[7]

Anđa:
Neću se ni ja oženiti.

Aleksa:

Valjda udati. Devojčice se udaju kad porastu, a mi muškarci se ženimo. Slušaj ih.

( Osluškuju I dalje kroz vrata)

Isidora:

Raspadam se čoveče. Raspadam! (dok slaže šolje da sipa kafu koju je skuvala, jedna šolja ispada
I lomi se o pod)

Eto …Kao I naš brak!! (čučne I kupi rukom polomljene delove)

Kamenko:

Polako ženo pobogu!! Smiri se,pa moramo od nečega živeti. Kredit za stan se neće sam otplatiti.
Oduzeće nam banka stan I sve sa stanom. Shavataš li ti to?

Isidora:
Briga me za kredit. Za stan! Dete nam je bolesno. Mogli smo živeti i kod mojih, ali neće gospodin
brđanin u tuđu kuću. Ispod časti mu je.. Hoće svoj stan. Eto ti stan. Na kraju ćeš ostati sam u
njemu.
Kamenko:

(pokušava da joj priđe I pomogne da pokupi ostatke polomljene šoljice )

Isidora:

Beži! Ne prilazi I ne pipaj me!

Kamenko:
Opa!... pa ti to meni nešto prebacuješ! Ni tebe nema po ceo dan. Gospođa od akcije, uvek na
terenu. U katastru… planovima… Isidora, bolje ne počnji.

Isidora: (postavlja sto dalje)

Aleksa! Anđo! Silazite na doručak.

Ti si prvi počeo. Od nečeg moramo živeti. Ne želiš pomoć od mojih roditelja. Nećeš da se preselimo
kod njih. Umesto u vilu, uvalio si se u kredit. Šta hoćeš ti!? Da li uopšte znaš.

Kamenko: