1. Navedite dve definicije menadžmenta.

Menadžment je proces planiranja, organizovanja, vođenja i kontrole rada članova organizacije i

korišćenja svih raspoloživih resursa u postizanju ciljeva organizacije (J.Stoner).

Menadžment je proces kojim se nepovezani resursi organizacije integrišu u celovit sistem za

postizanje ciljeva (F.E.Kast)

2. Šta podrazumevamo pod pojmom misije, a šta pod pojmom vizije organizacije?
Misija preduzeća znači opšti, bezvremenski cilj postojanja organizacije. Razlog zašto se preduzeće
osniva i postoji. Znači - ona u organizaciji predstavlja svrhu postojanja, opstajanja i egzistiranja.
Vizija je dalekosežan pogled i nov način reagovanja na razvojne potrebe. Vizija konkretizuje misiju.
Ona predstavlja mentalnu sliku budućnosti o bilo kojoj organizaciji da se radi, tj. gđe želimo da
budemo za 5,7-10 godina.
3. Kada se u organizaciji javlja potreba za menadžmentom?
Potreba za menadžmentom javlja se uvek kada postoji zadatak koji treba realizovati i koji pri tome
ljude dovodi u položaj uzejamne zavisnosti.

4. Šta podrazumevamo pod misijom menadžmenta u organizaciji?

Misija menadžmenta se ne može posmatrati odvojeno od misije organizacije. Pitanja koja su vezana
za misiju menadžmenta u organizaciji mogu se postaviti:
1.Koje organizacije trebaju menadžment i zašto,
2.Šta rade menadžeri u organizaciji,
3.Kakva je po sadržini njihova uloga

5. Šta se podrazumeva pod Interpersonalnom ulogom menadžera?

Interpersonalna uloga menadžera: čelnog čoveka predstavlja firmu na različitim skupovima, lidera
koji je zaokupljen problemima izbora vlastitog stila, veze čovek koji održava kontakt sa drugima.

6. Šta se podrazumeva pod Informacionom ulogom menadžera?

Informaciona uloga menadžera: pratilac zbivanja prikuplja i skladišti potrebne informacije, davalac ili
sijač informacija, spiker dostavlja informacije izvan organizacije.
7. Navedite najmanje tri karakteristike uspešnog menadžera.
Da zna šta je cilj organizacije i da je sposoban objasniti drugima; da raspolaže zavidnim fondom
znanja i veština; da ima sposobnost da uoči problem; da je dobro informisan o konkurenciji,
kupcima, i dr.; da zna da zadobije poverenje drugih; da ne sme da potcenjuje saradnike ni
konkutrenciju; da ima fascinantne ideje; radi stvari na pravi način (efikasnost); ne izbjegava teške
zadatke već ih doživljava kao izazov.

8. Zašto je organizaciji potreban menadžment? Objasnite!

Menadžeri su organizaciji potrebni prvenstveno zbog rješavanje problema. Menadžment je
potrebniji organizacijama koje nisu privredne upravo zato što im nedostaje disciplina koju nameće
krajnji rezultat. Potreba za kvalitetnim menadžmentom uslovljena je:
1. Time što organizacija služi društvu,
2. Potrebom za koordinacijom napora pojedinaca tako da organizacija može da ispunjava ciljeve,
3. Činjenicom da organizacija štiti znanje iznalazeći nove i efikasnije načine đelovanja,
4. Time što organizacija svojim članovima nudi mogućnost ostvarivanja sopstvenih ciljeva.

9. Navedite najmanje tri karakteristike uspešnog menadžmenta.

1. Stabilan društveno - ekonomski i politički sistem,
2.Preduzeća da posluju u konkurentskim uslovima privređivanja,
3.Naglasak na ekonomske kriterijume poslovanja,
4.Težište uspešnosti se pomera sa faktora rada na faktor znanja,
5.Pravna sigurnost ulagača,
6.Stimulisanje privatne inicijative,
7.Ograničenje državne kontrole ekonomije,
8.Dominacija dioničarskog kapitala,
9.Privatna svojina i osiguranje tržišta kapitala.
10. Navedite ključne odrednice Klasične škole.
Klasična škola podeljena na:

 Naučni menadžment –Frederick W.Taylor, Henry L.Gant gđe je predmet izučavanja tehnički
dio organizacije u cilju povećanja produktivnosti:
- Razvijanje nauke o radu –korišćenjem vremena i pokreta da bi se definisao “najbolji način”,
- Apsolutno uvažavanje radnih standarda,
- Izbor, raspored i obuka radnika na naučnoj osnovi,
- Primenjivanje sistema finansijskih podsticaja,
- Korišćenje specijalizovanog funkcionalnog nadzora od strane stručnih menadžera.

 Klasična teorija organizacije – Za razliku od naučnog menadžmenta, koji se koncentriše na

tehničke elemente organizacije, klasična teorija organizacije bavi se upravljanjem
celokupnom organizacijom.

 Henry Fayol je istakao značaj metodičnosti i veština u menadžmentu. Identifikovao je pet

menadžerskih funkcija – Planiranje, Rukovođenje, Koordinaciju i Kontrolu kao i četrnaest
principa koje treba primenjivati u menadžment procesu: pođela rada, autoritet, jedinstvo
komandovanja, podređenost individualnih interesa zajedničkom dobru, centralizacija, red
itd.

11. Pojasnite dva osnovna principa Biheviorističke škole.

1. Pristup ljudskih odnosa – Umesto pojma “racionalnog - ekonomskog čoveka” uvodi pojam
“socijalnog čoveka” (čovek kojemu je pored materijalne motivacije bitno i njegovo prihvatanje i
priznavanje od strane drugih ljudi sa kojima radi u formalnim i neformalnim grupama)
2. Pristup biheviorističke nauke – uvodi rigoroznije naučne metode u izučavanju radne okoline
(psihološke, sociološke, antropološke).

12. Šta podrazumevamo pod sistemskim, a šta pod situacionim menadžment pristupom?
1. Sistemski pristup – Organizacija je jedinstven, svrsishodan, dinamičan, kompleksan i upravljiv
sistem. Organizacija se posmatra kao dio šireg okruženja sa kojim je ona u interakciji (otvoren
sistem, podsistemi, povratna veza itd.). Nedostatak - Previše apstraktan sistem da bi bio lako
primenjiv.
2. Situacioni pristup – Izbor menadžment tehnike za ostvarivanje ciljeva zavisi od situacije i
okolnosti. Odgovor na bilo koje ozbiljnije pitanje u ekonomiji je – zavisi. Pri tome ekonomisti trebaju
da daju odgovor na pitanje – od čega i kako.

13. Koja je osnovna uloga top menadžera u organizaciji?

Po pravilu pripada manjoj grupi ljudi u organizaciji a ponekad se vezuje samo za jednog rukovodioca.
Top menadžment je odgovoran za postavljanje ciljeva organizacije, zatim kreiranje strategije razvoja
organizacije, izbor strateške vizije i poslovne politike, dugoročnih planova razvoja, razvoj menadžera
na nižim nivoima, oblikovanja radnog okruženja i za funkcionisanje menadžmenta organizacije u
celini. Odluke top menadžmenta su malobrojne ali veoma kompleksne.

14. Koja je bazna uloga srednjeg nivoa menadžmenta u organizaciji?

Menadžeri na ovom nivou su istovremeno i stratezi i izvršioci. Oni nadgledaju druge menadžere. To
mogu biti šefovi proizvodnje, prodaje, upravnici pogona i sl. Uloga menadžera na srednjem nivou je
specifična jer se nalaze u ulozi podređenog u odnosu na svoje šefove, ravnopravnog u odnosu na
svoje kolege na istom nivou i u ulozi nadređenog u odnosu podređene rukovodioce.

15. Koja je osnovna uloga operativnog nivoa menadžmenta u organizaciji?

Nivo na kome su menadžeri u neposrednom kontaktu sa izvršiocima radnih zadataka. Menadžeri na
ovom nivou nemaju podređenih menadžera i često se nazivaju supervizorima. Oni istovremeno
igraju dvostruku ulogu. Prva uloga ogleda se u tome što se pred radnicima pojavljuju i kao
predstavnici viših nivoa menadžmenta, i druga, što istovremeno predstavljaju kontakt radnika sa
višim nivoima menadžmenta, i druga, što istovremeno predstavljaju kontakt radnika sa višim
nivoima menadžmenta. Od menadžera na operativnom nivou se očekuje da osiguraju potreban nivo
efikasnosti i efektivnosti.

16. Navedite motive za izbor menadžmenta kao profesije (min. 3).

Stav prema autoritetu (od menadžera se očekuje da imaju pozitivan stav prema autoritetu); želja za
takmičenjem; želja za dokazivanjem; želja da se ima moć; želja da se bude ispred drugih;
odgovornost.
17. Šta podrazumevamo pod pojmom menadžmenta kao nauke?
Nauka se definiše kao znanje o činjenicama, pojavama, zakonima i njihovim verovatnim uzrocima,
stečeno i verificirano egzaktnim posmatranjem, organizovanim eksperimentom i pravilnim
mišljenjem. Zadatak menadžmenta kao nauke je da, objašnjenja i predviđanja, objasni fenomen
menadžmenta čiji je cilj da primenjuje više različitih teorijskih nauka radi postizanja praktične koristi.

18. Navedite funkcije menadžmenta u organizaciji.

Predviđanje, planiranje, organizovanje, kadrovski menadžment, vođenje, kontrola.

19. Koji je osnovni zadatak funkcije predviđanja?

Brojne odluke koje se donose u procesu planiranja imaju svoju važnost u dužem vremenskom
periodu, s obzirom da njihovi efekti pritiču tokom niza budućih perioda. Racionalnost takvih odluka
često nije isključivo, ni bitno određena sadašnjom situacijom.

20. Koji je osnovni zadatak funkcije planiranja?

Menadžeri između više alternativnih pravaca biraju onaj za koji ocene da je najuspešniji. Osnovni
zadatak ove funkcije je formulisanje ciljeva organizacije i razvoj strategija za njihovo dostizanje.

21. Koji je osnovni zadatak funkcije organizovanja?

Zadatak organizovanja je da, nakon što su utvrđeni ciljevi i programi, menadžeri dizajniraju
odgovarajući model organizacione strukture koji će omogućiti ostvarenje planiranih ciljeva.

22. Koji su osnovni zadaci funkcije kadrovskog menadžmenta?

Briga o kadrovima ima za cilj da u skladu sa planiranim potrebama izvrši izbor pravih ljudi, u pravo
vreme i na pravom mestu u organizaciji. Kadrovska funkcija obuhvata aktivnosti kao što su:
planiranje kadrova, regrutovanje, izbor, obuka i trening , ocena uspešnosti, nagrađivanje i odnose sa
sindikatom.
23. Koji je bazni zadatak funkcije vođenja?
Nakon što je dizajniran odgovarajući model organizacione strukture i nakon što su izabrani i obučeni
kadrovi, organizacijom je potrebno upravljati,tj.usmeravati je u skladu sa planiranim ciljevima.
Prilikom vođenja menadžeri koriste svoj autoritet i liderske sposobnosti, te motivaciju zaposlenih
kako bi postigli cilj.

24. Koji je osnovni zadatak funkcije kontrole?

Kao poslednja u nizu funkcija treba da omogući menadžeru uvid da li se process transformacije u
organizaciji odvija u skladu sa željenim ciljevima. Ukoliko se pojave odstupanja , menadžer
preduzima korektivne akcije čime se postiže da se planirana I stvarna uspešnost postigne.

25. Navedite najmanje tri osnovne karakteristike Ortačkog društva.

Članovi odgovaraju za obaveze društva neograničeno solidarno, celokupnom svojom imovinom;
Ulozi mogu biti u novcu, stvarima i pravima; Ortakluk prestaje smrću ili stečajem bilo kog ortaka
ukoliko drugačije nije ugovoreno; Ortak se može isključiti po osnovu tužbe jednog ili više ortaka, ili
većinom glasova ostalih ortaka.

26. Navedite najmanje tri karakteristike Komanditnog društva.

Osnivaju jedno ili više lica koje se zovu komplementari i jedno i više lica koje se zovu Komanditori;
Komplementari odgovaraju za obaveze društva neograničeno solidarno sopstvenom imovinom;
Komanditori na odgovaraju za obaveze društva i snose rizik poslovanja do visine svog uloga;
Društvom upravljaju komplementari i odluke se donose prostom većinom glasova.

27. Navedite najmanje četiri karakteristike Akcionarskog društva.

DRUŠTVO MOGU OSNOVATI JEDAN ILI VIŠE OSNIVAČA; DRUŠTVO IMA SVOJSTVO PRAVNOG LICA;
DRUŠTVO IMA IMOVINU KOJOM ODGOVARA ZA OBAVEZE KOJE PREUZIMA U PRAVNOM PROMETU;
IMOVINA DRUŠTVA JE ODVOJENA OD IMOVINE AKCIONARA; MINIMALNI NOVČANI KAPITAL IZNOSI
25000,00 EURA I MORA BITI UPLAĆEN U CELINI; OSNOVNI KAPITAL DRUŠTVA PODELJEN JE NA
AKCIJE ODREĐENE NOMINALNE VREDNOSTI; ZAKLJUČENJEM UGOVORA O OSNIVANJU OSNIVAČI
POSTAJU AKCIONARI; STATUT JE OSNOVNI AKT DRUŠTVA.
28. Navedite najmanje četiri karakteristike D.O.O.
DRUŠTVO OSNIVAJU FIZIČKA I PRAVNA LICA RADI STICANJA DOBITI; KAPITAL DRUŠTVA PODELJEN JE
NA UĐEL; ULOZI MOGU BITI NOVČANI I NENOVČANI A NE MOGU BITI U RADU I PRUŽANJU USLUGA;
DRUŠTVO IMA STATUT, TO JE USLOV ZA PUNOVAŽNO OSNIVANJE DRUŠTVA; SKUPŠTINA , ODBOR
DIREKTORA I SEKRETAR NESU OBAVEZNI ORGANI DRUŠTVA; IZVRŠNI DIREKTOR JE JEDINI OBAVEZNI
ORGAN DRUŠTVA; ĐELOKRUG RADA DIREKTORA ODREĐUJE SE STATUTOM; STATUT ODREĐUJE
PRAVILA PRENOSA UĐELA IZMEĐU ČLANOVA U POGLEDU REDOSLJEDA PRVENSTVA, OČUVANJE
POSTOJEĆE SRAZMERE I SLIČNO.

29. Navedite najmanje dve osnovne karakteristike Javnih preduzeća.

Javno preduzeće proizvodi javna dobra i pruža javne usluge. To su sva preduzeća, bez obzira na oblik
svojine , koja obavljaju svoju đelatnost u oblasti javnog interesa. Javno preduzeće može da bude u
privatnom vlasništvu, kao i u državnoj svojini , ili društvenoj svojini.

30. Navedite najmanje dve osnovne karakteristike Neprofitnih organizacija.

Neprofitne organizacije su sklone da postavljaju više od jednog cilja. Neprofitna organizacija mora da
vodi računa o zadovoljenju potreba svojih klijenata, ali i o društvenim interesima. Većina neprofitnih
organizacija bavi se uslužnim đelatnostima, a ne proizvodnjom ili pribavljanjem dobara. Neprofitne
organizacije podvrgnute su snažnoj javnoj i društvenoj kontroli, u cilju provere zakonitog korištenja
sredstava iz subvencioniranih izvora i onih stvorenih poreskim olakšicama.

31. Navedite najmanje tri osnovna principa formulacije ciljeva.

Ciljevi moraju biti precizno definisani, lako razumljivi.
Cilj služi kao sredstvo kontrole pri donošenju odluka.
Ciljevi treba da su realni i dostižni.
Ciljevi treba da su svima poznati.
Svi ciljevi treba da su usmereni u istom pravcu.
Ciljevi treba da su dati u pismenoj formi i dokumentovani.
32. Definišite u čemu se ogleda osnovni cilj poslovanja profitnih organizacija, te u čemu osnovni
cilj neprofitnih organizacija.
Opšti ciljevi neprofitnih organizacija su: solidarnost i humanost; kvantitet i kontinuitet usluga;
kvalitet usluga; profit. Ovi ciljevi imaju približan značaj u funkcionisanju i poslovanju, odnosno u
ostvarivanju misije svih neprofitnih organizacija.

