Ana Vukajlović

Kad sanjaš bajku

LICA:
SNEŽANA
MAĆEHA
PRINC
PATULJCI:
UČA
GURKO
KIJAVKO
POSPANKO
SMEŠKO
STIDLJIVKO
LJUTKO

SNEŽANA: (Ispred zavese Snežana sedi i čita bajku „Snežana i sedam patuljaka) ... i tako su Snežana i Princ srećno živeli. Zla maćeha...
(Postepeno zatamnjenje, knjiga pada i Snežana zaspi. Muzika. Otvara se zavesa. Scena: ljupko nameštena soba u koju dolazi Snežana - jedan sto,
sedam malih stolica i jedan krevetić)
SNEŽANA: Pa ovde nema nikoga. Valjda sam na dobrom mestu? Lovac mi je rekao da ću ovde pronaći nekoga ko će mi pomoći i sakriti od
moje zle maćehe. Vidi, što je ovde lepo. Kakav lep tanjir! Vidi slatku stolicu, neko voli knjigu. Pogledaj samo onaj krevet. Baš sam se umorila,
mogla bih malo da se odmorim. Valjda se neće ljutiti zbog toga. (Leže na krevet, meškolji se i zaspi. Zatamnjenje, pa muzika, sve glasnija - ulaze
patuljci, igraju i pevaju)
GURKO: Ko se usudio da gurne moju „Ktitor" stolicu kada sam ja šampion u gurkanju? (Tokom cele predstave, on se gura)
LJUTKO: Pogledajte, neko je ostavio otiske na mojoj „Juvitani"! To je još jedan, 1025-ti po redu, ubedljiv razlog za ljutnju. (Tokom cele
predstave on se ljuti).
UČA: Šta tu izmišljate, ko bi to mogao da uradi bez našeg znanja?
POSPANKO: Odoh ja da spavam, gubim vreme slušajući vas. (Zeva) Evo već sam izgubio dva dragocena minuta. (Tokom cele predstave on
zeva)
STIDLJIVKO: Hoćeš da ti uključim televizor? Žešći program je na „Hepiju", a možda čak i na „Pinku". Sigurno će te uspavati!
POSPANKO: Odlična ideja. Joj, pa neko je zauzeo moj krevet! Da vidite kako samo lepo spava. Prosto ne mogu da gledam kako lepo spava.
Bolje nego ja. Moram da je probudim, ili ću zaspati stojeći.
LJUTKO: 1026-ti razlog za ljutnju: ko je mogao neovlašćen da uđe u naš dom da spava i dira naše stvari.
KIJAVKO: Brzo zovite policiju, možda je to drogirani lopov. (Tokom predstave on kija)
STIDLJIVKO: Ja se stidim ako je to lopov.
UČA: Ma, stanite. vidite kako je ona lepa. (Svi je gledaju) Ona ne može biti lopov. Bela je kao sneg, crvena kao ruža. Sigurno koristi kozmetiku
„Nivea". Vidi, vidi: „Versaće"! Moraćemo da je prijavimo na izbor za mis.
LJUTKO: Nemojte da vas izgled zavara. Danas su moderne plastične operacije: sve izmene.
GURKO: Onda je ona bila na svim tim opsracijama.
SMEŠKO: Joj, budi se. Skloni se Ljutko, jer čim te vidi tako namrštenog, pobeći će glavom bez obzira. Bolje da vidi mene kako se smešim
(Kijavko kija).
STIDLJIVKO: Ako ti samo još jednom kineš, sasvim ćeš je razbuditi.
SNEŽANA: (Budi se) Ma, gde sam ja to? Ko ste vi? Šta se desilo?
UČA: Nije važno gde si, već je važno da si među prijateljima. Je li tako patuljci?
SNEŽANA: A vi ste patuljci? Onda ste sigurno čuli za mene. Ja sam Snežana. Znate onaj slučaj kada sam pobedila na konkursu lepote, lokalnog
karaktera, pa je moja zla maćeha konkurs poništila, a mene proterala. Prijatelj lovac mi je pomogao da dođem ovamo. a čim se puste granice
odoh ja dalje, da proputujem malo sveta. Pa, mogu li privremeno da ostanem ovde?
PATULJCI: (U glas) A što ne bi mogla!
KIJAVKO: Naravno da te primamo. Došla si kao naručena. Jedan robot se pokvario. pa smo dali oglas za kućnu pomoćnicu. Eto ti posla. (Pruža
joj ruku)
UČA: Šta si odmah krenuo sa radnim zadacima, hoćeš da je oteraš. Zar nismo završili kurs o lepom ponašanju. Prvo treba da se predstavimo.
KIJAVKO: Znaš da sam morao da idem na dopunske časove lepog ponašanja. Nisam sve savladao.
UČA: Zato bolje ćuti. A vi, (Obraća se patuljcima) najlepše što umete, predstavite se kao što smo učili na kursu. Evo. ja ću prvi:
Četvorke i petice su moj san,
i zato vredno učim ja.
Sa učiteljem nemam problema,
sa znanjem se u život spremam.
(Ide muzika po izboru, a ostali patuljci se igraju „laste prolaste")
Ja sam Uča. Nadimak nema nikakve veze sa školom. Ne znam tablicu množenja. ali zato sve znam o kompjuterima. Uostalom, knjige kažu da
niko nije savršen.
GURKO: Ja sam pošten Gurko, mnogo volim da se guram.
Dvesta na sat furam ja.
na svako mesto stižem tad.
Prostor je moj san,
kao čigra igram ja.
(Dok on peva, ostali igraju)
KIJAVKO: Pogodi koje je moje ime? (Kija)
SNEŽANA: Znam, ti si Kijavko. Neće li kijavica preći i na mene?
KIJAVKO: Ako držiš odstojanje - neće. Ja sam na nešto alergičan. Lekari ispituju na šta.
SMEŠKO: Da nisi alergičan na Snežanu? Počeo si jače da kijaš otkako je ona ovde.
KIJAVKO: Nisam na Snežanu, već na tako pametne kao što si ti. Ali slušajte moju pesmu:
Kijati nije greh,
a za zdravlje je smeh.
Ja kijam iz manira.
Zdravi se smeju od mila.
(Dok on peva, ostali rade fiskulturu)
SNEŽANA: Ne vičite toliko, probudićete ovog što spava. To je sigurno Pospanko.
POSPANKO: Ma, nisam ja spavao, (Zeva, proteže se) samo sam malo dremnuo. Nego, hajde da ja otpevam, pa da idem da spavam. (Peva, Grli
jastuk i njiše se)
Jastučić mali pod glavu stavim,
pa se vinem u snove fine,
jedino moram da pazim
da mi život u snu ne prolazi.
(Dok on peva, ostali se prave da sviraju u nepostojeće instrumente)
LJUTKO: Ako ovako nastavite. Toliko sam ljut da ću postaviti rekord. Zato bolje budite dobri dok ja otpevam. Inače, biću strrrrašno ljut. (Dok
on peva, patuljci se uhvate za ruke i igraju oko njega. On ih plaši, mrgodi se)
Od mene bežite svi,
svrbi me nos na bis,
za razloge ne marim baš,
mogu se ljutit' svaki čas.
STIDLJIVKO: A ja se stidim da kažem ko sam. Ja se stidim za sve i svakoga, a najviše zbog toga što se stidim. Hoćete li mi pomoći da otpevam,
jer ja se stidim?
Stidljivko je moje ime,
pa, baš i fino nije,
ako se budeš stideo ti,
bolje da se ne sretnemo mi.
(Pevaju kao hor, Snežana diriguje)
SMEŠKO: Smešak je moje najlepše i najbolje oružje za sve. Ja samo kažem: nasmešite se. Pa, nasmešite se i slušajte.
Osmeh je moj najveći dar,
zato se smejem noć i dan,
smejmo se, zajedno svi,
da lepši budemo mi.
(Igraju)
SNEŽANA: E, baš ste pravi drugari, i da znate, mnogo se radujem što ste mi dozvolili da malo ostanem kod vas.
LJUTKO: Ja se ljutim što se mešaš u naš život.
UČA: Nemoj biti nevaspitan. Pozovi je da jede.
LJUTKO: E, to ti je žešće.
GURKO: Gurni tu kašicu „Juvitane". Od nje će narasti kao i mi.
SNEŽANA: A ja se stalno pitam zašto niste mali kad ste patuljci.
SMEŠKO: Ljudi, što je pametna!
POSPANKO: Mi smo bili mali, ali od kada jedemo „Juvitana" kašice, vidi koliki smo porasli. (Penje se na stolicu) A i bolje se spava.
SNEŽANA: E, onda ću ja sutra da stupim u kontakt sa fabrikom. Reklamiraćemo ih, pa da zaradimo koju markicu.
UČA: A inspekcija? Imaš li ti neku diplomu? Ne možemo sve da radimo na crno.
SNEŽANA: Nemam. Ali, čekajte: u bajkama se ne ide u školu.
STIDLJIVKO: Ja se stidim što ti nemaš diplomu.
SMEŠKO: Ja bih se slatko nasmejao na to.
LJUTKO: Mene to strašno ljuti.
KIJAVKO: Ona mora ići u školu, završiti je i dobiti diplomu. Odmah u školu!
UČA: A šta ćemo sa kursom engleskog, karatea, kompjutera, baleta, manekenstva - ona sve to mora završiti.
SMEŠKO: Mi smo to smešeći se završili. Moraćeš i ti.
GURKO: Moramo nabaviti devize, veze, vezice, podvezice. nadvezice, udvezice, inače, imaćemo ogroman problem.
POSPANKO: Taj problem odmah da se reši, jer ja hoću mirno da spavam.
SNEŽANA: Ja vas stvarno ne razumem, šta će meni baletska škola, karate, manekenstvo. (Igra kao balerina, pravi karate pokrete) Mene čeka moj
princ, i ja neću da se bakćem kojekakvim glupostima. Valjda se i ja nešto pitam.
UČA: E, pa moraš da radiš i da budeš koristan član našeg društva. Možeš se baviti malom privredom. Uostalom. ti ni ne znaš kada će doći lovac
ili princ.
SNEŽANA: (Ljutito) Neću! Neću ništa od toga. Ja sam princeza, a one ne rade.
LJUTKO: Vidi ti nje, pa mi smo stariji i znamo šta je bolje za tebe, a šta nije.
GURKO: Kad budeš završila školu, i imala svoj posao, radi šta hoćeš, a sada će biti onako kako mi kažemo.
SNEŽANA: Meni se to ne dopada. Vraćam se ja nazad u moju bajku i u moje vreme.
SMEŠKO: Kako možeš biti takva. Tolika deca to završavaju, možeš i ti.
UČA: Bez muke nema nauke.
KIJAVKO: A možda bi mi nju trebali malo da istučemo - da se opameti.
STIDLJIVKO: Danas se deca ne tuku. Kad deca vide štap, doživljavaju strašne traume, zato je bolje da pokušamo nečim lepim.
POSPANKO: Mogli bismo malo da pevamo i igramo, inače će prespavati ceo život. (Pevaju i igraju)
SNEŽANA: Neću, i neću. Meni se sad ovde ne dopada. Ne razumem ni vaše pesme, ni vaše igre, a ni vas. Meni je lepše u bajkama.
UČA: Kako te nije sramota da ne ideš u školu. Izbićemo mi njoj te bubice iz glave, kao i princa.
LJUTKO: Ja mislim da je ona u pubertetu pa je zato histerična. Moramo biti pažljivi.
SMEŠKO: A, ako je ona u pubertetu, možda se i zaljubila. Kažu da to ide uz pubertet.
STIDLJIVKO: Pa, ona se zaljubila u Princa.
LJUTKO: Evo, još jedan dobar razlog da se ljutim.
UČA: Prvo neka završi školu pa neka onda misli na Princa. Rad je lek za sve. Za početak pospremi ovu sobu.
SNEŽANA: Ne dolazi u obzir! Šta fali ovoj sobi, sve je u redu.
KIJAVKO: Ne znate vi pravi način. Vidite kako se to radi: (Umiljato) Snežana, Sneki, pospremi sobu i kupićemo ti muzički stub.
SNEŽANA: Uh, što ti je poklon.
POSPANKO: Neće poklon?! (Svi se čude i šapuću jedan drugom) Pa, šta ćemo da radimo s njom. (Ulazi princ)
LJUTKO: Ko si ti i šta radiš ovde?
PRINC: Ja sam Princ i to onaj koji se ženi sa Snežanom. Ako si čitao bajku, znaš da i ja postojim. I 'ajde, sad daj gas!
SNEŽANA: Ko, šta, ti Princ? Bez veze. Uopšte mi se ne dopadaš. (Zagleda ga) Nemaš zelene oči.
PRINC: Nisam ja kriv. Mene je kompjuter preporučio za tebe. Uostalom, ovde sve lepo piše: (Penje se na stolicu) 180.cm, 70 kg i još levo krilo
"Crvene Zvezde". Evo, nacrtaću i brkove da budem kao Klerk Gebl.
SNEŽANA: Mrzim fudbal. Taj tvoj kompjuter ili me mrzi ili je moja zla maćeha umešala prste.
SMEŠKO: Nemoj da si takva. Nisu važne zelene oči. A šta kažeš za ono „cm" i „kg", to ti je važnije od zelenih očiju.
SNEŽANA: Ali ja sam tako nesrećna bez zelenih očiju. On nije Princ. On laže.
GURKO: Kako to pričaš. Moraćeš da ideš na dopunske časove lepog ponašanja.
STIDLJIVKO: Ali, Snežanice reci nam zašto on nije Princ.
PRINC: Da, kaži zašto?
SNEŽANA: Pa... setila sam se. Nema belog konja. Princ bez belog konja i nije Princ.
PRINC: Šta će ti konj pored mene. Ja imam „merdžu", keš lova - mala privreda.
SNEŽANA: (Kapriciozno) Ali ja hoću Princa na belom konju.
PRINC: Slušaj ti, bela, ili ćeš se udati za mene, ili ću te kidnapovati.
SNEŽANA: Jeste li čuli? Strašno me podseća na moju zlu maćehu. (Mazno) Ne dajte me.
UČA: Čekajte, da razmislim. On je dobra prilika, ali ona mora završiti školu. Danas se mora ići u školu.
SNEŽANA: Slušajte me, ja mislim da se moja zla maćeha pretvorila u njega.
PRINC: Ma, koja zla maćeha! Zar niste čuli da je ona u bolnici. Lekari hoće da joj izvade zlo srce i da joj ugrade novo, dobro, veštačko srce.
SNEŽANA: Slušaj ti, Prinče. ja se vraćam u bajku jer neću celog života da patim što mi deca neće imati zelene oči, i ja idem. (Sprema se da ode
ali se skoro sudari sa Maćehom koja ulazi)
LJUTKO: Joj, pazi sad pa ovo. Ko si sad pa ti?
MAĆEHA: Pa, to je divno. Niste me prepoznali. U salonu lepote uspeli su da naprave lepoticu od mene. Koštalo me je 1.100.000 dinara. Ali, ja
sam sada najlepša žena na svetu.
SNEŽANA: Znači. moja zla maćeha. Baš sam se pitala kako to da se ona nije još pojavila.
PRINC: Zar ti nisi u bolnici?
MAĆEHA: I bila sam, ali su ustanovili da skoro i nemam srce. Trebalo je da se pojavim pre princa. ali je nestalo struje, zaglavila sam se u liftu.
Pa, valjda znate tamo gde se pojavi Snežana i sedam patuljaka moram da se pojavim i ja.
PRINC: I ja.
UČA: Dobro. sad si se pojavila i možeš ići.
MAĆEHA: Vrlo rado, ali prvo moram da otrujem Snežanu.
KIJAVKO: Da mi pozovemo policiju.
POSPANKO: Vrati se ti u bajku i biće bolje za sve nas.
MAĆEHA: Vratiću se, ali tek kada otrujem Snežanu. Tako piše u bajci.
PRINC: Slušaj ti, to moraš da uradiš diskretno, kao u maloj privredi, a ne da trubiš na sva usta.
MAĆEHA: Šta da krijem kad svi znaju šta će se desiti.
UČA: Ti moraš smesta u bajku!
SNEŽANA: Evo, idem ja umesto nje, ja neću da budem otrovana.
PRINC: Evo, idem i ja sa tobom. Mogu da te odbacim, tu mi je merdža. Znaš, ti mi se dopadaš i ja hoću da se oženim sa tobom. Ali kako sad
stvari stoje, nemam nikakvu šansu. A u bajci srećno živimo sve do današnjeg dana i imamo mnogo dece. (Juri je po pozornici, kobajagi vozi auto)
UČA: Ovde sve počinje da izmiče kontroli. To ne može.
GURKO: I ja mislim da to ne može tako, moramo da glasamo i da razmotrimo predloge. Odmah možemo da održimo sastanak.
STIDLJIVKO: Ko će predsedavati?
SMEŠKO: Predlažem Uču, on je najpametniji. (Nameštaju se za sastanak)
UČA: Dakle, slažemo se. Ako ima neko ko se ne slaže, neka ćuti. Dnevni red: „Da li su se stekli uslovi za povratak u bajku 'Snežana i sedam
patuljaka' u prvoj verziji?"
MAĆEHA: Ja ništa ne razumsm.
UČA: To je dobro, bar se neće nervirati. Zašto se ti javljaš kad ti nisam dao reč? Još nešto: replika nema.
PRINC: Ja hoću.
UČA: Ti nema da hoćeš, sastali smo se da podignemo dva prsta i još nešto. Ko je za, on nije ni za, ni protiv. (Dok Uča priča, patuljci se
zabavljaju svaki na svoj način, neki se i tuku)
LJUTKO: Znači jednoglasno!
UČA: Ne smete se tući, već lepo iznesite svoje predloge i obrazložite.
STIDLJIVKO: Ako se ne vratimo u bajku, kako će deca čitati bajku o Snežani i sedam patuljaka.
SMEŠKO: Kako stvari stoje, neću se baš mnogo smejati. Sve se komplikuje, jer deca znaju bajku i ono što će se desiti.
KIJAVKO: A možda sam ja alergičan na ovo vreme, ko zna?
POSPANKO (Zeva) Od svih ovih briga ne mogu mirno da spavam. Zato ih brzo rešavajte, da bih mogao mirno spavati.
LJUTKO: Ja se na sve vas ljutim. Zašto smo i dolazili ovamo.
UČA: Pa, želeli smo da vidimo kako bi bilo u nekom drugom vremenu.
MAĆEHA: A mene niko ništa ne pita. Ja neću da idem, jer tamo u bajci. Snežana je lepša od mene. A ovde, ovde nema šanse jer nema novca za
plastične operacije.
UČA: Ti se ni ne pitaš, mi smo u većini.
SNEŽANA: E, pa ni ti se ne pitaš, ja sam glavna ličnost i bez mene ni ne bi bilo bajke, i ja idem.
GURKO: A mogu li ja vas onako malo da poguram nazad u bajku, gde nam je i mesto.
PRINC: Lepa žurka, ja plaćam žurku.
(Pesma i igra - svi zajedno iznose maćehu. Mrak. Ista scena kao na samom početku. Devojčica se budi i uzima knjigu)
DEVOJČICA: Uh, kakav san! A patuljci su baš slatki! Princ - lep dečkić. ali nije moj tip. A tek maćeha, baš je lepa kao moja drugarica iz
razreda. Au, ja se zanela sa snom, a moram ići na sastanak dramske sekcije. Vratiću se ja tebi, snu, bar ponekad. (Odlazi - mrak - pale se svetla)