Aristotel – „Politika“ (Beleske)

I glava:

 Od svih zajednica, država teži najvećem dobru (3/1)

 Za Aristotela je analitički metod uobičajeni metod (3/3)
 Jedni ljudi su prirodno predodređeni da vladaju, a drugi da se pokoravaju
 Svako biće ima svoju svrhu (4/5)
 Država je potpuna zajednica koja je postigla najviši stepen samodovoljnosti; ona
nastaje radi održanja života, a postoji radi sećng života; Ono što je svaka stvar po
završnom razvoju, to nazivamo njenom prirodom (4,5/8)
 Čovek koji nije deo države, ili je zver, ili je Bog (5/12)
 Vladanje i pokoravanje ne samo da su nužni, već su i korisni; Jedni ljudi su prirodno
predodređeni da vladaju, a drugi da se pokoravaju (7,8/8)
 Rob se može postati i biti i po zakonu. Ratni zarobljenici su robovi po zakonu
(9/16)
 Razlika između ustavne i gospodarske vlasti je u tome što ustavna vlast važi za
slobodne ljude, a gospodarska za robove (11/21)
 Postoje 2 veštine, veština sticanja (veština vođenja domaćinstva), i veština
bogaćenja; slične su, ali je razlika u tome da je veština sticanja prirodna, a veština
bogaćenja je rezultat izvesnog iskustva i sposobnosti (13,14/9,10)
 za šta su prvobitno namenjene, i mogu služiti za trampu (14/11)
 Pojavom novca neophodna razmena se pretvara u trgovinu, drugi vid veštine
bogaćenja (15/15); O trgovini (15/17)
 Bogaćenje nema granica, dok je vođenje domaćinstva ima; veština vođenja
domaćinstva ima svoj poseban cilj, dok je cilj bogaćenja samo gomilanje novca
(15,16/18)
 Sve stvari imaju dve namene, mogu služiti za ono
 3 elementa veštine sticanja: trgovina, zelenaštvo i najamni rad (18/2)
 Talet Milećanin – napravio monopol sa uljanim presama (18,19/5)
 Opšte pravilo za bogaćenje – moći osigurati za sebe monopol (19/6)
 Veština vođenja domaćinstva sastoji se iz 3 dela: vlast nad robovima, vlast nad
decom i vlast nad ženom (19/1)
 Gorgija: „Ženi je ćutanje nakit“ (21/8)
II glava:

Kritika Platonove „Države“:

 Država postajući jedinstvena prestaje da bude država i postajući sve više

jedinstvena postaće od države porodica, a od porodice čovek (24/4)
 Gde je to moguće treba da vladaju jedni isti ljudi uvek, gde nije jednaki treba da se
smenjuju na vlasti (24/6)
 Ljudi se mnogo više staraju o nekoj stvari kada je njihova, nego kada je
zajednička (25/10)
 Dve stvari podstiču na brigu i ljubav: svojina i voljeno biće (gradjani Platonove
države nemaju ni jedno ni drugo) (27/17)
 Posedi treba da budu privatni, ali da putem upotrebe postanu zajednički (29/5)
 U jedinstven država onemogućuje dve vrline: uzdržljivost u odnosu na tuđe žene
i darežljivost (29/7)
 U Platonovoj državi će neizbežno nastati dve države u jednoj, i to dve neprijateljski
raspoložene države. S jedne strane su čuvari kao straža, a s druge, zemljoradnici,
zanatlije i ostali građni (31/12)
 Opasno je da na vlasti budu uvek isti ljudi, jer je to uzrok pobune (35/15)

Kritika Platonovih „Zakona“:

 Zakonodavac pri donošenju zakona treba da ima u vidu dve stvari: zemju i ljude
(33/4)
 Rukovanje imanjem mora da bude umereno i darežljivo (33/5)
 Kod jednake podele imanja, oi prekobrojni ostaju bez ičega (33/6)

Felejino uređenje:

 Faleja iz Halkedona prvi je rekao da imanja treba da budu jednaka (35/1); On je

zamislio da se to uradi tako što bi bogatši davali ćerkama miraz, a ne bi ga uzimali, a
siromasi ne bi davali, ali bi ga uzimali (35/2)
 Feleja je smatrao da u državama treba da postoji dvojaka jednakost: jednakost u
imanju i jednakost u vaspitanju (36/6)

Hipodamovo uređenje:

 Hipodam je prvi, od ljudi koji se nisu bavili politikom, pokušao da kaže nešto o
najboljem obliku državnog uređenja (38/1)
 Njegova država imala bi 10 000 građana podeljenih u 3 klase: zemljoradnike,
zanatlije i ratnike; I zemlju bi podelio na 3 dela: svetu, zajedničku i privatnu;
Smatrao je da postoje 3 vrste zakona, zbog 3 vrste stvari zbog kojih dolazi do parnica:
uvreda, oštećenje i smrt (39/2)
  Hipodam je ustanovio i apelacioni sud (39/3)
 Treba dopustiti da se pisani zakoni menjaju, ali sa oprezom (41/13)

Spartansko uređenje:

 Spartanske žene su raspoštene i rešavale su o mnogim stvarima (43)

 Previše zemlje kod malog broja ljudi (44/10)
 Eforeja je loša ustanova, jer su efori često korumpirani, ali njena dobra strana je
što smiruje narod (44,45/14,15)
 Sisitije su loše uređene, jer umesto pojedinca, država treba da snosi njene trošove
(46/21)
 Spartanci su se održavali dok su ratovali, jer su samo to znali, pa kad su osvojili
sve, oni su počeli da propadaju u miru (46/22)

Kretsko uređenje:

 Sličnosti Sparte i Krete: heloti (S) – perijeci (K); fiditije(S) – andrije (K); efori (S; ima
ih 5) – kozmi (K; ima ih 10); geronti (S) – veće (K) (47/3)
 Sisitije su im bolje uređene nego kod Spartanac jer je sve o državnom trošku (48/4)
 Kozmi nemaju priike da se bogate kao efori, jer žive na ostrvu, daleko od onih koji bi
ih mogli pokvariti (48/6)

Karhedonsko uređenje:

 Karhedonsko urađenje je slično spartanskom i kretskom, samo bolje (49/1,2)

 Karhedonsko urađenje je aristokratsko, ali naginje oigarhiji, jer se pri biranju
nosioca vlasti, pored vrline, obraća pažnja i na bogatstvo (50/5)

III glava:

 Građanin se ne može ničim drugim definisati nego učestvovanjem u vlasti i pravosuđu

(55/4)
 Građanin u demokratiji: Ljudi koji imaju udela u vlasti (55/5)
 Građanin jedne države je onaj ko može da učestvuje u savetodavnoj i sudskoj vlasti
(56/8)
 Država se menja s promenom ustava (57/13)
 Vrlina građanina mora da bude vrlina u odnosu na obik državnog uređenja; dobar
građanin ne mora da bude i dobar čovek (58/2)
 Vrlina koja čini dobrom čoveka nije ista kao vrlina koja čini dobrim građanina (59/5)
 Vrlina građanina je u tome da može dobro i da vlada i da se pkorava (59/7)
 Gospodarska vlast: pod gospodarskom vlašću podrazumevamo onu vlast koja se
odnosi na stvari neophodne za život, i onaj ko njima upravlja ne mora da zna da
ih pravi, već da se njima služi (59/8)
 Politička vlast: vlast kojom se upralja slobodnim ljudima i jednakim po poreklu i onaj
ko hoće da vlada nju treba da nauči pokoravajući se najpre; Onaj ko nije naučio da se
pokorava, neće umeti dobro da vlada (60/9)

 Jedino je razboritost vrlina svojstvena baš

upravljaču (60/11)
 Koliko je državnih uređenja, toliko je i vrsta građana (61/3)
 Građanin(zaključak): čovek koji može da uzme ućešće u počaasnim položajima (62/6)
 Čovek je društveno biće, stoga ljudi, i kad im nije potrebna međusobna pomoć, teže
zajedničkom životu (63/2)
 Gospodarska vlast ne može da postoji kada nema robova (63/3)
 Držano uređenje je dobro kada se vlada za opštu korist društva (64/1)
 Postoje relativno i apsolutno shvatanje pravde (66/9)
 Država je zajednica koja ima za cilj srećan život i porodica i robova, život potpun i
ekonomski nezavisan (67/13)
 Masa (narod) kao jedno dobro biće (69/4)
 Narodu treba dati učešće u savetodavnoj i sudskoj vlasti (70/6)
 Pravedno je da masa odlučuje o stvarima od veće važnosti (71/12)
 Dobro za kojim država teži jeste pravda (72/1)
 Opšta vrlin iz koje proizilaze ostale je pravednost (74/8)
 Prigovor mase: ništa ne sprečava masu da bude bolja i bogatija od manjine, ne
pojedinačno, već uzeta kao celina (75/12)
 Gradjanin u najboljem državnom uredjenju – onaj koji može i hoćeda se pokorava i da
vlada živeći moranim životom (75/13)
 Ljudi – Bogovi: u svemu su toliko iznad ostalih da za njih ne važi zakon, jer su zakon
oni sami (75,76/1,2); Prirodno je da se svi od svoje volje potčinjavaju takvom čoveku,
tako da takvi ljudi budu do kraja svog života kraljevi u državama (77/7) (85/12,13)
 Ostrakizam – kada se toliko teži jednakosti, da se oni ljudi, koji su po nečemu
iznad ostalih, proteruju na određeno vreme (76/2); Opravdanje ostrakizma (76/5)
 Postoji 5 vrsta basileja (79,80/1,2)
 Panbasileja – apsolutna monarhija (80/2)
 Aristokratija je bolja od basileje (81/7)
 Kralj treba da bude ječi od svakog pojedinca i neolicine zajedno, a slabiji od naroda
kao celine (82/10)
 Svi treba da vladaju podjednako, i da se podjednako pokoravaju (83/3)
 Bolje je da vlada zakon, nego jedan između građana (83/3)
 Zakon predstavlja razum bez prohteva (83/4)
 Oni koji traže pravdu, traže sredinu, a zakon je sredina (83/6)
 Nepravedno je da među jednakim ljudim jedan bude vrhovni gospodar (85/10)
IV glava:

