Udruženje za sistemsku terapiju i sistemska rešenja Srbije

’’Porodični raspored’’

Bljeskovi ljubavi po Bertu Helingeru

Crtice o ljubavi
Seminarski rad II

Mentor: Studentkinja:
Vlado Ilić Mirjana Mira Milićević

Zemun,
April, 2015. godine
Crtice o ljubavi
 Crtice o ljubavi

Posveta

Svoj drugi seminarski rad posvećujem fenomenu ljubavi

u svom životu
 Crtice o ljubavi

Sadržaj:

I Uvod – moja motivacija..............................................6

II Razrada.....................................................................​
7
1. Uvod..............................................................................7
2. Priče o ljubavi između muškaraca i žena, roditelja i
deca, nas i sveta............................................................7
7
2.1 Uvod......................................................................................​
2.2 Druga ljubav.........................................................................​ 8
2.3 Roditelj – dete......................................................................​ 8
2.4 Dete – roditelj......................................................................​ 8
2.5 Velika ljubav.........................................................................​ 9
3. Meditacije...................................................................10
10
3.1 Uvod...................................................................................​
3.2 Pet prstenova ljubavi........................................................​ 11
3.3 Prvi prsten ljubavi.............................................................​ 11
3.4 Drugi prsten ljubavi..........................................................​ 12
3.5 Treći prsten ljubavi...........................................................​ 13
3.6 Četvrti i peti prsten..........................................................​ 13
4. Primeri raznih meditacija...........................................14
4.1 Ti također..........................................................................​ 14
4.2 Biti u ljubavi......................................................................​ 15
4.3 Reka života........................................................................​ 15
4.4 Uvod u meditaciju nastojanje ka višem..........................​ 16
4.5 Nastojanje ka višem.........................................................​ 17
4.6 Dvostruka sreća................................................................​ 18
5. Nedeljna razmatranja................................................19
19
5.1 Uvod..................................................................................​
 Crtice o ljubavi
5.2 Za prvu nedelju u godini – početak..............................​ 19
5.3 Meditacija – Jedno sa majkom.....................................​ 20
5.4 Uvod u mesec april........................................................​ 21
5.5 Izbavljenje.......................................................................​21
5.6 Obrnuto..........................................................................​ 22
5.7 Uspravljena nedelja.......................................................​ 23
23
5.8 Večno..............................................................................​

III Zaključak................................................................24

IV Literatura...............................................................25
 Crtice o ljubavi

I Uvod

Moja motivacija
Moj susret sa tri knjige Berta Helingera: Meditacije, Priče o ljubavi, i
Nedeljna razmatranja bile su moje izvorište na kome sam se nadahnula –
inspirisala za svoj seminarski rad.
Knjige su objavljene u Hrvatskoj 2011, 2012, i 2013 godine, a kod mene
su stigle 2014. Sam Bert ih je iznedrio u svojim osamdesetim godinma života, u
semenu svoga života. ​ A seme pamti sve – ​ pamti klicu života, rast, razvoj,
zrijanje, plodove i sve ono što ove etape kroz koje mi ljudi prolazimo
iskustveno donosi svima nama.
Sada znam da pravo zanje koje se zove naša mudrost svima nama dolazi
iz proživljenog, iz iskustva. Takva znanja – mudrosti, trajno se ugrađuju u našu
svest i mi ih koristimo u svojim iskustvima dalje. Ali ništa u našoj ljudskosti nije
statično, sve se razvija, sve se kreće, tako se i naše znanja – mudrosti isto
razvijaju dalje kao što se i mi razvijamo. Vežbajući iz dana u dan meditacije
koje je preporučio Bert, zatim živeći sa Nedeljnim razmatranjima, čitajući Priče
o ljubavi iz dana u dan, iz meseca u mesec, osećala sam se sve bolje i bolje.
Konačno sam stigla na mesto istinskog osećaja da sam rasla u stomaku svoje
majke (što mi je pre bilo strano) i da sam bila čarobno jedno sa svojom
majkom – najjačom ljubavi u svom životu!
Život mi se sada kreće sve ka višem i višem: više ljubavi, više radosti,
više zahvalnosti, više mira, više zdravlja...Sada mi se čini da se istinski radujem
svakom svom buđenju, svakog novog dana jer je predamnom još jedan
čaroban jedinstven dan moga života koji se više nikada neće ponoviti. Konačno
sada mogu reći iz sveg srca: “Zahvalna sam ti Berte, na ovim draguljima, ovim
knjigama, koje si nam poklonio i tako nemerljivo dao svoj veliki doprinos ovom
svetu ovde i sada da postaje sve bolje i sve radosnije i ljubavnije mesto za
život. Hvala ti!“
 Crtice o ljubavi

II Razrada

1. Uvod

Pričaću vam o ljubavi u formi crtica predstavljajući vrlo sažeto ove tri
knjige.
Posebno ću istaći ono što je na mene najviše delovalo i što me je povelo
putem ličnog rasta iznutra.
Crtica je, inače, kratka književna forma narativnog stila. U njoj se
razmatra neki pojam iz jednog ulga, kratko i sažeto. Naš dragi učitelj, Bert
Helinger, je doživljavao svoje Uvide - bljeskove ljubavi o raznim aspektima
ljubavi u našim ljudskim životima. Predstavio ih je nadahnuto, lirski i
metaforično. U nekim knjigama je postavio i svoje crteže do kojim je došao u
svojim inspiracijama na istu temu.
U njegovim metaforama – promišljanjima posle dugogodišnjeg iskustva i
rada sa ljudima u konstelacijama – njegovim rečima je tesno a mislima
prostrano. Nas kao čitaoce bljeskovi Bertove ljubavi osvetle – prođu kroz nas i
ostave nam utisak, uvid. Donose nam unutrašnji rast, ali u procesu ponovog i
ponovog iščitavanja ovih dragulja naše ljudske duhovnosti.

2. Priče o ljubavi između muškaraca i žena, roditelja i

deca, nas i sveta

2.1Uvod
 Crtice o ljubavi
U svojoj knjizi Priče o ljubavi, Helinger nam priča priče o ljubavi (kao što
se u naslovu da videti) između muškaraca i žena, roditelja i deca, nas i sveta.
Knjiga je organizovana u sledećim poglavljima:

Uvod

Ljubav između muškaraca i žena

Sva deca su dobra – njihovi roditelji također
Putevi ljubavi

Ja ću vam predstaviti neke Bertove uvide koji donose ogromne promene

u svim našim odnosima. Zaista je važno samo iščitavati iznova i iznova ove
dragulje koji će se na kraju utisnuti u našu svest. Tako će preći u našu mudrost
koju posle kada nam zatreba koristimo u svojim životima.

2.2 Druga ljubav

Volim te – i volim ono što tebe i mene vodi. Kada tako kažemo svom
klijentu u skladu smo sa sudbinom svog klijenta kakva jeste i u skladu sa
njegovom snagom kakva jeste. Tada smo i u skladu sa klijentovim granicama
onakve kakve jesu. Tu terapeut što god da čini u skladu je sa dušom svog
klijenta i ne ide preko te granice.

2.3 Roditelj – dete

Roditelj u sebi pogleda svoje dete i kaže mu: „Volim te i volim ono što
tebe i mene vodi.“ Sada njihova ljubav postaje dublja i veće nego pre.
Istovremeno, povećavaju se detetove mogućnosti za razvoj. Tada stupa na
snagu druga ljubav koja je iznad nas i vodi nas.

2.4 Dete – roditelj

Neka deca imaju slike o idealnim roditeljima, pa onda prigovaraju svojim

roditeljima, te tako postaju zločesta sa svojim izjavama: „Ti nisi pravi roditelj za
mene.“ A kako stvari u istini stoje? Niko nam ne može biti pravi roditelj, nego
onaj koga imamo. Može doći do promene ako dete kaže svom roditelju: „Volim
te i volim ono što tebe i mene vodi!“ Šta se tada događa? Tada se dete može
 Crtice o ljubavi
otvoriti svojim roditeljima onakvim kakvi oni jesu i može se otvoriti vlastitoj
duši i vlastitom određenju onakvom kakvo ono jeste. Dete se može i odvojiti
od roditelja, a ipak u dubini svoje duše ostaje povezan sa njima. Ta druga
ljubav osnova je poštovanja. Primer: Kada sretnem nekoga ko me može
razljutiti ili

obradovati u sebi mu kažem: „Volim te tačno takvog kakav jesi, potpuno

takvog kakav jesi i volim ono što te vodi: tvoju sudbinu, tvoje određenje,
bolest, tvoj raniji kraj ako ti je tako određeno...“
Tada sam u skladu sa nečim većim i onaj drugi oseća da ga duboko
cenim. Isto vredi i za svakog od nas. Ako kažem sebi kada pogledam i vidim
sebe kakav jesam sa svim onim što mi pripada, svetlom i senkom, i kažem sebi:
„Da, volim sebe i volim ono što me vodi.“ Tada dolazim u sklad sa sobom. ​Ta
druga ljubav je prostrana i čini osnovu za sve pa i za pomagače. Kada tako
pomažemo, slobodni smo i mi i onaj kome pomažemo.
Ako sada ove uvide primenimo na partnerske odnose, vidimo da smo
ne samo u ličnom odnosu sa osobom, već smo i u odnosu sa njegovom
porodicom, i svom njegovom sudbinom. Što god da se dogodi, uvek se treba
truditi da gledamo i težimo nečim većem što tebe i mene vodi. Tome se ostaje
veran. Tada je odnos pouzdan što god da dođe.

2.5 Velika ljubav

U partnerskim odnosima jedan partner ne može zahtevati od drugog da

on sa njim nosi njegovu sudbinu ako mu je tu sudbinu teško podneti. Na
primer: ako jedan partner ne može imati decu, a drugi rado želi imati decu,
onaj koji ne može imati decu, ne sme se čvrsto držati drugoga, inače tada drugi
živi tuđu sudbinu a ne svoju. Ili, ako je par već trideset godina u braku i
potrebna mu je nega, tada takvu sudbinu podnose zajedno, ali i to do
određene granice. Postoje situacije gde se odnos mora završiti. Na primer, ako
je jedan partner umešan u ubistvo, drugi to ne mora nositi sa njim. Ako se
raziđu to je u redu. Onaj koji je bio kriv dobija na veličini.
U partnerskim odnosima postoje dva nastojanja. Prva, volim te i to
znači: „Želim sve što je za tebe dobro, pa i ako to uključuje da slediš drugu
sudbinu.“ To je velika ljubav. Druga ljubav je samo želja: „Volim te.“ U ovim
odnosima jedan partner treba drugom i to sve izražavaju i zadovoljavaju
potrebe jedan drugom, ali sve do određene granice jer ako se dođe do zahteva
– sada pripadaš meni – odnos je na kraju. Takva ljubav staje – prestaje.
 Crtice o ljubavi

3. Meditacije

3.1 Uvod

Sa ovom knjigom sam dobila najdublje uvide – najdublje punoće koje su

me dovele na izvorište moje ljubavi – vratile su me svojoj majci i ocu odakle
počinju sve ljubavi. Ovde sam se podsetila – utvrdila trajno da u ljubavi našoj
ljudskoj postoji zakon. Zakon glasi da se sve mora postupno kako nailazi u
naše ljudske živote potpuno prihvatiti – što god da je i to s poštovanjem i
ljubavlju i onda se može ići uspešno dalje. Taj naš prvi korak u ljubavi jeste naš
odnos sa našom majkom koji je započeo još u njenom stomaku. To je naše
potpuno jedinstvo i naša potpuna zaštita od naše majke da bi od oplođene
jajne ćelije izrasli u sebe takve da se možemo roditi, izaći u ovaj svet. Tada smo
od samog svog začeća – početka i naša majka i mi podržani od nečeg mnogo
većeg i šireg od nas samih kao što je i sve što je živo podržano od iste sile na
ovoj našoj čarobnoj planeti. I celo naše dalje postojanje je podržano od te iste
šire sile – veće i apsolutne ljubavi našeg stvaraoca.
Zatim sledi naš sledeći korak, naše rađanje – odvajanje iz tog jedinstva
od naše prve i najjače ljubavi – odvajanje od naše majke i pojavljivanje u ovom
svetu u ovde i sada.
Potom dolazi naš razvoj od bebe do punoletstva. Svaki ovaj naš korak,
svaki kako nastupa, potrebno je potpuno prihvatiti tim redom kako dolazi i sve
što donosi sa sobom. Samo tako ako potpuno prihvatimo svaki naš korak kako
dolazi, možemo ići uspešno u sledeći korak. I tako redo do partnerstva našeg.
Naše partnerstvo može uspeti samo iz naše punoće. A punoću smo sakupili
potpuno prihvatajući sve što smo dobili od naše majke i oca od začeća do
partnerstva. Nažalost, često se dogodi da nam ne uspe partnerstvo, a to su
nam putokazi da se moramo vratiti ponovo na početak kod naše majke i oca i
tu ponovo prihvatiti ono što nismo mogli kada smo proživljavali te korake. Tu
su naša rešenja i naša postignuća. Odlična je vest – otkriće da to možemo
postići upornim duhovnim radom na koracima gde prvi put nismo uspeli.
Da ponovimo – samo iz naše prihvaćene punoće imamo šta da dajemo i
primamo u našem velikom koraku – partnerstvu, u našim sledećim koracima
 Crtice o ljubavi
koji slede. Sam Bert kaže za svoju knjigu Meditacije sledeće: „Sve meditacije
grade most koji vodi preko razdvojenosti i istodobno zatvara stare rane. Jedno
ono zajedničko ostaje u jednom novom međusobnom poštovanju i vodi u

budućnost i ka onome što svima služi s ljubavlju. Vi ste se stavili u službu te

ljubavi i službu pomirenja, jer samo mir ostaje.“
Ova knjiga se pojavljuje u sledećim poglavljima:

Uvod
Ljubav koja isceljuje
Muškarac i žena
Pet prstenova ljubavi
Tajne ljubavi
Pogovor

3.2 Pet prstenova ljubavi

Ja ću vam predstaviti Pet prstenova ljubavi kako ih je nazvao Bert. Ovu

inspiraciju Bert je dobio od nemačkog pesnika Rilkea koji je u jednoj pesmi
rekao: „Živim svoj život u rastućim prstenovima.“ Bert je ovaj stih izmenio u
sledeću rečenicu: „Živim ljubav u rastućim prstenovima.“ Naš učitelj je
prepoznao pet prstenova ljubavi kroz koji se pojavljujemo u ovom svetu ovde i
sada.

3.3 Prvi prsten ljubavi

Naši roditelji su se sreli i privučeni nekom višom silom, ušli su u ljubav i

postali par. U toj ljubavi začeli su svoje dete i prihvatili. Rodili su nas, hranili,
čuvali i štitili mnogo godina. Primanje te ljubavi od njih s ljubavlju, prvi je
prsten ljubavi.On je pretpostavka za sve druge ljubavi. Samo kada potpuno
proživimo tu ljubav, otvaraju nam se vrata ka drugim ljubavima.
Ovoj ljubavi pripada da volimo i predosećaje svojih roditelja.
Naši roditelji su to primili od svojih roditelja. Svi smo sa živitom primili i
ličnu sudbinu. I tu svoju sudbinu prihvatamo s ljubavlju. Sada pogledamo
svoje roditelje i njihove predosećaje i kažemo im s ljubavlju: Hvala. To je prvi
prsten ljubavi. Tek kada iskreno i potpuno bez ikakvog prigovora sa ljubavlju i
 Crtice o ljubavi
poštovanjem prihvatimo sve što su nam naši roditelji pružili (a oni su nam
pružili najbolje svoje što su umeli) možemo ići dalje ka drugom prstenu ljubavi.
Ako to nije uspelo potpuno moramo se vraćati na početak iznova i iznova dok

nam prihvatanje ne uspe. Tek potpuno proživljen prsten ljubavi stvara nam
sposobnost i spremnost da idemo u drugi prsten ljubavi.

3.4 Drugi prsten ljubavi

Detinjstvo i pubertet

Drugi prsten ljubavi je detinjstvo. Čarobno mnogo su nam pružili

roditelji dok smo rasli. Sada postajemo svesni toga truda - toga bogatstva
davanja: hranjenja, negovanja, pažnje, priče, zagrljaja, pogleda-beskonačno
puno svega.
Sada to primamo sve s ljubavlju. Sada prihvatamo sve. Nekada naši
rdoitelji nisu znali bolje. Sada s ljubavlju primamo i to sve boli i tuge koje smo
proživeli u svom rastu, sada primamo sve s ljubavlju i kažemo - hvala. Samo
kada istinski sve to primimo sa zahvalnošću rastemo iznutra.
Deci ponekad primanje pada teško jer ne znaju, pa im treba reći da će
oni dati to što primaju dalje svojoj deci ili zadacima u službi života. Neka deca
ne znajući za tu istinu, počinju sami davati, ali često pogrešno i daju previše.
Tako deca od roditelja preuzimaju nešto što njima kao deci ne pristaje. Tako
upadaju u upletenost.
Osećaj nemoći pomaže pubertetlijama da napuste roditeljski dom.
Pubertetlije često prigovaraju roditeljima. To je jeftin način za poravnanje, ali
to daje snagu mladim bićima da odu dalje.
Znanje da mogu primiti sve od roditelja jer će to dati dalje, oslobađa
mlade ljude. Poravnanje postoji čak i kroz više generacija. Dečijim dušama je
sa ovim saznanjem lakše pa mogu reći svojim roditeljima: „Samo dalje sa tim,
ja primam sve“.
Tek kada potpuno prođemo drugi prsten ljubavi, spremni smo za
partersku vezu.
Mnoge poteškoće u partnerskim vezama proizilaze iz toga da prvi i drugi
prsten ljubavi nisu dovoljno proživljeni.
Tada se još jednom ili koliko nam je potrebno moramo vratiti da
nadoknadimo ono što nedostaje da bismo uspešno krenuli dalje!
 Crtice o ljubavi

3.5 Treći prsten ljubavi

On zahteva prvo primanje a onda davanje. ​ Lakše je dati nego primiti jer
se kod davanja osećamo nadmoćno.
Primanje nam donosi osećanje ​ poniznosti i često je obeshrabrujuće.
Samo da zapamtimo, kada tražimo-zahtevamo to onda nije primanje. Kada
primam što mi drugi daju, pokazujem se potrebnim. Ako primam s ljubavlju, to
ima posebnu snagu. Kada tako mogu primiti,tako mogu i dati. Davanje počinje
sa ispravnim primanjem.
U zrelim partnerskim vezama oboje podjednako daju i primaju jedno od
drugog. To je najvažnije poravnanje. ​ Ne da podjednako daju, već da
podjednako primaju​ . To je teško, ali to najdublje povezuje jer su tada oboje u
potrebnoj poziciji. Takvo primanje je velika umetnost. To je primanje sa
poštovanjem. Poštovanje svega što od drugih primamo daje mu njegovu
vrednost. Čak i kada je to jako malo. Primanje se menja, ako ja primam dar sa
poštovanjem i svešću - priznanjem da on meni želi nešto dobro ovim darom.
Kao odrasli dajemo bez očekivanja da drugi može dati nešto što ne može
dati. ​Takvim držanjem dobijamo snagu za sopstevno roditeljstvo​ . Time se
završava primanje i počinje davanje dalje kroz generacije. To je treći prsten
ljubavi.
Ako su muškarac i žena svoje roditelje potpuno primili i oni su par, kroz
njih teče ono što su od roditelja dobili. Iz te punoće, tada daju jedno drugom.
Naša iskustva, nažalost, pokazuju nam da to ne uspeva uvek. A kako
možemo u tome uspeti? Ponovo se moramo vratiti nazad i ponovo istinski
proživeti i s poštovanjem bez ostatka primiti sve od roditelja s ljubavlju. Tek
tada smo spremni za partnerski odnos. Sreća je da se to meditacijama,
konstelacijama i iščitavanjima može postići kroz proces.

3.6 Četvrti i peti prsten

Prva tri prstena povezana su sa savešću i potrebom za poravnanjem.

Četvrti je prsten s druge strane savest. U tom prstenu prihvatamo sve ljude
takve kakvi jesu, takodjer iz sve isključene i prognane. U petom prstenu reč je
 Crtice o ljubavi
o velikim grupama, o kulturi, o moralnim i nemoralnim ljudima, pojedincima.
Ovde treba obratiti potpuno istu pažnju prema svima bez vrednovanja, tako
idemo iznad uskih porodičnim odnosa.

S tim što podjednako primam sve ljude, rastem daleko iznad granica
svoje savesti.
Peti prsten je usmeren na svet, na čovečanstvo, takvo kakvo jeste i na
svet takav kakav je. Ovo nam daje sposobnost za izmirenje među narodima. To
je sveobuhvatna ljubav koja zna da nas pokreće neka veća moć. Ovakvo
postupanje i držanje čini našu dušu ispunjeno. Niko nas ne može od toga
ostvarenja udaljiti. Takvo ostvarenje daruje mnogo radosti pa bismo preko tog
pogleda mogli doći do drugih mogućnosti kako živeti život. To uspeva preko
jednog pogleda. Osećaj-emocija ljubavi ima malo pogleda. Tu ostajem svezan.
Ova ljubav ide preko te uskosti u četvrtom i petom prstenu - na duhovni nivo.
Na tom nivou kaže Helinger: „...Za mene su svi ljudi dobri. Svako je onakav
kakav on može biti. I tako ja na sve obraćam jednaku pažnju.“

4. Primeri raznih meditacija

4.1 Ti također

Pogledam iznad granica sebe samog i svoje porodice na druge ljude. Oni
dolaze iz druge porodice, možda drugog naroda, druge zemlje, govore druge
jezike, mole se drugom Bogu. Ipak, svi imamo jednog oca, jednu majku, svi
smo jednom bili deca i imamo iste ljudske potrebe. Svi čeznemo za istom
srećom. U svojoj ljudskosti svi smo jednaki. Sada im prilazim kao da sam jedan
od njih. Imam jednaku pažnju kako za sebe tako i za njih. U svemu važnom
smo slični, vrlo slični.
Kako možemo postati jedno? Tako što s njima zajedno pogledamo u
zajedničko poreklo, njemu se duboko poklonimo. Pogledamo se u oči i kažemo
jedno drugom: „Ti također.“
Hvala.
 Crtice o ljubavi

4.2 Biti u ljubavi

Šta znači po Bertu biti u ljubavi? Mi znamo ljubav koja nas povezuje sa
roditeljima, partnerom, našom decom, rođacima, prijateljima...Tada smo
istovremeno odvojeni od drugih.
Istinski biti u ljubavi znači da mi volimo onako kako jeste - onako kako
jeste primamo u svoju dušu. Celi život prihvatamo onakav kakav jeste.
Prihvatamo svoj život prvo, a potom živote drugih onakve kakvi jesu.
Prihvatamo stvaranje onakvo kakvo jeste također i primamo u svoju dušu.
Kada smo u ljubavi prihvatamo i pobedu i poraz, i zdravlje i bolest. Volimo život
i smrt, žive i mrtve. Volimo svoj životni put i sve na njemu tako kako je bilo u
prošlosti jer nas je on doveo do sada i ovde. Zahvalni smo svemu.
Primamo-volimo budućnost baš onakvu kakva nam dolazi. U ovakvoj ljubavi
široki smo i u skladu smo sa svima i sa sporazumom. Ova ljubav je predanost
celini. Ona je prava religija. Tada smo potpuni i spokojni. Tada mirno
posmatramo i gledamo kako mi tečemo kroz život, kako teče život, naša
sudbina i druge sudbine, i sudbina celoga sveta. Sve poštujemo.
Biti u ljubavi znači biti predan celini. Takvi-mirno možemo posmatrati i
sreću i nesreću, i život i smrt, i upletenost i patnju. Kada volimo celinu i celini
smo predani, ponekad ćemo biti delatni (aktivni) u reci života, a da se ne
uzdižemo, i uvek u skladu i sporazumu. Kada tako pomažemo drugima,
nemamo brige i slobodni smo. I oni kojima pomažemo i oni su slobodni. Svi su
tu jednako veliki i jednako važni-niko nije bolji ili lošiji.
U celini smo jednostavno tu gde jesmo, ovde i sada.

4.3 Reka života

Sedimo mirno, polako zatvorimo oči, mislimo na svoj udah i svoj izdah.
Pratimo protok vazduha kroz sebe i tako se polako sabiramo i primirujemo.
Osetimo svoj centar, osetimo svoje srce. Dišemo i u tome smo. Sada sebe
vidimo kao dete pred svojim roditeljima. Gledamo ih s velikim očima i sa
dubokom ljubavlju. Taj pogleda jeste najveća predanost koju predstavlja dečiji
pogled ka ocu i majci. Posle je došlo nešto drugo. Sada se vraćamo tom
trenutku naše izvorne ljubavi. Mi gledamo naše roditelje, a iza njih njihove
 Crtice o ljubavi
roditelje i onda iza njih beskonačno mnogo njih. Kroz sve te generacije je tekao
život sve do naših roditelja, i kroz njih do nas. To je isti život. Svi koji su primili

život i dali ga dalje, dobro su učinili. Niko nije mogao nešto dodati više od
života ili oduzeti od života. Život teče kroz sve te generacije u svojoj punoći sve
do nas. Za naš život nema razlike kakvi su bili pojedinci: dobri, loši, poštovani ili
prezreni. U službi života svi su bili jednako dobri. Tako je život dosegao moga
oca i moga majku, a onda je došao do mene. Sada otvaram svoje srce i dušu
punoći života. Gledam u svoje roditelje i kažem im: „Hvala. Primiću od vas sve
po punoj ceni koja je vas koštala i koja će koštati i mene. Držaću život čvrsto iz
poštovanja. I daću ga dalje u njegovoj punoći u okolnostima u kojima ga mogu
i smem dati dalje.“ Poklanjamo se svojim roditeljima od kojih smo život
potpuno primili. Gledamo prema napred i dajemo ga dalje: svojoj deci,
unucima, sledećim generacijama koje dolaze nakon nas. Ili ako nemamo svoju
decu, dajemo život na drugi način dalje i u službi smo života. Život teče kroz
nas i teče dalje. Osećamo to. Ostanemo u tome. Osetimo kako smo najdublje
povezani sa životom. Život teče kroz nas, kao što ljubav teče kroz nas, kao što
reke teku kroz svoja korita. Uživajmo malo u ovom stanju punoće ljubavi i toka
života.
A onda kada smo spremni sa nekim od sledećih udaha i izdaha, potpuno
sabrani i prisutni, vratimo se ovde i sada.
Hvala.

4.4 Uvod u meditaciju nastojanje ka višem

Postoje dva glavna nastojanja u duši. Jedno je nastojanje prema životu,

više i više i više. Drugo je nastojanje prema smrti-nastojanje prema manje,
manje i manje dok ne nestanemo. Kako nastojati ka višem? Ka uspehu? Ka
životu?
Je li to više zdravlja, više ljubavi, više para, više sreće, više radosti? Ili je
to nastojanje prema manje? Je li to manje posao, manje uspeha, manje
zdravlja? Pazimo li mi istinski na naše zdravlje, svoje telo?
Sada idemo prema više ljubavi, više zdravlja, idemo prema ispunjenju
života. Ko nas vodi prema više? Vodi nas naša smrt. Kada smrt uistinu dođe, u
svoje vreme, je li to nastojanje prema manje ili prema više?
Iskustva Helingera govore da je nastojanje ka manjem i manjem uvek
povezano sa nekim doživljajem iz prošlosti nakon koga smo odlučili umesto
prilaziti, odlaziti. Taj doživljaj je kao po pravilu vezan je za jedan doživljaj „biti
 Crtice o ljubavi
napušten“ ili „napušteno se osećati“. To je trauma. Gotovo da nema pojedinca
koji nije osetio u detinjstvu to strašno osećanje ostavljenosti, napuštenosti.

Tada smo kao mala deca od godine, dve, tri, bili očajni. To su naše pra traume.
Kako ih Helinger naziva. Sve traume koje su se posle dogodile, imaju isti razlog.
Naša potreba, malog deteta, da nađemo majku kao sam život nije bila moguća.
Naše nastojanje, naša potreba nije bila zadovoljena. To je naša trauma. Jedna
potreba koju nije bilo moguće nekada davno ispuniti, isceliće se, pokretanjem
nove potrebe kojom ćemo ići do zadovoljenja iste. Tako ćemo isceliti
pratraumu-traumu. Znači, ponovo pokrećemo nastojanje prema nečemu da
zadovoljimo. U svojoj suštini, to je potreba za majkom koja nija bila tu kada
nam je trebala.

4.5 Nastojanje ka višem

Zatvorimo oči. Osetim sebe i usmerimo našu pažnju na naše unutrašnje

nastojanje. Dišite. Sada polako idemo unazad u sebe sve do trenutka u svom
detinjstvu kada smo očajno želeli smog oca ili majku, ali oni nisu bili tu. Kako se
sada osećamo u tome? Napušteno, usamljeno, očajno. To je bilo
nepodnošljivo. Isključili smo tu potrebu i odlučili: „Povlačim se u sebe. Niko za
mene nije stvarno tu. Stojim sam sa svojom potrebom.“ Kada se majka ponovo
pojavila, bili smo zaleđeni, suzdržani. Više se nismo kretali prema njoj.
Iznenada smo imali drugu prema njoj, sliku koja boli i koja je puna prigovora.
Ta nas slika prati kroz celi život. Ovde nastaje težnja prema manje u svemu.
Kada nam se majka htela približiti, više nismo išli ka njoj, povukli smo se. Ova
se matrica, način našeg ponašanja-ponavljao iz slučaja u slučaj. Kada god su
drugi bili s ljubavlju prema nama otvoreni, bili smo u strahu i zatvorili smo se.
Imali smo zatvoreno srce. I umesto ići napred, povlačili smo se. To znači, kada
nam se neko približi, povlačimo se i idemo ka manjem. Sada krećemo na novi
put, da svoje nastojanje ka manjem-svoju traumu integrišemo i okrenemo svoj
put ka većem. To postižemo samo na mestu gde je počelo, kod naše majke.
Setimo se koliko mnogo slika svoje majke imamo. Šta je sve naša majka
iz dana u dan za nas radila? Možda su vaše slike povezane sa prigovorima ili
neprihvaćanjem. Naše isceljenje i nastojanje prema više počinjemo sa
promenom tih slika. Sada idemo ka tome, i zamenjujemo te slike prigovora sa
drugim lepim slikama. Idemo na sam početak, i sretna iskustva potpunog
poverenja. Polazimo sa slikama da smo na majčinim grudima, ona nas drži,
 Crtice o ljubavi
ona nas hrani, doji, gleda očima punim ljubavi. Gledamo u to. Koliko nas je
puta hranila, presvlačila, prala i gledala sa iskrenom ljubavlju? Sada se sećamo

trenutaka sreće sa svojom majkom. Sećamo se zagrljaja, bliskosti, zaštićenosti

od nje.
Sada dajemo u sebi prostor tom srećnom detinjstvu, dajemo prostor u
sebi tim slikama sreće i ljubavi sa svojom majkom. Osećajima kada smo bili
istinski povezani sa svojom majkom. Od nje držani, hranjeni, negovani i sigurni
u svakom pogledu. Čim bi čula naš glas bila bi tu. Uvek je bila tu da nas
nahrani, presvuče, drži. Inače ne bismo stigli dovde gde smo sada. Sa tim
slikama i osećajima gledamo svoju majku u oči. Sada uprkos strahu preko
svoje stare odluke donosimo novu odluku: „Mama, dolazim! Vraćam se mama,
vraćam se.“
Sada opet čekamo dok ne osetimo da smo joj bliže, sve do trenutka,
idemo polako po svom tempu-korak po korak, dok se ne nadjemo u njenom
toplom, nezamenljivom, jedinstvenom zagrljaju. I sretni po prvi put utonemo u
njenom naručju. Tako u sebi rastemo iz dana u dan i krećemo se ka više
radosti, više spokoja, više zdravlja, više svega, sve do svoje smrti.
Sada po svom osećaju, polako, izađite iz meditacije, noseći u svom srcu
tu novu odluku i nove osećaje sa svojom majkom.
Hvala.

P.S. ovu meditaciju dobro je ponavljati sve do trenutka dok istinski ne osetimo
da smo krenuli unutra u sebi u svojim nastojanjima ka više života, više radosti,
više ljubavi. Ostvarenja ovog nastojanja jesu vrata kroz koja prolazimo i
sigurno ulazimo u partnerske odnose koji imaju budućnost, prvo sa sobom, a
onda sa svojim partnerom, sa svojom decom, prijateljima i celim svetom.

4.6 Dvostruka sreća

U jednom gradu, u prastara vremena živela su dva pevača po imanu

Orfej.
Prvi Orfej je svirao magično, svi su ga obožavali. Bio je nadaleko poznat i
čuvek. I mi znamo za njegovu veličinu i tragediju. Zaprosio je najlešu devojku u
carstvu po imenu Euridika, koja je umrla na samom venčanju. U rukama se
slavnom Orfeju raspao pehar još dok ga je podizao. Ali za velikog Orfeja smrt
nije bila kraj. Uz pomoć svoje velike umetnosti sišao je u podzemni svet. I
pronašao je lepu Euridiku. Ali preko svih najvećih uspona, nikada nije mogao
 Crtice o ljubavi
da je dotakne, a kamoli živi sa njom. Skrhan od bola pevao je neutešno svoju
pesmu. Pronašao je put ka živom svetu, ali dosadio mu je život među mrtvima.

Kada su ga pijane žene htele dovesti na proslavu novog vina, nije pristao. Tada
su ga one živog rastrgle. I tako se završio život velikog Orfeja, uprkos njegovoj
čarobnoj umetnosti i sada ga poznaje ceo svet.
A drugi Orfej je bio mali, ulični pevač. Svirao je malim ljudima,
pojavljivao se na malim proslavama, i sam se veoma veselio. Naučio je i neki
zanat i živeo je i od zanata i od sviranja. Oženio se običnom ženom i imao je
običnu decu. Ponekad je i grešio i bio je sasvim obično sretan. Umro je star i sit
života i niko ga ne poznaje osim mene.
Pa sada birajte, hoćete li biti obični ljudi od običnih roditelja sa običnim
svojim malim porodicama i običnim životom i živeti dugo do obične starosti i
umreti stari i siti od života običnom smrću ili želite onaj drugi put, poznat i
velik, tragičan i nesrećan.

5. Nedeljna razmatranja

5.1 Uvod

U svojoj knjizi Nedeljna razmatranja, kako ih je Bert nazvao, za svaku

nedelju u mesecu i to cele godine, Bert nam poklanja po jednu svoju viziju,
jedan svoj uvid kojim se nadahnjujemo i podižemo svoju svest i tako se
duhovno razvijamo i bogatimo. Ti doživljaji, uvidi ostaju u nama, a mi putujem
dalje u svom životu ka novoj nedelji gde nas čeka nova priča, nova slika, novi
Bertov uvid.
Bert je ove priče iznedrio u svom sadašnjem životu, u semenu svog životu
kako neki mudraci nazivaju starost. A seme u sebi nosi pamćenje rađanja,
mladosti, cvetanja, zrelosti ploda. I tako naš put ka mudrosti raste i umnožava
se radom, posvećenjem i meditacijama.
 Crtice o ljubavi
5.2 Za prvu nedelju u godini - početak

Kada tražimo ljubav i ispunjen život, naša potraga počinje u jednom

važnom trenutku. Tada u tom trenutku dobijamo pravac, snagu za nove
korake. I onda nam mora uspeti. Hajde da se zapitamo gde počinje naš put.
Naravno,

naš put počinje kod naše majke onakve kakva je bila i kakva jeste. A da li se
nešto isprečilo između nas i naše majke, pa nas je rano odvojilo od nje i bez
sećanja na zajedničke lekovite trenutke sa njom koji su istinski postojali za sve
nas koji smo sada živi ovde i sada.

Pa šta se dogodilo? Hajde da se setimo.

5.3 Medijacija Jedno sa majkom

Pozim vas na jedno putovanje sa koga ćete se sigurno vratiti bogatiji i

celovitiji u svojoj duši nego što ste sada. Sedite tako da vam je udobno.
Namestite svoje ruke, noge, glavu, leđa, kako god vam je udobno. Pronađite
položaj svoga tela da se osećate potpuno udobno. Ako postoje uslovi možete i
leći – kako god odlučite.
Sada u tom svom prijatnom položaju tela polako zatvorite oči. Obratite
pažnju na svoje disanje. Nekoliko trenutaka posmatrajte svoje udahe i izdahe.
Samo posmatrajte. Dišite svojim prirodnim tempom i dubinom. Sada polazimo
na naše čarobno putovanje. Idemo polako korak po korak unazad u svom
životu, sve do svog najčarobnijeg prvog mesta u svom pojavljivanju u ovome
svetu, ovde. To je stomak naše majke.
Vidimo sebe u stomaku naše majke od oplođenog jajašca kroz svoj rast
do sebe kada smo se rodili. Sada smo tu – u stomaku naše majke. Tu smo.
Naše telo, svaka ćelija našeg tela pamti to čarobno stanje u kome smo
postojali. Strpljivo i polako se sećajte tog stanja. Osećaja. Tada niste imali reči,
ali ste imali osećaj. Blago ste se ljuljuškali u plodovoj vodi u stomaku svoje
majke, u tom blagoslovljenom stanju ljuljuškali smo se tu u njenom stomaku.
Tu smo ispod njenog srca rasli. Milovali su nas otkucaj srca naše majke i
šumovi njenog tela. Osećajmo to stanje sada.
Tada smo bili jedno – naša majka i mi potpuno zaštićeni i opskrbljeni u
njenom stomaku i podržani od nje. Zajedno smo bili podržani od mnogo veće i
šire snage od nas samih. Uživajte u tom jedinstvu! Upijajte ga sada u svoje
 Crtice o ljubavi
telo. Smeštajte slatke osećaje jedinstva sa svojom majkom kada vam je ona
potpuno pripadala i smeštajte u svaku ćeliku svoga sadašnjeg tela. Slatke
osećaje smeštajte u svaki kutak svoje duše. Dišite i disanjem se punite tom
čarobnom punoćom jedinstva ljubavi sa svojom majkom. Naše ljudsko
postojanje donelo nam je i odvajanje od naše majke u jednom trenutku kada
smo se rodili i

pojavili u ovom svetu sami. Sada sve što se tada ili posle zbilo, a nije bilo lepo,
sada zamagljujemo novim osećajem ljubavi, obnavljamo u sebi osećaje
jedinstva sa svojom majkom i posle svog rođenja. Obnavljamo samo te
prijatne osećaje bez imena – tog jedinstva i miline sa svojom majkom.
Sada se setimo krila majčinog: toplog zagrljaja, nežnih ruku, toplog
mleka u njenim grudima.
I ako smo bili potpuno nesposobni da sami preživimo, bili smo potpuno
opskrbljeni svime što nam je trebalo od svoje majke i svog oca: milovani,
gledani, hranjeni, presvlačeni, kupani, i sve to od svoje majke i svog oca. Sada
se setimo svega a đto su naša majka i naš otac učinili za nas dok nismo porasli i
osposobili da možemo sami.
Oba ova iskustva – čarobno jedinstvo i bolno razdvajanje pripadaju
nama ljudima. Naš zadatak jeste da se na početku svakog novog puta, svake
prve nedelje, svakog ponedeljka setimo tog čarobnog osećaja jedinstva sa
svojom majkom i ocem i sa tim osećajem krenemo na svaki drugi put – u svaki
početak. Sa takvim osećajem jedinstva i razdvajanjem postajemo celi, puniji,
celovitiji, snažniji. Tako ćemo sigurno uspeti na bilo kom novom svom putu.
Sada polako po sopstvenom ritmu sa nekim od sledećih udaha i izdaha
vratite se ovde i sada potpuno prisutni i spremni za sve što nosi naš tok života
pred nas. Hvala.
Oba ova nastojanja pripadaju našem punom životu. To jeste naše
celovito iskustvo ljubavi – taj spoj jedinstva i razdvajanja. To je alfa i omega
našeg života – ujedinjeni naš život i naša smrt.

5.4 Uvod u mesec april

Mi smo trenutno u mesecu aprilu pa ću ja predstaviti neka Bertova

Nedeljna razmatranja za ovaj mesec. Evo naslova: Izbavljenje, Uskrs,
Oslobođen, Obrnuto, Uspravno i Večno.
 Crtice o ljubavi
5.5 Izbavljenje

Kada se osećamo oslobođeno, odahnemo i osećamo se povezani sa svim

što nas okružuje. U istom trenutku se osećamo i lako kao proletnji povetarac
koji prolazi kroz silinu rasta u prirodi.

Oslobođena su sva semena u zemlji, sve klice života u drveću. Sve je to

bilo kao zarobljeno-zaustavljeno hladnoćom i slabim suncem. A sada je toplo i
ojačalo sunce vratilo svu lakoću postojanja. Iz te oslobođenosti sve je krenulo
u nezadrživi ponovni rast svega u obnavljanju života.
To se događa i ljudima. Promišljajući o oslobođenju, Bert se pita: „Šta
pre svega našim zamrznutim odnosima daje ponovo teći?“ Sam Bert i
odgovara: „To je međusobna ljubav. Osećamo njen oslobođeni tok u svakoj
ćeliji svog tela. Osećamo je u svetlucavim očima i svojim raširenim rukama.
Ona ostavlja prošlost iza sebe.“
Kako su nastali zamrznuti odnosi u ledenom dobu među ljudima? Kako
se to dogodilo? Tada su ljudi jedni drugima učinili nešto što je bilo loše. Pojavila
se krivica i ljutnja. Sada krivica zahteva izbavljenje. Nije li to i naš odnos prema
Bogu, ali onom našem kažnjavajućem Bogu, prema kojem naša krivica zahteva
izbavljenje. Hrišćani-katolici u svojoj molitvi ponavljaju: „Moj greh, moj
preveliki greh!“ Ima li izbavljenja ispred razapetog Hrista koji je dao svoj život,
svoje telo da bi ljude izbavio od prevelikog greha, od krivice? Jesmo li sigurni
da nam je srce čisto pred tim Bogom koji traži toliku žrtvu-smrt svoga sina? Da
li nas i krivica vodi ka drugoj stvaralačkoj snazi, ka drugačijoj ljubavi bez samo
uništenja povezanog sa iskupljenjem i uništenja drugih i na kraju uništenja
stvaranja. Sada idemo koracima napred. Naša oslobođena srca kucaju brže sa
novom Božijom ljubavlju prema sebi samima i prema svima drugima. Tu smo
oslobođeni od svake krivice. Tu je sve novo dobrodošlo: „Oče, majko, Bože...“

5.6 Obrnuto

Ovde se javlja i pojam obrnuto, pakao, večno prognani iz raja u pakao.

Promišljamo dalje i pitamo se šta je sa onima nevinima koji sebe doživljavaju
kao od Boga izabrani, a koji istovremeno prete i kažnjavaju druge? Nije li sve tu
postavljeno na glavu? Ne bi li tu put ljubavi bio obrnut?
Mi sada idemo prema ljubavi koja dopušta greške sa kojima možemo da
rastemo. Ta ljubav dozvoljava krivicu i vodi nas ka svesti kojoj treba pomoć i
učenje kako bismo nešto ponovo dobro napravili na ljudski način. Tako u
zajedničkoj ljubavi sa svima prestaje obrnuto.
 Crtice o ljubavi

5.7 Uspravljena nedelja

Ovo vreme, ovo sada mogli bismo nazvati i Uspravljeno. Sve raste, sve
buja, sve se diže. Uspravljamo se sami. Uspravljamo druge ako ih nešto tišti.
Priroda i sve oko nas uspravlja se ka gore, ka budućnosti, ka životu, ka napred.
Ožalošćene uspravljamo na takav način da se mogu rastati što su česte teme
na porodičnom poretku. Uplakano dete podižemo u naručje, uspravljamo ga.
Uspravi se i Isus na krstu.
Optuženi stoje pred svojim tužiteljem i odgovorni su. Uspravljaju se
kada se krivica pokaže ništavnom. I izlaze uspravno kao slobodni ljudi.
Muškarci se pokazuju uspravno. Žene su bliže zemlji, ne pognute. Žene
su drugačije utemeljene. Žene uspravljaju druge. Uspravljeni i rašireni
osećamo se jedno sa svim ljudima i svekolikim okruženjem spolja i svekolikim
svetovima u nama. Naročito smo uspravljeni udruženi sa stvaranjem i sa
Bogom. Uskrs – transformišemo se ponovo i obnavljamo sebe i sve u sebi.
Ovo je vreme i kada negujemo odnose sa drugim ljudima. Ponekad kada
je potrebno uspravljeno ponekog ali sa poštovanjem i ljubavi, kao u
konstalaciji porodičnog poretka. Tako se i mi osećamo uspravljeni i radosni
smo. Tako po Bertu možemo ovu nedelju u aprilu nazvati Uspravljena nedelja.

5.8 Večno

Večno izmiče čoveku. Večno nestaje. Ponekad želimo da večno prođe.

Večno traje najduže, ali ima li večnost trajanje? Šta je večnost? Ima li ona
početak i kraj, ili je večnost niz ograničenih događaja koji se nižu. Šta bi bilo da
je sve u jednom trenu - i početak i kraj, i da je to večnost? U području našeg
ljudskog iskustva, ne postoji večnost. Unutar nas, osećamo postojanje - to
osećamo kao mir, kao večnost.
 Crtice o ljubavi

III Zaključak

Moja crtica o ljubavi

Danas posle petnaest godina svoga učestvovanja u Porodičnim

kostelacijama sa sigurnošću znam da ja danas i ona Mira od pre petnaest
godina jesu potpuno različite osobe. Ona ja od pre petnaest godina je bila puna
nesigurnosti i pitanja o svim aspektima svoga života. Sada gledam u onu Miru
kao mlado zasađenu voćku koja je tada bila u svojim pedesetim godinama
života. Spolja sam imala plodove svoga života: dobro zdravlje, odraslu decu.
Imala sam sina od trideset godina sa svojim uspešnim zanimanjem, započetim
brakom i prvim detetom na putu. Moja ćerka je tada uspešno završavala svoje
studije psihologije u Engleskoj. Materijalno sam bila vrlo obezbeđena. Tada
sam već bila razvedena deset godina. Imala sam zanimanje kome sam služila –
uživala u njemu. Predavala sam maternji jezik i književnost u Osnovnoj školi.
Beskrajno sam uživala u radu sa decom i njihovim roditeljima. Moja zemlja u
kojoj sam živela tada je bila raspadnuta. Kroz mene je tada protutnjalo i
bombardovanje moga rodnog grada od strane velike demogratske Evrope.
Unutra u sebi osećala sam nemir, strah i mnogo pitanja. Ništa tada
nisam razumevala. Imala sam stotine pitanja! Zašto sam se rodila baš ovim
svojim roditeljima? Zašto mi je propao dvadesetogodišnji brak? Zašto su moji
bratski narodi ratovali i ubijali jedni druge? Zašto nas je velika Evropa rušila
bombama: ubijala ljude, rušila mostove, puteve, zgrade i celu prirodu? Zašto i
zašto? Osećala sam ogorčenje u većini aspekata svoga života.
I u pravo vreme srela sam se sa porodičnim poretkom Berta Helingera.
Putovala sam duhovnim putevima od petnaest godina svoga života sa raznim
dragim učiteljima: Lidijom Pecotić, Draganom Jelovac, i ovih zadnjih sedam
godina sa svojim učiteljem Vladom Ilićem.
Posle svega, ja danas osećam ljubav i zahvalnost! Danas osećam radost!
Sva iskustva kroz koja sam prošla dovela su me i izgradila ovakvu kakva sam –
voćku koja rađa svoje najbolje plodove! Sve me je to izgradilo i obogatilo.
Danas sam zahvalna svim ljudima sa kojima sam bila u raznim grupama i u
raznim konstelacijama! Zahvalna sam svim svojim učiteljima, a posebno svom
zadnjem učitelju Vladi Iliću i njegovoj porodici – njegovoj ženi i deci.
 Crtice o ljubavi
Zahvalna sam svim svojim doživljajima koje sam proživljavala, a često su
bili veoma teški i bolni.
Zahvalna sam svim prostorima i svim okruženjima: salama u hotel
Jugoslaviji, Porodičnim prostorima na Novom Beogradu, Dah teatru, ovom
prostoru u kome smo sada, svim brodovima, lukama, gradovima, rekama i
morima – svim krajolicima prirode koji su me uvek podržavali. S velikom
ljubavlju i poštovanjem duboko i iskreno, svemu i svima sam sada zahvalna.
Sve to me je dovelo do ovog trenutka sada i ovde, ovakvu kakva jesam sada.
Sada imam osvešćeno da sam od bezbroj pitanja i ogorčenosti stigla do
razumevanja i velike zahvalnosti. Danas imam odgovor na svoje veliko pitanje:
zašto sam došla u ovaj život? Da, došla sam da kroz svoj život od začeća do
danas učim iskustveno šta je ljubav! Šta znači živeti? Ko sam ja? Kako
uspostaviti ljubav sa samom sobom, sa svojim telom, sa svojom dušom, sa
svojim životom, i konačno kako ući u život – u struju života sa prepuštanjem a
osećati se cela i mirna. Kako svakim dahom biti sam život i sama ljubav.
Sada znam i zahvalna sam svojim milim i nevinim roditeljima da su oni
bili najbolji roditelji na ovome svetu. Zahvalna sam im za život koji su mi
podarili i uzgojili me u čestitu i dobru osobu. Oni su bili moja prva ogledala
mene same – moje senke, onakve kakva sam došla iz gornje egzistencije u ovaj
život ovde. Zahvalna sam svim događajima i doživljajima, svetlim i tamnim, jer
su me oni izgradili u sadašnju osobu – zahvalnu i radosnu.
Zahvalna sam tom nečem mnogo većem i širem od svih nas i od svega
što sam tu danas gde sam. Od svog prvog sećanja, osećala sam njegovu, njenu
podršku. Uvek! Ta više podrška mi je dolazila kroz neke ljude, kroz neke knjige,
događaje, kroz krošnje drveća, kroz ptice, kroz nebo, kroz zvezde, mesec i
sunce, kroz zime, proleća, leta i jeseni – kroz sve što je prošlo kroz mene. To
nešto veliko podržavajuće, sada znam, osećala sam u sebi. Ono je išlo iz mene
prema van, pa iz spolja u mene! Hvala tome, duboko i iskreno. Hvala!
Hvala svim mojim ostalim ogledalima, a naročito svom bratu, celoj
porodici, mom mužu. Hvala našoj deci, nerođenoj i rođenoj! Hvala našim
unucima. Svi su oni moja ogledala. Oni koji su me najviše boleli, oni su me
najviše naučili, a mnogo me bolelo. I tako sam porasla iznutra – naučila.
Sada sam naučila da sam jedna obična žena u svom malom običnom
životu, sa svojim običnim stremljenjima, u običnoj duhovnoj školi, sa običnim
našim učiteljem Vladom. Sada iskreno želim da mi budućnost bude obična i da
tako stignem do obične duboke svoje starosti i da umrem običnom smrću –
stara i sita života ovde i sada. Hvala!
 Crtice o ljubavi

IV Literatura
1. Hellinger, Bert (2012): Serija: pomoći koje diraju u srce-​
Meditacije​
, Moć
lotosa, Zagreb

2. Hellinger, Bert (2012): Serija: pomoći koje diraju u srce-​Nedeljna

razmatranja, za svaku nedelju u godini​
, Moć lotosa, Zagreb

3. Hellinger, Bert (2013): ​

Priče o ljubavi između muškaraca i žena, roditelja
i dece, nas i svijeta,​
Moć lotosa, Zagreb