Ždrebence – Jovan Jovanović Mačak ide mišu u svatove –

Zmaj Jovan Jovanović Zmaj

Ždrebence je malo, Ženio se mladi miš
tek mu deset dana, U selu Šalali;
al’ od njega nema mira Vodili su devojku,
ni loza ni grana. Mačka nisu zvali.

Po dvorištu skače, Mačak reko: “Čekajte

vija starog kera, I gosta nezvana!”
a Julka ga grdi U sonice uprego
i u red ga tera. Četiri zekana.

Pa mu nosi sena Pa pojuri svatovski

juče pokošena: Po tom putu belom,
„Evo, drago ždrebe, U paradi najvećoj,
ovo je za tebe!“ S porodicom celom.

Kod mačke na časti Ali neko poruči

Mišu brzojavom:
“Sakrijte se, svatovi,
U prastaro vreme
Ne šal’te se glavom”!
– Tako mala gudi
Miševi su bili
Mačak stiže prekasno,
Bezazleni, ludi.
Jer za časak tili
Veseli su svatovi
Mačka ih pozove
Svi u rupi bili.
Na slatka semenja,
A oni joj dođu
“Mnoga ljeta” čulo se
Puni poverenja.
Sve do zore same,
Iz mestanca sigurnog
Trpeza je puna,
Iz rupine tame.
Sve j’izbrano jelo,
A mačka je sela
Baš u gornje čelo. Žaba čita novine – Jovan
Pa očima svetlim
Jovanović Zmaj
Meri svoje goste,
Sedi baba sam
Misli kog će prvo,
na listu lokvanja:
A koga će posle.
od žarkoga Sunca
štitom se zaklanja.

Da novine čita,
to vam slika kaže,
al’ ne mož’ da nađe
što joj oči traže.

Znate već o čemu

žabe brigu vode:
hoće li se skoro
odseliti rode.
 Vrabac i mačka – Jovan
Zeka, Zeka iz jendeka Jovanović Zmaj
“Gde ćeš, vrapče, zimovati?”
Skoči zeka iz jendeka,
– pita mačka vrapca stara.
pa po snegu lako prti,
“Ovde, onde, –
Za njim skoči drugi, treći,
Tuda, svuda!”
a za trećim i četvrti.
– tako vrabac odgovara.
Po ćilimu belom skaču
“Gde ceš, vrapce, danas ručat?”
jedan drugom na krkaču;
– pita mačka vrapca stara.
Premetnu se preko njuške,
“Na kraj šora,
valjaju se poleđuške.
Navrh ora’!”
– tako vrabac odgovara.
Gurkaju se u tom trku,
ćuškaju se u tom huku,
“A gde ti je konak, vrapče?”
ko ih gleda, ne mož’ znati,
– pita mačka vrapca stara.
Igraju l’ se, il’ se tuku.
“Šta te briga?
Pogodi ga!”
Gledao ih lovac stari,
– tako vrabac odgovara.
pucati mu beše žao,
Uze listak knjige bele,
“Znaš li, more, zašt’ te pitam?”
pa je zeke – nacrtao.
“Jer si mačka, a ja ptica!”
– To je reko
Zeka, zeka, iz jendeka,
Pa uteko, –
danaske si srećan bio!
Osta mačka tužna lica.
Danas ti je – dece radi –
stari lovac oprostio.
Kucina kuća – Jovan Jovanović
Žaba čita novine – Jovan Zmaj
Jovanović Zmaj Naša kuca živi
u rođenoj kući,
Sedi baba sam
kuća joj je tolika,
na listu lokvanja:
mogu i ja ući.
od žarkoga Sunca
štitom se zaklanja.
Jedanput sam ušo,
ušao sam, bome,
Da novine čita,
i kuca se zdravo
to vam slika kaže,
radovala tome.
al’ ne mož’ da nađe
što joj oči traže.
Jedanput sam ušo,
više neću ući
Znate već o čemu
neka sedi sama
žabe brigu vode:
u toj svojoj kući.
hoće li se skoro
odseliti rode.
Znate l’ zašto neću?
Ima mnogo buva, –
uf, toliko buva
da vas Bog sačuva!
Veverica – Jovan Jovanović
Zmaj
Nisam čovek, nisam ptica,
ja se zovem – veverica!
Veverica veveri,
ko će da joj zameri?
A kad lovci dođu amo,
bež’te ptice, da begamo;
nek beži kud ko zna,
a već znadem kud ću ja;
gore, dole, pravo krivo,
brzo, lako, čilo, živo,
pod kamenje, u korenje,
u tazbinu, u jazbinu,
kroz rupicu u kućicu,
tu se malo smirim
pa kroz prozor virim.
Lovci traže: Gdi je? Gdi je
taj kumašin naš?
Naći ćeš me, kako nije
naći ćeš me baš!