УПРАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТИМА 2

1. Шта су границе пројекта?

То су све активности од иницирања до затварања пројекта (планирање,
извршење, праћење и контрола).
2. Који су извори финансирања пројекта?
Појединци, предузећа, фондације, држава-министарства, ЕУ фондови, итд.
3. Које су основне функције у процесу УП?
Почетак-дефинисање, планирање, извршење, контрола и праћење, избор
организационе форме.
4. Један од основних услова за ефикасну примену концепта УП је:
Избор организације за управљање пројектом.
5. Која су два приступа у УП?
Класичан-традиционални и контигенцијски приступ.
6. Које су традиционалне организационе форме?
Функционална, пројектна и матрична.
7. Који се термини користе при дефинисању организационе структуре?
Одговорност, ауторитет, надлежност и делегирање.
8. Које су карактеристике функционалне организације УП.
То је традиционална организациона структура код које је извршено груписање
радних задатака који су везани за исту функцију у организацији, оријентисана
са линијском поделом одговорности и овлашћења.
9. Предности ФО структуре.
Висок ниво флексибилности особља, утврђене линије комуникације,
могућност напредовања, развој особља, бржа реакција на могуће проблеме.
10. Недостаци ФО структуре.
Слаба мотивација запослених на пројекту, нема јединствене одговорности, рад
одељења има приоритет у односу на пројекат, нема комуникације између
људи из различитих организационих јединица.
11. Које су карактеристике пројектне организације УП.
То је организациона структура са посебно формираним пројектним тимом и са
свим потребним функцијама и јединицама (сопствено техничко особље и
администрација).
12. Предности ПО структуре.
Краће линије комуникације, пун ауторитет пројект менаџера, директна
одговорност ангажованих на пројекту, приступ пројекту је холистички.
13. Недостаци ПО структуре.
Не омогућава континуирано запослење, често долази до нагомилавања опреме
и особља, могуће је дуплирање у многим пољима уколико се реализује
истовремено више пројеката.
14. Које су карактеристике матричне организације УП.
То је привремена организациона структура, креирана да одговори на потребе
пројекта у којој је ангажовано особље из других функционалних одељења.
15. Предности МО структуре.
За реализацију пројекта одговоран је пројект менаџер, велика одговорност за
реализацију пројекта, рационална искоришћеност ресурса, по реализацији
особље се враћа у своја функционална одељења.
16. Недостаци МО структуре.
Функционална одељења нису вољна да уступе најбоље особље за пројекат,
балансирање између одељења ствара сумњу и конфузију, дељење ресурса води
ка конфликту између одељења.
17. Ко је руководилац пројекта-тима и који су му задаци?
Руководилац тима је централна фигура која планира, организује, контролише
и води пројекат, мотивише чланове и решава конфликте, а све у циљу
реализације пројекта.
18. Која знања, способности и особине треба да поседује руководилац тима?
Знања из УП и технолошка знања, организационе способности и
комуникативност, да је стабилна личност, енергичан и амбициозан.
19. Који су типови руководилаца пројекта?
Велики диктатор, велики тата, ходајући компјутер, татин син и креатор.
20. Велики диктатор је:
Чврст, доследан, не поштује туђу слободу и верује да се до успеха долази само
дисциплином.
21. Велики тата је:
Сличан је великом диктатору, али он верује да су међуљудски односи важнији
од постизања циљева.
22. Ходајући компјутер је:
Трага за новим решењима, поседује способност дистанцирања, постоји
дистанца у односу на тим, али је поштован због могућности да ефикасно
долази до решења.
23. Татин син је:
Емотивно осетљив, са дечијим карактеристикама, срдачан са неким
члановима, а хладан према другима, верује више у интуицију него у разум и
суштина успеха је по њему у игри.
24. Креатор је:
Сигуран, смео, изузетан и оригиналан руководилац, који се не задовољава
само успехом, већ тежи ка лепим и елегантним решењима.
25. Шта је пројектни тим?
То је група људи (са одређеним вештинама, знањем и специјалностима) која
има заједнички циљ и интересе.
26. Шта чини успешан тим?
То су чланови који се међусобно разумеју, узајамно подржавају, имају
отворену комуникацију, верују једни другима и привржени су заједничком
циљу.
27. Које су фазе развоја тима?
Формирање, превирање, нормирање, деловање и трансформисање.
28. При састављању чланова тима, неопходно је сваком предочити:
Шта се очекује од њих; шта је пројектно окружење; шта се догађа када се
пројекат реализује; да ли треба додатна обука.
29. Подела чланова тима.
Добар сарадник, изазивач, истраживач, добра вила и бунтовник без разлога.
30. Добар сарадник је:
Флексибилан, спреман за иновације, поуздан и сигуран, друштвен и одан
тиму.
31. Изазивач је:
Независан и оригиналан, исказује нетрпељивост према нерадницима у тиму и
отворен за дискусију.
32. Исртаживач је:
Члан који барата информацијама, задатке завршава на време и даје савете.
33. Добра вила је:
Уметник у стварању атмосфере, охрабрује и пуно пружа осталим члановима,
воли путовања и повезивање.
34. Бунтовник без разлога је:
Члан који је присиљен да се такмичи, осећа скривену завист и залаже се за
анархију.
35. Узроци конфликта су:
Различит ниво стручности, низак ниво ауторитета лидера, неразумевање
крајњег пројектног циља чланова тима, нејасно подељене одговорности и
лични разлози.
36. Начини решавања конфликта.
Конфронтација, компромис, изглађивање, присиљавање и повлачење.
37. Стратегије мотивисања чланова тима су:
Комуникација, став руководиоца пројекта према запосленима, осмишљавање
и обогаћивање посла, и модификација понашања.