koje je tako e bilo simpatino. - A! Da, sada se seam - nasmejala se i dalje se divei brou i razgledajui ga sa svih strana. U srce joj se uunjala neka milina jer nikada do tada u ivotu nije bila darivana od strane nekog svog udvaraa. - Znai li to da primate moj dar? - bio je izuzetno prijatan Ivan. - Ako vi tako kaete. Ivan je klimnuo glavom nekoliko puta. Njih dvoje se osetilo nekako sreno i neka udna zajednica njihovih bia je iznenadila Elizabetu. - Primam poklon! - klimnula je i ona glavom, nekim svojim delom zaboravljajui na Karla. Onako zaneta, oseala se kao da nije na zadatku ve da zaista prua nekome svoju devojaku ruku. - Hoete li da proetamo zajedno? - pitala je udei se sopstvenim oseanjima, i bilo joj je jednim delom krivo to nije obukla lepu haljinu. - A gde mislite da etamo? U ovom sumornom gradu se niko ne eta. - Pa, ne znam. Moda ti Ivane ima neku bolju ideju? - A mogu li i ja vama da se obraam sa ti? - razgaljena srca udvarao se mladi ne skidajui osmeh sa lica. - Moe ako hoe. - Hm, da razmislim! Ponovo je provukao nit ale kroz razgovor rekavi: - Hou! - Nego neemo valjda sve vreme stajati pored kapije? - pristajui na Ivanov osmeh i odobravajui ga, kazala je devojka. Ivan je ozbiljno pogledao. Bilo
96

97

je dosta talasa zdravog rezonovanja kod njega jer je smatrao da se sve ono to je naumio ispunjava napokon, tako da vie nije bilo potrebe za imaginacijama. - Evo, ja vas pozivam na kafu! - Na kafu? - zaudila se devojka kojoj ovaj predlog na drugi pogled i nije zvuao tako loe. Tako e, udila se i samoj sebi to se, uprkos svojim oekivanjima i namerama, kao i malopre anjim emocijama, uz Ivana osea zadovoljno i malo uzbu eno. - A, gde ti misli da popijemo kafu? - praktino je prvi put davala znake mladiu da treba ozbiljno da nastavi sa udvaranjem. - Pa, moemo kod mene! Elizabeta je pognula pogled i smeila se zadubljena u jedan kameni na zemlji. U levoj ruci vrsto je drala bro, a ono to je shvatila jeste da se pred njom otvaraju jo jedna vrata, vrata koja su vodila u neto novo, i kako je i sama nekoliko desetina sekundi ranije pomislila, interesantno. Bila je preplavljena emocijama koje su, za razliku od onih koje je oseala prema strancu, bile mnogo svetlije i nekako prirodnije. - I, hoe li se skloniti sa kapije kako bih mogla da u em? - dajui oduak svojoj enstvenosti i neoekivanom razvoju doga aja unela se u lice Ivanu. Ovaj pak samo to je nije poljubio u tom trenutku. Gotovo refleksno je pomerio glavu nekoliko santimetara prema njoj, kao da se znaju poodavno i sada treba po ustaljenom obiaju da se poljube. Elizabeta se nasmejala, naglo zakoraivi unazad. Oboje su se smejali, a ona se udila koliko Ivan u stvari moe da bude izazovan. - Izvoli. U i! - progovorio je napokon zadubljen u njene ri e lokne i plave oi. - Pa, pomeri se da bih mogla! - Ah, da! rekao je Ivan i pomerio se sa kapije. - Napokon si se sklonio... I da u em? - O, da, naravno. Izvoli! Ivan se ekao po glavi gledajui Elizabetu kako ga mimoilazi i okree mu le a. - Da idem tamo odakle si ti izaao? - Da... Da. Ivan je pourio da je prestigne ne bi li joj otvorio vrata. Pomislio je da moda i nije morao ovo da uradi jer je ona bila, kako mu se inilo, spremna da to uini i sama. Uli su. - Lepo je ovde. Skromno, ali lepo - kazala je devojka razgledajui dnevnu sobu koja je bila jednim zidom odvojena od kuhinje sa kojom su je spajala vrata.
97

98

- I ti ovde ivi sa ocem? - pitala je Elizabeta Ivana, skoro totalno preuzevi inicijativu u tome ko se kome udvara, vrtei se, irei ruke i razgledajui. - Da, moj otac se, inae, zove Petar. - I kako se slaete? - Uglavnom dobro... No, hoe li da sedne? - A gde? Ivan se nasmejao. - Evo, na primer, ovde za stolom- rekao je potom i sav radostan nastavio. - Kakvu kafu pije Elizabeta? - Sla u i jau! - odgovorila je devojka, udobno se smestivi u stolicu. - Evo me samo da stavim dezvu sa vodom da provri. Ivan je na trenutak nestao u kuhinji. - A kakvu ti kafu pije? - raspoloena za askanje pitala je devojka, koja je izgleda odluila da se zaista zabavi sa Ivanom, kada stvari stoje ve onako kako stoje. U tom trenutku nije razmiljala o tome da e praktino morati da zarije no u le a svom udvarau, ve je bila oputena, predavi se sva igri koju je igrala. - Slatku, tako e - iz kuhinje se zauo mladi kome je bilo toliko milo oko srca, da se gotovo oseao isto kao one noi kada je plesao na kii. Iz radionice se ula buka, a misli koje su mu prole kroz glavu, dok je kuvao kafu, bile su da je dobro to Petar radi jer Elizabeta i on mogu na miru da se drue sami. - A jau ne? - Pa, kuvam jednu kafu za nas oboje. Nasmejala su se dva mlada bia, koja zajedno kao da otpoinju neto bitno u svojim ivotima. Bar je Ivan imao taj dojam. - Evo, gotovo je - vratio se mladi u sobu, nosei posluavnik sa dve oljice i dezvom kafe. - Pije vruu, ili eka da se ohladi? - i dalje raspoloena za igru udvaranja ree Elizabeta, uvijajui jednu loknu u kosi. - Pa, saekam par minuta. - Ja odmah poinjem. Srk po srk. Ohladim je tako. Elizabeta je sva kiptala od devojatva i raskoi mladosti. - Nije loa! Moram da priznam - rekla je potom. - Izvrsnu kafu, bre, kuva Ivane! Mladi se smejao uivajui u Elizabeti koja nikada do tada nije bila toliko prisna i slobodna sa njim. Zapravo, bila je bukvalno provokativna, i on kao da je sve prepustio njoj. U tim trenucima ostavilo ga je ono njegovo ube enje da mu je predodre ena kao i sve u vezi sa Karlom. Jednostavno,

98

99

Ivan je tada uivao u, po njemu, vie nego zadovoljavajuoj panji koju mu je Elizabeta poklanjala. Ona, pak, kao da je izbrisala granicu izme u planiranog i onoga to se deava. Kao da nije ni primetila da se previe opustila u odnosu na plan. Zapravo, ono to je bila injenica jeste da ih je delio samo korak do fizikog kontakta, a ona je u toj atmosferi uivala. S druge strane, Ivan se izgleda nije usu ivao da pokrene stvari tim tokom, barem ne za sada, dok je opet sa druge strane dozvoljavao svojoj izabranici da, ukoliko hoe, do e i do toga. - ta emo mi sada, stari moj? - pitala ga je Elizabeta koja se oigledno previe opustila. Mladi se nasmejao: - Kako to misli ta emo? - Pa, kad popijemo kafu, ta posle? - Ne znam. ta bi ti? - Uh, to je veliko pitanje! - alila se devojka, njiui se na stolici. - Ja bih neto lepo da se desi! Ivana kao da su ove rei uplaile. Nije hteo da postavi pitanje: ta to? nego se samo osmehnuo nadajui se da e se stvari rasplesti same od sebe. - Ne zanima te ta? - bila je uporna Elizabeta, preuzimajui inicijativu u njihovom odnosu. Ivan je ipak rekao. - Zanima me. ta? - Pa, ovaj... Mislim... Zna nas dvoje... I kako to ve ide... - A to! - uzbu eno je povisio ton Ivan. - Pa, moglo bi. Ako sam te dobro shvatio. - Dobro si me shvatio, dobro si me shvatio! - Hoe da kae da bi ti htela da ja i ti postanemo neto vie od drugara? - Da! -nedvosmisleno je odgovorila Elizabeta, trljajui vrh nosa desnim kaiprstom. - Na primer, momak i devojka? - Ne, na primer, nego ba to. Ivanu kao da je srce poletelo u nebo. - Kako ti kae, draga - rekao je tiho i bojaljivo. - U redu, dragi! Elizabeta se sada ve umiljavala Ivanu, dok on kao da nije bio spreman na to da se stvari razvijaju tom brzinom. Postao je napet, a ta napetost je postala oigledna posle nekoliko razmenjenih reenica sa Elizabetom. Naime, mladi se zbunio i izgubio onu eleganciju u ponaanju koju je imao jedno vreme. - Opusti se Ivane. ta ti je? Njemu se, pak, na licu pojavila ukoenost koja je liila na osmeh. ta mi je? Stvarno, ta mi je? ponavljao je u sebi, nezadovoljan time to ne ide u korak sa svojom goom. Ona je na trenutak zastala odmerivi ga.
99

100

- Ako ti ne odgovara tempo, moemo i da usporimo! - kazala je potom Ivanu kome kao da su ove rei donele olakanje. - Evo, kada popijem kafu, ja odmah idem, a ti razmisli o svemu pa se vidimo u gradu... Moda smo zaista malo prebrzo krenuli. - Kako ti kae gospo ice! - mladi je pokuao da se vrati u igru. - Ti petkom izlazi u Maestro? - Da. Hoe tamo da se vidimo? - Da. Mogli bismo tamo da iza emo na au vina. Na primer, sutra. - Dogovoreno! - radosno e devojka koja je popila i zadnji gutljaj kafe. Zatim je ustala i stala ispred Ivana tako da je njegovo lice bilo izme u njenih bokova i grudi. - I, ta kae, Ivane? - pomalo je provocirala mladia, stojei blizu njega. On je pak prikupivi snagu i vrativi samopouzdanje rekao: - Pa, lepa si, Elizabeta. Ona se zanosno zanjihala tako da je Ivan pomislio da e mu se spustiti u krilo. Me utim, devojka se jo jednom nasmejala, prvi put malo stidljivo, i svojim narednim pokretima najavila je svoj odlazak. - Ide? - pitao je domain, nekako se oseajui alosno to nije prihvatio Elizabetinu igru intenzitetom koji je ona, kako mu se inilo, nametala. - Znai, sutra u Maestru na ai vina? - Da - potvrdio je Ivan. - Ti asti - rekla je devojka, polako se pribliavajui vratima sobe sa namerom da ode. - Ja astim. U redu. - I, ja i ti... Mislim, mi smo od sada zajedno? Ivan je ponovo upadljivo poeo da klima glavom, trudei se da bude simpatian. - Onda, idem ja - otvorivi vrata rekla je Elizabeta. I Ivan je ustao sa stolice. - Dozvoli mi da te ispratim! - Nema problema, dragi - kao da se izvesnim delom linosti koga on nije bio svestan devojka rugala Ivanu. - Krivo mi je to nisam upoznala tvoga oca. - Ima vremena za to. Nastavili su da askaju do kapije polako se kreui. - Pa, bilo mi je lepo kod tebe, Ivane! - Drago mi je gospo ice! - Nema ta, ulepao si mi dan. - Ti si meni dala smisao ivotu! - uozbiljivi se rekao je mladi. Na trenutak je pomislio da moda nije trebalo to da kae i time da neku novu dimenziju druenju koje se zasnivalo na ali i oputenom udvaranju. Ipak, rekao je.
100

101

Elizabeta se uozbiljila uvi Ivana. Na kapiji je pronala isti onaj kameni u koji je gledala kada je dolazila. Ponovo se zadubila u njega dok su oboje utali. - Pa, Ivane!, rekla je, oseajui kao da je proteklih pola sata koje je provela kod njega bila neka vrsta izleta u njenom ivotu, i kao da je ona neija ena koja rado sa njime vara svoga mua. Tada se, kao po neijoj naredbi, ponovo pojavio smeak na njenom licu i ona je pogledala mladia upitavi ga: - A u koje vreme mi to treba da se na emo? Ivan se tako e nasmejao tome da jednu od najglavnijih stvari nisu ugovorili. - Pa, kada tebi odgovara? - rekao je, tako e kroz smeh. - Na primer, u pet popodne. Moe? - Naravno, naravno. Sutra u pet popodne ja i ti idemo na au vina u Maestro. - I ti asti! Zapamti! VIII Elizabeta je oprostivi se od Ivana krenula kui. Oblaci koji su bili na zapadnom horizontu su prekrili Polin, vetar je postao jo jai i sitne kapi kie su poele da padaju na devojku koja je ubrzala korak ne bi li izbegla pljusak. I zaista nekoliko minuta posle njenog ulaska u dom, na Polin se sruilo pravo nevreme. Olujni vetar i krupna kia naterali su sve njegove gra ane pod krov. Ivan je bio siguran da je Elizabeta izbegla nevreme stigavi kui pre njega. Njegova psiha je bila apsolutno pod utiskom onoga to se doga alo za vreme njenog boravka kod njega. Moe se slobodno rei da se ona njegova ukoenost koja se u nekoliko momenata javila dok se druio sa Elizabetom, tek sada razvila u onaj deo Ivana koji je bio lud. Oekivali bismo da je bio sretan, ali u njegovom umu se odvijala neka vrsta drame. Naime, on je skoro sasvim ustuknuo od pozitivnih oseanja i one miline koju je oseao dok je goa bila kod njega, a umesto njih neka se zebnja uvukla u njega i on kao da je, na svoj specifian nain, slutio u izvesnoj meri da ono to mu je Elizabeta ponudila nije moglo tako jednostavno i odjednom da se desi. Ima tu neega to mi nije jasno? razmiljao je. ta je to to je uticalo na nju da mi praktino u trenutku pri e toliko slobodno i, kako mi se ini, previe zavodljivo. Toliko dugo nisam mogao ni deli od onoga to mi je sada ponudila da osvojim. ak, od kada se pojavio Karlo, izgubio sam i ono malo panje koju mi je ukazivala. A sada odjednom... Ipak to sam i oekivao... Ivan je upravo u trenutku kada mu je Elizabeta, po njegovom
101

102

miljenju, zaista postala devojka, poeo da sumnja u sve ono za ta je smatrao da je jasno samo po sebi. A to je - da i ona i on sasvim dobro znaju da su predodre eni jedno za drugo. Moda i nije tako. Moda sam preterao u svojim razmiljanjima u vezi moje voljene i pripisao joj stavove i stremljenja koja nisu njena... Ili, moda sve ovo ima veze sa tim prokletim strancem? zapitao se. Mladi je poeo da se nervira jer je noen nekom svojom intuicijom, koja je bila pomuena njegovim ludilom, doao do toga da se Elizabeta danas samo igrala njime, i da e ga, po nekom njenom planu, ostaviti na neko vreme. Kao da je njena dananja poseta bila jo jedna od zamki koje mu postavlja pred njihovo konano spajanje. Vetica! Odluila je da me isproba... Jedino se brinem da taj prokletnik ne upropasti stvar... Uf... Spreman sam da ga ubijem. Mogao bih da se opkladim da je to vrag koji dolazi svakih petsto godina ovde, zakljuio je. Ova poslednja misao je odjeknula u Ivanovoj dui kao stravina istina. O, boe, pomislio je i prekrstio se zaprepaen i od tog trenutka fanatino ube en da je zaista u pravu. - On je vrag! Vrag! Pravi avo! - progovorio je glasno, nateran svojom novotkrivenom istinom koja je, kao munja sa neba, odjednom od pretpostavke postala injenica u njegovom shvatanju. Poela je da ga hvata panika. Bio je zateen utiskom da se odjednom naao u poziciji nekoga kome je predodre eno da, kao neka vrsta predstavnika, u ime svih osudi Karla, i da uz boju pomo, koja mu je sada bila od vee vanosti nego ikada pre, uini da njegova izabranica bude istrgnuta iz njegovih kandi. Pa, ja njega ne mogu ni da ubijem, nastavile su se njegove misli, koje su se nizale jedna za drugom zatvarajui krug njegovog ludila, pretvarajui ga u nekoga ko se bori direktno protiv zla. Bio je toliko ponesen svojom spoznajom da je stranac vrag, da se u isto vreme u ogromnom intenzitetu iu avao i plaio, a i spremao za okraj sa Karlom. Nee moi prokletnie... Nee moi... Nee ti uspeti! praktino je poeo da mu preti stiskajui desnu pesnicu kojom je udario malo jae u vrata. Onda je onako sumanuto klekao i ponovo se prekrstivi rekao: - Boe, stavljam ti se na raspolaganje u ratu protiv neastivog! Zatim je pogledao kroz prozor u nebo i nastavio: - Neka moja dela budu tvoja ruka u injenju pravde u Polinu. Amen! I dok je Ivan nastavljao sa svojim razmiljanjima, poevi da kuje planove kako da se suprostavi strancu i zatiti Elizabetu, ona je leala u svom krevetu i tako e se preispitivala razmiljajui o susretu sa Ivanom. ini mi se da i nije toliko skrenuo sa uma. Bio je prilino priseban danas i mislim da je dobro to se u nekoliko navrata blokirao u komunikaciji, inae ko zna ta bi bilo? Ne bih bila iskrena prema sebi, a da ne kaem da mi je
102

103

boravak kod njega nekako prijao. Ipak, on nije ni do kolena Karlu... Oh, Karlo! Odjednom Elizabetin svet se kao po zapovesti pretvorio u onaj koji pripada suivotu sa strancem. Osetila se prljavo i ve u sledeem momentu joj se ponovo inilo da je Ivan neko uz iju pomo je samo teila svome konanom cilju, neko ko nije vredan vedrine koju je uneo u popodne tog dana, koji je ve bio na izmicaju. udno je to kako ljudi doivljavaju iste stvari na razliite naine. ta je to to bi nam svevidee oko reklo da je istina, i u kojoj meri zabluda uplie prste u nae sagledavanje stvarnosti, za veliku je raspravu, ali ono to je toga dana u Polinu bilo oigledno jeste da su se dva sveta - Elizabetin i Ivanov, susrela udarivi jedan u drugi. Posle sudara Elizabetin je praktino nastavio svojim tokom, dok je svet njenog udvaraa buknuo za jo jedan veliki plamen inei ga komplikovanijim i, iako zaokruenim, lucidnijim. Ono to se jo moe rei jeste da se kako kod devojke tako i kod mladia, stvar lomila oko stranca, oko oveka koji je sa jedne strane bio neto emu se konano tei, a sa druge sam avo. Elizabeti je stranac bio zariven u srce kao neka vrsta dostojanstvene enje, a Ivanu zaboden u um kao sam Sotona. Karlo je, globalno gledano, u duevnom smislu najvie izmenio ivote ovo dvoje mladih ljudi. On sam pak stajao je kao neko znamenje kojem su se ve mnogi u Polinu poklonili, dok su ga ostali bar potovali. I iako su se skoro svi nadali da e stranac uskoro napustiti grad, on je ipak bio neka vrsta njegovog interesantnog znamenja. Svetleo je svojim energijom metanima i skoro svakom predoavao bar deli onoga to bi bez njega bilo duboko skriveno, a to je, poput neke velike stvari, opravdano i odobreno od strane ovog udesnog gosta. Ana je u to kiovito predvee, jo uvek na svetlosti dana, prouavala Jelkinu knjigu. Njena odluka da je nasledi, to jest da postane njena uenica, bila je vra nego ikada. Sama je, itajui napisano, tumaila linije na svome dlanu, shvatajui da je izuzetno darovita za ono emu se odjednom posvetila i zato je odluila da tome posveti ostatak ivota koji je po onome to je zakljuila iz dlana bio dug. Opet, to to je ova devojka usmerila svoju budunost u pravcu vidovnjatva, bilo je za ozbiljno razmatranje. Kako to da se plan o skromnom i povuenom ivotu u maloj kuici, posle smrti njenih roditelja, neoekivano i bez ikakvog nagovetaja promenio u vie nego ozbiljnu odluku da postane vraara? I da kao Jelka, u to skorijem roku, otpone ivot pod trozubom stenom brinui se o ve staroj baki koja vie nije u stanju da zbog svojih godina sve postigne sama, a koja opet ima vie znanja nego ikada ranije? Na ova pitanja bilo bi teko dati odgovor ako iskljuimo ono o emu se tu zapravo radi, a to je sudbina. Opet, i sa njom
103

104

stvari kao da su nedovoljno jasne, i ovek ima neodoljivu i iskonsku potrebu da ih protumai i udene u neki uzrono-posledini niz. Tako je i Petar, ne znajui za Elizabetinu posetu Ivanu, i zavravajui posao u radionici, razmiljao o tome gde je poetak a gde kraj onome to se deava sa njegovim sinom. Nekako je mislio da se klupko njegovog ivota suvie zamrsilo ili, bolje reeno, da se raspalo i da ga treba u izvesnoj meri rainiti i dodatno razmotati da bi se naknadno dovelo u red. Taj ovek, kome je starost ve kucala na vrata, odloio je negde u zaboravljeno seanje pomisao, od koje mu se jeza uvlaila u kosti, da se ivot njegovog sina moe zavriti u ludnici, Naime, ta mogunost bi bila toliki poraz za njega da je on praktino odbio da se suoi sa njom i razlono je proceni. Ali injenica je da Ivanu nije ostalo jo mnogo do praga posle kojeg bi Polin hteo da se zatiti od njega i poalje ga na takvo neko mesto. Tako e, injenica je i to da je Karlu to i bilo u planu. On je ve sve osmislio. I kako se praktino oko njega sve deavalo onako kako on hoe, izgledalo je da bi ona strava, koja je preplaila Petra toliko da je zbog njene siline i gurnuo u podsvesno, mogla da se obistini. Karlo je pak ovo vee bio uskraen za odlazak u Maestro zbog kie koja je bila, kako se inilo, sve jaa. Njene kapi su udarale o prozor sobe u kojoj je on sedeo zavaljen u omiljenu fotelju. Desna noga mu je bila prekrtena preko leve, a prsti na rukama u visini brade spojeni vrhovima. U ai pored koje je bio prazan bokal bilo je neto od onog vina koje je kupio od vlasnika kafane. Mogao bih da pozovem Daru da napuni bokal, mislio je dok je sa velikom panjom i uitkom sluao kiu. - Daro! - zauo se odmah povik iz njegovog grla. uvi da je stranac zove, starica je odmah skoila na noge i odazvala se iz svoje sobe koja je bila, kao i gostionica, u donjem nivou hotela. - Evo me odmah gospodaru... Mislim, gospodine! Ubrzo se pojavila pred Karlovim vratima i zakucala. - U ite, u ite! - Dobro vee - progovorila je Dara pokorno. - ta mogu da uinim za vas? - pitala je potom ljubazno. - Molim vas, donesite mi vino! - gotovo je naredio stranac, podigavi pri tome desnu obrvu ispod koje se nalazio na prvi utisak strog, ali u dubini mistian i moan pogled. - Evo, odmah - progovorila je uplaeno ova strarica. Strah koji je ispoetka oseala prema strancu bio je neprimetan, ali je sada postao oigledan i njoj. Ipak, to je nije spreavalo da zaista dobije onaj obeani viak novca i istovremeno pomalo uiva u inferiornom poloaju, koji se ogledao u sluenju nekoga ko je dostojan potovanja.
104

105

- Jo neto bih vas pitao, gospo o! - u trenutku je zaustavio Karlo pre nego je izala iz sobe. - Da, izvolite, gospodine. - ta mislite o Ivanu, Petrovom sinu? - Pa, nita posebno. Obian mladi. - A, da vam se moda ne ini da se on u zadnje vreme udno ponaa? Ukoliko ste uopte imali priliku to da primetite, s obzirom na to da ga ne sreete esto? - Ne znam ta da vam odgovorim. Iz pria ostalih se moe nazreti tako neto, ali lino nisam nita primetila. - Sigurni ste u to? Razmislite malo. - Ono to ja nazirem jeste da se izgleda zaljubio u Elizabetu... A ta devojka ini mi se da juri vas. - Pa, moete li zakljuiti neto iz toga? Dara je posle ovog pitanja bila zbunjena. Nije znala da li je stranac, po svom obiaju, ponovo navodi na odre eni zakljuak koji se po njemu podrazumeva, ili je jednostavno pita neto o emu ona nije razmiljala. - Vi ste mi, gospodine, rekli da gledam svoja posla... Ja zaista... - zbunjeno je govorila Dara. - U redu, u redu - odmahnuo je rukom Karlo. - Stavite bokal na sto - rekao je potom, a onda nastavljajui da plete mreu oko Ivana dodao: - Meni se pak ini da govorkanja oko njegove smetenosti nisu samo glasine ili zlonamerna ogovaranja. Starica ga je pogledala pomalo zau eno pomislivi da strancu smeta mladi zbog povezanosti sa Elizabetom. - Meni je gospodine vie nego poznato da vi odlino poznajete ljudski um rekla je potom. - Ako i vi mislite da je Petrov sin skrenuo sa uma, to je verovatno tano - nastavila je u iekivanju daljih Karlovih pitanja. - Bojim se da bi taj mladi mogao da mi pokvari odmor u Polinu zbog toga to se zaljubio u Elizabetu, dok ona, koliko mi se ini, a to ste i vi primetili tako e, juri za mnom! to mene posebno optereuje. Dara je slegla zbunjeno ramenima, jo uvek tano ne shvatajui ta se od nje oekuje. Njen pogled je bio pomalo tup i situacija u kojoj se nalazila bila joj je vrlo neprijatna. Oseala je da neto treba da kae, ali jednostavno nije znala ta. - Pa... Mogu li ja biti od neke pomoi? - izustila je nekako automatski, uspevajui da deluje prisebno u toku razgovora. Stranac je ponovo odmahnuo rukom, ovoga puta elegantno skupljajui prste iz rairene ake u

105

106

pesnicu, i to od malog prsta do palca. Ustao je iz fotelje, uzeo bokal i sipao vino u au. Tada je neoekivano skrenuo razgovor sa teme. - Odlino vino! Nema ta. Jesam li vam rekao da me podsea na moj dom? Gazdarica nije znala da li treba da da komentar na postavljeno pitanje ili da nastavi o Ivanu. U sledeem trenutku uinilo joj se kao da stranac namerno pokuava da je zbuni insinuirajui neto. I dok je stajala na vratima, bez saznanja ta joj je initi, poela je da razmilja da je nekako zavolela stranca. Zapravo, on kao da je davao smisao njenoj duevnoj pustoi, kao i njenoj pohlepi i tvrdiluku, njenim manama koje je Karlo uramljivao u odre enu sliku koja daje smisao ovim, na prvi pogled manama njene linosti. Ipak, nije se usudila da pokae svoju znatielju u vezi pitanja koje joj je postavljeno, tako da je samo kratko rekla: - Niste, ali ste mi dali do znanja dokle vaa privatnost moe da se upozna. - Tano! Tano! - uzviknuo je Karlo. - Ah, moje vino koje se pravi u kacama, koje su od samog srebra, i od gro a gaenog nogama najlepih devojaka. Dara se udila ovim stranevim reima, poelevi da je i sama svoju mladost provela kao jedna od pomenutih devojaka. Karlo je ponovo pogledao pronicljivo i ona je imala utisak da tano zna o emu ona razmilja. - No, moda ete me jednom posetiti! Ko zna? - mistino je proaptao stranac, pridigavi se lagano iz fotelje i krenuvi na trenutak svojim licem ka licu starice. Onda se vratio u prvobitan poloaj, ponovo na svoj nain prekrstivi noge i spojivi vrhove prstiju leve i desne ruke. Zavladala je tiina koja je trajala neko vreme i Dara je, kao i Elizabeta, osetila izvestan sladak uitak koji je poticao iz prisustva njenog gosta, jer joj je za vreme koliko je boravio kod nje iz korena izmenio ivot. - Ali, da se mi vratimo Ivanu. Slaete se? - Da, gospodine... Ali izvinite, ja jo uvek ne mogu da spoznam ta vi oekujete od mene. Karlo se uozbiljio i hladnim reima, koje kao da su bile reene u nekoj neshvatljivoj i nepojmljivoj melodiji, izjavio: - Nita za sada. Samo sam hteo da vam dam do znanja da i ja mislim da je taj momak zastranio umom! Izgovorio je ovo glasno, a zatim skreui pogled ka prozoru niz koji su se slivale kapi vode zavrio reima: - Moete ii sada. - Prijatno, gospodine. U tiini u kojoj se ula samo kia, starica se naklonila i napustila sobu. Odlino vino! Zaista me podsea na dom, razmiljao je stranac i zadovoljno gladio bradu. Moglo bi se rei da bi veini ljudi u ovakvim trenucima bilo dosadno i da bi bar teili duhom za nekim drutvom,
106

107

me utim, Karlo je poput zmije bio hladan i miran, izvodei neku samo njemu poznatu meditaciju prilikom koje su misli zaustavljene i u glavi vlada tiina. Posle nekoliko desetina minuta ovog udnog mira dovrio je au vina, kojim je bio delimino omamljen, a zatim legao u krevet i ponovo poeo da gleda u prozor i slua kiu zbog koje su opustele ulice Polina, iji su se stanovnici polako spremali za no koja predstoji. Jutro su doekali svi. Zadnjih nekoliko nedelja nije bilo smrtnih sluajeva u gradu pod trozubom stenom i zaneseni letom Polinjani su, bar neki, primeivali da ih sunce, koje se posle nevremena ipak pojavilo, greje. Ipak, neprimetan emer i teskobna tmina bili su upadljivi svakom ko bi proao ovim gradom. Posle dolaska Vranjia i Karla niko se u njemu nije due zadravao. Tek bi poneki putnik u razgledanju proao Polinom i bivao odbijen njegovom energijom, poelevi posle eventualnog kraeg predaha da ga napusti. Tako je ovaj grad iveo svoj ivot nekako odvojen od ostalog dela sveta, kao neko pusto, tmurno ostrvo, znaajno udaljeno od kopna. Suneva svetlost se ve uveliko pojavila iznad planine, a nevreme koje je prole noi besnelo za sobom ostavilo samo vlanu zemlju. Elizabeta je ponovo, kao uostalom i svakog jutra od kada je poelo leto, bila na prozoru. Opet je traila slavuje, zakljuivi da ima vie tih ptica koje poseuju njenu batu. Toga dana jo uvek je bila donekle naklonjena mladiu, ne slutivi da se on svim svojim biem, a moda i jaom silinom nego onom kojom je bio posveen njoj, okrenuo protiv stranca. Zato Ivan smeta Karlu? pitala se. I kakve neugodnosti moe stranac da oekuje od njega, pa da poeli da mu srui sav ugled koji uiva u Polinu? zau eno je posmatrala nebo, donekle dovodei sebe u iskuenje to se tie Ivana. Ne, ne! Taj mladi se ne moe porediti sa Karlom. Jeste on mlad i pun energije, ali u pore enju sa moi kojom stranac odie, manji je od mrava. Ili da to sebi predstavim ovako - kao lav i srnda... Pa, normalno da u izabrati lava, zakljuila je. Utonula u misli i gledajui kroz prozor, odjednom je shvatila pojam koji je negde do tada neshvaeno lebdeo u njenoj svesti, a to je da je Karlo zbog neega zaista u mladiu video neto protiv ega se okrenuo i preduzeo konkretne korake kako bi ga unitio po svaku cenu. Spoznala je i to da e taj srnda, kako ga je malopre sebi predstavila, verovatno zavriti u ludnici i da e njegov protivnik upotrebiti sve svoje moi da tako bude. A ona je stranu na kojoj e biti ve izabrala, budui spremna i jasna sama sebi u svemu to joj je initi. Tako e, shvatila je da je i onaj traak ljudskosti koji je oseala prema Ivanu, a koji se ogledao u odjednom pojaanim simpatijama prema njemu, samo opravdanje koje je nenamerno odglumila, pokuavajui da se ne osea krivom. Ponovo se javila ona Karlovom pojavom inicirana mrnja prema mladiu, samo to je Elizabeta dola do
107