 Zakonodavac treba da odredi koje je najbolje državno uređenje koje može da uvede
(87/2)
 Najgora je tiranida, pa oligarhija, pa demokratija (89/2)
 Razlog što ima više državnih obika je zato što svaka država ima više delova (90/1)
 Sve države čija je snaga bila u konjici su bile oligarhije (90/2)
 Siromasi i bogataši predstavljaju dva osnovna dela države; Stoga se smatra da, prema
tome ko je nadmoćniji postoje dva oblika državnog uređenja: demokratija i
oligarhija (94/15)
 5 vrsta demokratija (95/2,3)
 Kod tiranide na ceni su laskavci, dok su kod demokratije demagozi (95/5)
 4 vrste oligarhije (96/1)
 Državom se upravlja po zakonima kada njom upravljaju zemljoradnici i ljudi srednjeg
imovnog stanja (97/3)
 Dve vrste aristokratije (99/10,11)
 Samo u aristokratiji su dobar čovek i dobar građanin apsolutno jedno te isto (99/10)
 Politeja je mešavine demkratije i oligarhije (100/2)
 Pod dobrim uređenjem treba podrazumevati ono u kome ljudi poštuju postojeće
zakone i u kome su ti zakoni dobri (100/3)
 3 načina mešanja oligarhije i demokratije (101/2,3)
 3 vrste tiranide (103/2,3)
 Najbolji život mora da bude onaj koji se drži sredine, i to takve sredine koju može
svako da postigne (104/2)
 Država treba da bude sastljena od ljudi srednjeg stanja (104/6)
 Najbolje državno uređenje je ono koje počiva na srednjoj klasi, jer jedino ono je
podložn pobunama (105/9)
 Srednja klasa predstalja nepristrasnog sudiju u kojeg svi imaju poverenja (107/4)
 Postoji 5 stvari koje su izmišljene da se zavara narod. One se tiču narodne skupštine,
funkcija u vlasti, sudova, naoružanja i gimnastičkih vežbanja (108/6)
 Elementi državnog uređenja: savetodavna vlast, izvršna vlast i sudska vlast (110/1)
 Ministarstva (113/3)
 Institucija veća je demokratska, a institucija probula je oligarhijska (115/8)
 Pitanja oko organa vlasti (115/10)
 Sa izuzetkom dve kombinacije, postoji 20 načina izbora vlasti (116/11)
 Pitanja oko sudova (117/1)
 Osam različitih sudova; Ustavni sud (117/3)

V glava:
 Jednakost se u demokratiji shvata kao apsolutna jednakost, dok se nejednakost u
imanju apsolutna nejednakost (119/2)
 Prevrat može imati dva cilja: da se promeni postojeće državno uređenje, ili da se ono
učvrsti (120/4)
 Pobune uvek nastaju zbog nejednakosti (120/6)
 Jednakost može biti: jednakost po broju i jednakost po vrednosti
 Poiteja koja se sastoji od srednje klase bliža je demokratiji nego oligarhiji i ona je
najstabilnija od tih državnih uređenja (121/9)
 Postoji 7 uzroka pobuna (12/3)
 Ljudi koji se odlikuju ličnom veštinom i vrlinom ne izazivaju pobune; Pobune
izazivaju oni koji državu čine moćnom (126/7)
 Promene državnog uređenja izvode se ili pomoću sili ili pomoću obmanjvanja (127/8)
 Demokratije propadaju zbog bezobzirnosti demagoga (127/1)
 Svi demagozi mogli su da postignu svoj cilj da postanu tirani, zato što su imali
poverenje naroda, a to poerenje zasnivalo se na neprijateljstvu prema bogatašima
(128/5)
 Oligarhija propada na 2 načina: kada ugnjetavani nard diže pobunu, ili kada
zanemareni oligarsi dižu pobunu (121/1,2)
 Postoje 2 vrste demagogije u oligarhiji: demagogija među oigarsima i demagogija
prema narodu (129/5)
 Demokratije i oligarhije nekada ne prelaze u suprotna državna uređenja, već u
apsolutne demokratije i apsolutne oligarhije (131/12)
 Do promene državnog uređenja u aristokratiji nužno dolazi najčešće onda kada postoji
veći broj ljudi koji smatraju da su jednaki vladarima po vrlini (132/1)
 Do obaranja politeja aristokratija dolazi najčešće stoga što sama država gazi načelo
pravde. Uzrok j to što u politeji nisu dobro raspoređeni demokratski i oligarhijsku
elementi, dok uaristokratiji nisu dobro raspoređeni ljudi od vrednosti, narod i oligarsi
(132/3)
 Aristokratije više naginj oligarhiji, dok politeje više naginju demokratiji, zbog čega su
politeje postojanije (132/4)
 Do promene aristokratskog uređenja dolazi najčešće neprimetno, postepenim
raspadanjem (133/7)
 Poreze treba, na osnovu zakona, povećavati, odnosno smanjivati, i to ako su prihodi
porasli, porez treba povisiti srazmerno povećanju prihoda, i obrnuto (Revidiranje
poreza) (136/6)
 Treba nastojati ili da se masa siromašnij pomeša s bogatima ii da se ojača srednja
klasa, jer to sprečaa pobune zbog nejednakosti (136/8)
 KONTROLA PRIVATNOG ŽIVOTA??? (136/8)
 Zakonom urediti da vršenje vlasti ne donosi nikakvu materijalnu korist (136/9)
 U oligarhijama siromašnima treba dati poslove u onim službama koje donose
materijalnu korist (137/12)
 Najvažnija mera za očuvanje državnog uređenja je – vaspitanje u duhu državnog
uređenja (139/20)
  Demokratiju određuju: suveren vlast mase i sloboda; Sloboda i jednakost se ogledaju u
tome da svako radi šta hoće (140/22)
 Razlike između tiranide i monarhije: Razlika u postanku između basileje i tiranide je u
tom što je basileja nastala da bi se plemići zeštitili od naroda, a tiranin postaje čovek iz
naroda koji se suprostavlja plemstvu (140/2); Tiraninu je cilj uživanje, a kralju je
cilj dobro. Stoga tiranin prvenstveno teži za novcem, a kraj za slavom. I
telohranitelji kralja su građani, a tiranina najamnici (141/6)
 Zavere protiv tiranide se sklapaju iz 2 razloga: mržnja i preziranje (145/20)
 Basiljea propada iz 2 unutrašnja razloga: prvi je međusobna borba člaova kreljevske
kuće, a drugi je težnje krajeva za apsolutnom vlašću i zahtev da se njihova vlast proširi
(145/22)
 Basileje mogu da se održe ako je vlast kralja umerena, jer ukoliko su ovlašćenja kralja
manja utoliko duže mora da se održii njegova vlast (146/1)
 Tiranide se mogu očuvati na 2 sasvim suprotna načina: prvi je tradicionalna,
pojačavanje ugnjetavanja naroda (npr Perijandar iz Korinta)(146,147/2) i davanje
vlasti u kući ženama, da bi drukale muževe, i davanje slobode robovima, jer robovi i
žene se neće bniti protiv tiranina (148/6); Drugi način da se sačuva tiranida je da
oslabi i da se probliži kraljevini, pri tome tiranin jedino treba da sačuva moć
(149/10)
 Da bi očuvao vlast, tiranine treba da učini da: građani nemaju poverenja jedni u druge,
da budu slabi i da budu ponizni (146/9)
 MOĆ je temelj tiranide (149/11)
 Oligrhija i tiranida su najkratkotrajnije od državnih uređenja (151/21)
 Tiranide po trajanju:
 Ortagora i naslednici u Sikionu – 100 godina
 Kipselid u Korintu – 73 godine i 6 meseci
 Pejsistratid u Atini – 35

 U većini slučajeva države proenom dobijaju suprotna, a ne slična državna uređenja

(kritika Platona) (153/2)

VI glava: