Jesenja sonata

I strofa
Jedan je zeka sanjao svoj san,
Da će mu trebati plavi kišobran,
Da će oblačiti uvek kada spava,
Belu pidžamu dugačkih rukava.
II strofa
Jedan je meda od jutros nasmejan,
I on je sanjao svoj najlepši san,
Da će mu padati odmah pored njuške,
Velike žute I zelene kruške.
Refren 2x
I svako sanja, sanja, bojama zanesen,
Evo nam stiže, stiže I dolazi jesen,
A šuma blista kupa se u zlatu
I tiho peva jesenju sonatu.
III strofa
Jedna je lasta sanjala svoj san,
Da je sve kraći I hladniji dan,
I da će poći raširenih krila,
U tople krajeve gde je nekad bila.
IV strofa
Čak je I veverica usnila na tren,
Pogleda kaput, a k’o da nije njen,
Srebrna, žuta, siva sve do repa,
Nikada nije bila tako lepa.
Refren 2x