o ljubavi prema poslu i vedrini zivota

Adam Stosic, MOJA PEDAGOSKA POEMA,Krusevac, 2003. god.

Svoju novu knjigu "Moja pedagoska poerna", gospodin Adam Stosic zapocinje uvodnim obracanjern citaocima, polazeci od konstatacije da "svaki covek stvara svoju pedagosku poernu, jer se trudi da utice na ljude i drustva u celini". Kombinovanjem narativnomemoarskog i dnevnickog kazivanja, uz dobar broj sluzbenih zapisa i priloga iz strucne i druge stampe, on tim "mozaickim spletom" traga "za konacnirn oblikovanjem licne poeme". Ogranicavanjem pretenzija ograduje se od eventualnih primedaba 0 pretencioznosti, zavrsenosti i savrsenosti ponudenih iskustava. Prvom deonicom, naslovljenom "Na skolskim stazamd', autor nas vodi kroz rane faze svoga zivota, Porodicne, socijalne i istorijske prilike u velikoj meri odredile su autorov zivotni put. Seljace, siromasno i zeljno znanja, upuccno je ka uciteljskom pozivu iii ka bogosloviji. Sticajem okolnosti, buduci profesor naci ce se u Bitoljskoj bogosloviji, u kojoj provodi sest godina. Govori 0 blagotvornom delovanju boravka i ucenja na teoloskim naukama i ucinku na duhovno i intelektualno formiranje licnosti. Poratno vreme trazi prilagodavanje zahtevima novog doba te mladi, ambiciozni Stosic prihvata dokvalifikaciju za ucitelja, zatim za nastavnika, i time definitivno ulazi u prosvetnu delatnost. Pedagoska, drustvena i javna delatnost profesora Stosica obuhvata vreme od 19481980, a u sirem, mnogostranom trajanju do danasnjeg dana. U zborniku su faze profesorovog rada obradene kroz sledece odeljke: - Nepotpuna gimnazija, Raca Kragujevacka - Visa mesovita gimnazija, Krusevac - Prosvetno-pedagoski zavod sreza Krusevac - Visa pedagoska skola, Krusevac - Narodni muzej, Krusevac - Pedagoska akademija za vaspitace, Kru-

sevac
Kroz racionalna uocavanja i emotivne dozivljaje gospodina Stosica citalac prati lep, tezak i zahtevan put zaljubljenika u prosvetarski posao: od prvih ocekivanja, neizvesnosti, mladalackog idealizma, plahe radosti prvog casa, preko pritajenog nezadovoljstva postignutim, napora ka daljem usavrsavanju, dositejevske potrebe za naravoucenijima (primer sa malim Glisicem), do uglednog i uspesnog organizatora i rukovodioca u mnogim pedagoskim institucijama. Osim bavljenja nastavom jezika i knjizevnosti, posebni paznju izaziva profesorov rad na poslovima odeljenskog staresine i njegovo insistiranje na vaznosti tog rada. U okviru te delatnosti obuhvatio je resavanje etickih dilerna i problema svojih ucenika, saradnju sa roditeljima, posetu ucenickim stanovima (ne uvek prijatan, ali koristan i potreban, a danas gotovo zaboravljen oblik rada), cak i prisustvo roditelja na casu. Zanimljiva je anketa koju je profesor radio dalekih pedesetih godina u svom odeljenju. Odgovori su cesto duhoviti, a primedbe ucenika prepoznatljive, kao da su danas date. Ucenici dozivljavaju skolu kao "Bastilju'', uocavaju razliciti nivo znanja kod profesora, zameraju na nedovoljnoj sposobnosti za prenosenje znanja, sukobljavaju se sa roditeljima, beze sa casova, Naravno, iskustva sa ucenicima i njihovim roditeljima najrazlicitija suo Roditelj je cesto pristrasan, nekritican, navijacki raspolozen (primer sa apotekaricom iz Race); sredina zna da mladog nastavnika uplete u neugodne intrige (pravljenje aluzija na nastavnikovo toboze interesovanje za zgodne ucenice). U odeljku (Ne pedagoski) slucajevi ispripovedane su

140

PEDAGOGIJA 3-4/03.

prave male, literarne tvorevine 0 neprilagodenim mladim ljudima kojimaje gospodin Stosic pomogao. Neke od tih prica su groteskne (Basic), neke potresne (Radulac), trece ociti primeri kako se zivot katkad poigrava (Bahusov miljenik Milan), a ima i smelih, naoko ironicno-zafrkantskih (Spasojevic), A kroz sve njih vidna je sklonost profesora Stosica ka toleranciji, otvorenosti, iskrenosti, potrebi da pomogne. Dogode se i greske pod uticajem opsteg drustvenog stava ali i spremnost da se greska prizna. Zna profesor da brani svoje i stavove svijih ucenika od direktorske iskljucivosti (u Gimnaziji) i uskogrudog zalaganja za "idejnost" u pismenim zadacima (primer: teranje pravde sa Basicevim zadatkom). Prosvetni radnik, kao drzavni cinovnik. i lice izlozeno sudu javnosti, morao je (i danas mora) prolaziti kroz sve mene drustvenog zivota, biti u zizi preispitivanja svojih postupaka od strane "dezumih" dusebriznika, Uvek na oku, posmatran, ocenjivan. Sa zahtevom da ozivljava i odrzava kultumo-umetnicki rad a da ideoloski ne podbaci (npr. pri proslavljanju Uskrsa i Prvog maja), d au vreme "izgradnje" socijalizma drzi predavanja 0 raznim temama, kako rece profesor "od turizma i zemljopisa do marksizma i knjizevnosti", Ono sto nadilazi licnu ispovest i dobija sire, opstedrustveno znacenje jeste slika drustvene zbilje koju razaznajemo sto kroz faktografske podatke, sto kroz emotivna prisecanja, Poratne, pedesete godine oskudevaju u strucnim kadrovima. Pismen covek moze, i mora da obavlja nastavu predmeta koju mu nadlezni ponude. Udzbenika nema. Mesanje "partijaca" u zivot i autoritet skole bilo je pravilo. Upotreba daka u stvaranje odredenog raspolozenja i atmosfere pri proslavama, docecima i slicnim manifestacijama, staina i trajna. Partijskopoliticka samovolja, cinovnicko, birokratsko, tvrdokorno mesanje u zivome odluke, koje jc islo katkad do apsurda (organizovanje sudenja zbog napustanja posla), obelezavaju profesorovo iskustvo pri okoncanju racanskog perioda sluzbovanja, Da je na ovim prostorima vazda bilo vazno pitanje politicke podobnosti, posebno pri postavljanju na vidnija radna mesta, vidi se iz procesa postavljanja gospodina Stosica za

profesora na VPS (odeljenje iz Nisa), Denunciranje i fabrikovanje politikantskuh intriga radi nanosenje stete pojedincu, naznaceno je u poglavlju Poslanicki kandidat 69. Pisano u obliku dnevnickih belezaka govori 0 drustvenoj i politickoj klimi u Titovoj Jugoslaviji i odrzavanju te klime (posebno predizborne) na zivot jedinke. Ovestalo partijsko jednoumlje, zagovornici i satrapi partijske kvazidiscipline znali su da prenebregnu narodnu volju, moraIne i radne kvalitete licnosti, da unesu nespokojstvo i neprijatnost u porodicu. Detalji iz biografije (ucenje na bogosloviji) koriste se za diskreditaciju. Sve moze postati oruzje protiv coveka, ako se koristi iz licne netrpeljivosti iii uskogrudosti partijskog poltronstva. lako je jednopartijski sistem, bije se prljava igra oko kandidata u predizbornoj kampanji. Zasigurno je da prikaz politickih prilika nije prevashodna namera Adama Stosica, One se kroz pricu oslikavaju naprosto zato sto skola nije izolovano ostrvo, izvan drustvenih i politickih zbivanja. Profesor Stosic pamti, ali nije zlopamtilo. Ume nezlobivo da ukaze na one koji su mu s vremena na vreme zagorcavali rad, da ih nazove po imenu, otvoreno i posteno, ali ne i da ih proziva i osvetnicki etiketira. Kad govori 0 liku svoje bivse direktorke Vere Matic, istice njenu predanost skoli, cvrstu ruku, jaku vezu sa Partijom, ali i ideolosku iskljucivost, posebno prema ucenicima iz tzv. "reakcionarnih porodiea". Ume i da istakne imena onih koji su mu pomogli u delanju (prof. Bajic, Slobodan Jovanovic, Dobri Dimitrijevic, Bosko Vlahovic), Pozitivna energija u prilazenju poslu i dobronamernost krase delanje profesora Stosica i van ucionica, Na radu u Prosvetno-pedagoskom zavodu ta svojstva ocituju se u oceni rada prosvetnih radnika, u sagledavanju problema ucenika i nastavnika, skolskog prostora, u savladavanju teskoca nastalih u radu Zavoda. Na mestu direktora Narodnog muzeja, u jednom mucnom periodu, ulaze napor da odbrani umetnicka dela nacionalnog sadrzaja (mozaika, freske) od hajke primitivnih politickih dusebriznika, u vreme tzv. liberalizma u Srbiji 1972. Studenti ga se sa zahvalnoscu secaju i po parafrazi one misli: Ako ne mogu da radim ono 8tO volim, ja cu zavoleti ono sto radim.

PEDAGOGIJA 3-4/03.

141

Dakle, ljubav prcma poslu, iznad svega. I zivotna vedrina kojom sc razgonc "oblaci trnasti". Pri kraju svakog odeljka, sa mnostvom faktografskog materijala, dode i koja ncposredna prica iz zivota, Na primer, odeljak 0 Prosvetno-pedagoskorn zavodu zavrsava pricom 0 vedrom, pozrtvovanom uciteljskom paru, Arizanovicima, ali i 0 mladom kopaonickorn ucitelju kome profesor savetujc da promeni profesiju, Ovaj ga poslusa, zavrsi studije etnologije i radni vek provede kao muzeolog. Zavrsnica price je duhovita, sa neocekivanim obrtom, i definitivno tacnom mislju da koliko ociju, toliko razlicitih videnja. Treba je procitati. Nasmejace vas zaoka koju je uputio bivsi ucitelj svome, takode bivsem, nadredenorn. Profesor Stosic ima tu finu sposobnost da primi packe sa filozofskim mirom i dozom podsmeha. Knjiga sadrzi dosta zapisa, strucnih izlaganja, izvestaja, clanaka, sto ide u prilog objcktivnosti kazivanja, Medutim, mogu sc izdvojiti i literarno obradenc epizodc (vee pornenuti "nepedagoski" slucajevi). Zatim, retrospektivna vracanja, u trenucima osame i zamora od dnevnih obaveza, u dane bitoljske Bogoslovije (ozivljavanje bdenija, svecanih kolona svestenika, pojanja, slavljenja velikih praznika), kao predah i ukradeni trenuci spokoja. Onda, sasvim na pocetku, sjajna slika srbijanske provincije. Prasnjavi putevi, vozovi koji kasne, dremezu stalackoj cekaonici, truckanje zapreznim kolima do odredista, radoznala lica, sobe

za iznajmljivanje, zabiti. Upecatljivost eksterijera i ubedljivost unutarnjeg dozivljaja postize se slikovitim, zanirnljivim kazivanjem. Koriscenje imperfekta naglasava prohujali zemaljski hod. No, ni jednog trenutka ne cini se da je zemaljski hod zaludan. Kroz sopstvena secanja i secanja drugih, kroz zapise, rad, trud i rezultate, Adam Stosic drzi ogledni cas 0 Ijubavi prema poslu i vedrini zivota. Ukazujuci nam da smisao naseg osecanja srece iii nesrece nije u stvarima sto ih posedujemo, u onome sto jesmo i gde se nalazirno, nego u nasem odnosu prema svemu tome, Stosicevo kazivanje postize potpuno saglasnije sa mislima poznatih koje je birao i citirao. U tim biserima 0 mudrosti zivljenja iskusava i sopstvena iskustva, dopunjuje ih i ukrasava, Dejl Karnedei, najcesce citiran, u Psihologiji uspeha, napisao je: "Kad god prekoracite kucni prag i stupite na ulicu, isprsite se i podignete glavu. Disite punim plucima, upijajte suncevu svctlost, pozdravljajte prijatelje sa osmehom, a u svaki stisak ruke unesite delic sebe. Ne bojte se nesporazuma i ne gubite vreme razmisljajuci 0 neprijateljima". Zasto mi posle ovih reci u svest dolazi lik profesora Adama Stosica? Ako niste imali zadovoljstvo da budete njegov ucenik iIi student, nije bas sve izgubljeno. Pred varna je kniga "Moja pedagoska poema".

Gordana Vlahovic

142

PEDAGOGIJA 3-4/03.