[3]

Uvodna scena kao tiktok ili youtube video

Anđa narator :
(U krpunom planu, kao da gledamo pravi youtube video ,uključuje bratov telefon da snima,
Popravlja frizuru, namešta se da se bolje vidi. Nespretna sa telefonom, malo joj padne telefon dok
priča, pa nije dobro u fokusu, počinje da snima, imitira ono što je videla na tiktoku i youtube-u)
Ćao društvo. Pozdrav svim pratiocima You tube kanala! Dobrodošli u moju današnju priču. Za
početak ću vam se predstaviti. Ja sam Anđa, idem u najbolji vrtić ....( naziv) Imam 6 godina i od
rođenja imam astmu. Živim u Beogradu. Sa mnom je moj brat Aleksa koji me snima. Aki, pokaži
se. ( Aleksa usmerava kameru na trenutak na sebe.) Aleksa inače spava sa mobilnim telefonom.
A sada ću vas upoznati sa mojom porodicom i našim stanom. Trenutno smo u mojoj sobi
(nespretno okreće kameru, malo pokazuje pod, malo sobu). U stvari, sobu delim sa bratom. Znači,
ovo je moja strana sobe. Polica s lutkama i Deksiko igračkama. Krevet sa omiljenim ćebetom, sto
za pisanje. Polica sa slikovnicama, ova mi je omiljena (pokzuje slikovnicu koju će posle koristiti u
vrtiću) i knjigama, ormar. Ovo sa druge strane je Akijev deo, nenamešten krevet, lopte, i još puno
svačega, plus postera sportista na zidu. Ali, to ćemo preskočiti jer se mršti. Znate, on ne voli da
mu diram stvari. Ova velika soba je soba mog tate Kamenka i mame Isidore, koji se stalno nešto
svađkaju. A ovo ovde je dnevni boravak sa kuhinjom i uvek praznim frižiderom. Uverite se. (
Otvara frižider) E, ovo je omiljeni trosed „gurko“ oko kojeg se svi guramo i otimamo. Ovo je korpa
sa voćem kojeg baš i nema. Ovo je daljinski oko koga se uvek vodi rat..Kupatilo, po običaju uvek
zauzeto. ( kuca na vrata) Mama izlazi!Moram da snimim toalet.

( Mamin glas) Beži tamo! I Ostavi moj telefon!

Čuli ste! Idemo dalje...Ovo na zidu su porodične slike. Svi smo tu. Ovo sam ja kad sam bila mala.
Baš sam medena. Ovo je Aki na golu. On i golman, tja. Mama kaže da je u hubertetu. Ovo su
baba Divna i deda Jevrem, smarači. Mamini roditelji. Na ovoj slici su baba Radojka i deda Vučko.
Oni žive na selu. Išli smo tamo jednom vozom. Imaju preeeleeepo dvorište sa puno životinja.. Ovo
je njihova kuća koju jedva čekam ponovo da vidim. Uostalom, ovde počinje moja uzbudljiva priča.
Ako se pitate šta sledi dalje, zapratite me za više detalja. Ako vam se svidi, obavezno lajkujte. (kezi
se i diže palac gore - like)

Prva scena:

3
 [4]

(Svetla grada se artikulišu u svetlo iz prozora u stanu Radičevića. Zatim pada na krevet devojčice
Anđe. Anđa teško I uz sviranje iz pluća diše, sva znojava. Aleksa se budi, dolazi do sestrinog
kreveta pa Žurno odlazi u maminu sobu.)

Aleksa:
Mama! Mama! Probudi se. Mama! (drma je)

Mama, Anđa opet ima napad.

( Mama naglo skače I žurno ulazi u sobu. Anđa teško diše. Mokra je.)

Mama: Aleksa, dodaj pumpicu! Šta čekaš!!! Znaš gde stoji! Požuri!
( Aleksej trči u drugu sobu. Traži…)

Anđo, dušo mamina, ovde sam. Diši polako. Hajde, Anđo, hajde… Proći će. Aleksa! Aleksa, pobogu
gde si?

glas Alekse: (čuje se preturanje po fiokama):

Ne mogu da je nađem mama. Bila je prošli put ovde. A sada nije tu.

Mama:

Kako nije!? Pogledaj u komodi. Tu sam je ostavila. Požuri!!!

(briše Anđi znoj sa čela) Ne da tebe tvoja mama. Diši srećo mamina. Diši…

( Glas: Nema je mama. Nije u fioci)

Mama:

( Žuri u sobu, viče na Alekseja)

Kako nije šeprtljo jedna! Traži!

Aleksej:

Ali, mama ja…..

Mama (malo ga odgurne od komode I počinje da pretura po stvarima):

Ćuti! Ni reč neću da čujem. Slika I prilika si svoga oca koji nikad nije tu kad treba. (traži) Pa gde
je…? Prokleta pumpica… Bila je ovde. Stavila sam je… (paniči) Šta stojiš ko drvena Marija!? Traži
pumpicu, čoveče!

Aleksa: