ВИСОКА ЖЕЛЕЗНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

СЕМИНАРСКИ РАД
Интелигентни транспортни системи за
помоћ возачу

Ментор: Кандидат:

проф. др Љубислав Васин Владимир Ђурић

Индекс: 06-58

Београд, 2015
САДРЖАЈ
1.УВОД ................................................................................................................................................ 1
2. ИНТЕЛИГЕНТНИ ТРАНСПОРТНИ СИСТЕМИ ЗА ПОМОЋ ВОЗАЧУ ................................ 2
2.1. Систем за помоћ при престројавању (Lane Change Assistant) и преглед мртвог угла
(Blind Spot Detection) ...................................................................................................................... 2
2.2. Систем за ублажавање судара pcs (Pre-crash Safety) ............................................................ 3
2.3. Интелигентно прилагођавање брзине (ISA) .......................................................................... 4
2.4. Систем за помоћ при смањеној видљивости (Night vision) / HUD (Head Up Display) ...... 5
2. 5. Систем за детекцију и заштиту пешака (Pedestrian Safety Systems) .................................. 7
3. ЗАКЉУЧАК .................................................................................................................................... 8
ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................................................. 10
Семинарски рад Владимир Ђурић

1.УВОД

Током последње две деценије, побољшања у сигурности путничких аутомобила углавном су

усмерена на оно што инжењери описују као секундарна сигурност - структуре и системи
дизајнирани како би се смањила озбиљност повређивања у случају судара.

У овом семинарском раду се бавимо технологијама које помажу возачу, повећавајући

сигурност, удобност и ефикасност саобраћаја. Заједнички назив за системе те врсте,
засноване на најразличитијим функцијама је Driver Assistance (помоћ возачу). Они се базирају
на различитим врстама сензора који прате окружење возила, дају информације, па чак и
преузимају контролу над возилом када је то потребно. Као сензори у тим системима могу се
наћи камере, радарски сензори, ласерски скенери и ултра звучни уређаји, а најефектнија је
комбинација више врста сензора.

Примери система за помоћ возачу - DAS (енгл. Driver Assistance System) су:

 систем за упозорење при напуштању траке (енгл. Lane Departure) или LKAS (енгл.
Lane Keep Assistance System),

 систем за помоћ при престројавању (енгл. Lane Change Assist) и преглед мртвог угла
(енгл. Blind Spot Detection),

 интелигентно прилагођавање брзине ISA (енгл. Intelligent Speed Advice),

 систем за помоћ при смањеној видљивости (енгл. Night Vision) / HUD (енгл. Head Up
Display),

 систем за детекцију и заштиту пешака (енгл. Pedestrian Safety Systems).

У овом семинарском раду ћемо сваки од набројаних система боље упознати, објаснити
принцип рада, као и предности и недостатке појединих система.

Висока железничка школа струковних студија 1

Семинарски рад Владимир Ђурић

2. ИНТЕЛИГЕНТНИ ТРАНСПОРТНИ СИСТЕМИ ЗА ПОМОЋ ВОЗАЧУ

Савремена технологија може помоћи и возачу повећавањем сигурности и ефикасности

саобраћаја. Један од система који ово омогућава је Driver Assistance, који се ослања
на сензоре који прате оно што окружује возило, помажу у неповољним условима, региструју
остале учеснике у саобраћају (на основу топлоте коју пешак на прелазу емитује, даје се знак
возачу), помажу у гужви, аутоматски паркирају возило, аутоматски упозоравају на опасност
од судара, а постоји могућност и аутоматске контроле над аутомобилом и возачем у случају
да изгуби контролу над возилом.

Постоји и интелигентни систем који се монтира у возило, а састоји из камере постављене

поред ретровизора аутомобила, компјутера на табли и помоћних камера за посматрање самог
возача. Непрекидно се приказује пут, прате се слике, идентификују знаци и могуће је
преузимање команди, уколико се, на пример детектује знак за ограничење брзине који возач
није испоштовао.

Размену информација између аутомобила омогућила би јединствена ИТ мрежа на путевима,

која би била заснована на бежичној ЛАН мрежи (стандарди 802.11а/б/г) и протоколу
ИП верзија 6 (Интернет протокол верзије 6), у којој би се сваком возилу додељивале
функције предајника и пријемника, рутера и локатора. Комуникација би била омогућена на
раздаљини до неколико стотина метара, и успостављала би се add hoc, чим се дође на
одређену удаљеност, чиме би се олакшао проток возила, смањила загушења, спречиле
опасности и отклонили бар неки недостаци и проблеми у саобраћају.

2.1. Систем за помоћ при престројавању (Lane Change Assistant) и преглед

мртвог угла (Blind Spot Detection)

Lane Change Assistant или Blind Spot Detection System BSD континуално прати задње мртве
тачке на обе стране возила. На пример, пре претицања или промене траке, возач гледа у
ретровизор како би се уверио да је трака слободна - али одједном аутомобил долази отпозади
у видно поље, управо када возач жели да изврши промену траке (слика 1.). Такве критичне
ситуације често настају у градском саобраћају и могу довести до несреће уколико возач не
примети возило у мртвом углу. Након паљења жмигавца и давања јасне намере о преласку у
другу саобраћајну траку, систем детектује возило у мртвом углу (уколико је присутно те
упозорава возача визуелно (код новијих аутомобила црвена лампица на спољном
ретровизору)) или вибрацијом волана како тренутно није безбедно променити траку.

Висока железничка школа струковних студија 2

Семинарски рад Владимир Ђурић

Слика 1. Пример употребе BSD система

Систем користи два радара за детекцију аутомобила у окружењу. Они су смештени у

угловима задњег браника и размењују податке међусобно како би створили јасну слику о
положају аутомобила у окружењу. Видно поље радара је подешено тако да детектује возила у
три траке (оној у којој се возило налази, десно и лево од возила) 70 m иза возила опремљеног
овим системом. Радари одлично раде на аутопутевима, као и у кривинама до одређеног
радијуса. Систем ради и при великим брзинама (до 250 km/h).

Lane Change Assist је такође познат и под именом Side Assist (аутомобили Volkswagen
групације).

2.2. Систем за ублажавање судара (Pre-crash Safety)

Precrash је систем развијен како би се предвиделе и ублажиле последице саобраћајног удеса.

Користећи радаре или ласере (скенира простор 25 m иза и испред возила), систем на основу
брзине возила и удаљености од препреке може „осетити“ када је судар неизбежан. И овај
систем развија више различитих компанија, тако да се може наћи под разним именима: PCS
(Toyota и Lexus), Pre-Sense Plus (Audi), CMBS или Collision Mitigation Brake System (Honda),
Pre Safe (Daimler Chrysler), итд.

У табели 1. је описан след акција које Toyota PreCrash систем ради у последњим тренуцима
(секунда или мање) пре саобраћајне несреће.

Табела 1. Акције које иницира Toyota PreCrash систем

ФУНКЦИЈА
Упозорење о удару
PreCrash Brake Assist
PreCrash сигурносни појасеви
Контрола бочних ваздушних
завеса
Висока железничка школа струковних студија
ОПИС
Возач је обавештен индикатором или звучним сигналом да ће
уследити удес, још увек је могуће да возач брзом реакцијом
избегне веће последице
Brake Assist повећава силу кочења коју је возач применио у
том тренутку како би смањио брзину удара
Сигурносни појасеви се затежу, наслони за главу се учвршчују
како би се смањиле последице за путнике
Уколико систем предвиди могућност бочног удара, аутоматски
се активирају ваздушне завесе
3
Семинарски рад Владимир Ђурић

Слика 2. Акције које иницира Pre Sense систем

На слици 2. је приказана шема Pre Sense система у критичном тренутку пресудара. Систем
затеже сигурносни појас, обара седиште, те затвара прозоре аутомобила.Треба напоменути да
је уградња једног оваквог система у аутомобил прилично скупа, јер он подразумева и
постојање других high-tech система у возилу. Већина произвођача Pre-Crash систем нуди само
у ексклузивнијим моделима или у скупљим пакетима опреме (опционално).

2.3. Интелигентно прилагођавање брзине (ISA)

Интелигентна регулација брзине (Intelligent Speed Advice, Intelligent Speed Adaptation)

представља системе који се у задње време развијају у појединим земљама како би се смањио
број саобраћајних незгода, пре свега у сегменту ограничења и смањења брзине кретања
возила. Неопходност савременог надзора контроле брзине проистиче из тенденције да се
дефинисана ограничења брзине углавном не поштују. Највећи број саобраћајних несрећа у
Европи се дешава у насељеним местима, а један од најчешћих узрока је брзина непримерена
одређеној деоници пута.

Слика 3. ISA даје звучно упозорење возачу да смањи брзину

Висока железничка школа струковних студија 4
Семинарски рад Владимир Ђурић

Разликујемо две врсте ISA система: активни и пасивни. Пасивни систем у случају
прекорачења ограничене брзине кретања само упозорава возача. Напреднији, активни систем
је задужен да у случају да возач не поштује ограничења и упозорења, преузима акције којима
успорава возило до законом дозвољене брзине.

ИСА систем су развили Швеђани и њега сачињава једноставан мали уређај који упозорава
возача да је прекорачио дозвољену брзину на путевима близу школа или у другим осетљивим
подручјима где је велика присутност пешака (слика 3.). Тај уређај у аутомобилу прима сигнал
од светлосног сигнала монтираног на саобраћајни знак ограничења брзине на путу. Систем
проверава брзину возила и уколико је она већа од оне дозвољене знаком, возачу шаље
упозорење да смањи брзину. ISA системи повећавају сигурност на путевима, нарочито у
осетљивим подручјима и пешачким зонама. Анализе вршене у Европи су показале да се у
руралним подручјима смањењем брзине за 1% смањује број фаталнихнезгода за 4%. Уколико
би сва возила била опремљена ISA уређајем, саобраћајне несреће и повреде добијене у њима,
могле би се смањити и до 30 %.

2.4. Систем за помоћ при смањеној видљивости (Night vision) / HUD (Head
Up Display)

Ови системи служе за повећање видног поља возача изван домета фарова аутомобила. Један
је од новијих система који се уграђује само у луксузна возила (нпр. Audi први пут уграђује
Night Vision Assistant тек 2010. Године у модел А8) или се доплаћује као додатна опрема.
Систем познат под називима Night View Assistant, Night Vision, Intelligent Night Vision, све
зависно од произвођача.

Приказ објеката око возила се врши путем LCD уређаја у аутомобилу, на навигационом
монитору или на head-up дисплеју на ветробранском стаклу испред возача.

Користе се активни и пасивни системи. Активни системи су засновани на инфрацрвеним

зрацима који се шаљу од аутомобила и осветљавају околину човеку невидљивом светлошћу.
На монитору се приказује real-time видео околине снимљен инфрацрвеном камером (слика
4.). Предности су што је слика објеката јасна, резолуција слике је велика и сензор је мали
(могуће га монтирати на ретровизор).

Недостатак је слаба видљивост при киши и магли, те релативно мали домет (око 150 m).

Висока железничка школа струковних студија 5

Семинарски рад Владимир Ђурић

Слика 4. Mercedes Night Vision систем са инфрацрвеном камером

Пасивни системи су засновани на коришћењу термалне камере која на основу различитих

темперетаура објеката и живих бића у окружењу на дисплеју приказује оно што је људском
оку у тами невидљиво. Предност је што је домет већи од 300 m, а недостаци су што не ради
добро при топлијим условима, те што је термални сензор већи од инфрацрвеног.

Слика 5. BMW Night Vision са термалном камером

Head Up Display HUD представља сваки провидни материјал на коме се презентују подаци
чијим се читањем не захтева да возач скреће поглед с пута. Назив head-up (усправна глава)
потиче од првобитног коришћења у пилотским кабинама где пилот није морао да спушта
главу да прати мониторе, него се сви битни подаци презентују на стаклу испред њега.

General Motors је почео да користи HUD још 1988. године, али тек 2001. године у Corvette-y
уграђују први HUD у боји. Први европски произвођач аутомобила који је увео HUD је BMW

Висока железничка школа струковних студија 6

Семинарски рад Владимир Ђурић

2003. године (слика 6.). Данас се HUD све више уграђује у аутомобиле и најчешће нуди
возачу информације попут брзиномера, тахометра и навигационе мапе. GM, Honda, Toyota и
Lexus у својим аутомобилима нуде HUD дисплеј са приказом Night Vision података.

Слика 6. HUD у аутомобилу BMW7

2. 5. Систем за детекцију и заштиту пешака (Pedestrian Safety Systems)

Осим сигурности возача, сигурност пешака је такође врло важна и то ће бити главни задатак
у будућности аутомобилске индустрије. Заштита пешака је недавно уврштена у EuroNCAP
тестове. Главни уређаји за заштиту пешака јесу правилно обликован поклопац мотора
аутомобила и ваздушни јастуци за пешаке.

Када дође до несреће у којој возило удара пешака, веома је битно да је поклопац мотора где
удара тело направљен од меког материјала. Истраживањем се утврдило да је могуће смањити
повреде пешака уколико се поклопац мотора у тренутку удара дигне изнад своје уобичајене
позиције. Ако предњи део поклопца мотора оде уназад, повреде пешака се умањују
драстично. Побољшања су такође могућа напредњем бранику који је друга контактна
површина приликом судара. Браник треба бити израђен од пене високе густине.

Пешачки ваздушни јастук има за циљ да спречи да пешаци приликом несреће ударе у предњи
ветробран. Компанија Ford је развила две врсте вадушних јастука: један ваздушни јастук на
поклопцу мотора, а други је предњи ваздушни јастук. Истовремена употреба ових система
смањује последице несреће.

Volvo је аутомобилска компанија која је вероватно најдаље отишла у овом сегменту, те они
развијају свој Pedestrian Safety System. Овај систем користи радаре како би детектовао пешаке
испред возила. У случају када може доћи до удара, систем делује у 3 корака:

1. најпре на монитору показује да се систем активира

2. затим шаље аудио и/или визуелно упозорење возачу на HUD дисплеј (слика 7.)
3. систем аутоматски кочи аутомобил како би се смањила брзина удара и последице

Висока железничка школа струковних студија 7

Семинарски рад Владимир Ђурић

Слика 7. Volvo Pedestrian Safety System даје упозорење возачу о предстојећем удару

3. ЗАКЉУЧАК

У овом семинарском раду сам покушао да објасним који је значај система за помоћ возачу.
Сазнали смо како сваки од ових система функционише, као и које су предности и мане
појединих система. О њиховој важности у данашњем саобраћају је сувишно говорити ако
знамо да је саобраћај на првом месту као узрок смрти које су узроковане незгодама.

У прилог важности ове теме иду и одлуке Европске комисије, NHTSA-а и других институција
које већ у ближој будућности обавезују произвођаче да неки од система за помоћ возачу
постану обавезни у новопроизведеним аутомобилима. Тако например, Европска комисија од
Висока железничка школа струковних студија 8
Семинарски рад Владимир Ђурић

европских произвођача захтева да новопроизведена возила од 2012. године морају бити

опремљена ESP-ом, Lane Assist-ом, а вероватно и Pre Crash системом.

Системи за помоћ возачу чине саобраћај сигурнијим, јер директно утичу на број саобраћајних
несрећа. Ако знамо да је само у Европи 1998. године у саобраћају погинуло преко 100 000
људи, онда је јасно колика је важност развијања ових система у будућности.

Обзиром да би детаљнија анализа и објашњавање свих система за помоћ возачу захтевала

много више времена и простора, у овом семинарском раду су обрађени само одређени
системи.

Висока железничка школа струковних студија 9

Семинарски рад Владимир Ђурић

ЛИТЕРАТУРА

[1] Alexandre Dugarry, Advanced Driver Assistance Systems, Information Management and
Presentation, PhD thesis , Cranfield University School of Engineering, Applied Mathematics
and Computing Group, 2004.
[2] Prof. Dr.-Ing. Ferit Küçükay, Driver Assistant Systems, Institute of Automotive Engineering,
Braunschweig, 2010.
[3] SWOV Fact sheet, Institute for road safety research, Leidschendam, the Netherlands,
February 2010
[4] Осман Линдов, Сигурност уцестовном саобраћају, УниверзитетуСарајеву, Сарајево,
2008.
[5] Проф. др. сц. Иван Бошњак, Интелигентни транспортни сустави, Свеучилиште у
Загребу, Факултет прометних знаности, Загреб 2006 год.

Висока железничка школа струковних студија 10

Семинарски рад Владимир Ђурић

СПИСАК СЛИКА
Слика 1. Пример употребе BSD система ......................................................................................... 3
Слика 2. Акције које иницира Pre Sense систем .............................................................................. 4
Слика 3. ISA даје звучно упозорење возачу да смањи брзину ...................................................... 4
Слика 4. Mercedes Night Vision систем са инфрацрвеном камером ............................................... 6
Слика 5. BMW Night Vision са термалном камером ....................................................................... 6
Слика 6. HUD у аутомобилу BMW7 ................................................................................................ 7
Слика 7. Volvo Pedestrian Safety System даје упозорење возачу о предстојећем удару .............. 8

Висока железничка школа струковних студија 11