RAZMNOŽAVANJE BAKTERIJA

Predmet: Mikrobiologija
Sadržaj

1. Građa bakterijske ćelije ............................................................................................................................. 2

2. Razmnožavanje bakterija .......................................................................................................................... 4
2.1. Binarna deoba ..................................................................................................................................... 4
2.2. Pupljenje ............................................................................................................................................. 6
2.3. Grananje ............................................................................................................................................. 6
2.4. Stvaranje L-oblika .............................................................................................................................. 6
2.5. Konjugacija ........................................................................................................................................ 6
3. Zaključak ................................................................................................................................................... 7
4. Literatura ................................................................................................................................................... 8

1
1. Građa bakterijske ćelije

Bakterijska ćelija je prokariotska ćelija. Glavna karakteristika svih prokariotskih ćelija je da

hromozomski material nije odvojen od citoplazme jedrovom membranom (kao kod eukariota), već je
jedarni material (DNK) sakupljen u jednom delu ćelije, specifično se boji i naziva se nukleoid. Jedarni
material se sastoji od DNK, makromolekula koji je nosilac genetičke informacije. Kod većine prokariota
postoji samo jedan molekul DNK koji je ekvivalent jednom hromozomu.Prokarioti su haploidni organizmi
jer sadrže u jednom hromozomu samo jednu garnituru gena.Kod prokariota prilikom deobe hromozoma
izostaje pojava mitoze.

Prokariotksa ćelija je relativno jednostavne građe. Tri najvažnije komponente svake prokariotske
ćelije su: citoplazmatična membrana, ribozomi i nukoleoid. Pored ovih, javljaju se i različite tvorevine
koje su prisutne ili kod većine ili kod samo nekih predstavnika, a to su ćelijski zid (prisutan kod većine
bakterija) i flagele, pili i kapsule (prisutne samo kod nekih bakterija).

Citoplazmatična membrana je tanka ćelijska struktura koja okružuje citoplazmu i predstavlja

polupropustljivu prepreku kojom je ćelija odvojena od spoljašnje sredine. Osnovnu ćelijsku građu čine
fosfolipidi u koje su umetnuti molekuli proteina.

Citoplazma je kompleksna smeša jona i organskih molekula (aminokiseline, ugljeni hidrati, lipidi
proteini, vitamini) rastvorenih u vodi koja čini 70-80% ukupne mase citoplazme. U citoplazmi se nalaze
različite ćelijske strukture (nukleoid, ribozomi...).

Nukeloid je struktura koja služi za čuvanje i prenošenje genetičke informacije. Osnovni molekul
nukeloida je DNK, dvolančani molekul čija dužina može biti veoma velika, čak i do 1,3 mm kod E. coli.

Ribozomi su strukture koje učestvuju u sintezi proteina. Izgrađeni su od ribozomalne RNK i

proteina. Svaki ribozom se sastoji od dve subjedinice: male 30 S i velike 50 S subjedinice. Kompletni
ribozom ima konstantnu sedimentaciju 70 S kod prokariota.U citoplazmi su ribozomi često udruženi u
komplekse različite dužine koji se nazivaju poliribozomi.

2
 Ćelijski zid je čvrsta struktura koja određuje oblik bakterija i relativno je složene građe.Hemijski
sastav je kompleks peptidoglikana. Peptidoglikan se sastoji od polimera šećera (glukana) koji su
međusobno povezani peptidima dajući mrežastu strukturu. Specifičnom metodom bojenja po Gramu
bakterije se mogu podeliti na grampozitivne i gramnegativne. Kod grampozitivnih bakterija oko 90%
ćelijskog zida se sastoji od peptidoglikana na koji su vezani različiti makromolekuli i zid je uvek
jednoslojan. Kod gramnegativnih bakterija, ćelijski zid je jednoslojan i peptidoglikani čine 5-20% sastava.
Grampozitivne bakterije se prilikom bojenja po Gramu boje plavom bojom jer zadržavaju cristal violet
boju, dok se gramnegativne bakterije boje crveno-roze jer se boje kontra bojom, šafraninom.

Flagele ili bičevi su organele proteinske prirode koje služe za kretanje prokariota. One su končaste
strukture koje mogu različite dužine, čak i nekoliko puta duže od same bakterijske ćelije. Sastoje se od
vlakna, kuke i bazalnog tela. Broj i raspored flagela su različiti kod različitih bakterija, ali su stalni za
određenu vrstu, te se smatraju obeležjem vrste.

Pili, fimbrije ili malje su končasti izraštaji koji se nalaze na površini nekih bakterija. Kraći su i
brojniji od flagela. Uloga im je različita. Kod nekih bakterija obezbeđuju spajanje dve ćelije u procesu
konjugacije, kada se nazivaju “seks-pili”, a kod nekih vodenih bakterija omogućavaju lepljenje ćelije za
nepokrente objekte ili međusobno slepljivanje.

Neke bakterije poseduju spoljašnji sluzavi omotač koji se naziva kapsula.Hemijski sastav ovog
omotača varira, a najčešće je polisaharidne prirode. Kapsula je genetičko obeležje nekih bakterija
(pneumokoke, meningokoke...). Njena uloga je da štiti bakterijsku ćeliju od različitih fizičkih i hemijskih
faktora sredine, a kod mnogih patogenih vrsta obezbeđuju preživljavanje u organizmu domažina i nosilac
je virulentnosti.

Velična bakterija je 0,5-8,0 µm.

Postoje tri osnovna oblika bakterija:
loptaste (koke), štapićaste (bacili) i
spiralne (spirili). Osim pojedinačno,
bakterije se mogu i grupisati. Grupacije
bakterija nastaju kada nakon deobe ne
dođe do odvajanja novonastalih ćerki
ćelija. Grupisanje bakterija je važna
odlika koja služi za prepoznavanje vrsta i
zavisi od postavljanja deobne ravni tokom
razmnožavanja. Rezultat deobe u jednoj
ravni može biti nastajanje pojedinačnih
ćelija, parova (diplokoke) ili lanaca
(streptokoke). Deobom u dve ili tri ravni
nastaju grupe ćelija koje liče na grozdove
(stafilokoke) ili pravilne paketiće
(sarcine). Ukoliko štapićaste bakterije
ostanu zajedno posle deobe daju parove
(diplobacili) ili oblike koji podsećaju na X, V ili Y. Ćelijski zid može imatu važnu ulogu u određivanju
oblika ćelije tako da bakterije koje nemaju ćelijski zid, poput Mycoplasmamogu imati raznovrsne oblike
(loptast, zvezdast, ameboidan...).

3
2. Razmnožavanje bakterija

Bakterije se razmnožavaju bespolno (aseksualno). Razlikujemo nekoliko vrsta razmnožavanja:

1. binarna deoba,
2. pupljenje,
3. grananje
4. stvaranje L oblika i
5. konjugacija.

2.1. Binarna deoba

Binarna deoba je osnovni način razmnožavanja bakterija i rasta populacija bakterija. Binarnom
deobom od jedne majke ćelije nastaju dve ćerke ćelije. Ove ćerke ćelije su međusobno indetične, a takođe
su istovetne kao i majka ćelija u svakom pogledu.Da bi se to ostvarilo kompletna ćelijska struktura majke
ćelije se mora duplicirati.

Volumen citoplazme i sve strukture koje se nalaze u njoj se umnožavaju kontinuirano i bez jasnih
faza i nije moguće razlikovati staru od novonastale citoplazme. Kako novonastala citoplazma takođe može
vršiti svoju dalju duplikaciju, ukupna produkcija citoplazme raste eksponencijalno između deoba.

Između dve uzastopne deobe mora doći do dupliciranja DNK molekula tako da u svakoj
novonastaloj čerki ćeliji bude po jedan novi molekul DNK. Udvajanje molekula DNK se odvija u procesu
replikacije. Ovaj proces, u zavisnosti od vrste bakterija, može početi na više mesta duž DNK lanca. Ova
mesta se nazivaju centri replikacije i od njih počinje odvijanje i razdvajanje dvostrukog lanca i stvaranja
novih fragmenata. U ovom procesu učestvuje nekoliko specifičnih proteina.

Do trenutka kada je u potpunosti završeno udvajanje DNK, citoplazma ćelije je skoro dva puta
veća. Povećanje volumena ćelije mora da prati i povećanje ćelijske membrane i ćelijskog zida ako postoji.
Pred sam kraj deobe ćelije dolazi do formiranja septuma ćelijske membrane negde oko središnjeg dela
ćelije. Ovaj septum deli majku ćeliju na dva manje više istovetna dela, a u svakom delu se nalazi po jedan
novonastali lanac DNK. Nakon toga dolazi do suženja na mestu septuma. Ovo suženje se povećava ka
centru ćelije i na kraju dolazi do potpunog odvajanja dve ćerke ćelije.

Nakon odvajanja u svakoj od novonastalih ćelija počinje priprema za sledeću deobu ukoliko
uslovi dozvoljavaju.

Pošto binarno deobom od jedne ćelije nastaju dve, od dve nastaju četiri, od četiri osam i tako
dalje, ovakav rast populacije bakterija se naziva eksponencijalni (logaritamski) rast. Konvencionlano se
rast populacije iskazuje vremenom generacije, odnosno vremenom potrebnim da se broj ćelija u populaciji
udvostruči. Alternativno, brzina rasta se može izraziti brojem generacija na sat (min). Vreme generacije
može biti različito, od 20 min do 24 h. Vreme generacije se može iskazati i matematički pomoću čega
možemo izračunati koliki će biti broj bakterija nakon određenog vremena.

4
 Iako se za rast populacija bakterija kaže da je eksponencijalan, ovakav vid rasta se dešava samo u
uslovno kraćim vremenskim periodima i kada je povoljna sredina (dovoljno hranljivih materija).
Karakteristične faze rasta bakterijske populacije se mogu videti na primeru rasta bakterijske
kulture u sterilnom medijumu Petri šolje. Rast populacije se može prikazati grafički i uočavaju se četiri
faze rasta.

Prva faza je lag faza koja obuhvata vremenski period od zasejavanja do početka deobe ćelija. Broj
ćelija ne raste, ali su veoma intenzivni biohemijski procesi u samoj ćeliji: sinteza proteina, nukleinskih
kiselina, uvećava se masa ćelije... Vremenski period za koji se ćelije nalaze u lag fazi može biti jedan do
dva sata, a zavisi od niza faktora: duži je ukoliko su ćelije zasejane iz stare kulture, ukoliko su ćelije
tretirane agensima koji ih oštećuju...

Logili eksponencijalna faza je faza aktivnih deoba ćelija u populaciji geometrijskom progresijom.
Brzina ćelijskih deoba zavisi od spoljašnjih uslova (temperatura, pH...), sastava medijuma i genetičkih
karakteristika vrste.

Stacionarna faza je faza u kojoj se broj živih želija ne uvećava. Broj ćelija je konstantan jer se
jedan deo ćelija može nalaziti u aktivnoj deobi, a drugi deo odumire. Rezultat veoma aktivnih
metaboličkih procesa u prethodnoj fazi je promena u sastavu podloge: neki sastojci su utoršeni, a
nakupljaju se toksični produkti metabolizma. Dužina trajanja stacionarne faze zavisi od vrste bakterija i
uslova sredine, a može varirati od nekoliko sati do nekoliko dana.

Faza odumiranja otpočinje smanjenjem ukupnog broja živih ćelija u populaciji.Vreme trajanja je
različito za različite vrste bakterija.

5
2.2. Pupljenje

To je redak način razmnožavanja bakterija.Javlja se kod nekih štapićastih i loptastih

pokretnih bakterija. Na jednom kraju štapićaste bakterije ili bilo gde na loptastoj bakteriji javi se
jedno ispupčenje odnosno izdanak. Kada izdanak dovoljno naraste on otpada od stare ćelije i
stvara novu ćeliju. Izdanci mogu biti različitog oblika u zavisnosti od vrste bakterije. Javljaju se
kao prosta ispupčenja ili kao hifaste ili štapićaste tvorevine.

2.3. Grananje

Grananje se relativno često javlja kod raznih vrsta bakterija, najčešče štapićastih oblika.
Prilikom grananja dolazi prvo do izduživanja jednog kraja bakterije, a zatim do njegovog
račvanja na dve grane. Jedna od te dve grane se zatim odvaja i nastaje nova ćelija.

2.4. Stvaranje L-oblika

Formiranje L-oblika predstavlja poseban vid razmnožavanja kod nekih bakterija. Prilikom
nastajanja ovog oblika od normalnih bakterija, dolazi do gubitka ćelijskog zida. Može se javiti i
kod gramnegativnih i kod grampozitivnih bakterija, ali zbog nedostatka zida, svi L-oblici se uvek
boje Gram negativno. Prilikom pretvaranja bakterije u L-oblik dolazi do uvećanja ćelije,
razgradnje ćelijskog zida i stvaranja loptatskog oblika. Pošto je uloga ćelijskog zida u deobi
bakterija vrlo bitna za održavanje konstantnosti oblika i veličine, novonastale ćelije nemaju
ujedančenu veličinu i može nastati po nekoliko ćelija odjednom, tj. ne mora da bude binarna
deoba.

2.5. Konjugacija

Konjugacija je prenošenje gena pri neposrednom kontaktu dve bakterijske ćelije. U

populaciji se mogu razlikovati dva tipa ćelija: F+ (muške ćelije) i F- (ženske ćelije). F+ ćelije se
odlikiju osobinom da imaju DNK fragment smešten van hromozoma i imaju organele za
konjugaciju – “seks pile”. Prilikom konjugacije dolazi do spajanja F+ i F- ćelije pomoći pile i tako
se stvori proteinski most između dve ćelije. Ekstrahromozomalna DNK prelazi iz F+ u F- ćeliju i
rezultat je pretvaranje F- ćelije u F+. U ovom procesu nije došlo do rekombinacije, već samo do
prebacivanja ektrahromozomalne DNK. Kod malog broj ćelija može doći do ugrađivanja
ekstrahromozomalne DNK u bakterijski hromozom čime nastaje novi tip ćelije.

6
3. Zaključak

Rast se može definisati kao kvantitativno povećanje ćelijskih sastojaka i struktura.

Ukoliko se rast dešava zajedno sa ćelijskom deobom dolazi do povećavanja broja ćelija, odnosno
do razmnožavanja bakterija. Bakterije se većinom razmnožavaju aseksualno putem binarne
deobe, ali se mogu razmnožavati i pupljenjem, grananjem i stvaranjem L-oblika.

Seksualno razmnožavanje u užem obliku reči kod bakterija nije prisutno, ali jeste prisutan
jedan vid paraseksualnog ramnožavanja – konjugacija. Prilikom konjugacije ne dolazi do
povećavanja broja ćelija, ali dolazi do delimičnog prenosa genetičkog materijala iz jedne ćelije u
drugu.

7
4. Literatura

Simić, D. (1988). Mikrobiologija I. Naučna knjiga, Beograd

Cooper, S. (2001). Bacterial Reproduction and Growth.Encyclopedia of life sciences. Michagen,

USA

Živanović, J., Lukić, S., Bogdanović, M., Jončić, M. (2009).Mikrobiologija, autorska skripta za
studente medicine. Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu