Građa i uloga jedra

Uloga hromatina Marija Tomić I/3

Građa i uloga jedra

Једро (lat. nucleus) је мембраном одвојен одељак у ћелији, у коме се налази наследни
материјал. Код животиња ћелија садржи, иначе, једно једро које је смештено у центру,
док је код биљака једро потиснуто од ћелијског зида. Величина једра варира од 6 до 10
микрометара у пречнику. Једро има двоструку мембрану, у његовој унутрашњости налази
се нуклеоплазма, тј. желатинаста маса, слична цитоплазми. Најважнији део једра јесте
генетичка информација, тј. упутства за све функције и структуре организма. Она је
садржана у молекулу ДНК. ДНК је у форми хроматина, тј. развучених конаца, када се не
дели. Када дође до деобе хроматин се формира у облик хромозома. Једарни овој
(мембрана једра) састоји се од два двослоја фосфолипида, која су подељена празним
простором, цистерном, тако да чине јединствену мембрану. На местима где се спољашња
и унутрашња мембрана спајају, скупљају се одређени протеини који формирају мале поре
(једрове поре). Спољашњу двослој мембране је прекривен рибозомима и повезан са
мембраном неке друге органеле, ендоплазминог ретикулума. Кроз мембрану вода и гасови
могу да прођу слободно, док све остале супстанце могу проћи само преко транспортера
или једарних пора. Оба случаја спадају у селективан пренос. Свако једро садржи најмање
једно једарце (нуклеолус), то је место неправилног облика и велике густине у коме се
врши синтеза рРНК са ДНК. Једро има две веома битне функције. Прва је да садржи и
штити генетички материјал ћелије, ДНК мора да буде заштићен од активности у
цитоплазми, као и од метаболичких реакција које га могу оштетити. Друга функција јесте
повезаност једра са његовом двоструком мембраном, она омогућава одређеним
молекулима да циркулишу кроз њу.
Хроматин јесте укупан ДНК у једру. Када је ДНК у облику хетерохроматина то значи да је
он неактиван, не реплицира се и не транскрибује. Еухроматин јесте опуштенији облик
ДНК који омогућава приступ ензимима који ће извршити или преписивање на РНК или
репликацију ДНК. ДНК мења свој изглед у току животног циклуса ћелије. Пред ћелијску
деобу ДНК се опушта и реплицира, а затим у току деобе ДНК се формира у облик
хромозома, тако да постају видљиви под микроскопом као индивидуалне целине.