Kako Ana reava ukrtene rei - Brana Petrovic (1937 - 2002)

Kakve su njene namere,

kad sve druge sahranjuje,
samo mene oivljava?
Ima,li, Ana, stvarnog razloga
da tako lepo spava?
Priznajem Pesnika,
al,
znam:
niko ne moe
ee da opravda vazduh
od njene tamne koe.
Kad
Ana
plae!
(o ne laem vas)to je lepe
od voa!
Od
kie!
Od...
rakova na aru!
Od...
ega god hoete!
Od ptice u galopu!pa nisam ja valjda vica radi
prokocko celu Evropu!
A kad se svlai!
Slobodan i proklet prisustvujem
(a ne znam kako da preivim)
naaajvecem udu u svetlosti!
Zaklinjem se:
da bih tebe ogrejao,
Ana,
zapalio bih i svoje kosti.

Kad
Kad
Kad
Kad
Kad
Kad

ladju crta! Kad jeam seje!

objavljuje rat! Kad se smeje!
koljke hrani! Kad se prehladi u lovu!
ita magnet! Kad kupi haljinu novu!
pije pivo! Kad iznenada dodje!
ljubi proleterske vodje!

Kad
Kad
Kad
Kad

je moja desna ruka!

je grka azbuka!
sanja cvee!
NEE!

Seanje na Nepojmljivog Decka

uvek e moi vatru da zameni:
zato su mi oblaci zeleni, pa zeleni!
Pa rumeni!
Pa kad se vokali spoje!
Dragi Boe,
usijane glavurde moje!
Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima!
Mogu u njenoj dravi da budem referent za kiu!
Mogu pod njenim prozorom da imitiram Dunav, il neke druge vulkane,
mogu da se zakunem
u sve to imam,
i nemam,
da svet postoji zbog
Ane.
Kakve su njene namere
kad sve druge sahranjuje
samo mene oivljava ima li
Ana
stvarnog razloga
da bude tako lepa kad spava?
I cvetovi i puevi i Englezi
svi ve znaju:
ona poljupcem moe
od svake bolesti da izlei!

Ali ja nju naj naj naj volim

kad spaja svetlosti,
kad reava ukrtene rei.
Ona to izvodi kao da se igra!
A mani izgleda kao da svet stvara!
Ko Vergilijev najmladji konj:
u jednoj ruci drzi svet,
a drugom ga osvetljava!
Trai se, na primer, re, koja moe
vodu da pije,
samu sebe da izgovara,
da gori,
da leti,
i da spava.
Neka
re
koja nije kao ostale rei:
re koja ume da reava ukrtene rei!
Tada
nastaje mala drama:
voda otie za svojim obalama:
Ana,
naga,
na mom dlanu,
venost osmiljava!
(A mogla bi ba nju briga da se razboli
ili da spava.)
I
dddok je tttako
ooo opasnu
ddddrzim u zzzz zagrljaju
rrr rei se
rei se
sssssame rrrrrr
resavaju!
Kakve su njene namere
kad sve druge sahranjuje
samo mene ozivljava?
to se bar ne pokrije kad spava!?

JEDNA ANA
Ima u mom razredu jedna Ana
koja se nosi svakog dana
po poslednjoj modi,
sa puno stila,
koja eta bele sokne,
osmeh na licu, i manu lila
to joj uva plavkaste lokne.
A u svakoj lokni tajna skrivena,
i ako ba nekog zanima,
kad me pogledaju dva oka njena
ja sam izgubljen danima.
Hteo sam da vidi ta ja sve umem
pa sam hteo u isto vreme
bar sa dva deaka da se potuem,
ili da je za loknu povuem
ili da joj se smejem zbog svega,
al' udo jedno - ne razumem,
nita nisam mog'o zbog treme,
il' njenog stila
il' mane lila,
ili zbog ne znam ni ja ega.
Kau, deaci su jaa strana.
Kau, deaci su prava sila
i ne padaju na boju lila.
Kau, deaci ba sve mogu...
Kako onda da kad proe Ana
ja ne smem ni da joj podmetnem nogu?
Ne, tako stvarno ne moe dalje.
Reio sam da okrenem novu stranu.
Da vam sad ne priam sve detalje,
al' jednog dana
kad sretnem tu Anu,
te lokne u koje je tajne skrila,
te osmehe vajne
i manu lila
i oi zbog kojih moj nemir raste -

pobediu muki, sa puno stila,

i nju i sve te njene tajne.
ekajte da samo malo porastem.
Dragana Konstantinovi

, ,
, ,
, .
, .
, . ...
, ,
, , ?!
, ,
, .
. ...

Koga nocu sanjas Ana

----------------------------Lisce zuti opada, vene
pored mene nisi ti
al se pitam gde si sada
sta li radis ovih dana
koga nocu sanjas Ana

Nema vise ni staze nase

kojom smo se setali
al se pitam kad si sama
dal se setis onih dana
kad si moja bila Ana
Letnje kise padace opet
i radjati ljubavi
al ja nikad necu moci
da zaboravim na vreme
kad si bila pored mene
I pitam se gde si sada
sta li radis ovih dana
koga nocu sanjas Ana

NOSTALGIJA-Ivan V.Lali
Moda je bio vetar,koji sklizne
ujno,ko napadali sneg,sa grana,
A moda pomak plamena to lizne
Ivicu lista jesenjeg platana,
Il moda duh zalutao u sobu
Kroz zakljuana vrata praznog stana,
Il davno leto maknu se u grobuA moda je to bila ona Ana;
I zvuk i slika,malo asinhrono
Na pozadini avgustovskog zlata;
Glas iz daljine,kao sitno zvono,
Zuj bumbara u aki sunovrata;
Pokret tek uoblien,a ve pline
Ko kvarna svetlost,ko fatamorgana,
Vidljiva pena na rubu praznineDa,moda je to bila ona Ana;
Ana iz knjige koju vetar lista
U travi pored zaspalog itaa;

Ana iz raja to naknadno blista

Udaljen iza plamenoga maa;
Ana,kneginja ograde balkona
Nad jezerom u ipki puzavice,
Ana u peni ipke svog ipona,
Brbljavoj prozi svoje reeniceSluajnosti se u seanje sleu
Ko eer na dno neoprane ae;
Sitnice samo ine ravnoteu
Tom ubrzanju prolaznosti nae.
Moda je bio vetar,moda kia
Zaostala u seanju platana;
Moda je htela smrt da me preslia,
A moda je to samo bila Ana.