УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА У НОВОМ САДУ

ДЕПАРТМАН ЗА ГРАЂЕВИНАРСТВО И ГЕОДЕЗИЈУ
ДЕПАРТМАН ЗА САОБРАЋАЈ

ПУТЕВИ И ДРУМСКЕ И ГРАДСКЕ

САОБРАЋАЈНИЦЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ И ЧВОРИШТА

Предавање 2.1: Eксплоатациони показатељи

Предметни наставник: в.проф. др Бојан Mатић, диг

1 ФТН 2018.
 Есплоатациони показатељи (1)

Избор и димензионисање конструктивних елемената пута

се врши на основу конкретних експлоатационих
показатеља

 Саобраћајно оптерећење
 Пропусна моћ (капацитет)
 Ниво услуге
 Рачунска брзина
 Меродавно возило

2 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Саобраћајно оптерећење и меродавно
саобраћајно оптерећење (1)

 Саобраћајно оптерећење се дефинише као меродавни

број возила који у одређеном временском интервалу
пролази, или се очекује да ће проћи кроз одређени путни
пресек.

 Анализе се углавном односе на ПОСТОЈЕЋЕ и

ПЛАНИРАНО саобраћајно оптерећење.

3 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Саобраћајно оптерећење и меродавно
саобраћајно оптерећење (2)

 Саобраћајна деоница је део путног правца између два

узастопна саобраћајна чвора. Из тога следи да на једној
деоници, између чворова нема прилива и одлива
саобраћаја.

 Саобраћајни чвор је место сучељавања два или више

путних праваца где саобраћајни токови могу мењати
путни правац или смер кретања.
 Другим речима, саобраћајни чвор представља место
укључивања и искључивања саобраћајних токова на
путни правац, односно деоницу.

4 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Саобраћајно оптерећење и меродавно
саобраћајно оптерећење (3.1)

Карактеристике саобраћајних токова:

 временска неравномерност,
 неравномерност по смеровима,
 хетерогеност састава тока по возилима, по возачима
итд.

5 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Саобраћајно оптерећење и меродавно
саобраћајно оптерећење (3.2)

 Непрекинути собраћајни ток је ток какав се јавља на

саобраћајним деоницама - нема колизије са другим
саобраћајним токовима.
 Ипак, непрекинути саобраћајни ток може бити ометан
застојима изазваним поремећајима као што су кварови
возила, незгоде или појава захтева за протоком већим
од капацитета.

6 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Саобраћајно оптерећење и меродавно
саобраћајно оптерећење (4)

 Одсек представља део саобраћајне деонице пута са

хомогеним техничко експлоатационим
карактеристикама.

 Саобраћајна трака представља функционални део

укупног попречног профила пута (аналогно одсеку, који
у оквиру саобраћајне деонице представља њен део).

7 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Бројање саобраћаја и варијације
саобраћајног оптерећења (1.1)

 Подаци о бројању саобраћаја служе као полазна основа

за праћење промена саобраћајне слике.

 Савремени бројачи најчешће уписују на меморијске

медије број возила која су прошла у протеклом сату,
тако да за сваки дан генеришу слог са 24 записа (за
сваку саобраћајну траку).

 Осим таквих, постоје и бројачи који врше

класификацију по врстама возила, тако да за сваки сат
региструју више података, односно број возила за сваку
класу возила посебно.
8 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.
 Бројање саобраћаја и варијације
саобраћајног оптерећења (1.2)

 На мрежи путева Србије уграђена су укупно 332

аутоматских бројача (стање 2014).
 175 на путевима IА реда, 152 на путевима IБ реда и 110
на путевима II реда.
 Поред тога, добијају се подаци са 24 наплатне станице,
плус подаци од повременог бројања саобраћаја
аутоматским бројачима на 84 места – на путевима IБ и
II реда.
 Подаци се редовно обрађују и за сваку годину се
формира извештај.

9 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Бројање саобраћаја и варијације
саобраћајног оптерећења (2)

10 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Бројање саобраћаја и варијације
саобраћајног оптерећења (3)
Табела: Пример обраде података за годину

11
 Бројање саобраћаја и варијације
саобраћајног оптерећења (4)

Taбела: Неравномерност саобраћаја у току дана

12 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Бројање саобраћаја и варијације
саобраћајног оптерећења (5)

Taбела: Просечна месечна неравномерност по данима ПМДС

13 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Бројање саобраћаја и варијације
саобраћајног оптерећења (6)

Слика: Сатна дистрибуција саобраћајних токова у току

14 в.проф. др Бојан Матић, диг године ФТН 2018.
 Бројање саобраћаја и варијације
саобраћајног оптерећења (7)

 Како постоје знатне месечне и дневне варијације,

уведен је показатељ "просечан годишњи дневни
саобраћај" (ПГДС) који се добија на основу
континуалног бројања током годину дана:
PGDS 
ukupno vozila godisnje
365
voz dan
 Када не постоје подаци о континуалном бројању
саобраћаја током године, као довољно поуздан податак
се сматра "просечан дневни саобраћај" (ПДС), који се
добија бројањем током најмање седам дана у време
просечних месеци (април, мај, октобар).

