Pepeljuga

komad za decu

LICA:
Pepeljuga
Vila
Starija sestra
Mlaa sestra
Maeha
Kralj
Princ
Doboar
Pripoveda

Prva scena
(Velika kuhinja. Na sredini kuhinje sto i dve stolice namenjene zlim sestrama, sa desne strane jedna
fotelja, a sa leve krinjica. U pozadini se nalazi stari poret na drva, pletena korpa sa ogrevom,
polica sa posuem. Pepeljuga izlazi na scenu, nosi sa sobom metlu i lopatu, preko ramena joj je
krpa, pevui.
Uurbano isti poret. Nosi staru zakrpljenu haljinu. Dok isti poret, kalje, isprljala je lice i ruke
od pepela. uje glasove sestara i maehe, brzo brie ruke i postavlja sto za doruak. Ulaze zle
sestre a za njima maeha. Sestre su jo bunovne, starija sestra zeva i seda za sto, mlaa sestra seda
i tegli se.
Maeha u naruju nosi maku i mazi je, sela je na fotelju. U pozadini se uje tiha instrumentalna
muzika.)
PEPELJUGA: (Pokorno prilazi maehi, brie ruke o kecelju.) elite li Vi doruak?
MAEHA: (Ne gleda u Pepeljugu, kao da nije tu, mazi maku.) Meni samo kafa. Jutros neto nisam
gladna.
PEPELJUGA: Evo, odmah. (Odlazi do poreta po loni za kafu.)

STARIJA SESTRA: Hou li ja ve jednom dobiti to mleko! Svako jutro ista pria! Ti nisi za nita
sposobna! (Pepeljuga ostavlja loni sa kafom, uzima bokal sa mlekom i sipa.)
MAEHA: Gde je moja kafa? (Pepeljuga donosi kafu.) I mleko za moju macu, zar moram da te
podseam?
MLAA SESTRA: (Popila je gutalj aj i opekla se, jaue, ustaje sa stolice i skae) Jesam li ti rekla da
mi ohladi taj aj! Jedno jutro hladan, jedno jutro vru! Hou mlak aj! Mama, recite joj, ona to
namerno radi.
MAEHA: (Ustala je sa fotelje i tei erku.) Smiri se, duo, smiri se. Proi e.
STARIJA SESTRA: (Ustala je kada joj je sestra vrisnula i alosno je posmatra. Okree se prema
Pepeljugi.) Sad' u ti sipati prokuvani aj niz grlo! Bezobraznice, to si namerno uradila!!!
(Pepeljuga je uplaena, vrti glavom kao odgovor za sve optube. Ostala je nema od straha. Gleda u
njih i hoe da pomogne, odbijaju je. Dok se one brinu o opeenom jeziku, na scenu izlazi
pripoveda.)
PRIPOVEDA: (Ulazi polako, na prstima, gleda u zabrinute dame, a potom u publiku. Prilazi to blie
publici.) Eto, takav je ivot! Vidite onu lepu devojku u staroj iscepanoj haljini. (Pokazuje prstom na
Pepeljugu.) Da, onu isprljanu od pepela. To je Pepeljuga. Ona svako jutro isti pe i svako jutro se
isprlja od pepela iz pei, zato je i dobila ime Pepeljuga, jer je stalno od pepela. Ali nije ona uvek
istila, prala i kuvala. A, ne! Pogreno ste shvatili. Oduvek je bila lepa, ali je nekada ivela sa
majkom i ocem koji su je mazili i voleli. Imala je lepe haljine i divne manice u kosi. Igrala se i
bezbrino ivela. Ali jednog dana je ostala bez majke. Njen otac se ponovo oenio, onom gospoom,
onom to uvek nosi maku. (Pokazuje na maehu.) Ta gospoa je dovela svoje dve erke. Jeste, one
razmaene i nepristojne devojke. Sve je bilo dobro dok Pepeljuga nije izgubila i oca. Od tada se
maeha i njene sestre ovako loe ponaaju prema njoj. Ona ih slui, kuva, pere sve radi, a njima
nikada nije dobro. A ta se dogodilo dalje... (Pripoveda tiho, na prstima hodajui u nazad odlazi sa
scene.)
Druga scena
(Na pozornici jedna velika fotelja presto za kralja, u pozadini raskone barokne lampe, lusteri i
slike. uju se fanfare, izlazi doboar na scenu i najavljuje dolazak njegovog velianstva kralja i
prestolonaslednika princa. Ulaze kralj i princ . ustro razgovaraju o neemu.)
DOBOAR: Njegovo velianstvo sa naslednikom.
KRALJ: Nema vie odlaganja. Zato odlae? Nema razloga da se ne oeni! Kai mi zato nee da se

oeni?
PRINC: (Nevoljno.) ta da ti kaem?
KRALJ: (Iznervirano.) Zato se ne eni?! Ti ne razume. Tvoja je i dunost da se eni. Naem
kraljevstvu je potreban naslednik.
PRINC: (Zbunjeno.) Pa, ja sam naslednik?
KRALJ: Da, a posle tebe? Nema vie odlaganja. Ja hou unuie! Ti se mora oeniti. Bar ti moe da
bira. Koga si izabrao?
PRINC: (Podrugljivo) Koga da izaberem? (Okree se i pravi smene piruete.) Groficu Cicu, primadonu
Micu, vikontesu Gicu... (Ozbiljno.) ta je tebi, oe? One su kao lutke i sve bi elele da se udaju za
mene samo zato to sam princ.
KRALJ: Pa, nai neku koja e se udati samo zbog tebe.
PRINC: (alosno.) To je lako rei. (Okree se publici i mata.) Ja hou lepu i pametnu devojku, koja
me voli onakvog kakav sam, a ne zato to sam princ i to u naslediti kraljevstvo. Hou da je dobra i
nena. A, takve devojke nema ili je ja nisam upoznao. Kako da je pronaem? Potrebno mi je
vremena. Ne mogu za kratko vreme da upoznam sve devojke iz kraljevstva.
KRALJ: (U poetku zamiljen a potom radosno, sa izrazom naunika koji je otkrio neto veliko.)
Znam!!! Znam! Organizovaemo bal! Pozvati sve devojke iz kraljevstva! Ti e stajati na balkonu i
birati! Jednostavno i originalno! Bravo! Doboar e objaviti da sve devojke iz kraljevstva moraju da
dou na bal. To e biti obaveza koju je kralj naredio, a ti e birati. Doboaru! Doboaru! Gde je taj
doboar? (Ulazi doboar.) Najavi da se veeras na dvoru organizuje bal. Pozvane su sve devojke iz
kraljevstva. (Kralj zadovoljan svojom idejom, radosno uzima princa pod ruku i kree. Princ je
zabrinut. Svi odlaze sa scene.)
Trea scena
(Kua u kojoj ive Pepeljuga sa sestrama i maehom. Pepeljuga pere pod, starija sestra sedio za
stolom, a druga sestra joj nameta frizuru. Maeha sedi na fotelji i mazi maku.)
MAEHA: Kakav dosadan dan. Nita se ne deava. Pepeljugo, donesi mi knjigu.
(Na stoliu je poreano nekoliko knjiga.)
PEPELJUGA: Izvolite. (Zadovoljno i sretno saoptava .) Ja sam proitala sve basne. Vrlo su
zanimljive. Najvie mi se dopala ona o tri praseta. Prasii su ba lepi. Moja majka, otac i ja smo
esto obilazili seoske kue i igrali se sa ivotinjama. Prasii su lepe roze boje, a nikada neu
zaboraviti njihovu toplinu. A tek konji, njih sam oboavala. Za moj osmi roendan otac je iznajmio

koije, pa smo se vozili ceo dan. Konji su kaskali a mi smo uivali na suncu.
(Setno pria Pepeljuga. Sestre i maeha je besno i ljubomorno gledaju.)
STARIJA SESTRA: (Ismeva je) "Uivali na suncu... " ta ti zna ta je uivanje. Na posao!!! Tu si se
raskokodakala kao neka kokoka prasii, konji... Pih!
MLAA SESTRA: (Obraa se sestri.) U pravu si, draga. (Govori Pepeljugi.) ta si se ukopala! Pomeri
se da proem! Brii taj pod i ne priaj gluposti. (Prilazi majci, a usput je gurnula Pepeljugu, prosula
se voda iz lavora.)
MAEHA: Smirite se, lepotice moje. Nije ona vredna vaeg nerviranja. Ona mnogo toga izmilja da
bi skrenula panju na sebe. Sedi, duo. (Sela je pored majke i ona je elja.)
PEPELJUGA: (Opravdava se.) Ne izmiljam! Ja nikada ne laem. Majka mi je uvek govorila da dobre i
vaspitane devojke nikada ne lau.
SESTRE I MAEHA: (Sve tri u glas): utiii!!!
(uju se fanfare. Ulazi doboar. Staje u uglu pozornice blie publici i ita nareenje koje je izdao
kralj. Sve dame gledaju prema doboaru.)
DOBOAR: ujte i poujte!! ujte i poujte!! Nae velianstvo je naredilo da se sve devojke spreme
i dou na bal. Kralj organizuje bal u svom dvoru. Tom prilikom e princ odabrati sebi enu odnosno princezu. Oni koji se budu suprotstavili kraljevoj elji bie kanjeni! (Odlazi na drugi kraj
pozornice i ponovo oglaava.) ujte i poujte!! ujte i poujte!! Nae velianstvo je naredilo da se
sve devojke spreme i dou na bal. Kralj organizuje bal u svom dvorcu. Tom prilikom e princ
odabrati sebi enu odnosno - princezu. Oni koji se budu suprotstavili kraljevoj elji bie kanjeni!
(Udara u dobo i naputa pozornicu.)
MAEHA:(Uzbueno.) Da li ste ule?! Divno! Lepotice moje, ovo je izvanredna prilika da vas princ
primeti i bar jednu od vas izabere. Brzo! Spremajte se!!!
MLAA SESTRA: Jaoj! Ja nemam ta da obuem. Gde su mi cipele?
STARIJA SESTRA: Moje ukosnice? A, steznik ! Pepeljugo, gde si mi ostavila moj novi steznik?
Pepeljugo!
(Pepeljuga stoji okrenuta ka publici sa osmehom na licu i sanjari. Ne primeuje ta one rade.)
MAEHA: (LJutito gleda u Pepeljugu i zakljuuje o emu Pepeljuga mata.) Zato stoji? Vidi da se
urimo. Brzo da si se dovukla ovamo i pomogla mojim kerima.
PEPELJUGA: Ali i ja elim da idem na bal.
SESTRE: (U glas.) Ti! Na bal!!!

MLAA SESTRA: Kako te nije sramota i da pomisli. Pogledaj se kakva si! Vidi kakva ti je kosa, a tek
lice bez pudera i rumenila. A tek haljina! Ha, ha, ha!
(Pepeljuga se isti i nameta haljinu.)
STARIJA SESTRA: Ne lupaj. Bolje doi da mi pomogne da naem steznik i da mi ispegla haljinu. Za
tebe nije bal. Ti nisi roena za balske haljine i igru, kao ja. (Ide prema publici, okree se i divi sama
sebi.) Ja imam stila. Ja znam da se ponaam u balskim situacijama. A tek moja lepota! Princ nee
odvojiti oi od mene.
MLAA SESTRA: (Podrugljivo. Prilazi sestri.) Hm! Nee odvajati oi od tebe. Da, u pravu si, ali sve do
onog momenta dok ne bude video mene!!! Moja lepota e te staviti u dnu sale. (Ide prema publici,
divi se sama sebi.) Moja gracioznost, moj stas, a tek glas!
STARIJA SESTRA: (Prilazi joj i upa je.) Ne lupaj i ne izmiljaj. Bolje se odmah privikni da u ja biti
princeza.
MLAA SESTRA: Ti princeza!!! Ti moe da bude SAMO moja dvorska dama princeza u biti JA!!!
(Guraju jedna drugu i upaju se.)
MAEHA: (Smiruje ih.) Devojke, drage moje, deco!!! Smirite se! Nemamo mnogo vremena. Uostalom
i ja trebam da se spremim, ne mogu da idem bilo kako na taj bal.
PEPELJUGA: I ja! (Radosno vie.) Moram da prekrojim maminu staru haljinu. A rumenilo i puder
moete vi da mi pozajmite. Manice za kosu imam. Cipele, cipele? ta u da obujem? (Odlazi do
jedne krinje i vadi majinu staru haljinu.) Evo, vidite. Kad bih je malo ovde suzila i skratila ove
rukave. Ovde mogu da dodam koju manu. Pa da, nee uopte biti tako loa. A kosa? (Zabrinuto.)
Kako da napravim kosu?! U rep, pa sa manicom kroz rep. Da, tako bi bilo najlepe. Jo cipele da
pronaem. Hoe ti mi pozajmi one...
(Sve tri stoje jedna pored druge s prekrtenim rukama, ljutito gledaj Pepeljugu i kao leinari joj
prilaze. Otrgle su joj haljinu i poele da cepaju. Maeha se odaljila i zadovoljno posmatra.)
MAEHA: Dosta, dosta! Shvatila je da ona ne moe na bal!!! Ti pospremi kuu. Obrii prozore,
izribaj podove i okupaj mog maka.
(Sestre i maeha odlaze, Pepeljuga ostaje sama na pozornici. Seda na pod i poinje da plae.)
PEPELJUGA: Zato ja ne mogu na bal? Kralj je naredio. Rekao je da ko ne doe na bal, bie kanjen.
I ja elim na bal.
(Pepeljuga je sagnula glavu u krilo i jeca. Posle nekoliko trenutka ulazi vila sa jednom kutijom.
Prilazi tunoj devojci.)

VILA: Pepeljugo, pogledaj me.

PEPELJUGA: (Uplaeno.) K... k... ko, ko ste Vi?
VILA: Ja sam vila, koja e ti pomoi da ode na bal. Ti si jedna lepa i dobra devojka, koja treba i
zasluuje da ode na bal. Donela sam ti lepu haljinu i cipele. (Otvara paket i pokazuje joj. Pepeljuga
ne veruje svojim oima.)
PEPELJUGA: (S nevericom) To je moja haljina za bal?!
VILA: Kada se obue napraviemo ti lepu frizuru. Samo zapamti jedno s bala mora doi pre
dvanaest sati. Posle dvanaest sati nestaje arolija i ova divna haljina i ove prelepe cipele e nestati.
Zato mora pobei sa bala pre ponoi. Hajde da se okupa i obue. Pomoi u ti.
(Vila i Pepeljuga odlaze sa pozornice.)
etvrta scena
(Dvorac u kome e se odrati bal. Dolazi pripoveda.)
PRIPOVEDA: (Gleda u postavljenu scenu i divi se.) Lepo su uredili dvor. Sve se sija. Podijum za igru
je spreman. Orkestar veselo svira. (uje se muzika.) Sve devojke iz kraljevstva su tu. Smee se i
svaka od njih se nada da e postati princeza, da e ba nju princ izabrati. Koliko su se samo
spremale za ovo vee. A koja e postati princeza? (Pokazuje prstom u devojke koje se etaju po
pozornici.) Videemo...
(Svetlo se gasi u jednom uglu osvetljava jedan par. To su princ i Pepeljuga. Oni igraju.)
PRINC: Nisam Vas dosada viao u kraljevstvu? A opet se udim kako sam mogao da vas ne primetim?
Gde ste se krili sve ovo vreme?
PEPELJUGA: (Postieno.) Znate, ja vie volim da sam u prirodi. Slabo poseujem balove i prijeme.
Vie volim da se druim sa pticama, cveem i uivam u dugim etnjama. A volim i da itam. (Princ
je znatieljno posmatra.) Da, naroito bajke. Ali i basne. Da. Bajke jer se uvek zavravaju sreno i
svi na kraju ive lepo i zadovoljno, a basne jer govore o ivotinjama, a ja ivotinje mnogo volim.
Konje posebno. A tek poljske miie...
PRINC: (Zaueno, kroz osmeh.) Mieve! Prvi put ujem da neka devojka voli mieve. Sve devojke se
mieva boje i cie kada ih vide. Ti si veoma lepa i izuzetna devojka. Kako se zove?
(Pepeljuga pogleda iznad prineve glave u sat koji je pokazivao pet minuta do dvanaest. Brzo se
trgne i izmakne od princa.)
PRINC: (Zaueno.) Devojko, gde e? Hej, kako se zove? Saekaj! Ko si ti?!
(Pepeljuga odlazi bez pozdrava. U trku gubi cipelicu. Princ dolazi do cipelice, saginje se i uzima je.

Zadovoljno se osmehuje.)
Peta scena
(Pepeljuga pevui i veselo se kree po sceni, postavlja sto. Ulazi maeha i zauzima mesto u svojoj
fotelji.)
MAEHA: Moje erke jo nisu ustale? Neka, neka jo spavaju. Ohladi aj za moje zlato.
PEPELJUGA: Hou.
(Sestre ulaze pospane i umorne, sedaju za sto.)
STARIJA SESTRA: (Ulazi i zeva.) Kako je brzo prola ova no. Malo sam spavala.
MLAA SESTRA: (Sedi za stolom i tegli se.) Samo malo u da pojedem i ponovo u da spavam. Ba
sam umorna.
MAEHA: Devojke, ta mislite o princu? (Pepeljuga se trgnula.)
STARIJA SESTRA: Lep je, ali je sve vreme plesao sa nekom nepoznatom devojkom.
MLAA SESTRA: Ona je kasnila na bal. Nisu je ni predstavili.
MAEHA: (Zabrinuto.) Da videla sam, bila mi je neto poznata, ali ne mogu da se setim... (Pepeljuga
se ukoila i uplaeno gleda u maehu. uje se doboar)
DOBOAR: NJegovo Velianstvo i prestolonaslednik trae najlepu devojku sa bala. (Neko kuca na
vratima.) Otvorite! (Maeha gura Pepeljugu i zakljuava je. Zadovoljno se osmehuje i dri klju.
Ulazi doboar) NJegovo Velianstvo i prestolonaslednik su doli u Va dom u potrazi za najlepom
devojkom sa bala. Da li ima devojka u ovoj kui?
MAEHA: Da, da, svakako! Tu su moje dve erke, divne dame. Devojke, priite. Sino ste upoznale
princa.
KRALJ: Jedna lepa devojka koja se dopala mom sinu, otila je sa bala brzo i neoekivano. Nije se
predstavila, ali je zato u trku izgubila cipelicu. Onoj devojci kojoj pristaje ova staklena cipelica
postae princeza.
MAEHA: Pa da, to je cipelica moje starije erke. Doi, duo, probaj je.
(Devojka gura nogu u cipelicu, mui se ali ne moe noga da ue.)
STARIJA SESTRA: Ne znam kako ne moe. To je moja cipelica, ali su mi noge natekle od sinonog
plesa.
DOBOAR: Izvinite gospoice, ali to nije vaa cipelica, manja je od vae noge za tri broja.
MAEHA: Oh, kako sam mogla da pogreim. (LJutito.) Ustani, pusti sestru da sedne. Sedi ovde,
lepotice moja, to je tvoja cipelica.

(Devojka je bez muke obula cipelicu. Svi su zaueni.)

DOBOAR: Gle, stvarno je va... (Cipelica je spala sa noge.) A ne. Izvinite, ali Vama je ova cipelica
velika. (Devojka otima cipelicu.) ao mi je ali nije vaa! (Ulazi vila, iz maehinog depa uzima
klju.) Da li u ovoj kui ima jo devojaka?
MAEHA: Naalost, nema.
PRINC: Oe, mi je nikada neemo nai?!
KRALJ: Moramo je pronai!! (Okreu se i izlaze. uje se Pepeljugin glas.)
PEPELJUGA: Stanite, molim vas stanite! Mogu li i ja da probam cipelicu?
PRINC: (Oaran.) Naravno da moete. (Uzima cipelicu od doboara i pomae joj da proba. Cipelica
je savreno pristaje.) im sam Vas ugledao, znao sam da je Vaa.
PRIPOVEDA: Eh, sve se dobro zavrilo. Znate li ta se desilo posle? Kako ne znate? Venali su se i
iveli sretno do kraja ivota. Jo neto! Imali su mnogo slatke dece, ba kao to ste vi.