СЕДАМ СНЕЖАНА И ПАТУЉАК

Жанр: савремена бајка

Место догађаја: Кућа патуљака

ЛИЦА

СНЕЖАНА 1 ПАТУЉАК Мрвуљак

СНЕЖАНА 2 ПРИНЦ Хајванко
СНЕЖАНА 3 БАКА Стака
СНЕЖАНА 4 ВУК Вуле
СНЕЖАНА 5 ШТИТОНОША Мићо
СНЕЖАНА 6
СНЕЖАНА 7
Сцена:
Кућица на пропланку, око кућице је шума. Између два дрвета је разапета жица. Мало напред се налази
велики ковчег са благом. Испред кућице се са леве и десне стране налази седам огледала и седам столица.

ПАТУЉАК: Здраво, народе дечији! Здраво, радознали свете! Здраво, шумна шумо! Здраво, нежни цвете!
Здраво, бистра реко! Здраво, јагодицо! Здраво, страшљиви зеко! Здраво, цвркутава птицо!
Дан је окачио свој жути кишобран и широм вам врата отворио мој скромни стан. Добро ми дошли на укусни
чорбуљак, поздравља вас ваш патуљак Мрвуљак! Сигурно се питате откуд патуљак, односно ја, у пола два!?
Е, па, то је дуга прича. Али, испричаћу вам, драги моји сањари, ево, дакле, како стоје ствари. И шта ја
заправо радим овде у ствари. Али, најпре да вас питам (Седа на просценијум) волите ли бајке. Свашта од
мене!? Наравно да волите. Е, па, раздрагани моји, дошло је време да једна лепа бајка крене.
Бајка коју је неки маштовити писац потпуно изокренуо. И у ново рухо сасвим заоденуо. Замислите шта је
урадио тај шашави писац пре неколико дана! Уместо да нам је послао у шуму ону прелепу Снежану, он је
као стари лисац побркао шерпе и лончиће, помрсио трице, кучине и кончиће. И послао нам седам Снежана.
Да. Седам. И то седам размажених Снежана ево већ месец дана. Али најбоље је да пођемо у ову блесаву
авантуру и да вам дочарам уживо моју страшну тортуру. Пст. Била једном једна Снежана…
Излази Снежана, растеже се и зева.
СНЕЖАНА 1: (Гледа у сат) Јао! Дванаест је сати. Баш сам се пробудила рано. Могла сам још мало
одремати. (Зева) Ух, ала сам гладна. Залепио ми се за кичму стомак. Да видимо где је наш послушни момак.
Шта ли је Мрвуљак спремио за крку? Време је да дигнем фрку! (Седа за једну од столица и гледа се)
Мрвице! Мрвице! Где је тај патуљак Мрвуљак? Увек касни. Мрвицееееее!
ПАТУЉАК: Била једном још једна Снежана…
СНЕЖАНА 2: Шта се дереш, оштроконђо једна? Пробудила си ме, а тако сам лепо сањала. (Седа за другу
столицу) И једног згодног принца у сновима гањала.
ПАТУЉАК: Била једном још једна Снежана…И још једна Снежана…
СНЕЖАНА 1: Мрвуљко! Па шта та шепртља ради? Умрећу од глади.
СНЕЖАНА 3: Који вам је враг, лење зевалице?! Шта скичите ко гладне гице?

СНЕЖАНА 1: Онај сметењак од патуљка опет касни са доручком.

СНЕЖАНА 2: Мислиш ручком.
ПАТУЉАК: (На глави му је куварска капа, а око струка кецеља) Стојим на услузи, драге моје. Шта
извољевате за гузе своје?
СНЕЖАНА 1: Па добро, где си ти, ленчуго? Јеси ли ти глув?! Чекамо већ дуго!
СНЕЖАНА 3: Биће да је глуп.
СНЕЖАНА 1: Туп!
СНЕЖАНА 3: Глуп!
СНЕЖАНА 1: Туп!
СНЕЖАНА 3: Није него глуп!
СНЕЖАНА 1: Рекла сам туп!
СНЕЖАНА 2: Тишина! Није он ни глуп ни туп! Мрвуљко има златни ћуп! Је ли готова храна? Говори!
Цркосмо од глади. Хајде, клопу на сто посади! Нисмо јели већ пола дана.
ПАТУЉАК: Шта желе господа? Можда, кајгану? Омлет? Јаја на око?
СНЕЖАНА 2: Јаја на око! Стоко! Јеси ли ти блесав? Хоћеш ли да оћоравим? Мени донеси димљеног лососа
у кикирики сосу. Трком! Док те нисам звизнула по носу!
СНЕЖАНА 4: Стани! Ја ћу пршут са руском салатом, кавијаром и сувим вратом.
СНЕЖАНА 5: Чујем ли ја то добро? Спрема се пир. Баш ми се једу поховани шампињони и печени кромпир.
ПАТУЉАК: Свакако. Шампињони, кромпир... (Пише као поруџбину)
СНЕЖАНА 6: А ја ћу мешани сир!
ПАТУЉАК: Заповедајте.
СНЕЖАНА 6: А ја ћу нешто скромно због линије. Донеси компот од кајсије, пржени бадем, пуњене смокве,
пуне две чиније.
ПАТУЉАК: Како ви кажете. Пржене смокве... Одмах ћу…
СНЕЖАНА 7: Чекај! (кроз прозор) Заборавио си пекиншку патку.
ПАТУЉАК: Патку!!!Одакле ми пекиншка патка!?
СНЕЖАНА 7: Баш ме брига. Роди! Нек буде слатка!
ПАТУЉАК: Да родим патку?
СНЕЖАНА 7: И то реш. (Седа на столицу) И дај, брате, нешто за освежење. На пример, овчије печење. И
донеси бокал лимунаде. Бокал малине. Бокал ђуса… И нешто, брате, да се куса! Шта стојиш! Мрдни мало,
будало!
ПАТУЉАК: Драге моје Снежане, ето ме за трен. Док се ви умијете и оперете зубе, сто је постављен...
СНЕЖАНА 1: Да се умијем? Не пада ми на памет. Да се заледим. Ааа, не! Драже ми је да седим!
СНЕЖАНА 3: Ко ће се сваки дан умивати? Зар хоћеш да потрошим ово лепо лице!?
СНЕЖАНА 4: Да перем зубе? Нисам блесава. Да ми се смање зуби? Пропадну десни! Да ли сте ви те
опсаности свесни?!
СНЕЖАНА 2: Ми смо ионако лепе. Природно лепе. Је л' тако, огледалце?
СНЕЖАНА 7: Огледало, огледалце моје, кажи ми на свету најлепши ко је! (пауза) Ја! (ушићено) Ја! Ох...
СНЕЖАНА 6: Грешиш. Слушај ко је налепши. Огледало, огледалце моје, кажи ми на свету најлепши ко је!
Ко? Јааа? Па наравно. Ко би други био?
СНЕЖАНА 1: Биће да сам ја најлепша.
СНЕЖАНА 3: Коза.
СНЕЖАНА 1: Молим?
СНЕЖАНА 3: Добро си чула. Лепа си ко коза што се на дупету воза!
СНЕЖАНА 1: Ако сам ја коза, онда си ти крава што воли да књава.
СНЕЖАНА 5: Не препирите се, гуске. Обе више личите на ћурке.
СНЕЖАНА 3: Ћурка ти је стрина. Гуско једна гускава.
СНЕЖАНА 5: Понови то још једном, неваспитана сврако.
СНЕЖАНА 3: Гуско!
СНЕЖАНА 1: Козо!
СНЕЖАНА 3: Камило!
(Почиње свађа и тада улеће патуљак)
ПАТУЉАК: Младе моје даме, доста је галаме. Доручак је готов. Изволите у трпезарију на ждеранију.
(Све су потрчале на врата и газе Мрвицу)
СНЕЖАНА 7: Не гурајте се, прождрљивке!
СНЕЖАНА 6: Пусти ме! Ти дебела…
СНЕЖАНА 1: Прасице!!!
ПАТУЉАК: (Након што су отишле) О, јадан сам ја. Нема на свету несрећнијег патуљка од мене. Моје
посустало срце као цвет вене. Где баш мене снађе ова женска свита? Мене да задеси седам Снежана, седам
гладних термита. Оооо! Неее! Хајде да је једну Снежану отерала маћеха. Али седам?
Да ли да се предам? Да ли негде да клиснем или од бриге да свиснем?
Шта сад да радим? Благо сам потрошио на њихове жеље. (Отвара ковчег.) Браћа су ми побегла. А опет, мене
нека туга стегла па не могу да оставим те јадне прождрљиве сиротице. Довољно је што су маћехе побегле од
њих. Е, како је живот суров. Пих! Осим тога, неко их мора васпитати. Научити бонтону и манирима.А
Мрвуљко стрпљења има...
(Тада једна Снежана претрчава носећи векну хлеба, а друга је јури)
СНЕЖАНА 1: Врати хлеб! Врати хлеб!
ПАТУЉАК: Види их! Баш су нежне.
СНЕЖАНА 3: Ево ти, ждеро ждерава! (Удара је метлом)
ПАТУЉАК: Неко их мора хранити. Богами, имају апетит као крокодили. Ако наставе овако са ждрањем,
изгледаће као неки рептили. Их, кад би наишао неки богат и згодан принц на коњу! (Тада падају на сцену
огрисци од јабука и друге хране. Опет једна Снежана истрчава) Па макар личио на обичног шоњу!
СНЕЖАНА 4: Врати пиле! Врати моје пиле!
ПАТУЉАК: Ауууу…Ал тарупају! Ко гладне гориле!
СНЕЖАНА 3: (Носи нарамак гардаробе) Мрвуљко, ово да си ми опрао до вечерас.
СНЕЖАНА 1: А мени, Мрвуљко, хитно опеглај ову кринолину. Идем на бал и на клопу фину.
СНЕЖАНА 5: Па добро, човечуљче, зар ми још ниси очеткао ципеле, оф! Шта ако се појави какав принц,
барон или згодан гроф?
ПАТУЉАК: Одмах ћу, Снежанице.
СНЕЖАНА 4: А, не. Прво ћеш ми блузу очеткати. Хоћу да сваки принц због мене пати.
ПАТУЉАК: Блузу! Ево, стигла је игла...
СНЕЖАНА 3: Да ниси пипнуо иглу! То може да чека. Прво иди у трговину и купи: пудер за лице, маскару,
тонере, белило беље од млека, парфем, оловку за обрве, вештачке трепавице и леп руж. Пожури, Мрвице,
чека ме муж! Бићу најлепша.
СНЕЖАНА 1: Бићеш, ал' сутра, мислим, мало сутра.
Мрвице, прво донеси нешто мало за мезе. Знаш да не смеју смршати принцезе!
Пожури, чим пре, по шлаг, воће и остале ђаконије!
ПАТУЉАК: Како ви кажете. Шлаг, трепавице, воће, маскара, поврће све. (Вади златнике, броји)
(Снежане седају за сто и диве се својој лепоти)
СНЕЖАНА 1: Јао, што сам ја лепа! (Љуби огледало) Погледајте ове очи!
СНЕЖАНА 2: Изгледаш као да си се уплашила! Моја лепота је раскош права. Гледајте усне!
СНЕЖАНА 3: Ко кравља губица! Ја сам лепша. Мене је вероватно родила вила. (Љуби огледало)
СНЕЖАНА 4: Тебе је ождребила кобила. Не лупај, гледај шта је лепота. Овакав нос нема ни…
СНЕЖАНА 5: Ни слон. Шта лупаш то није нос већ сурла! Група носева. Сајам!!! Погледај моју лепоту.
Могу да конкуришем за мис. Сваком принцу да отмем кис.
СНЕЖАНА 6: Истина да можеш. Али са тољагом. Права си карикатура. Погледај шта је лепота и фризура!
СНЕЖАНА 7: Драге моје. Осим што сам лепа, згодна и фина, уз све то играм и плешем као балерина.
Погледајте. (Уз лепу музику игра неукусно и трапаво)
СНЕЖАНА 1: Смешно, само татрљаш, пре би се рекло да се котрљаш! Па то могу и ја. (Игра још горе)
СНЕЖАНА 3: Гледајте блесе, као да вас струја тресе! Хајде сви да играмо. (Играју на неку познату музичку
тему)
(Све Снежане се придружују. Тада се појављује патуљак, Снежане скачу и све му отимају)
ПАТУЉАК: Ухуууу! Стигла је ужина. Је ли гладна дружина!?
СНЕЖАНА 5: Мени чоколада!
СНЕЖАНА 6: Мени сладолед?
СНЕЖАНА 7: Дајте ми шлага! (Руше га доле и све га газе) Пусти!
СНЕЖАНА 2: Не дирај банане, ти прождрљивко!
СНЕЖАНА 4: Оставите, орангутани!
СНЕЖАНА 3: Где је моја лутка? Зашто ми ниси купио лутку? Треба ми лутка истог тренутка!
ПАТУЉАК: Јааао…желиш лутку фину? Овај… Одох по паре па у трговину.
СНЕЖАНА 4: Чекај! Ја сам гладна.
СНЕЖАНА 5: Хоћу лимунаду!
ПАТУЉАК: Лимунаду? Ево лимунаде, шећеру.
СНЕЖАНА 7: Пусти лимунаду. Дај прво вечеру.
ПАТУЉАК: Вечеру? Па тек сам ручак послужио!? Мало сам одмора заслужио!
СНЕЖАНА : Баш ме брига. Вечеру кажем! Или ћу те целог с ципелама да смажем!
СНЕЖАНА 1: И ја! Мени с доручаком споји.
СНЕЖАНА 3: И мени, тако се лакше гоји!
ПАТУЉАК: Ко је још видео да се вечера служи у време ручка, ручак за доручак, а доручак са...ужином? То
је катастрофа. Одох, ви сте ко пробушена кофа!
СНЕЖАНА 6: Хоћемо клопу! Хоћемо клопу!
СНЕЖАНА 2: Да ниси мрдно или ћеш настрадати грдно!
СВЕ: Хоћемо клопу!
ПАТУЉАК: Добро. Добро... Али после идете на спавање. (Ставља куварску капу и кецељу) Шта желите за
јело? Јаје цело? Омлет? Који чварак, или можда подварак?
СНЕЖАНА 1: Прасетину. Прилог барени кромпир.
СНЕЖАНА 3: Јагњетину. Лешо.
СНЕЖАНА 2: Поховане батаке. И мало супице да си замеш'о!
СНЕЖАНА 4: Смуђ а-ла паризијен! Салата рен. Са фришком плетеницом.
СНЕЖАНА 5: Пуњену дињу.
ПАТУЉАК: Пуњену дињу?! Са чиме?
СНЕЖАНА 5: Са лубеницом!
СНЕЖАНА 6: Руску, француску и валдорф салату.
ПАТУЉАК: А ви, лепотице?
СНЕЖАНА 7: Ја ћу морске плодове и воћни куп ко палату!
ПАТУЉАК: Док ја припремим јело, ви лепо узмите књигу и прочитајте неко познато дело. Је л' важи?
СВЕ: Важи. (Одмахују главом)
СНЕЖАНА 1: Ево, ја ћу прва да читам. (Узима једну велику књигу, сви седају у полукруг) Ово су сигурно
бајке. Ево пише „Приповетке моје тетке“.
СНЕЖАНА 7: Јао, твоја тетка је унутра.
СНЕЖАНА 2: Дај да видим! Ха, мало сутра! Овде су нека слова. Еј, које је ово слово?
СНЕЖАНА 3: Слово! Ово је нешто сасвим ново! Биће да је слово Ж, као жаба!
СНЕЖАНА 5: Ж! Теби требају наочале. Ти видиш као баба. Ово је слово П, П као пушка.
СНЕЖАНА 3: П као пушка. Свашта! Видиш да је Њ. Њ, као њушка!
СНЕЖАНА 5: Коме си ти рекла да је њушка! Ако те опалим по носу, биће ти као крушка!
СНЕЖАНА 6: Само је пипни.
СНЕЖАНА 7: Ти, караконџуло, да ћутиш. Ти си гора од ње.
СНЕЖАНА 2: Ни ти ниси ништа боља, карикатуро!
СНЕЖАНА 7: Алапачо!
СНЕЖАНА 2: Торокушо!
СНЕЖАНА 7: Змијо! (Опет се туку) Избићу ти зубе!
СНЕЖАНА 6: Не дирај ми другарицу, ругобо!
СНЕЖАНА 1: Удари је! Разбиј јој њушку!
СНЕЖАНА 3: Угризи је! Звизни јој ћушку!
ПАТУЉАК: Опет? О ,нееее. Чекајте! Станите! (И даље се туку) Доста!!! Не вреди. (Узима звонце и звони)
Вечераааа!
СНЕЖАНА 5: Вечера! Јуриииииш! (Опет се гурају, одлазе на вечеру и газе га)
ПАТУЉАК: Мајко моја? Шта је ово? Ураган! Не чудим се што су их маћехе отерале. А имао сам у руднику
посао лаган. Почео сам да губим живце. Бар да ми је које пивце. Злата немам ни грам. Од седам браће остао
сам сам. Ево, добио сам већ боре. Што сам ја бољи, оне су још горе.
СНЕЖАНА 3: (Улази и подригује) Мрвице! Још ниси готов. А тако ми се спава.
СНЕЖАНА 1: Ја не могу заспати без приче. Боли ме глава.
СНЕЖАНА 7: Ни ја. Мрвице, прочитај нам неку бајку.
СНЕЖАНА 2: Мени „Алису у земљи чуда“.
СНЕЖАНА 3: Мени „Црвенкапу и страшног вука“
СНЕЖАНА 6: А мени „Пепељугу“ што стално кука.
СНЕЖАНА 5: А ја ћу „Три прасета“. Гладна сам!
ПАТУЉАК: Добро, добро. (Узима књигу и чита) Били једном три прасета, Пепељуга, Црвенкапа, Ивица и
Марица, Алиса, капетан Кука, и кренули они тако код баке бициклима. И тако их сусретне Пинокио
иииииииии… (Снежане почињу у хору хркати) Шта је ово, мајко моја? Ово је горе од неког боја! Не знам
шта да радим. Да бежим. Не вреди, ухвате ме сваки пут. Да скочим у реку! Да, ионако сам настрадао као
жут. Збогом, животићу. Ускоро очи склопићу (Вуче ковчег до ивице просценијума, пење се на њега и скаче)
ПАТУЉАК: Не вреди. Знам да пливам. Неће!
(Скаче поново) Неће опет!
(Улази принц обучен као Робин Худ и Мића, његов штитоноша)
ПРИНЦ: Хеј, ти! Ти што пачеш, овај плачеш. И њачеш.!
ПАТУЉАК: Ко, је л' ја?
ПРИНЦ: Да, ја! ( удара га штитоноша) Овај, ти! Овај чекај! Шта то чадиш?
Радиш!
ПАТУЉАК: Не прилази! Скочићу, не прилази!
ПРИНЦ: Ооо! Мако ми тача-! Овај мача! Маква те то кука натерала, да рочиш у секу!? Овај реку. Шта те
мучи? Стигао је стринц! Овај принц!
ШТИТОНОША:
( Удара га.) А ја?!
ПРИНЦ:
И мој штитоноша Ноша, овај, Мића!
ПАТУЉАК: Шта овај булазни? Ко скаче у секу. Какав стринц? Ко си ти, странче?
ПРИНЦ: Ко сам ја! Ко кам ја!
ШТИТОНОША:
( Штитоноша га удара) Представи се!
ПРИНЦ:
Ах, представи ми да се дозволим. Принц Ајванко! (Скида капу) Јунак из шлавног Серивуда! ( Штитоноша га
удара) Овај Шеривуда.
ПАТУЉАК: Принц Хајванко из Серивуда! Само ми је овај био потребан ! Збогом!
ПРИНЦ: Векај! Овај чекај! Ти не черујеш! Не верујеш?
ПАТУЉАК: Није да не черујем, овај, да не верујем. Него, откуда ви овде?
ПРИНЦ: На зајном тадатку смо. ПСТ!
ПАТУЉАК: Хм. Јао! Ко да вас добра вила шаље. Види овако, имам мали проблем који треба решити, а не
погрешити И моје благо ће вам се смешити.
ПРИНЦ: (Прилази коферу) Наравно. Нато смо овде. Мовори шта те гучи? Овај мучи. (Куца у ковчег) Како
се ковеш? Биме се чавиш?
ПАТУЉАК: Биме се чавим? Аха, разумем! Чиме се бавим? Зовем се Мрвуљак. Знате, принче, ја сам
патуљак. По занимању сам рудар… Живео сам с браћом патуљцима све док нисам доживео инвазију, овај,
удар.
ПРИНЦ: Сатуљци! Аха. Педам сатуљака. Овај седам! (Вади лупу и гледа трагове. Штитоноша гледа ковчег
са благом) И шта је баље дило?
ПАТУЉАК: Баље је дило, овај, мислите, шта је даље било? Не знам како да објасним. Лудило! Све је некако
замршено. Све се некако замумуљило. И доста одуљило. Кад су Снежане стигле, живим као на врху игле!
ПРИНЦ: Пнежане Ахааа! Пнежана и педам сатуљака. Хајванко зна ту тричу. Причу!
ПАТУЉАК: Е, у томе је проблем. Није Пнежана и педам сатуљака. Већ Седам Снежана и патуљак. А то сам
ја, Мрвуљак!
ПРИНЦ: Гако? А кде су пруги датуљци? Овај патуљци!
ПАТУЉАК: Други патуљци. Побегли. Збрисали, још ми нису писали.
ПРИНЦ: Брисали. Оставили ти су благо и бедам Снежана. Вигурно те соле.
ПАТУЉАК: Ко ме соли? Не соле ме ни мало. Соле, овај, оне воле само принчеве. Слушај како лепо пајке.
Као да су из неке бајке.
ШТИТОНОША:
(Гледа у Снежане)
ПРИНЦ: Благо теби. Имаш педам сринцеза. А ја само штитоношу! (Вади мач, испада му, окреће га према
Мрвуљку)
ПАТУЉАК: Полако, Хајване. Хоћеш рећи да ниси ожењен? Такав јунак нема принцезу?!
ПРИНЦ: Не! Нош јисам нашао жраву пену.
ПАТУЉАК: Ниси нашао праву пену! Мислим, жену? Ооо, спасиоче мој! Сам Бог те послао у рај. Погледај
ову лепоту што хрче! Кад те виде, има за тобом да трче. Хоћеш ли да те упознам са њима? Хоћеш, дабоме.
Видећеш, слатке су, послушне, питоме… Можете обојица да се ожените. Бирајте!
ПРИНЦ: Диће ми браго.
ПАТУЉАК: Диће теби и драго и мило. Само небо те шаље. (Љуби га у руку, а штитоноша подмеће своју)
ПРИНЦ: Добро, добро. Не ралави ми буку. Нинџа!!!
ПАТУЉАК: Аууу, ал' је опасан! Зна и џиу-џицу! (Звони.) Кукурииикууу! Кукурикуууу! Устајте, лепотице
из раја! Стигао је баја!
СНЕЖАНА 2: Који то коњ кукуриче?
СНЕЖАНА 1: (Гађа га јастуком) Умукни, њако!!
(Остале Снежане га гађају јастуцима.)
СНЕЖАНА 5: Завежи, сврако!!
ПАТУЉАК: (Баца јастуке на њих) Цуре! Имамо важне госте. Стигао је коњ на принцу!...Овај...принц са
Штитоношом! Спавања је доста!
СНЕЖАНА 6: Ко је овај зеленко? (Прилази му)
ПАТУЉАК: Дозволите ми да вам представим нашег драге госте. Принц Хајванко и његов Штитоноша...
ШТИТОНОША:
Мићо! Са велико М!
СНЕЖАНА 7: Принц Хајванко? Нешто ми изледа мршуљаво и танко.
СНЕЖАНА 4: Принц? Девојке, стигао је принц!!!
СНЕЖАНА 2: Прави правцати принц?
СНЕЖАНА 6: Како је згодан и леп! Је ли му дубок џеп?
ШТИТОНОША:
А Ја? И ја сам стигао!
ПАТУЉАК: Хајде, орле, представи се овим дамама у пиџамама.
ПРИНЦ: Цраво, дринцезе. Рубим вам љуке! (Љуби руку једној Снежани)
( Штитоноша га удара и пружа руку)
СНЕЖАНА 1: Изгледа да су се нашем принцу побркали тонови. Хоће руку да пољуби мени.
СНЕЖАНА 7: Нема везе. Сигурно је дошао да ме жени.
ПАТУЉАК: Па, лепе моје... док се ви упознате, одох ја да припремим нешто предјела и салате.
СНЕЖАНА 3: Пре ће бити да мене жели. Погледајте му тај поглед врели.
СНЕЖАНА 4: Тебе да узме? Погледај се, пегушо, на шта личиш. Изгледаш као ћурчије јаје!
СНЕЖАНА 3: Не, него ће тебе узети, ружнија си од аждаје!
СНЕЖАНА 6: Мали, полази са мном (Хвата га за руку)
ПРИНЦ: Ево…(Креће)
( Штитоноша бежи)
СНЕЖАНА 1: Остави га. Мој је. (Вуче га на другу страну)
СНЕЖАНА 5: Може. Али преко мене мртве. (Вуче га на своју страну и откида рукав)
ПРИНЦ: Шта је офо? Брвуљко! Мићо! Упомоћ! Упомоћ, Првице!!!
ШТИТОНОША:
Одох по помоћ!
ПАТУЉАК: (Извирује) Хехехе-хе!
СНЕЖАНА 3: Дођи, љубави моја. Идеш са мном да переш посуђе. (Вуче га за главу)
СНЕЖАНА 6: Ишчупаћеш му главу. Пусти главу!
СНЕЖАНА 3: Баш ме брига. Само нек ми у срце уђе!
СНЕЖАНА 2: (Руше га) Ако ћеш ти главу, онда ћу ја ногу. (Вуче му ногу.)
СНЕЖАНА 7: Ја ћу руку.
СНЕЖАНА 4: Мени уво. (Вуче га)
ПРИНЦ: Уфо! Немој уфо!
СНЕЖАНА 4: Добро. Ако не желиш да будемо груби, онда хоћу пољубац. Љуби!
СНЕЖАНА 2: И ја. И то филмски.
ПРИНЦ: Бољупац! Фински! Зар зорам? Овај морам?
СНЕЖАНА 6: Мораш. Принчеви у бајкама увек љубе принцезе. Хајде, дај цмокић.
ПРИНЦ: (Љуби је издалека)
СНЕЖАНА 6: Ааа, не! Приђи, слаткишу, да видиш како принцезе уздишу!! (Љуби је) Охххх!..(Пада)
СНЕЖАНА 3: А сад мене. Нек буде ко мед!
СНЕЖАНА 4: Не гурајте се. Све ћемо доћи на ред. Мене два пута. (Пада.)
СНЕЖАНА 1: Дођи, пиленце моје. (Љуби га дуго све док принц не изгуби ваздух и не падне у несвест)
СНЕЖАНА 5: Хајде, хајде, не фолирај. Устај!
ПРИНЦ: Не могу. Зиси опрала нубе. Умиреееем…
СНЕЖАНА 5: Аааа. Не! Онда ћу ја тебе оживети са пољупцем. (Љуби га у руку, врат, лице...)
СНЕЖАНА 7: Е, Балванко. Сада је време за плес. Реци јес!
ПРИНЦ: Јеци Рес! Овај. Јес!
СНЕЖАНА 7: Пустите валцер. (Иде музика за плес и све плешу са принцом тако да га бацају као лоптицу
једна до друге)
ПРИНЦ: Јао! Трти ми се у глави. Поже ли мауза?
СНЕЖАНА 1: Мислиш пауза. Може. Минут. После ћемо се играти маме и тате.
ПРИНЦ: (Седа) Таме и мате? Кидај, Кајванко, ако ти је мивот жио. (Бежи, а Снежане га јуре)
СНЕЖАНА 3: Побеже!!! За њим.
СНЕЖАНА 2: Не дај му!
СНЕЖАНА 4: Станииии! (Одјурише)
ПАТУЉАК: Јадник. Боље да је наишао на осиње гнездо. Баш ми га је жао. Али, боље он него ја. Ово је
права прилика да се спакујем и збришем. Сада ће Мрвица мало да пајки. Сад могу лакше да дишем. (Леже)
(Одједном истрчава принц, а и Снежане)
СНЕЖАНА 6: Стани! Стани!
СНЕЖАНА 7: За њим! Опколи!
ПАТУЉАК: Ауууу. Гадно му се пише ако га ухвате. Одераће га ко јарца. Не бих волео да сам у његовој
кожи. (Намешта кревет) Има од њега да направе старца.
(Са друге стране, окренут леђима, улази принц и судара се с Мрвицом. Оба се уплаше и беже сваки на своју
страну) Уххх! Што ме уплаши!
ПРИНЦ: (Клечи) Спасавај. Домози, побри батуљче. Две ћу ти стати. (Вади кесу с новцем) Благо, сач, мивот.
Жилост!
ПАТУЉАК: Добро. Не цмиздри, плачко. Шта си се смрзо! Помоћи ћу ти. Хајде, улази у овај сандук! Брзо!
( Отвара ковчег а изнутра скаче Штитоноша)
ШТИТОНОША:
Хааааа!
ПРИНЦ:
Умало ми рце не стаде! Ту си, Мићо, кукавицо! Отпушен си. Овај отпуштен
МРВИЦА:
Пусти Мићу! Улази унутра, слабићу! Ево их!
ПРИНЦ: Двала, хруже. (Љуби га) Ти си трави батуљак. Толим ве! Овај, волим те!
ПАТУЉАК: Бежи тамо. Не балави ме. Слинавко! Ево их! (Седа на ковчег)
СНЕЖАНА 5: Где је? Где је? Говори!
СНЕЖАНА 6: Причај. Видео си га?
ПАТУЉАК: Видео. Што јест, јест. Отишао је на ону страну. (Показује на погрешну страну)
СНЕЖАНА 3: За њим. Не сме нам побећи! (Одјурише)
ПАТУЉАК: (Отвара сандук) Излазите.
ПРИНЦ: (Вири) Ново ти зећу наборавити. Заборавити.
ПАТУЉАК: Заборавио, не заборавио. Мало си се опоравио. Отишле су.
ПРИНЦ: Не знам зако да ти се нахвалим. (Опет га љуби) Кидам на срај квета.
ШТИТОНОША:
А ја још даље!
ПАТУЉАК: Чекај. А ја? Поведите и мене.
ПРИНЦ: Тише! Ево их опет! (Покушавају ући сви у ковчег) Тежимо!!! (Сакривају се у ковчег.)
(Улази погрбљена баба. Носи у једној руци штап, а у другој корпу с јабукама)
БАКА СТАКА: Ухуууу! Ухухууу! Има ли кога? Ееехеј! (Лупа на врата кућице)
ПРИНЦ: Ко је ова кабетина? Бабетина!
ПАТУЉАК: Видећемо ко је баба. Изгледа да је слаба. Тражите неког, бако?
БАКА СТАКА: Шта кажеш? Не чује баба! Баба је глува!
ПАТУЉАК: Баба је глува.
ХАЈВАНКО: Сува!
ШТИТОНОША:
( Штитоноша га удара)
ХАЈВАНКО: Глува!
ПАТУЉАК: Глува! А, сува ти ја глава!
ХАЈВАНКО: Глува ми је сава!? (Пипа се)
ПАТУЉАК: Е, ово ти је да пукнеш од муке. Баба је глува, а овај је глуп ко ноћ. Баба је глува! Глува!
Шепртљо!
БАКА СТАКА: Јесте. Бака Стака је сува! И бака се уморила...
ПАТУЉАК: Ево столице, бако, одморите се. (Доноси столицу и уместо да седне бака, Хајванко узима и
седа, а бака пада)
БАКА СТАКА: Хвала, синко. Врло си учтив. Како рече да се зовете?
ПАТУЉАК: Мрвица. А ово су моји пријатељи, принц, Хајванко и...
ШТИТОНОША:
Мића!
БАКА СТАКА: Не чује бака. Мало сам глува, како рекоше Грудвица, Кајманко и Пићо!.
ПРИНЦ: Чуј? Кајманко? Блушај, саба. Овај баба! Немој да вадим сач!! Хринц Пајванко.
БАКА СТАКА: Не дери се. Чујем, чујем. Балванко.
ПРИНЦ: Ова је букла.
ПАТУЉАК: Ма пусти бабу. Него, бако Стако. Како вам ми можемо помоћи?
БАКА СТАКА: Као што рекох. Бака Стака се изгубила, па тражи пут.
ПРИНЦ: Првице, сетио сам се, сођи овамо. (Одвајају се)
ПАТУЉАК: Шта је сада?
ПРИНЦ: Па ова паба је зла паћеха.
ПАТУЉАК: Зла маћеха! Мислиш?
ШТИТОНОША:
Ауууу! Зла маћеха!
ПРИНЦ: Погледајте порпу! Јонела је отровне пабуке.
ПАТУЉАК: Мислиш јабуке? Пази, стварно. Аууу. Па шта да радимо?
ШТИТОНОША: Узећемо јабуке и отроваћемо се. Тако ћемо побећи од тринцеза!
ПАТУЉАК:
Сјајно. Одличан предлог. Слушај, баба. Да се договоримо. Показаћемо ти пут под условом да нам дате
јабуке.
БАКА СТАКА: Да вам сирота бака да јабуке? А пемзија је мала и касни. Срам вас било...
ПАТУЉАК: Бобро, даба. Не цлачи. Овај не плачи! Онда нам продај пабуке.
БАКА СТАКА: Одбиј! Продаћу вам јефтино. Испод сваке цене. (Проверава да ли је право злато) Може и за
злато. Мењаће бака за евро.
ПАТУЉАК: За један евро? Све!? Купујем!
БАКА СТАКА: Марш!
ХАВАНКО: Коме ти кажеш карш? Вади кач, бабускаро! (Вади мач)
БАКА СТАКА: (Удара га кишобраном) Шибе! Шибе!
ПАТУЉАК: Чекај, Хајванко! Смири се, баба. Колико тражиш за јабуке!
БАКА СТАКА: Десет…
ПАТУЉАК: Десет! Пристајем. Хајванко, дај десет еврића…
БАКАСТАКА: Десет хиљада евра!
ХАЈВАНКО: Хесет диљада? (Пада у несвест)
ШТИТОНОША:
(пада у несвест)
ПАТУЉАК: Ево шта уради. Уби их ко муве! Пристајем. Ево ти злато . И губи се!
БАКА СТАКА: Хвала, Стрвице. Хвала, Кајманко! Ајд' уздравље Мићо!
ПАТУЉАК:
Одерала нас матора вештица. Хеј! Па нисмо јој показали пут.
ПАТУЉАК: Нек је смажу вукови. Него, да ми припремимо замку за Снежане. (Стављају корпу насред бине)
Стави јабуку код огледала. (Хајванко ставља) Помери је мало улево.Тако. Не! Ипак је стави овде код
кревеца. (Овај носи) Није добро, боље да је на столици. Јесте. Не! Однеси столицу код ковчега. Е, то је то!
Не ваља. Врати је на старо место!
ШТИТНОША:
Тишина, будале! Долазе Снежане! Бежимо! (Крију се иза ковчега)
СНЕЖАНА 2: Нема га. Побегао је.
СНЕЖАНА 4: А тако се лепо љубио.
СНЕЖАНА 5: (Улази с друге стране) Јесте ли га пронашле? Где се изгубио?
СНЕЖАНА 2: Као да је у земљу пропао.
СНЕЖАНА 6: Какав момак. Јесте ли виделе како ме спопао? Штета. Баш штета. (Седа)
СНЕЖАНА 7: Ох, како се љубио! Где је онај патуљак? Опет се изгубио. Време је за вечеру. Тако сам гладна.
СНЕЖАНА 1: Ко је споменуо клопу? Тако сам гладна и круха.
СНЕЖАНА 2: Хајдемо у оставу, пуна је до врха.
ПАТУЉАК: И јеси ли видео моју муку? Живот ми је леле и куку!
ПРИНЦ: Напунио сам нуне паће. Шта да штадимо?
ШТИТОНОША:
( мирише му гаће и гади се)
Ауууу. Прво мораш променити гаће. Мајко моја, шта си јео?
ПРИНЦ: Басуљ са планином.
ПАТУЉАК: Јео си пасуљ са сланином. Ух, и ја сам гладан.
ВУК: (с наглашеним раменима као атлета) А тек ја! Буахаха-ха- хааа! Месец дана нисам клопао пасуљчину
са ребарцима од патуљака. Бухаха-ха! А сада сам се вас докопао!
ШТИТНОША:
Ја нисам Патуљак. Ја Сам Мића.
ПРИНЦ:
Он је патуљак.
ПАТУЉАК: А ко си ти, молићу лепо?
ВУК: Вук.
ПРИНЦ: Бук?
ВУК: (Вук се лупа у главу)Шта лупа овај? Нисам ни бук ни баук. Вук, коњу један!?
ПАТУЉАК: Пази та ти не поверујемо. Чиме доказујеш да си вук кад имаш врло танак струк?
ВУК: Погледајте мало боље. Реп, уши, зуби. Па … ко сам?
ПРИНЦ: Џукац.!
ВУК: Не вреди. Показаћу вам! Иде маца око тебе, пази да те не огребе. Чувај, мијо, реп да не буде слеп, ако
буде слеп, отпашће ти реп. (Ставља капу код патуљка)
ПАТУЉАК: (Узима капу) Сетио сам се. Ти си играчка.
ШТИТОНОША: Ово је нека будала!
ВУК: Полако, људи. Објаснићу вам. Ја сам вук. Је л' јасно, вук. Пошао сам до Црвенкапине баке да је
поједем. Међутим, она је отишла негде да прода покварене јабуке. Да је нисте видели можда? У поверењу,
она је зеленаш. Ради на црно. Чим је ухватим једем је на крупно!
ПРИНЦ:
Отишла је...
ПАТУЉАК: Ћути! Принче, дођи овамо. (Одвајају се и шапућу) Поштовани Вуче, о како ми срце туче, да ли
сте икада за оброк имали Снежану?
ВУК: Нисам, ал' врло сам заинтересован.
ПРИНЦ: Буче, овај Вуче, имаш среће. Имамо туце Снежана.
ВУК: Шта каже овај странац? Транслејшн плиз.
ШТИТОНОША: Каже да имаш среће јер имамо седам фришких и угојених Снежана.
ВУК: Молим? Седам! Где су? Одмах за сто седам!
ПАТУЉАК: Седи ти ту, одмах ћемо их послати.
ВУК: Има ли који патуљак за прилог?
ПАТУЉАК: Пуј, пуј, језик прегризао! Има салате, брате. ( Одлазе да му донесу)
ВУК: Хајде, пожурите, већ ми слина цури! И донесите нешто да се залије, бандо килава! Нема ништа боље
за вука од неког доброг џабалука. А кад је џабе, могу и бабе.
СНЕЖАНА: Извини, куче, да ниси видео неког принца и патуљка клинца?
ВУК: Куче! Пардон, мадмоазел. Ја сам Вук!
СНЕЖАНА 1: Ко је тај џукац? Смрди на дивљи лукац!
ВУК: То је увреда! Па шта! Смрдео је мој тата, ђеда и прађеда! Па могу и ја. Ја имам понос!
СНЕЖАНА 4: Даћу ти ја понос по носу. Вуци се тамо и опери ту длаку и косу!!
ВУК: (Трља очи) Мора да сањам, зажмурићу. Можда ми се причињава.
СНЕЖАНА 2: (Шутне га) Ево ти, да те пробудимо и да видиш да је јава!
ВУК: Јој! Није сан. Ово је кошмаран дан.
СНЕЖАНА3: Седи овде и признај ко си, шта си? Или надрљ'о си!
СНЕЖАНА: (Узима тољагу) Казуј име маме, тате, место становања, број штедне картице, брачно стање, или
идеш на батинање.
ВУК: Немојте, лепе принцезе. Ја сам Вуле, Вукашин, Вуленце... моје родно место је Колашин. Овде сам
свратио да бих џабе напунио дупенце. Ко велим, има нешто за јело и одлучих се да маскирам одело.
СНЕЖАНА: Преварант и забушант. Крадеш од нас. Е, па стигао ти је судњи час!
СНЕЖАНА 6: (Доноси веш) Ово да си опрао и опеглао до вечерас.
ВУК: Да оперем? Не долази у обзир. Вуле има достојанство.
СНЕЖАНА 7: (Удара га метлом) Шта имаш, море?
ВУК: Јао. Ништа. Вуле се шалио. Вуле зна да пере... Вуле зна да коси, Вуле зна да оре...
СНЕЖАНА 7: И да си све почистио. Да се цакли кад се вратимо. Идемо, девојке, по оне две вуцибатине.
(Одлазе) А ти! Немој да ти падне на памет да побегнеш. Иначе те чекају батине!
ВУК: Ни говора. (Кад су отишле) Јао, Вуле, црни Вуле! (Шири веш) Уместо да сада пљачкаш баке, особе
друге, а ти переш и чистиш попут неког слуге. Црни Вуле. Оставићеш кости овде. Јој! Ево их!
(Улазе принц и Мрвица. Вуле скаче и ставља руке на очи) Бићу послушан. Бићу ко јагње! Немојте!
ПРИНЦ: Воји ти је траг? Овај враг!
МРВИЦА: Као да је видео живог мртваца. Хеј, кученце, мрдај дупенце!?
ВУК: Браћо! Браћо! Спасавајте. Помажите. Заробљен сам!
ПРИНЦ: Сиди овог срашљивка? Бруко од бука. Брам те сило.
ПАТУЉАК: И то ми је вук. Ни вода ни лук!
ВУК: Нисам ја вук. Ја сам Вуле! Вуленце, Вукоје Вукић.
ПРИНЦ: Па си палутао у ову зричу.
ВУК: Тражио сам храну и неко лепо место за камповање и ленчарење.
ПРИНЦ: Је ли, Жуле, а је си ли овењен?
ВУК: Шта прича овај? Ко је Жуле? Ко је овењен?
ПАТУЉАК: Пита јеси ли ожењен.
ВУК: Кажи му да сам самотњак и да волим живот лак.
ПАТУЉАК: Није. Зато се крије.
ПРИНЦ: Е, сад ћеш сити. Биће добар пуж.
ВУК: Не разумем шта је рекао, али не прихватам.
ПАТУЉАК: Предлаже да те оженимо и да ти живот на боље променимо.
ВУК: Немојте, браћо, свога друга, боље је бити слободан и гладан, него сит, а слуга.
ПРИНЦ: Право паже. Овај каже. Мако ми тача! (Вади мач, замахњује и умало вука да посече. Вуле пада)
Часнуо је куц да се у крен рат! (Скаче на ковчег) Сраћо, борићемо се до последње паки крви! У нама пуца
срабро хрце! Мачите вадеве!
ВУК:А, је л' ово јапански језик?
ПАТУЉАК: Какав говор. Свака му част. Људи, мислим, јунаци. Нема нам друге. Мораћемо се борити. Боље
је часно погинути него срамно прати веш. Нећемо бити слуге! А где је Мићо?
ПРИНЦ:
Мићо! Мићо!
ВУК: Побегао је. Кукавица!
ПАТУЉАК: Имам план. Вуле, ти ћеш бити мамац, док их Хајванко и ја не опколимо.
ПРИНЦ: То је побар длан. Има нас поста.
ВУЛЕ: Осећам да ћу настрадати. Ал' боље и то него чарапе прати.
ПАТУЉАК: Слушајте план. Наоружајте се јастуцима. Ти се, Хајванко, сакриј иза ковчега, а ти Вуле, из
огледала. А ја ћу иза дрвета. Кад дам знак, нападамо.
ВУК: Дај мени првом!
ПАТУЉАК: Не лупај. Кад викнем: Рооокааааај!
ПРИНЦ: Кад рикнеш? Шта кад рикнеш?
ПАТУЉАК: Када викнем. В. И. К. Н. Е. М!
ПРИНЦ: И ја сам рекао рикнем!
ВУЛЕ: Доста је рикања, изгледа да долазе. Тише!
СНЕЖАНА 1: Само да ми падну у руке. Куку ли га њима. Има да ме ожени принц или Вуле...
СНЕЖАНА 4: Где ли су се сакрили? Тако је досадно без њих.
(Улазе остале Снежане)
СНЕЖАНА 3: Кукавице! Мисле да су фаце, а уплашили су се ко цица-маце.
ПАТУЉАК: Рокаааај!!!!! Распалииии!!!!!
ВУК: Бежииииии!
(Вуле бежи.)
ПАТУЉАК: Вуле, издајицо!
ХАЈВАНКО: Рииикај!
СНЕЖАНА 5: А ту сте, вуцибатине. Сада ћете добити батине.
СНЕЖАНА 6: Значи, ратно стање? Држите Вулета!
ВУК: Бееегам!
СНЕЖАНА 7: (Стаје испред њега и хвата га за уво) Где си пошао, маче!? А!? Где си видео да вук њаче? Сад
ћу ти показати како се цмаче. (Љуби га)
ВУЛЕ: Немојте! Јој! Мрвуљко! Хајванко! Јој! Ју!
ПРИНЦ: Мадите вачеве!
СНЕЖАНА 1: Немамо мачеве гнусне, али зато имамо усне. Држите га.
(Хватају га и почињу да га љубе)
ХАЈВАНКО: Пуј! Пуј! Брвуљко, брате!
СНЕЖАНА 4: О, ко то нама скичи у овој причи! Навалите, цуре, кад се слатко дуре!
СНЕЖАНА 6: Љууууубииииииии!
ВУК: Немојте, цуре, слине ми цуре!
СНЕЖАНА 2: Опали! Не жали!
СНЕЖАНА 1: Цмачи!
МРВУЉКО: Не у нос! Не у нос!
СНЕЖАНА 3: Држи га!
(Овде уз веселу музику дочарати цмакање све док се не појави бака Стака)
СНЕЖАНА: Је л' доста?!
ПРИНЦ Дени је моста. (Диже руке)
БАКА СТАКА: (Улази и лупа штапом) Доста је било, децо. Прекини паљбу.
ПРИНЦ: Бака Баћеха! Муле! Врвице! Баћеха!
ПАТУЉАК: Бака Стака? Откуд сад бака усред мрака?
БАКА СТАКА: Тишина! (Маше штапом)
СНЕЖАНЕ: Бако... Бако... (Умиљавају се око ње)
ВУК: Признајем да сам глуп. Али изгледа да ништа не капирам. Зар их маћеха није отерала од куће? Мени
се све ово чини немогуће!
ПРИНЦ: Ја сам, изгледа, глуп. Гле, људи! Па ја сам проговорио! Људи, па ја причам правилно?!
БАКА СТАКА: Умукни, блебетало! Децо, време је да се вратите кући. Распуст је готов. Доста сте се играли
и уживали.
ПАТУЉАК: Играли? Зар је ово све била игра?
БАКАСТАКА: Не замерите. Мало сам ову бајку изменила, да бих своје ученице обрадовала и описменила.
Мало смо претумбали бајку и направили вам мало хајку да буде дирљивије и уверљивије. А и оженимо
Мићу. Мићо где си?
ШТИТОНОША:
Овде сам таштице драга. ( излази са једном Снежаном)
ПРИНЦ:
Мићо!
ШТИТОНОША:
Кад их не можемо победити онда се боље придружити.
БАКА СТАКА.
Хајде поздравите се драге моје Снежане.
СНЕЖАНА 1: А тако нам је лепо било.
СНЕЖАНА 6: Учитељице, ми бисмо се још играле.
БАКА СТАКА: Нема више. Хајде, децо, поздравите се лепо са вашим домаћинима. Крај приче је ове. Школа
зове.
ПАТУЉАК: Мислим да и ја капирам у чему је штос. И мислим да ћу неком разбити нос.
СНЕЖАНА 7: Па… чика Мрвице, надам се да се не љутиш. Збогом. Био си одличан кувар.
СНЕЖАНА 6: Извини ако нешто није било у реду. Збогом, Вуле. Збогом, Хајванко.
ВУК: Мени се плаче. Не знам је ли од среће или од туге. Збогом.
СНЕЖАНА 5: Немој нас заборавити, Мрвице.
СНЕЖАНА 4: Видимо се следећег лета. Довиђења. (Остале се поздрављају и одлазе)
СНЕЖАНА 3: Доћи ћемо вам и идућег лета. Довиђења.
БАКА СТАКА: Па, драги моји пријатељи, хвала вам што сте се бринули о девојчицама. Видимо се опет.
ПАТУЉАК: Аааа, не бакице! Не може тек тако да се заврши ова бајка.
БАКА СТАКА: Молим?
ПАТУЉАК: Па остала нам је још једна мала хајка. Вуле! Хајванко! Држите је!
БАКА СТАКА: Чекајте. Чекајте! Објаснићу вам…Чекајте! Шалила сам се!...(Патуљак, Хајванко и Вуле јуре
баку)
(Глумци излазе на сцену уз веселу музичку нумеру)

КРАЈ

18420 Блаце