Један баш баш добар тапир

решио је бригу:
„Да сву децу усрећим,
поклањам вам књигу!

Ово је једна Несебична књига

и у њој се крије Несебични папир;
прочитај је, па подели”,
поручује тапир.
 Динг-донг.
„Ко је?”
„Тапир, пуже,
поклањам ти Несебичну књигу
да те мало обрадујем, друже!”

Пуж од своје кућице

тад отвори врата,
загрли тапира
кô рођеног брата!

Да прочита књигу,
у кућицу се склони.
Кад заврши одлучи
да неком нешто поклони.

„Моме другу меди

пиџама баш треба,
зимски сан док сања,
да спава кô беба.”
 Тад се сети пужић
шта је рекô тапир,
па увије пиџаму
у Несебични папир.
Гледа меда у сандуче, „И ја неком могу
стигла му је пошиљка. да поклоним срећу“,
„Пиџама од пужа? гледа меда по пећини
Леденог ми шиљка!“ и угледа свећу.

У новој пиџами „Ал’ лепо мирише“,

сад се меда смешка, поскакује меда.
скаче горе-доле, „Баш пристаје фоки
шапицама пљеска. на сантици леда.“
 Тад се сети меда
шта је рекô тапир,
па увије свећу
у Несебични папир.
 Нестрпљиво фока Битна је пажња
одмотала свећу, више него парице,
никад нисте видели па умеси славне
тако силну срећу. фокине ванилице!

Одмах ју је њушнула: Хитно шаље ванилице

„Како дивно мирише!” преко брзе рибе,
Да поклања даље кô поклон пингвинима
баш је инспирише. да нахране тибе.
 Тад се сети фока
шта је рекô тапир,
па увије ванилице
у Несебични папир.
 „Ау, ал’ сам гладан”, Слатко Рале грицка колач
кука пингвин Сале. па отвори фрак,
Слажу се са њим тад угледа златни компас
и Рале и Гале. — то је добар знак!

Крче црева свој тројици Има једна баракуда

заједно углас, не држи је место,
када стиже фокин поклон њој баш треба компас,
баш у прави час. изгуби се често.
Тад се сети пингвин
шта је рекô тапир,
па увије компас
у Несебични папир.
Пингвин Рале поклон Док гледа у компас
спустио на удицу, помисли на дабра,
да обрадује баракуду, треба да се помире
ту стару другарицу. прилика је добра.

„Сад знам где је север, Често су се они

знам и где је југ. свађали тек тако,
Овај пингвин Рале ал’ докле да крије
баш је добар друг.” да га воли јако.
Зато спрема поклон
какав видô није:
црта дабров портрет
да му срце бије.

Тад се сети баракуда

шта је рекô тапир,
па увије цртеж
у Несебични папир.
 Гледа дабар цртеж, Каменчиће скупио
срце куца лудо: за свог жапца Перу.
„Ал’ сам лепо испао „То ће да га весели
хвала, баракудо!” кад је у малеру.”

Док се смешка шашаво Каменчићи ти су

лешкари на брани, пљоснати а шарени,
да ту срећу подели, за бацање „жабица”
нико му не брани. као да су створени.
 Тад се сети дабар
шта је рекô тапир,
па увије каменчиће
у Несебични папир.
 Ако жапцу Пери Одговор му сину
осмех краси лице, међу локвањима:
значи цео дан је комарци ће бити
бацао „жабице”. луди за балонима!

Кад се поклон дели Комарци ће слатко

ништа лепше нема, од среће да зујкају,
зато жабац комарцима кад балони на боц
сада поклон спрема. крену да пуцкају!

„Али шта поклонити

њима који слете,
што воле да боцну
и само одлете?”
 Тад се сети жабац
шта је рекô тапир,
па увије балоне
у Несебични папир.
 Стигао им поклон „Од када знамо јежа
па зује комарци, добра му фигура,
кад видеше балоне ал’ му увек штрчи
прошли су их жмарци. јежева фризура.

Боц-боц, боцну балон, Неће више нашег јежа

од среће полете, да мучи фризура.
па се друга јежа Даћемо му четку!”
комарци тад сете! И рекоше: „Ура!”
Тад се сете комарци
шта је рекô тапир,
па увију четку
у Несебични папир.
 Када је мали јеж Па се сети:
на дар четку добио, „Мој друг Риста глиста
истога се трена нема тих проблема,
од среће најежио. њему само треба
једна добра крема.”
Испред огледала
зализао бодље: Набрао јеж брзо
„Истина жива, лековите травке,
изгледам боље!” па смућкао крему,
помогле му чавке.
 Тад се сети јежић
шта је рекô тапир,
па увије крему
у Несебични папир.
„Какав диван поклон!” Нашô је леп шешир
рече Риста глиста, на поклон да шаље
од јежеве креме зебрици у Африку,
кожа ће да блиста! од тог нема даље.

„Сад намажем крему Шешир је на туфнице,

и слободно киснем, у томе је трик.
поклањати баш је супер, Зебрица обожава
дође ми да вриснем!” такав модни крик.
 Тад се сети глиста
шта је рекô тапир,
па увије шешир
у Несебични папир.
„Ја сам сва на штрафте, Зато све је позвала
а шешир на туфне, на журку и крофнице,
супер ми се слаже у част неодољивог
уз најдраже пуфне.” шешира на туфнице.

Ставила је шешир Пуж, меда, фокица,

кô звезда је била, јежић, глиста, дабар,
одувек је важила одмах заиграше,
за зебру од стила. ритам беше добар.

Ал’ зебрица добро зна

шта је баш у моди:
да се срећа дели,
јер свима то годи.
Тад се сети друштво
шта је рекô тапир,
реше да му захвале
за Несебични папир.
Радост смо поделили
у Несебичном папиру,
зато ти захваљујемо
песмом на клавиру.
 И најмањи поклон
велика је ствар.
Кад мислиш на другог,
то је прави дар.
„Слушај ’вамо пажљиво
шта ти каже тапир:
сада имаш и ти
Несебични папир!

У њега увиј поклон

за децу којој треба,
а деца ће ти бити
захвална до неба.”