15 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Бројање саобраћаја и варијације
саобраћајног оптерећења (8)

Сезонске промене у току године су важан показатељ.

Уопштено, разликују се четири основне категорије
путева:

 путеви са градским и приградским карактером

саобраћаја (А,Б), показују најмање осцилације - то су
очигледно кретања која најмање зависе од годишњег
доба и временских услова;

16 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Бројање саобраћаја и варијације
саобраћајног оптерећења (9)

 на ванградским путевима чија је основна улога

повезивање удаљених градова, појављују се веће
промене (Ц), што се тумачи коришћењем
алтернативних видова превоза у току зиме (железница,
аутобуси, авиони) и с друге стране, транзитни саобраћај
има своје вршне периоде у току летњих месеци;

 путни правци који воде ка туристичким центрима имају

највеће промене током године (Д).

17 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Бројање саобраћаја и варијације
саобраћајног оптерећења (10)

18 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Бројање саобраћаја и варијације
саобраћајног оптерећења (11)

 Неравномерност се јавља и у току дана. Јасно се истиче

"вршни сат" када кроз одређени путни пресек прође
највећи број возила у току 60 узастопних минута.

 На нашим путевима се вршни сат најчешће јавља

између 10.30 и 12 часова.

 Да би се вршно часовно оптерећење реално одредило,

потребно је да се бројање врши у интервалима од 5
минута.

19 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Бројање саобраћаја и варијације
саобраћајног оптерећења (12)

20 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Бројање саобраћаја и варијације
саобраћајног оптерећења (13)

Само вршно часовно оптерећење има неравномерност у

току
свог 60 минутног периода.

ЧОмаx
ФВЧ 
12 ПМОмаx

21 Показатељ неравномерности у току вршног сата ФТН

назива
2018.
се
 Бројање саобраћаја и варијације
саобраћајног оптерећења (14)

 Овај фактор се користи код прорачуна пропусне моћи

путног профила.

 На јавним ванградским путевима фактор вршног часа

износи приближно 0.80 до 0.85.

22 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Меродавно саобраћајно оптерећење (1)

Поставља се питање које оптерећење усвојити као

меродавно?

 Ако бисмо усвојили као меродавно, апсолутно највеће

часовно оптерећење у току године, решење би било
предимензионисано за највећи део времена.

 Часова са саобраћајем блиским апсолутно максималном

часовном оптерећењу у току године нема много, па се
као меродавно често узима по величини 30. до 60.
часовно оптерећење - "оптерећење н-тог часа".

23 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Меродавно саобраћајно оптерећење (2)

Процентуални однос саобраћајног оптерећења "н-тог

часа“
(ЧОн) меродавног за димензионисање према просечном
дневном саобраћају током године (ПГДС) назива се
“фактор н-тог часа”:

ЧОн
ФНЧ  .100[%]
ПГДС

24 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Меродавно саобраћајно оптерећење (3)

Категорија Врста кретања ФНЧ

А градска 8-10%
Б приградска 10-14%
Ц међуградска 13-20%
Д међуградска- 20-40%
туристичка

По новом приручнику искуствене вредности

FNČ су:
- Приградски путеви FNČ=10-14%
- Међуградски путеви FNČ=13-17%
- Међуградски туристички путеви FNČ=15-30%

25 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Оптерећење н-тог часа (30 до 60 час по
величини оптерећењау току године)(3)

26 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Однос меродавног саобраћајног оптережења и
PGDS у зависности од функције пута у мрежи

27
 Меродавно саобраћајно оптерећење (4)

 Меродавно саобраћајно оптерећење Qнмер [воз/ч]

одређује се за сваку саобраћајну деоницу пута, најмање
за два временска пресека: за 10-тогодишњи и за 20 или
25 годишњи период.

 На основу Q25мер врши се генерално димензионирање

пуног путног профила и утврђује ширина путног појаса, а
на основу Q10мер се пројектује и гради прва етапа.

ФНЧ
Q нмер  ПГДС [воз / час]
100

28 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Меродавно саобраћајно оптерећење (5)

Поред меродавног саобраћајног оптерећења, неопходно је

познавати и структуру саобраћаја, нарочито број и
структуру
теретних возила, како би се приликом пројектовања
уважиле
специфичности захтева које поставља теретни саобраћај и
проценио утицај теретних возила на практичан капацитет
деонице - може се на пример, показати потреба изградње
додатне траке за спора возила на успонима.

29 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Меродавно саобраћајно оптерећење (5)

Код нас је уобичајено да се укупан број возила који чини

ПГДС
Разврстава у следеће категорије:

 путнички аутомобили (ПА),

 лака теретна возила до 1,5 т (ЛТВ),
 теретна возила носивости 1,5 - 5 т (СТВ),
 тешка теретна возила носивости преко 5 т (ТТВ),
 аутовозове (АВ),
 аутобусе (БУС) и
 остало (нпр. запрежна возила, трактори).

30 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Меродавно саобраћајно оптерећење (6)

31 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Пропусна моћ (капацитет) (1)

 Пропусна моћ N [воз/ч], или како се често назива,

капацитет, или пропусна способност пута, исказује се
максималним бројем возила који кроз одређени путни
пресек може проћи у јединици времена.

 Теоријска разматрања пропусне моћи су довела до

развоја теорије саобраћајног тока као посебне
дисциплине.

 Прве теоријске законитости кретања возила по путу и

пропусне моћи заснивала су се на предпоставци да се
саобраћајни ток понаша као флуид, односно да је
саобраћајни ток хомоген.
32 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.
 Пропусна моћ (капацитет) (2)

Под оваквим условима, за саобраћајни ток важи основна

законитост тока:

Q = G * V [воз/ч]
где је:
G - густина саобраћајног тока [воз/км]
V - брзина саобраћајног тока [км/ч]
Q - проток [воз/ч]

33 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Пропусна моћ (капацитет) (3)

Реална природа саобраћајног тока ипак није типа

континуума,
како се то подразумева код флуида, већ се састоји из
уређеног
низа елемената - возила, па се могу дефинисати следећи
параметри:

 средње временско одстојање возила у собраћајном

току:

 средње одстојање возила [m] у једном временском

34 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.
пресеку:
 Пропусна моћ (капацитет) (4)

 густина саобраћајног тока G у основној једначини

се сада може изразити преко средњег одстојања возила
ssr, па се добија:

35 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Пропусна моћ (капацитет) (5)

 Лако се закључује да реално растојање слеђења возила

зависи од дужине возила, дужине пута коју друго возило
пређе за време реакције система возач-возило, дела
дужине пута кочења и резервног безбедног одстојања
између возила.

 Генерално, возачи држе већа одстојања када се крећу

већим брзинама, односно ssr = f(V).

 Пропусна моћ (N) пута једнака је максималном протоку:

N = Qмаx
36 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.
 Пропусна моћ (капацитет) (5)

 Према основној законитости саобраћајног тока (Q = G*

V) јасно је да су сва три параметра међусобно зависна,
тако да ако познајемо зависност брзине од густине
(V=f(G)), дефинисане су и законитости густина - проток
(Q = f(G)) и проток - брзина (V= f(Q)).

 Однос ова три показатеља саобраћајног тока је

илустрован на следећој слици:

37 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Пропусна моћ (капацитет) (6)

G  0; Q  0; V  Vмаx
G Gмаx; Q  0; V0
 Gкрит
Gв.проф. Q  Qмаx;
др Бојан Матић, диг
V  Vкрит
38 ФТН 2018.
 Пропусна моћ (капацитет) (7)

На основу различитих теоријских закључака о вези густина

брзина - проток, одређене су и граничне теоријске
вредности
при идеалним условима саобраћајног тока на једној
саобраћајној траци:

N = Qмаx приближно 2.400 до 2.800 [ПА/ч]

Vкрит приближно 50 до 60 [км/ч]
G крит приближно 40 до 45 [ПА/км]

При томе је:

ssr = 22 - 25 [м], tsr = 1,4 - 1,5 [сек]

График функције Q = ф(G) представља основни дијаграм

39 ФТН 2018.
саобраћајног
в.проф. др Бојан Матић,тока
диг :
 Пропусна моћ (капацитет) (8)

 На слици се као основна законитост запажа да са

порастом густине саобраћајног тока проток расте
све док се не постигне критична густина (Gкрит).

 Од те тачке пораст густине саобраћајног тока

изазива пад протока све док се не постигне тзв.
густина при загушењу, када престаје кретање
возила (Gмаx).

40 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Пропусна моћ (капацитет) (9)

41 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Пропусна моћ (капацитет) (10)

 На следећој слици је приказан однос густина - брзина,

који је у суштини дефинисан у основном дијаграму
саобраћајног тока.

 Тачке а, б, ц, д и е одговарају тачкама на основном

дијаграму, па ако се зна да је у тачки ц максимални
проток, следи да је пропусна моћ пута Qмаx приказана
површином Gкрит * Vкрит.