108

spoznaje da se donekle mora pretvarati i igrati ulogu koju joj je stranac namenio. Nita... Poigrau se malo, i to je to. Posle toga stranac e biti moj, ja sam u to sigurna!, zakljuila je sve bolje i bolje razumevajui situaciju u kojoj se nala. Dan je prolazio tiho i bilo je ve podne kada je Ivan sav slu en i besan razmiljao da li da se uopte pojavi na sastanku zakazanom u pet. Ipak, kao da je oseao da e izneveriti svoju izabranicu ako ne ode to vee u Maestro. Odluio je da prihvati igru koju je, po njemu, zapoela Elizabeta, i nemajui spoznaju da ju je napokon ulovio, to jest da je postala njegova, reio je da u e u trougao sa njom i strancem. Da, Ivan se zaista naao u procepu. Sa jedne strane bila je devojka koju voli i koja, po njegovom ube enju. i previe testira njegove sposobnosti uvajui ga za kraj, oblikovanog po njenoj elji, a sa druge strane nalazio se Karlo koji je isuvie moan, koji je vrag sam, i koji je verovatno svojim moima i nagnao Elizabetu da se ponaa na nain na koji se ponaa - da od onoga to bi, po njemu, trebalo da bude jednostavno, pravi itavu dramu po nekom, kako se nadao, njenom ve zacrtanom scenariju. Razmiljao je tako e o tome da li da je upozori na ovo otkrie i zatrai od nje pomo pri razotkrivanju Karla u Polinu. Taj se olo mora proterati iz grada, postao je odluan u svojoj nameri kada je pomislio da je upravo stranac opseo Elizabetu i da je ona, u dobroj meri, u slubi neastivog, mada nesvesno i bez zle namere. Odmah je gledao na sebe kao na nekog njenog zatitnika i spasitelja. Smatrao je da mu je bog dao zadatak da zaslui devojku time to e je izvui iz kandi vraga. Neka vrstina, u smislu spremnosti na duhovnu borbu, ve je bila ponikla u njemu i Ivan je nepokolebljivo verovao u gotovo sve to je u svojoj glavi magijski povezao, ne dajui mogunost pojavi greke u njegovoj svesti. Tada se kao zmija na koju ovek iznenada naleti, pred njim pojavio teret. Veliki teret koje je njegovo ludilo neminovno vuklo za sobom, i on je osetio da je slab, mada vrst i spreman za borbu. Nije se dvoumio oko toga ta mu je initi, ali sve to to je on nameravao da uradi bilo je premalo za pobedu nad onom stvari protiv koje se borio. Pomislio je da razradi neki plan po kome bi se borio protiv Karla. Iako to nije uinio, pomislio je da plan postoji sam po sebi i da e biti vo en boijom rukom u okraju koji sledi,a da je sve to e uiniti opravdano i u funkciji borbe protiv stranca. Odmah zatim uputio se u radionicu gde je bio Petar. - O, dobar dan, sine - videvi ga na vratima i pomislivi da je doao da radi, Petar, ovek kome se muka spustila u gnezdo, sa zadovoljstvom je pozdravio sina . - Zdravo, Petre! - glasno i uzbu eno, zatvarajui vrata za sobom, progovorio je Ivan.
108

109

- Hoe da mi pomogne? Posao se nagomilao od kada ti manje radi. Mladi se uozbiljio. Priao je ocu i prodorno ga pogledao u oi. - Reci, Ivane, ta je u pitanju? Videvi da njegov sin hoe o neemu da razgovara prekinuo je posao. - Sluaj me, oe, paljivo! - dostojanstveno i sa hladnom ozbiljnou koja je odavala apsolutno uverenje u svoja ube enja, poeo je Ivan. - Sluam. Reci - tako e se uzbiljio i Petar, oekivajui ozbiljan razgovor. - Rei u ti neto, i, molim te, da mi veruje! - Sluam te, sine - ve pomalo zabrinuto i sa snienim tonom progovorio je ovaj sada ve zbunjeni ovek. Uzevi vazduh i poevi da lomi prste sa uverenjem da e mu se zasta poverovati, Ivan otpoe priu. - Karlo, ovek koji se pre nekog vremena pojavio u Polinu, onaj to je odseo u hotelu kod Dare... - zastao je Ivan. - Da, ta sa njime, sine? - Oe, on je avo lino! - Kako misli avo lino? - pitao je zau eno Petar, iznena en i zaprepaen da tako neto uje. - Istinu ti govorim, oe. On je istinski avo! Sada se Ivanov otac ve uozbiljio. Briga je bila ta koja je ustupila mesto malopre anjoj znatielji i on je pomislio da se njegov sin apsolutno slomio otiavi u neki samo njemu saglediv svet. Napravio je pauzu u govoru, smiljajui kako da se postavi prema sinu, a zatim je upitao: - Misli onaj koji svakih petsto godina dolazi ovde da se odmori? - Da ba taj! I ne znam da li je doao iz tog razloga, pre e biti da je ovde da bi inio zle stvari! - govorio je Ivan glasno, dok mu je nekakva udna vatra gorela u oima. - Mislim da je doao da celom Polinu zagora ivot, pa zar ne vidi da se skoro ceo grad bukvalno poklonio njemu i njegovoj sili? Petar je seo dok mu se hladan znoj skupljao na licu. Obrisao ga je desnom akom koju je zatim sklopio sa levom, odajui utisak oveka koji se moli za Ivanovo duevno zdravlje. - Da li mi veruje, oe? - pitao je mladi, ne primeujui brigu svoga oca ve huktei od spremnosti da ga pridobije kao saveznika u borbi protiv stranca. Ovaj je ponovo obrisao nadoli znoj i duboko se zamislio. Bukvalno je hteo da zaplae i suze su se pojavile u njegovim oima i on se, u nameri da se ne primeti razoarenje i slom koji ga je zadesio u tim trenucima, podlaktio za stolom i sakrio lice me u ruke. Prolo je desetak sekundi i Petar se pribrao i u oaju i bezna u pridigao glavu. - Ne znam, sine - rekao je potom tiho. - Ne znam koji stav da zauzmem povodom te tvoje izjave.
109

110

- Petre, pa zar ne primeuje kakvom energijom zrai taj ovek. Sam mrak i tama su oko njega, iz njega prosto izbija zahtev za pokornou, a u zamenu za nju, on opravdava tolike mane Polinjana. Drhtav glas se usudio da upita sina kako je doao do te spoznaje. - Petre, to je je jednostavno jasno samo po sebi! - poevi da se nervira izjavi Ivan uz dozu agresije. - Ja te lino uveravam da u ubediti skoro sve da je on vrag i proterati neastivog iz naeg grada, a to mi ti pre poveruje to emo uspenije zavriti posao. Petru je ponovo pala napamet ona misao da bi njegov sin mogao zavriti u ludnici i krv u njegovim ilama se sledila. U trenutku je prebledeo, shvativi da je olako preao preko te pomisli kada se prvi put susreo sa njom i sada, kada mu je ponovo dola do svesti, poeo je da se boji da je stvar koja se tie Ivanovog zdravlja u potpunosti izmakla kontroli. Sada mu se nametnula jo jedna misao koja ga je moda jo vie uplaila, a to je da bi njegov sin mogao uiniti neko zlodelo i zbog toga biti jo i gore kanjen. - Dozvoli mi da razmislim o tome sine - rekao je Ivanu, sa namerom da smiri uzavrele strasti mladia i potrai pomo, ne bi li ipak uspeo da ga sauva od posledica ludila koje ga je, po njegovom miljenju, totalno opselo. - Daj mi nekoliko dana da se priberem i procenim situaciju - lagao je Ivana da se i sam pita da li je Karlo zaista vrag i da e o tome ozbiljno razmisliti, kako bi dobio na vremenu i ne bi li odnekud iskopao neku pomo. - A, tebe molim da tih nekoliko dana ne preduzima nikakve korake u vezi sa tim i da uti o tome, bar dotle dok ti i ja ne isplaniramo ta emo dalje. Ivan je na trenutak zastao kao da odmerava to to mu je otac rekao, a zatim, odajui utisak osobe koja je dobro procenila situaciju, i sam izustio: - U redu, Petre. Ali samo par dana! - Jer, ako mi ti ne poveruje, ima ko hoe! - zapretio je ocu, nadajui se da e se ipak zajedno boriti protiv stranca. Pre nego to je izaao iz radionice, zavrio je razgovor reima: - Sada te ostavljam poslu i razmiljanju. I neka bog bude sa tobom. - U redu, sine - rekao je Petar, ali ga sin nije uo, naglo za sobom zatvorivi vrata. Zatim je poeo da razmilja pomalo konfuzno: Oh, Ivane, Ivane. ta u ja sa tobom? Ne znam da li da se obratim Banetu za pomo? Ili nekom lekaru? Da odem do vraare? Oh, ima li pomoi? Ima li pomoi?! Suze su mu sada zaista potekle i on je odluio da zatrai pomo od svih ljudi u koje ima poverenje. Ionako su skoro ve svi u gradu primetili da sa Ivanom nije sve kao to je bilo... Samo da se stvar ne izjalovi i umesto pomoi ne nai em na nerazumevanje i osudu. Prvo u se obratiti doktoru Stepu. Da, od njega u poeti, mislio je. Kao to se davljenik i za slamku hvata, uzdao se Petar
110

