Основне карактеристике

живих бића
Типови ћелија
Све ћелије се деле на прокариоте и еукариоте.
Прокариотске ћелије су мале, једноставне грађе,
опкољене ћелијским зидом и мембраном, а немају једро нити
ћелијске органеле, осим рибозома. Прокариотским
организмима припадају бактерије, aрхеје и модрозелене
алге (цијанофите), док су сви остали организми,
било једноћелијски, било вишећелијски, еукариоти. Генетички
материјал (ДНК) се налази слободан, у делу цитоплазме који
се назива нуклеоид (“сличан једру”, зато што није одвојен
мембраном од осталог дела цитоплазме). ДНК је у облику
прстена (кружна ДНК), и најчешће једна прокариотска ћелија
има један молекул ДНК (један хромозом). Молекул ДНК је
везан за протеине, али та веза није тако чврста и стабилна
као код еукариота.
Еукариотске ћелије имају низ унутрашњих мембрана и
структура, званих органеле, и цитоскелетон састављен
од микротубула који играју важну улогу у дефинисању
организације и облика ћелије. Еукариотска ДНК је подељена
у неколико хромозома, који су одвојени микротубуларним
вретеном током раздеобе једраа. Уз додатак асексуалне
ћелијске деобе, Митоза већине еукариота има известан
процес сексуалног размножавања уз помоћ фузије
ћелија, мејозе, који се не налази у прокариота. Еукариотске
ћелије укључују низ мембраном омеђених структура, које се
називају ендомембрански систем. Једноставни одељци, који
се зову вакуоле или везикуле, могу се формирати пупљењем
других мембрана.

Најочигледнија разлика између прокариотске и еукариотске

ћелије је постојање унутрашњих мембрана и њихове
функције. Код еукариота регион који садржи генетички
материјал је одвојен од остатка ћелије мембраном, док код
прокариота тај регион нема мембрану и није јасно
дефинисан. Мембране код еукариота такође имају важну
улогу у структури различитих органела