33. Objasnite pojam bonitet preduzeća.

Bonitet preduzeća odnosi se na ukupnost njegovih pozitivnih karakteristika koja ga afirmišu kao
dobrog i pozitivnog privrednog subjekta. One ukazuju na solidnost preduzeća, na kvalitet njegovih
poslovnih, proizvodnih i razvojnih aktivnosti, što se sve odražava na reputaciju poslovnog subjekta,
odnosno na njegov položaj u okruženju i na tržištu.

34. Šta podrazumevamo pod likvidnošću, a šta pod solventnošću organizacije?

Likvidnost je sposobnost preduzeća da na vreme izmiruje svoje finansijske obaveze. To znači da
preduzeće ima novčane prilive (prihode) dovoljne da pokre svoje novčane odlive (rashode), što se i
očekuje od jednog uspešnog preduzeća.
Solventnost je dugoročna platežna sposobnost preduzeća, odnosno sposobnost privrednog subjekta
da izmiri svoje obaveze u iznosu i roku dospeća. Za razliku od likvidnosti, solventnost pokazuje da li
privredni subjekt može da izmiri sve svoje obaveze pa makar i iz likvidacione mase. Analiza
solventnosti usmerena je na dugoročnu finansijsku stabilnost preduzeća.

35. Šta podrazumevamo pod efikasnošću, a šta pod efektivnošću organizacije?

Efektivnost preduzeća se može definisati kao sposobnost preduzeća da pribavi neophodne resurse i
da ih što efikasnije iskoristi radi ostvarenja svojih ciljeva. Ukratko - efektivnost znači raditi prave
stvari.

Efikasnost se izražava odnosom rezultata funkcionisanja preduzeća (output-a) i ulaganja (input-a)

neophodnih da se ti rezultati ostvare. Što je potrebna manja količina resursa da se ostvare određeni
rezultati, odnosno što se sa određenom količinom resursa ostvaruju veći rezultati, to je efikasnost
preduzeća veća, i obratno. Ukratko – efikasnost znači raditi stvari na pravi način.
36. Šta podrazumevamo pod pojmom Preduzetništva?
Inovacija kao specifično sredstvo preduzetnika, zatim promenu kao mogućnost za izvršenje
proizvodnih zadataka, mogućnost da se uvedu novi proizvodi, stvara novo tržište i nalaze novi
potrošači, predavanje sadašnjih resursa neizvesnosti i rizika i drugo. Preduzetništvo na nivou
preduzeća ima za cilj da:Identifikuje poslovne prilike; Sagleda mogućnosti i sposobnosti preduzeća;
Osigura kreativan pristup uz otvorenost prema novim idejama i inovacijama; Uvede inovacije.

37. Navedite najmanje tri osnovna obeležja preduzetničkog ponašanja.

Ciljno ponašanje; Postojanost; Prihvatanje odgovornosti; Preuzimanje rizika; Predanost ciljevima;
Orijentacija na problem; Inovativno ponašanje; Zabrinutost za organizaciju; Poštiju i proučavaju
konkurenciju.

38. Objasnite pojam Intrapreduzetništva.

Intrapreduzetništvo kao nadgradnja preduzetništva pomaže kod usavršavanja organizacije i
povećanja njenih šansi za uspeh. Stvaranjem nove klime u organizaciji, intrapreduzetništvo
omogućuje razvoj inovacije. Načini na koje organizacija može da stvori podsticaj za inovaciju:
1. Iznalaženje kupaca na najsloženijim zahtjevima,
2. Uspostavljanje normi za prevazilaženje najtežih zakonskih prepreka ili proizvodnih standarda,
3. Zaspošljavanje na trajnoj osnovi,
4. Određivanje istaknutih konkurenata za uzor u poslovanju.