111

u korist od ideje da jo neko uestvuje u reavanju poblema koji se pojavio u njegovoj kui, a koji je nekako bio tajna, retko prepriavana u Polinu. I to vee, zapravo popodne, dok su Elizabeta i Ivan bili u Maestru, Petar je posetio doktora Mirka Stepa. Ovaj ovek je iveo sam u kui. Zapravo, Step se razveo od ene i od svoje, ne male zarade, pomagao joj je da podie njihovo dvoje male dece - sina od pet i erkicu od dve i po godine. Oni su iveli u kui koja je pripadala doktoru, dok se on povukao u skromniji dom, koji je njegova, sada ve biva ena nasledila. - Dobar dan, gospodine Petre. Kojim dobrom? - otvorivi vrata pozdravio je Mirko gosta. Ovaj, sav snuden i sa odlukom da ne krije nita, ree: - Nije dobro, nije dobro. Doktor odmah pomisli da se radi o Ivanu. - U ite, Petre. Izvolite. Tekim, napornim korakom nerado je uao gost traei pomo. - Izvolite sedite... Evo, ovde - ree Mirko, pokazujui na stolicu i pokuavajui da bude to ljubazniji, donekle sauesniki, a donekle iz radoznalosti, jer ga je interesovalo ta se to tano deava sa Ivanom. Petar je seo i pogledao Stepa, pokuavajui da razazna ima li smisla ovo to radi. Pogledi su im se sreli - jedan oajan i tuan, a drugi dostojanstven i na usluzi - kao da su se dogovorili da e nai zajedniki jezik. I gost je odluio da se ispovedi, ispriavi doktoru sve u vezi Ivana od samog poetka, koji je izgledao naivno u vreme kada su se pojavili Vranjii, pa do dananjeg razgovora u kome je mladi sumanuto uvereno tvrdio da je stranac vrag sam. - Ne znam ta da radim, doktore! Izgleda da je trebalo da vam se obratim dok je stvar bila jo uvek ne toliko urgentna. - Da, da! - razmiljao je Mirko spremajui se da da neki odgovor Petru, a onda mu se obratio: - I sami znate da je ljubav neka vrsta ludila, barem ja tako mislim. Iako nije sama po sebi ludilo, od njega je deli nevelik korak, a izgleda da je va sin taj korak napravio. - ta emo, doktore? - Moe se dosta pomoi u takvim situacijama, samo znate ovo je nezgodan grad, mislim ljudi su sujetni i pomalo zlonamerni. Hou rei da je razgovor i suoavanje vaeg sina sa injenicama za njega najbolji lek. Naravno, to se mora uiniti sa panjom i pedagoki. Znate, iako on nije dete, na neki nain mu treba upravo tako pristupiti, u nekoliko koraka razbiti njegove iluzije i vratitit ga na stari kolosek. Ove Stepove rei ozarie lice Petru i on upita sa izvesnom radou u glasu: - Pa, hoeti li nam pomoi, doktore?

111

112

- Naravno. Pa, to je izme u ostalog moj posao. Ve od davnina se smatra da je stanje due donekle i stvar lekara, a nauka to u nae vreme i potvr uje. - ta nam je initi dragi, doktore? Ne pitam za cenu - sa nadom koja se raplamsala u Petrovom srcu nateravi ga da se ak i nasmeje, jer je verovao da je pronaao reenje, progovorio je gost. Mirko se zamisli i posle krae pauze ree: - Evo, ja u ve sutra doi do vas i porazgovarati sa Ivanom. A za novac emo se ve dogovoriti kada stvar bude gotova. - Da li mi moete preciznije rei u koliko sati ete doi? - A kada je Ivan kod kue? - Pa, u zadnje vreme ustaje neto kasnije, dorukuje i vrati se u sobu. Uglavnom retko kada nije kui u podne. - Onda sutra u dvanaest! - O, hvala vam, doktore, hvala vam! - sav uzbu en govorio je Petar oekujui korist od doktora i ozdravljenje svoga sina. - Nego, ja vas nisam ponudio piem! Nekako smo preli na problem im ste doli. - Ne, ne, doktore, neka hvala... Ja vas u stvari ne bih vie zadravao... Oseajui se zadovoljno i ne vie onako naputeno i usamljeno u nastojanju da sauva Ivana, i ponovo ugleda svog starog sina, koji radi, koji je zdrav, i koji ispravno zakljuuje i tei dobru, pomalo zbunjeno Petar se odluio da napusti doktora Mirka Stepa. - Nita onda! Domain je krenuo da isprati gosta. - Petre, znai sutra u dvanaest! - rekao je doktor, pruivi ruku samouvereno. - Sutra u dvanaest, doktore. I da ponovim, ne pitam koliko kota samo da se moj sin oporavi. Mirko se nasmejao to je jo dodatno uverilo Petra da nije pogreio to se obratio prvo njemu i da e upravo on biti od presudne koristi Ivanu. - Dovi enja, dovi enja. - Prijatno, doktore! - pozdravio je Petar gospodina Stepa, naputajui njegov dom i kreui nazad kui. Korak mu je bio vrst i odluan, a njegovo srce je ponovo poelo da kuca. Ivanov otac je zaista verovao da je pronaao reenje i zadovoljno je gledao u nebo. Me utim, kako se pribliavao kui prve sumnje su ve poele da se javljaju. ta ako je ovo bilo uzalud? ta ako doktor ne uspe da se priblii Ivanu? Ako ga doktor odbije u pokuaju da mu predstavi stvari onakvim kakve jesu i ako Ivan ostane u svome svetu? Tuga se ponovo pojavila u Petrovim oima, a on je uprkos njoj zakljuio da ne sme da se preda, da mora po svaku cenu i u potpunosti da se stavi u slubu izbavljenja Ivana. Tada je doneo novu odluku - da bar za sada nikoga osim
112

113

doktora ne uvlai u problem. Mobilisao je celo svoje bie shvativi da odluujui pokuaj da njegov sin postane ponovo onaj stari upravo predstoji, i da taj rat ne sme da izgubi. Izvlaei poslednje delie snage iz sebe, uinio je da mu korak postane vri i odluniji. Zategao je miie na butinama i vrsto stegao desnu aku u pesnicu. Pobediu, pobediu! ponavljao je u sebi, steui vilice. Petar kao da je osetio novu silu koja je, kao i sumnja u sopstvene mogunosti, bila vezana za pojavu doktora Mirka Stepa. Ta sila je poticala iz injenice da je jo nekom stalo da pomogne Ivanu, to jest da se u nameri da iupa sina iz eljusti ludila udruio sa nekim ko se razume u taj posao mnogo vie nego on. Da, moe se rei da je u neku ruku Petar odgurnuo od sebe oseanje odgovornosti, pa moda ak i krivice, prebacujui ga na oveka od koga je traio pomo. I kao da mu je ovo poslednje u stvari pomoglo da se potpuno ne slomi, barem ne u toj meri koja bi ga naterala da odustane od Ivana. Ivan je proveo prijatno vee sa Elizabetom. Nije joj se ispovedio kao to je nameravao povodom Karla, jer je potovao dogovor sa ocem. To vee u Maestru Polinjani su primetili novost: izgleda da su Ivan i Elizabeta postali momak i devojka, to se narednih dana i potvrdilo jer su ih ljudi vi ali redovno zajedno. A doktor je poeo da poseuje Petra i prouava Ivana sa kojim je zapoeo neku priu o ljubavi, izigravajui mu novog prijatelja koji podrava njegovu vezu sa Elizabetom. Petar je pak uspeo da se dogovori sa sinom da za dui period od dogovorenog odloe stvar vezanu za stranca i da obojca malo bolje razmisle o svemu. Uz pomo dobro sraunatog doktora, uspevao je naroito da u vezi Elizabete i novonastale situacije natera sina da se zapita da li je u pravu. Ipak, on iako je bio zanesen ljubavlju i ube ivan od strane doktora da to mora biti ono pravo, velikim delom svoje linosti odluio je da je ne ispoljava, barem ne za neko vreme. Moglo bi se rei da je bio smeten, ali da je glumio normalnost, udei se sam sebi zbog svega . Istina je bila da bi se Ivan verovatno, kako se njegov otac ponadao, vratio u staro zdravo oblije, da se oko njega nije kovala intriga i da Elizabeta nije perfektno igrala ulogu njegove devojke, istovremeno se nadajui Karlu. Tih dana, pred kraj leta, Ana je ponovo posetila vraaru priznavi joj da je reena u nameri da je nasledi, i zamolivi je da joj bude uenica. Jelka je zapravo znala da e se pojaviti devojka koja e je naslediti jo pre nego je Ana prvi put dola kod nje. Tada je Jelka i shvatila da je ona u stvari ta, to je kasnije i videla na njenom dlanu. U prvo vreme Predragova erka je samo

113

114

odlazila pod trozubu stenu, da bi se poetkom jeseni skroz preselila kod nje, uprkos odvraanja roditelja i prijatelja. O, kako su to samo une rasprave bile u njenoj kui vezane za njenu odluku da svoj ivot posveti bajanju! Me utim, upornou, a i gledanjem u olju raznim ljudima, kao i poga anjem istine skoro do najsitnijih detalja, Ana je ubedila bar one kojima je stalo do nje, da je predodre ena za tako neto. Uglavnom, Polin je dobio jo jednu mladu vraaru koja je, dodue, bila jo uvek samo Jelkina uenica, koja se brinula o starici u njenim poznim godinama. S obzirom na to da je Ana bila otvorena za komunikaciju i predusretljiva u razgovoru, mnogi u gradu su smatrali da e jedno od najstarijih zanimanja biti mnogo pristupanije Polinu nego to je to bilo dok je Jelka radila taj posao. Toga jutra poetkom oktobra, kada nije bio ni razoaran, ali ni oduevljen Ivanovim stanjem, koje je, kako se mu inilo, bilo nekako dvostruko, Petar je odluio da u svojoj bici koju je vodio protiv bolesti sina, ode po savet kod Jelke i Ane. - Dobro jutro! - rekao je pokucavi na vrata dok mu je hladan vetar duvao u le a. Vrata se otvorie posle nekoliko sekundi. - Dobro jutro, Petre - kazala je Ana izlazei pred kuu, a zatim osetivi rezak vetar odmah je dodala: - U ite, u ite! I njih dvoje se ubrzo na oe za stolom u kolibi, koja je po obliku liila na malu kuu koju je Ana htela da nasledi od svojih roditelja i provede ivot u njoj. Koliba je bila sastavljena iz dva dela koja su me usobno bila spojena od kuhinje i osrednje sobe u produetku . Jelka je bila neto bolesna i leala je dremajui u krevetu. - Moja uiteljica se jo uvek nije probudila zato emo tiho - progovorila je Ana apuui. - Da, da, tiho emo - tako e apatom je izustio Petar. - Nego ta vas mui, dragi prijatelju... Mislim, kako moemo da vam pomognemo? - pitala je devojka, smeei se i jo uvek sa mislima u poslu koji je radila pre nego to je doao Petar. - Zna, Ana, u pitanju je Ivan! - direktno je na stvar preao gost. Ana kao da se tada osvestila i dola k sebi oseajui se nelagodno to nije pretpostavila razlog Petrove posete. - Da, Ivan... - poela je da lomi prste znajui da ne moe da pomogne. - Verovatno i sama zna da je ostvario vezu sa Elizabetom - nastavio je Petar, ne primeujui Anin izraz lica koji je oslikavao neku vrstu razoarenja i nemoi. - Me utim, ta veza kao da je na staklenim nogama od samoga poetka. A i ta stvar sa njim jo uvek je prisutna; nita ne radi po ceo dan, odsutno lei u
114

115

krevetu, samo se predvee proeta sa devojkom. ini mi se kao da iekuje neto, to neto je vezano za njegovo ludilo, ako mogu tako da kaem. Ana nije htela odmah da odbije Petra, jer se i sama interesovala za Ivana. - Kako mislite na staklenim nogama? - pitala je. - Ne znam... Elizabeta ga nekako dri na distanci, kao da ne eli da se upusti u dublji kontakt sa njim, to bi za njega verovatno bilo izleenje. Samo se etaju i razgovaraju, i to je sve... Nekako mi se ini da od toga nita nee biti, a ako tako zaista i bude, ja se iskreno bojim za svoga sina. - Da, shvatam - nasmeila se Ana, shvativi da bar moe da pomogne saueem u brizi o Ivanu, jer joj cela pria nije bila nimalo strana. Petar se odjednom rasplakao. - Oh, da je moj sin zavoleo tebe... Pa, znate se od najranijeg detinjstva, kako je samo mogao da ne primeti... Mislim... Oh, boe... Ove rei su rastuile i Anu, jer i njoj kao da su celo detinjstvo i mladost provedeni sa Ivanom proli pred oima. - A ne ovako... Oh, ta prokleta Elizabeta! - brisao je suze Petar, polako se oporavljajui od uzbu enja koje je u zadnje vreme sve ee znalo da ga preplavi. - Moete li nam pomoi? - pitao je potom, odagnavi emocije od sebe i uozbiljivi se kao da time eli da naglasi o koliko se ozbiljnoj stvari radi. Ana se snudila i reila da ispria da je i ona htela da pomogne Ivanu na isti nain na koji to sada i njen gost pokuava, ali tu pomoi, barem od strane Jelke i nje, nema. - Da je oma ijan, verovatno bismo mogle da skinemo magiju. Me utim, kod njega je drugi problem u pitanju. On je u velikoj meri smeten, da tako kaem, bolestan. - Oh, Ana... ponovo su suze potekle Petru niz lice koje je sakrio me u dlanovima. - Mislim da gubim svoga sina, draga Ana. Rasplakala se i ona. - Kao da odlazi u neki ruan svet iz koga nema povratka. Eto, tako se oseam. - Sasvim vas razumem, dragi Petre... I mene srce boli. I te kako me boli!, ponovila je u sebi, i sama lijui suze zajedno sa Ivanovim ocem. U tom trenutku pomalo bunovna probudila se Jelka. - ta radite to vas dvoje? - pitala je zau eno. - Nita majko, nita - obratila se Ana uiteljici, nazivajui je iz milote i potovanja drugom majkom. - Je li u vezi Ivana? - postavila je jo jedno pitanje pridiui se iz kreveta. Petar je klimnuo glavom poelevi joj dobro jutro.
115

116

- Ah! - uzdahnula je glasno Jelka. - Ja ipak verujem da e sve u vezi sa tim momkom na kraju izai na dobro! - Zaista tako milsite? - rekao je Petar kome se pojavio osmeh nade na licu. - Pa, ako me moja intuicija ne vara tako e biti. Petar je hteo da se zahvali kada ga je Jelka preduhitrila. - Ja vama lino ne preporuujem da se toliko brinete. Znate to vam moe koditi, u jednom trenutku plaete, u sledeem mislite da ste pronali spas za Ivana. Mislim da je i vae zdravlje poljuljano prevelikim optereenjem, a da u stvari ne moete puno uticati na sudbinu. - Ali radi se o mome sinu! - I to to kaete! Ipak prepustite da se stvar zavri kako treba, a da vi ostanete itavi posle toga. Petar se zaudio. Sa druge strane, bilo mu je jasno koliko je Jelka u pravu i koliko od njega, u stvari, malo zavisi ta e se deavati i kako e Ivan proi. - Nego, jeste li za kafu ili aj moda? - upitala je starica kada je Ana poskoila sa stolice. - Jao, pa ja sam zaboravila da vas ponudim neim - izvinjavala se Petru. - Ja vam preporuujem aj. Hladni dani su izgleda ve doli - smekala se Jelka. - Da, mogao bih jedan aj - odgovorio je Petar. Posle neto vie od pola sata, Petar se vratio kui elei da veruje u ono to mu je Jelka rekla. Moe biti da je odgovor koji je potreban Ivanu, u stvari, skriven u nekom delu njegove sudbine, koja je meni nepoznata i koju ja nisam ni uzeo u obzir?, razmiljao je dok je sedeo u kuhinji za stolom i pio vino. Odluio je da toga dana ne radi nita i da se odmori od svega. ak, ako je potrebno, i da zavara sebe u vezi svoje brige ili, moglo bi se rei more, vezane za sina, i da odluta u neki drugi svet koji je u poslednje vreme zamro u njemu, a koji je vezan za njegovu kratku ljubav sa preminulom enom. Tada mu je ipak palo na pamet da je oekivao da njegov sin bude sreniji u ljubavi, a sada se, eto, bori za njegov zdrav razum, i to ba povodom ene, koja je kako je i sam osetio, ena Ivanovog ivota, ma kakva bila. Sa njemu dragih, ali ne toliko sretnih tema, ubrzo ga je omelo pitanje ta e zapravo biti sa Elizabetom i Ivanom. Sa jedne strane, inilo mu se da Elizabeta samo ima momka koji je privremen i da zato ne ulazi ni u ta dublje sa njim, dok se, sa druge strane, nadao da e Ivan ipak skroz osvojiti tu devojku, i da e, ako se tako moe rei, njegovo ludilo pobediti i tom pobedom samo od sebe nestati. Tada se Petar zapitao ta je to uopte ludilo i ta se to promeni sutinski kod oveka kada izgubi razum. I dugo je razmiljao o ovom kada je shvatio da ne moe da da odgovor, tavie pomislio je da to moda niko i ne zna tano. Sve u svemu, Petar je doekao vee sedei sam za stolom i pijuckajui vino. Na
116

117

kraju se vratio seanjima vezanim za njegovu enu, oivljavajui u sebi trenutke sree koje je proveo sa njom tokom njihove kratke veze. - Dobro vee, Petre! - odjednom se uo gromki glas Ivana koji je ustao tek predvee. - O, sine. Dobro vee! - uzvratio je Petar, odjednom prekinut u svojim razmiljanjima, pokuavajui da se to bre trgne iz tog stanja i stavi na raspolaganje svom sinu i razgovoru sa njm. - ta ima novo? - pitao je Ivan proteui se. Petar je pomislio da sakrije razmiljanja koja su prethodila njegovom dolasku u kuhinju, ali ipak odlui da bude iskren i ree pomalo tuno: - Seam se tvoje majke, Ivane. Momak se uozbiljio i zainteresovano seo za sto kao da ima neto da razgovara na tu temu, a to bi moglo da mu koristi. - Reci mi, Petre... Ti si mi priao da te je majka veoma volela. - Da, sine. Bila je to prava i obostrana, istinska ljubav, koja je naalost ve vie od dvadeset godina meni samo seanje. - Petre! Ivan se spremio da povue neku palarelu izme u njih dvojice. - Kako mukarac zna da li ga ena zaista voli? Petar se blago nasmejao. - Ja sam jednostavno bio siguran u to da je tvoja majka prema meni oseala isto to i ja prema njoj, a to je istinsko i, mogu rei, boanstveno obostrano divljenje. - I to se jednostavno osea... Mislim, taj oseaj se automatski javlja ako su obe strane iskrene i vole se? Ivanov otac se ponovo nasmejao. - Mislim da je tako. - Misli ili si siguran? Mladi je oigledno pokuavao da uporedi ljubav za koju je bio siguran da je bila ona prava sa svojom. - Pa, siguran sam. Jednostavno dva srca se ili osete ili se ne osete... Valjda je tako nekako... - Hoe rei da u pravoj ljubavi stvari teku same od sebe? - U mome sluaju je tako bilo. - A ne misli da bi i prava ljubav mogla da bude delimino naruena stvarima koje joj ne idu u korist? - Pa, moglo bi i to da bude istina - rekao je Petar, shvativi ta u stvari kopka njegovog sina. - Vidi, ja mislim da je ovo drugo upravo sluaj sa Elizabetom i sa mnom! - Kako to misli?

117

118

- Pa, mislim da je vrag o kome sam ti govorio, onaj samoprozvani Karlo, duboko umeao svoje prste u Elizabetin duh, a ti samo odlae moju borbu protiv njega. Petar je utao zateen ovim sinovljevim reima. - Da li je to u redu, oe? - preko je pogledao sin oca nekim ludakim pogledom, koji je Petru govorio da su ova nagla strogoa i bes, koji je prosto liptao iz Ivanovih oiju, u stvari plod njegovog pojaanog ludila. - Vidi, Petre - nastavio je Ivan. - Mene Elizabeta nee na nain na koji je tebe moja majka htela. Ona je opsednuta strancem i ja se moram izboriti za njenu duu, a sa tobom izgleda da samo gubim vreme! ak mislim da nisi ozbiljno uzeo u obzir ni to to sam ti rekao da je Karlo avo. Ali ima vremena, ubrzo e ceo Polin to znati, pa e i tebi postati jasno ta je prava istina. - Ali, sine... - pokuao je da prona e neke rei kojima bi adekvatno reagovao na ono to je Ivan izjavio, kada ga je ovaj preduhitrio. - Nemam ja nita od tvoga ali, i iz ovih stopa idem da se na em sa Elizabetom i da, kako njoj tako i celom Polinu, otkrijem ono to je jasno kao dan. - Ivane! Ivane! - uzalud je Petar zvao sina koji se gotovo u trenutku okrenuo i izaao iz kue, zaputivi se u Maestro na sastanak. IX Napolju je duvao jo jai i hladniji vetar nego toga jutra. Bunovan Ivan, koji je izgleda odluio da se u nastupu svoga ludila svim silama obrui na stranca, pomislio je da bi to vee mogao pasti i prvi sneg. Ako pone sneg u narednih deset minuta, znai da e uspeti! Bila je to jo jedna od pregrt misli koje su mu same od sebe, bez njegove volje i kao da potiu od nekog drugog, padale na pamet. injenica je da bi Ivan moda i uzeo u obzir moguu neispravnost ovakve komunikacije da se neke stvari, koje je u ludosti govorio sam sebi, nisu zaista obistinile. Na primer, ona pomisao, za koju je sada ve verovao da mu je sam bog rekao, da ga Elizabeta eka ispred kue, koja se pokazala kao tana... Usporio je korak iako je oseao hladnou noenu vetrom. Ona, kao i tamni oblaci, trebalo je da budu znak i konana i apsolutna potvrda da e pobediti u ratu, koji je do sada vodio u sebi, a koji je uskoro trebalo da postane pravo raskrinkravanje stranca. Sneg! Sneg! Zaista je poeo da pada! I to samo u roku od par minuta! To! To! Ivan je otrim pogledom pogledao u nebo. Hvala ti boe to si sa
118

119

mnom u ovoj stvari, i znaj da te neu izneveriti. Pomislivi ovo, ubrzao je korak i stigao u Maestro nekih petnaest minuta pre dogovora. Seo je za sto, a gazda se gotovo u istom trenutku pojavio pred njim. - Dobro vee! - sa osmehom se Ivanu obratio vlasnik kafane. - Dobro vee! - uzvratio je mladi strogo. - Da li imate ono vino kojim ste posluili Karla i koje mu se toliko svidelo? ovek se zbunio udei se odakle ta informacija Ivanu. - Ne znam na koje vino mislite... - poeo je da zamuckuje. - Dobro vi znate na ta ja mislim! Ma, svi ste se vi urotili protiv mene, ali izveu vas ja na pravi put! - ponovo strogo i sa povienim tonom rekao je mladi. - Donesite mi onda jednu ljutu! Ali ne onu brlju kojom me inae sluite, ve onu koju dajete strancu! - Evo odmah, odmah - gotovo uplaeno kazao je oveuljak i pourio da to pre uslui Ivana. - Izvolite - pojavio se sa osmehom i strepnjom u oima za samo nekoliko desetina sekundi. - Hvala! Sada moete ii! - U redu, mladiu, otii u. Samo se nemojte ljutiti bez razloga udaljio se od Ivanovog stola gazda mislei da je ovaj totalno skrenuo. Da ga se ovek uplai!, pomislio je. Mladi je sa nestrpljenjem iekivao Elizabetu pitajui se kako e ona reagovati na njegovu osudu Karla. U poetku mi je bilo jasno da me iskuava strancem, a sada ve mislim da je on uinio neto i privukao je kao enu... Interesantno je to gotovo ceo Polin smatra nas dvoje za par, dok ja jo uvek nisam siguran da su stvari ba tako jednostavne. Evo, ve sam skoro vie od nekoliko meseci zvanino sa Elizabetom, a ona kao da mi ni malo ne pripada. Da. Izgleda nekako odsutno. Jeste ona enstvena prema meni, ali kao da ogroman deo njenog bia ne eli da mi se prepusti i izgleda da je ba taj deo pod uticajem stranca... Moda me ipak samo provocira njime ne znajui u ta se upustila. Uzevi prvi gutljaj rakije nastavio je sa razmiljanjem: No, otvoriu ja njoj oi. Ono u ta sam nepobitno siguran je da e mi na kraju pripasti i da e njena ljubav prema meni, koju je kvarni stranac pretvorio u neku vrstu pustoi, na kraju vaskrsnuti, kao i da e njeno srce koje je jo uvek daleko od moga, na kraju se rascvetati kao pupoljak rue. A meni ostaje da uinim boje delo u Polinu i proteram neastivog iz njega. Siguran sam da u time zasluiti Elizabetu, koja e mi postati ena na nain na koji to bog eli, a ne na koji sam ja zamislio na poetku. Uzeo je jo jedan gutljaj rakije kada mu je sinula ideja, koja se nadovezivala na onaj plan koji je, toboe, skovao protiv stranca: Veeras u sve rei
119

120

Elizabeti, a ve sutra ii u ulicom i vikati 'Karlo je vrag!' Da, tako e biti, a taj nitkov e u strahu od odmazde Polina pobei u svoju rupu, odakle je i doao. U sledeem trenutku pojavila se Elizabeta u Maestru. Njoj je Karlo ve rekao da e se ba te veeri desiti udna promena u Ivanovom ponaanju i ona je ve svojoj porodici i svojim najbliima rekla kako se kaje to je postala njegova devojka jer ga smatra ludim, ak ga se i boji. Do mladia jo uvek nisu stigle ove glasine i on je oekivao da e svojoj devojci otvoriti oi i ukazati joj na to da je pod uticajem neastivog, koga treba to pre proterati. Elizabeta je prila stolu za kojim je obino sedela sa Ivanom. - Sedi, draga! - rekao je mladi autoritativno, pokuavajui da podredi devojku sebi ne bi li je zatitio od eventualne panike, koja bi mogla da je uhvati kada sazna da je Karlo vrag. - Zdravo, Ivane - kazala je tiho devojka poto je sela za sto. U sveem jesenjem vazduhu treperila je izdaja koju Ivan nije oekivao. Sa jedne strane, nalazio se mladi koji pokuava da se suprostavi strancu, a sa druge, Elizabeta koja ga je ve izneverila i koja je znala da e on uskoro biti odveden u ludnicu, jer je Karlo uz njenu i pomo doktora Stepa, koji je za odre enu svotu novca ve dao izjavu da je Ivan lud, uininio da tako bude. Devojka je samo sedela utei, dok je njen momak pokuavao da atmosferu dovede do visine na kojoj e njegova izjava biti obasjana pravim svetlom. - Elizabeta, imam neto da ti kaem! Ona ga je pogledala saaljivim pogledom i u njenom oku se pojavio odsjaj aljenja za Ivanom sa kojim je provela, ma koliko ona to poricala, nekoliko prijatnih meseci uvek potovana, voljena, drana kao malo vode na dlanu. Ipak, Elizabeti ni u jednom trenutku nije palo na pamet da se odrekne Karla, i ona je imala utisak da je uzela pare tu e okolade, nemilosrdno bacivi ostatak. - Elizabeta! - Ivan je uhvatio za rame, pun snage i odlunosti. - Elizabeta, imam neto da ti kaem! - ponovio je sa vatrom koja je buktala u njegovom srcu, a koja je bila slika njegove volje da se bori protiv zla, protiv stranca. - Reci, Ivane - bezvoljno je proaptala devojka, oseajui delimian prezir prema samoj sebi jer je izigrala momka. - Elizabeta, ovo je ozbiljno... Molim te, sluaj me paljivo! - Reci. - Ti si verovatno ve ula priu koja postoji u Polinu - da ovde dolazi avo svakih petsto godina da se odmori. - Da, ula sam za to - pomalo zapanjeno je uzvratila Elizabeta. - E, pa Karlo je vrag!

120

121

Devojka je buljila u Ivana spremna da mu iskopa oi. U trenutku se sve ono zadovoljstvo koje je mladi pruio njenom srcu pretvorilo u suti prezir i mrnju. - Kako to misli? - pitala je spremna na osvetu. - Mislim da je vrag posetio Polin i da je, izme u ostalog, i tebe prilino omamio svojim uticajem. Ali nita se ti ne boj, Elizabeta, zatitiu ja tebe, samo je vano da mi poveruje, i da mi pomogne da ceo grad vidi ko je u njemu zapravo. Verovatno si primetila svu tminu koja istie iz pojave te osobe. Tako neto moe u toj meri da lipti iz nekoga samo ako je neista sila. Molim te, razmisli samo malo i videe da je istina ovo to ti govorim! - E, Ivane za ovih nekoliko meseci bezoblinog druenja sa tobom primetila sam da si malo lud, a sada vidim da si apsolutno zalutao u svojim ube enjima... Karlo avo... Ma, ta mi napria! Elizabeta kao da je posle poslednje Ivanove izjave prestala da ali za njim, poevi da ga smatra zaista totalno poremeenim. Imala je utisak da u stvari radi pravu stvar u vezi stranca i mladia, kao i oseaj da su joj se otvorile oi, i da njima vidi onako kako Karlo vidi. Ovoga ludaka zaista treba spreiti da ne napravi neku glupost!, pomislila je u sebi, glumei po dogovoru sa strancem jo to vee da je sa Ivanom. On je pak nastavio razgovor. - Kako misli zalutao? - poskoio je sa stolice i povisio ton. - Kako to misli lud! Pa, zar te je toliko opseo... - nastavio je sa ube ivanjem da je u pravu, dok je ludilo liptalo iz njega. - ta sada misli? - pitao je nakon to je prepriao svoje razloge zbog kojih veruje u tako neto. - Mislim da je najbolje da u tiini po obiaju popijemo au vina i da se za danas rastanemo kao da se nita nije desilo. Ivan je posmatrao sa u enjem. Nije mu bilo jasno zato ne prihvata i ne usvaja njegovo miljenje, za koje je toliko jasno da je totalna glupost i neodgovornost ne prihvatiti ga. - Ali, Elizabeta... O, boe kako ne moete da uvidite, ni ti ni moj otac, tu injenicu u vezi stranca. Zar je njegova sila tolika nad vama? No, sutra u ve objaviti celom Polinu ta je prava istina, pa da vidimo ko e sa strancem a ko na moju stranu! - O, boe. Ti si zaista opasan za ljude! - odbrusila mu je Elizabeta, nastavivi u sebi: I stvarno te treba smestiti za sva vremena u ludnicu! Ivan je pogledao ljutito. Kao da je shvatio ono to je pomislila. Tada je gotovo agresivno ustao sa stolice i demonstrativno napustio Elizabetu reima: - Videemo mi jo ko je ko! Bog je na mojoj strani ako ti nisi!

121

122

Devojka je ostala u udu. Iako je oekivala neki eksces od strane Ivana, ovakvom raspletu se nije nadala. Nije prolo ni deset sekundi i ona je ustala besna i krenula kui razmiljajui usput kako je ipak bilo vredno uiniti sve ovo za Karla i kako je stranac odlino prozreo Ivana, uspevi da od njega zatiti ne samo sebe, ve i ostale Polinjane, pa i nju samu. Petrov sin je u kuu uao besan. U glavi mu se ponavljala misao kako e sutra udariti na stranca svom svojom reju, a ako treba i fiziki. udio se tome kako mu otac, a jo vie Elizabeta, ne veruju i kako je njegova devojka ak i neprijateljski raspoloena prema njemu. Sutra e bar polovina Polina stati na moju stranu kada im otvorim oi... Da, bie tako. Pa, bog je na mojoj strani, a ja sam oruje u njegovim rukama, okida na pitolju koji e opaliti metak na tu prokletinju! Vee se polako pretvaralo u no, a Ivan je leao u svom krevetu, sakupljajui energiju za sutra. Razmiljao je o tome kako je izgubio silno vreme sa Petrom ekajui na njegov odgovor i kako se zaneo Elizabetom, umesto da je odavno udario na stranca. Uglavnom, pred Ivanom je bila jedna duga no u kojoj se njegovo ludilo toliko razbuktalo da je njegovu psihu obuzeo mrak mrnje prema strancu. Imao je utisak da se suzdrava da ne pobesni i trudio se da tu energiju koja je bila totalno destruktivna, kanalie u sutranje propovedanje, koje je trebalo da bude boja re, sa njegove strane oglaena gradu. Jutro je stiglo. Napolju je bio prvi mraz i sneg koji je pao pretvorio se u led. Saekau neko vreme, a onda izlazim na ulicu! razmiljao je Ivan. Dovoljno e biti da ponavljam: 'Karlo je avo!', i mnogi e mi poverovati... Izbaciemo mi toga otpadnika iz grada, ja sam u to siguran, razmiljao je dok mu se ono njegovo ludilo ponovo javljalo u mislima, za koje je ve poeo da misli da su an eoske ili boje. Da, tako e biti. Stranac e biti osujeen u svojim namerama prema Elizabeti i proteran iz grada! Tek to je prolo deset ujutro, i Ivan je izaao iz kue i poeo bukvalno da urla: - Karlo je vrag! Karlo je vrag! Ubrzo je privukao panju na sebe i veina gra ana je pomislila da je mladi potpuno poludeo, dok su se poneki zapitali da li ima istine u onome to on govori. - Karlo je vrag! Zar ne vidite svojim oima i zar ne ujete svojim uima, zar nemate boga u sebi da shvatite da vam govorim istinu... ujte i urazumite se! Proterajmo nitkova iz grada. Osujetimo njegove namere i spasimo due nae! - grmele su ulice Polina od Ivanovog divljakog glasa, dok je on bio u nekoj vrsti histerije koja je liila, ili je bar trebalo da lii, na rei ljutog i gnevnog proroka. Ljudi koji su se nali na ulici sklanjali su se pred
122

123

mladiem plaei ga se, i odmah prepriavali izme u sebe ta se to deava u gradu. Uglavnom, ve do tri popodne ceo Polin je bio uznemiren i uplaen. Niko se nije usudio da zaustavi mladia i porazgovara sa njime, da eventualno ispita da li je istina to to govori. Ivan je svakome u gradu ve objavio ta misli, dok su Polinjani me u sobom ve smiljali kako da ga se otarase, podstaknuti glasinama koje su poticale od Elizabete, i njegovim sumanutim ponaanjem koje je mnoge plailo. Ceo Polin se uzbunio toga dana i ve su se uveliko mogle uti rei: Petrov sin je poludeo! Negde oko etiri sata Ivanu su ve poeli da dobacuju da je lud, a on je, kao u inat njima, vikao iz sveg glasa svoju poruku, raunajui da ima i onih koji su prihvatili njegovu re kao istinu. Me utim, ovih drugih izgleda da nije bilo i vlasti u Polinu su se ve spremale da reaguju, nalazei opravdanje u izjavi doktora Mirka Stepa. U poetku su andari samo pratili Ivana, donekle bojei se da mu se otvoreno suprostave i nadajui se da e se mladi smiriti. U Polinu se nikada ovako neto nije desilo - komentarisali su svi, i digla se ogromna larma, koju je i Ivan, mada suene svesti, primetio. Primetio je tako e i da ga prate. Odjednom mu se uinilo da je u svojim ube enjima ostao sam, jer su svi govorili protiv njega, alei se na njegova uznemiravanja. - Neete vi meni tako! - orio se njegov glas pun snage i posle vie asova. - Iako mi ne verujete, ja uzimam stvar u svoje ruke i sam u se obraunati sa strancem! Rekavi ovo uleteo je u Maestro i uzeo no, a zatim potrao prema Darinom hotelu. andari su se spremali da reguju i nekoliko njih je potralo. Me utim, Ivan je ve uao u hotel i ugledao gazdaricu pred sobom. - Gde je on! Gde je Karlo? - pitao je pobesnelo. - Evo me. Tu sam! - sa stepenica se javio stranac. - Sada si gotov! - zaurlao je Ivan i sa noem u desnoj ruci krenuo ka Karlu. Ovaj je u trenutku zastao, a onda se u nekoliko hitrih koraka naao ispred svoje sobe. Ivan se popeo uz stepenice i suoio sa strancem. Bio je to pogled odmeravanja snaga koji je trajao nekoliko sekundi. U tim trenucima Ivan je imao utisak da vidi splet ogledala u Karlovim oima, pore anih tako da se jedno ogleda o drugo. Na trenutak se uplaio susrevi se sa pomilju da se nalazi oi u oi sa avolom, kada se u njemu javila nadljudska snaga kojom je krenuo sa noem u ruci na stranca. Ivanu se uinilo da su se ogledala u Karlovim oima pomerila, ali ve u narednom momentu stranac je pobegao u sobu. Ivan je naglo razvalio vrata koja su se zatvorila pred njim i ugledao stranca kako stoji. - Reci! ta hoe? - progovorio je Karlo dok je Ivan i neuvi pitanje skoio na na njega i zario mu no u srce.
123

124

- Eto ta hou! - kazao je posle nekoliko sekundi kada je krenuo niz stepenice natrag na ulice da objavi da je ubio vraga. Me utim, u gostionici Darinog hotela su ga ekali andari sa spremnim pukama. - Predaj se mladiu! - uzviknuo je jedan. - Ubio sam avola! Ubio sam avola... Zar ne razumete? - pomahnitao i smejui se, histerino je uzvratio Ivan. Glavni me u andarima, uvidevi da je mladi agresivan i opasan, naredio je ostalima da ga savladaju, to ovi i uinie. Drali su Ivana sa rukama na le ima, odluivi da ga, dok ne vide ta e dalje sa njim, stave u pritvor. Ivan se nije bitno opirao hapenju. ak je zadovoljno ponavljao kako je ubio vraga. Dok je sa jo trojicom izvodio mladia iz hotela, jedan od predstavnika vlasti je rekao: - Ludak! - Da, mislim da za mene misli da sam avo! - rekao je stranac stojei napolju, okruen sa par andara od kojih je jedan bio glavni u gradu. Zaprepaen to ga je ugledao Ivan se osetio se prevarenim i osujeenim u svakom smislu. Znao je da vie nita ne moe da uini i da mu ostaje samo da se preda onome to mu je avo namenio. - Mislim da je taj mladi za ludnicu! - uo je Karla kako razgovara za andarima. - Da, doktor Step nas je ve upozorio da je prilino skrenuo sa uma. Staviemo ga u pritvor do sutra dok ne do e koija po njega. Mladi je hteo da se ubije u tamnici tako to bi udario glavom o zid iz sve snage, ali dola mu je misao da je uinio sve to je mogao protiv vraga i da bog to duboko ceni, tako da nikako ne pokuava tako neto, jer on treba jo dugo da ivi. Sav umoran od vikanja, Ivan je zaspao na tvrdim daskama, jer mu je i to, toboe, bilo reeno. Sutradan, negde posle devet ujutru, dola je koija sa prikolicom koja je bila tek tolika da se u nju jedva smesti jedan ovek. U nju smestie Ivana i odvedoe ga u ludnicu. On je pak kroz malo okno zatieno ipkama, mogao da vidi svog oca kako ide za njim plaui i nariui. Koija je ila sve bre i bre, a Petar je polako zaostajao za njom, idui sve sporije i umornije. Taman Polin se pretvarao da je odahnuo od ludaka koji ga je progonio i uznemiravao. Elizabeta se napokon zbliila sa strancem i uz blagoslov oca, koji je ubrzo preminuo, postala mu verenica. Posle tri godine boravka u Polinu Karlo je jedne mrane noi sa devojkom gotovo tajno i bez traga napustio grad. I dan-danas se pria da Ana, koja ga je srela na putu koji izlazi iz Polina, nije sa njim videla Elizabetu ve nekakvog olinjalog psa koji je, kako se klela, imao plave oi.

124

125

Za sve informacije o eventualnom objavljivanju teksta ili nekog drugog oblika saradnje obratiti se autoru na E-Mail adalva@ptt.rs . Sva autorska prava zadrava pisac !

125