42 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Пропусна моћ (капацитет) (11)

43 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Пропусна моћ (капацитет) (12)

Функционална веза проток - брзина има облик криве који је

сличан односу густина - проток.

44 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Пропусна моћ (капацитет) (15)

Прикупљање података:

 Брзина и број возила заснованих на нагазним

кабловима, индукционим петљама, радарима,
инфрацрвеним и ултразвучним детекторима,
фотоћелијама и сл.

 Густина саобраћајног тока

 Најпоузданији метод за опажање овог параметра је
снимање посматране деонице са погодног места
(најчешће из ваздуха, помоћу стационарног балона)
камером која у одређеним временским размацима (нпр.
1 с)региструје саобраћајни ток.

45 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Пропусна моћ (капацитет) (16)

Прикупљање података:

 Проток
Савремени аутоматски уређаји за регистровање броја
пролазака
возила омогућују и регистровање података и о структури
саобраћаја, временском одстојању, осовинском оптерећењу
и сл.

 Брзина саобраћајног тока

Разликују се два појма: брзина која се прорачунава на
основу
снимања из ваздуха је средња просторна брзина, а ако се
посматра само на једном пресеку, онда је средња
46 временска
в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.
Брзина.
 Пропусна моћ (капацитет) (17)

Идеални и реални услови

 Фактори пута: код коловоза са саобраћајним тракама

ужим од 3,75 м; код бочних сметњи које се од ивице
коловоза налазе на растојању мањем од 1,80м и код
визура прегледности (П) мањем од 450 м.

 Саобраћајни фактори: они који репрезентују структуру

и карактеристике саобраћајног тока, као што су учешће
теретних возила и аутобуса у саобраћајном току, што се
решава увођењем фактора еквиваленције који учешће
таквих возила своди на еквивалент путничких возила;. на
пример:
47 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.
Ет=3ПА, Еб=1,6 ПА.
 Пропусна моћ (капацитет) (18)

Практичан образац за прорачун пропусне моћи

применом
ове методологије за аутопутеве гласи:
N = Qmax = 2,000 * n * Pc * Tc * Bc [voz/h/smeru]
где је:
N- пропусна моћ по смеру
n - број саобраћајних трака по смеру
Pc- корекциони фактор који одражава збирни утицај
ширине
саобраћајне траке и удаљеност бочне сметње (за t 
3,75 и
удаљеност бочне сметње  1,80 м; фактор Pc = 1)
Tc- корекциони фактор који изражава утицај учешћа
теретних
48 возила
в.проф. др у саобраћајном
Бојан Матић, диг току (за 0% теретних возила
ФТН 2018.
овај
 Пропусна моћ (капацитет) (19)

За путеве са укупно две саобраћајне траке, пропусна

моћ се
изражава као број возила на час у оба смера:

N = Qmax = 2,000 * Pc * Tc * Bc [voz/h/oba smera]

49 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Резултати и закључци (1)

 У пракси се широм света веома често примењује амерички

приручник за капацитет путева HCM (Highway Capacity
Manual) који је у својој изворној верзији развијен на основу
обимних истраживања у САД у периоду 1945-1965.године.

 После тога се стално допуњава уз модификацију закључака.

50 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Резултати и закључци (2)

У издањима из 1965 и 1985. године се под идеалним

условима саобраћајне траке основног одсека аутопута
подразумева:

 минимална ширина траке 3,75 m;

 минимална удаљеност бочних сметњи 1,80 m;
 један низ возила;
 хомоген саобраћајни ток (100% ПА);
 у саставу возача доминирају они који свакодневно возе.

51 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Резултати и закључци (3)

При таквим условима је према HCM:

N = 2000 ПА/ч;
Vкрит =48 км/ч;
Gкрит = 41,67 ПА/км по једној саобраћајној траци, а
густина при загушењу износи Gмаx = 150 ПА/км.

52 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Резултати и закључци (4)

 Граничне вредности пропусне моћи, према HCM-у зависе

и од техничке класе пута и режима саобраћаја:

53 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.

 Резултати и закључци (5)

 Међутим, узимајући у обзир резултате новијих истраживања,

HCM из 1994. године, при идеалним условима за саобраћајну
траку четверотрачног аутопута даје следеће вредности:
N = 2200 ПА/ч, али при различитим вредностима брзине
Vкрит = 80,45 - 96,6 км/ч; и Gкрит = 22,78 - 27,34 ПА/км.

 Према европским искуствима, вредности протока у HCM

представљају доњу границу, јер су на пример, на двотрачним
путевима ширине 7,5 м забележени протоци од 2,400 до 2,800
воз/ч.

54 в.проф. др Бојан Матић, диг ФТН 2018.