POJMOVNO ODREDJENJE MENADZMENTA

Menadment je posebna nauna disciplina koja se bavi istraivanjem problema upravljanja. U uzem smislu obuhvata istrazivanje problema upravljanja u odredjenim poslovima dok se u sirem smislu bavi istrazivanjem problema upravljanja u drustvenim i poslovnim sistemima. Kao slozena pojava obuhvata: ponasanje ljudi, motive i motivaciju, komunikaciju, teoriju sistema, obuku kadrova, organizaciju rada, upravljanje. Upravljanje podrazumeva koriscenje: ljudskih resursa, materijalnih resursa, finansijskih resursa, informacionih resursa I organizacionih resursa. Proces menadzmenta se sastoji iz: planiranja, organizovanja, vodjstva i kontrole da bi se iskoristili svi organizacioni resursi i ostvarili postavljeni ciljevi organizacije. Planiranje je aktivnost menadzment procesa u kojoj se donose odluke o ciljevima organizacije I aktivnostima koje treba da se primene u postizanju ciljeva. Prvo se postavljaju ciljevi koji su znacajni za organizaciju a zatim pojedinacni ciljevi za svaki deo ogranizacije.Odluke koje se donose baziraju se na prethodnim znanjima, iskustvima, na trenutnoj situaciji. Najbitnije mesto u postavljanju ciljeva imaju odnosi I vreme, jer planiranje odrazava buduce aktivnosti koje se baziraju na prethodnim iskustvima. Organizovanje sledi nakon planiranja I podrazumeva usmeravanje zaposlenih na pretvaranje donetih odluka u akciju. Odredjuje se nacin kako da se postavljeni ciljevi ostvare.Obuhvata: odredjivanje posla,podelu rada,podelu zadataka,ovlascenja,odgovornosti, koordiniranje aktivnosti. Organizovanje je proces u kom treba angazovati ljude da rade zajedno da bi se odredjeni ciljevi ostvarili. Vodjstvo je menadzerska aktivnost koja se sastoji iz koriscenja uticaja na zaposlene i motivacije zaposlenih kako bi ispunili postavljene zadatke .Menadzeri su lideri koji u procesu upravljanja pokusavaju da ubede druge da im se pridruze, ulaze u direktan odnos sa svakim radnikom koji je zaposlen u organizaciji. Kontrola je faza koja omogucava da se sve planirane aktivnosti ostvare I ona ukljucuje vise aktivnosti ,monitoring, korektivne akcije (ako se oktrije odstupanje od postavljenih ciljeva).U procesu kontrole kontrolisemo da li su I u kojoj meri svi postavljeni ciljevi ostvareni.

Razlicita shvatanja u definisanju menadzmenta

Slozenost menadzmenta omogucava njegovu analizu sa razlicitih aspekata I na razlicite nacine. Piter Draker menadzment posmatra na dva nacina: Upravljanje se odnosi na ljude koji vode I na vodjenje ljudi. Kada posmatra menadzm. Kao metod upravljanja razdvaja dva nacina posmatranja menadzmenta: menadzment svake organizacije(karakterise drzavu I njenu organizicaiju, vojsku,crkvu,skole) I menadzment privredne organizacije (upravljanje preduzecima u privrednoj sferi). Harbison I Majers, nesto kasnije I Massi menadzment posmatraju kao : Ekonomski resurs Sistem autoriteta I Sistem klase ili elite Prema Votsonu menadzment se posmatra kao: Umetnost (uspesni menadzeri se radjaju takvi i moraju imati odredjene karakteristike koje ih cine predodredjenim za taj posao, intuicija i inteligencija) Politika(uspesni menadzeri moraju imati sposobnost da se snadju u svakoj situaciji) Magija(Uspesni menadzeri moraju da budu sposobni da ostvare dobre rezultate kada to malo ko od njih ocekuje. Profesija(Profesionalci svoje odluke donose i zasnivaju na opstim principima, profesionalni status sticu zahvaljujuci rezultatima svoga rada i postuju eticke principe stiteci interese svojih klijenata) Sva shvatanja upravljanja su znacaja ali svako shvatanje moze biti podvrgnuto kritici. Najprihvatljivije je Stonerova definicija menadzmenta po kojoj je menadzment proces planiranja, organizovanja, vodjenja i kontrole..

PROFESIJA MENADZERA
Sa porastom znacaja menadzmenta kao metoda upravljanja raste i znacaj menadzera kao posebne drustvene grupe.Njihova drustvena delatnost je upravljanje. Drustvena delatnost je svesno usmerena aktivnost u kojoj se trosi psiho-fizicka energija da bi se ostvarili odredjeni efekti na nekom predmetu , drugim ljudima, drustvenim grupama ili na nekom delu drustvene strukture a sve sa ciljem zadovoljenja neke licne ili drustvene potrebe. Drustvena delatnost se odvija u okviru uslova koji se dele na prirodne i drustvene. Prirodni faktori su bitni za postojanje ljudskog drustva, ali su za covekov drustveni zivot mnogo vazniji drustveni faktori. Za drustvenu delatnost se u sociologiji koristi pojam drustvena uloga. Drustvena uloga je specijalizovana, drustveno potrebna i priznata delatnost koju obavlja manji ili veci broj ljudi pod odredjenim uslovima koji se odnose na drustvenu podelu rada . Vrsenjem drustvenih uloga zauzimaju se odgovarajuci polozaji u drustvu. Pod drustvenim polozajem se podrazumeva mesto koje pojedinac ili drustvena grupa zauzimaju u sistemu raspodele drustvene moci, materijalnih i drugih vrednosti, kao i ugleda u drustvu. Faktori koji uticu na drustveni polozaj su : zanimanje, licne sposobnosti,imovina,prihod, autoritet, moc, nacin zivota. Delatnost koju obavljaju menadzeri od velikog je znacaja za savremeno drustvo. Kao profesionalni upravljaci zauzimaju odgovarajuci drustveni polozaj.Drustveni status a i drustveni polozaj se dobija rodjenjem ili se stice u samom drustvu. Zanimanje predstavlja vazan kriterijum po kom se moze oceniti drustveni status ili polozaj, obuhvata skup istih ili slicnih poslova. Osnovne karakteristike zanimanja su :specijalizovana delatnost, obavlja se trajno i na ustaljen nacin, osnovni je izvor prihoda, iziskuje posebno znanje, obrazovanje ili vestinu. Zanimanje je osnov okupljanja ljudi u profesije kao drustvene grupe koje cine ljudi koji se bave istim zanimanjem.Menadzeri imaju prednost nad ostalim profesijama jer imaju visok nivo obrazovanja, imaju visoke prihode, ugled i statusni polozaj u drustvu. Ljudi u svom radnom veku obavljaju vise poslova, skup svih tih poslova naziva se karijera. Karijera se odredjuje kao evolutivni redosled poslova koji su medjusobno povezani. Bitna je za svakog pojeedinca pa se upravljanju karijerom daje poseban znacaj. Najpoznatiji metodi upravljanja karijerom su : Metod mentorstva(licnim izborom mentora(menadzer bira mentora), licnim izborom vice menadzera(mentor bira naslednika u poslu) i licnim izborom saradnika(medjusobna sardnja dva menadzera istog hijerarhijskog nivoa na razlicitim funkcijama)) podrazumeva razvijanje karijere pod nadzorom mentora, one-to-one relationship, jedna osoba je zaduzean za razvoj karijere neke druge osobe Metod pobocne karijere (stvaranje povojnih prilika kako bi se radilo vise poslova i kako bi se doslo do viseg hijerarhijskog nivoa) Metod centralizacije organizacione strukuture(napredovanje u poslu koje je uslovljeno reorganizacijom a ne strucnoscu) Metod rane promocije menadzera(neplanirani sticaj povoljnih okolnosti u kojim menadzer dobija priliku da obavlja vise razlicitih poslova odjednom ) Metod decentralizacije organizacione strukture( realzovanje novih ideja koje menadzer ima u okviru postojece organizacije preduzeca i veca odgovornost za nove poslove) Metod novcane pomoci (menadzerima se dodeljuje novcana pomoc kako bi razvili sopstveni posao i snovali svoje preduzece) Metod koncentrisane radne nedelje (smanjenje broja radnih dana u nedelji i produzenje dnevnog radnog vremena cime se stvaraju mogucnosti za bavljenje drugim poslom u kom se mogu ralizovati nove ideje jer u reduzecu ne postoje uslovi za to)

Metod timskog rada(formiranje timova menadzera koji se sastoji iz od menadzera razlicitih hijerarhijskih nivoa i razlicitih funkcionalnih podrucja u cilju resavanja konkretnih problema)

RAD MENADZERA
Menadzeri upravljaju organizacijama i poslovima preko drugih ljudi tako da od njih i njihovog rada u velikoj meri zavisi uspeh ili neuspeh neke organizacije.Menadzerske delatnosti prema nekim autorima se mogu podeliti u cetiri grupe : aktivnosti(planiranje organizvanje vodjenje i kontrola), razvoj misli o upravljanju,eksterni uticaji iz okruzenjai interni faktori organizacije. Odgovor na pitanje sta rade menadzeri se moze naci u fazama procesa menadzmenta :Predvidjanje, planiranje, komandovanje, koordiniranje i kontrola. Piter Draker je video delatnost menadzera kao pet aktivnosti : planiranje, organizovanje, integrisanje, merenje i razvoj. Veliki doprinos analizi rada menadzera dao je Minzberg koji je istakao da u menadzment procesu postoje cetiri folkora i cetiri fakta. Kasnije se ponovo vratio na analizu menadzmenta menadzera, snimao je top menadzere u vise firmi tokom jedne radne nedelje i i zakljucio da je to nepovezan posao, pun razlicitosti.Dao je novu podelu menadzerskog posla u tri velike grupe i 10 osnovnih uloga : PRVA GRUPA : Interpersonalne grupe uloga u kojima se odvija komunikacija medju ljudima, i tu razlikujemo tri uloge : uloga glave kuce (obavljanje ceremonijalnih i simbolickih duznosti ), uloga lidera(vodjenje svih zaposlenih ka odredjenom cilju) i uloga onog koji povezuje organizaciju sa spoljasnjim okruzenjem, sa razlicitim poslovnim funcijama u preduzecu DRUGA GRUPA : Informativne grupe (primanje i davanje informacija u organizaciji i izvan nje) i tri uloge : Monitor(posmatra okruzenje i sakuplja informacijeo o okruzenju, konkurentima,kupcima, kanali mogu biti formalni i neformalni) Portparol (daje informacije o svojoj organizaciji i predstavlja je u najboljem svetlu) Interni davalac informacija(prenosenje i saopstavanje informacija,namera odluka svim zaposlenim) TRECA GRUPA : Grupa donosenja odluka gde postoje cetiri uloge : Preduzetnik(donosenje odluka u cilju povecanja inovativnosti i kreativnosti ) Alokacija resursa(donosenje odluka u razlicitim resursima kao bi se ostvarili postavljeni ciljevi) Pregovarac(Donosenje odluka u vezi sa sklapanjem raznih ugovora i sporazuma sa poslovnim partnerima) Resavanje problema(preduzimanje mara u cilju resavanja problema) Podela menadzera se moze izvrsiti na dva nacina : horizontalna hijerarhijska struktura i vertikalna hierahijska struktura

Horizontalna :
Funkcionalni (njihova odgovornost je vezana za odredjene poslovne funkcije marketing,finansije,razvoj) generalni (njihova odgovornost je vezana za celu organizaciju ili za vise organizacionih jedinica) projektni (koordinacija svih zaposlenih u cilju ostvarivanja zadataka ) VERTIKALNA : Top menadzeri (nalaze se na vrhu hijerarhijske strukture,odgovorni su za celokupnu organizaciju,definisu ciljeve..) Srednji nivo menadzera(oni su veza izmedju top menadzera i tzv.prve linije) Nizi nivo menadzera (dierktno odgovaraju za prizvodnju, vrsenje usluga i za zaposlene)

LICNOST MENADZERA

Osobine licnosti bitno uticu na odnos prema radu i odredjuju covekovo ponasanje u procesu rada.O tome sta je licnost razlicite nauke su dale razlicita objasnjenja : Medicina : individua koja u normalnim okolnostima svoje postupke kontrolise, orijentise se u prostoru i vremenu i pridrzava se elementarnih normi higijene. Pravo :nosilac pravnog poredka gradjanskih prava i obaveza svesna svoje odgovornosti Kultura :nosilac i potrosac kulturnih i duhovnih materijalnih vrednosti Etika : moralni subjekt, svesna svoje slobode,sposobna da odgovori savesti i duznosti, casn ai dostojanstvena, razvijen osecaj za pravdu Menadzment : uspesno vodi menadment proces,utice na zaposlene u cilju pravednog odlucivanja i dobrih medjuljudskih odnosa. Psihologija :jedinstvena organizacija osobina, formira se uzajamnim delovanjem pojedinca i socijalne sredine i tako odredjuje karaketeristican nacin ponasanja. Sociologija :Proizvod drustvenih odnosa,subjekat drustvenog zivota koji je usvojio norme i vrednosti odredjene zajednice Svaku licnost karakterisu trajne osobine koje su zavisne i povezane i i cine jednistvenu strukturu.Osobine licnosti su.celokupnost,osobenost, doslednost,osobine temperamenta,karakterne osobine, motivi. Da bi jedan menadzer bio uspesan treba da bude :vredan,radan,inteligentan,posten i pravican,energican i ambiciozan,fleksibilan, kreativan i mastovit,optimista, jaka i stabilna licnost,komunikativan

Pojam i znacaj obrazovanja

U savremenom drustvu znanje je jedan bitan faktor razvoja drustva. Znanje ce imati odlucujucu ulogu za napredovanje svakog pojedinca.Brze promene koje se desavaju i koje se predvidjaju odnosice se na povecanje znanja koje ce unaprediti drustveni razvoj.Pod razvojem se podrazumeva prevazilazenje prepreka da bi se ostvarili drustveni ciljevi i poboljsali uslovi zivota. Razvoj je slozen pojam i njegov sastav cine promena,proces i struktura. Obrazovanje, kao proces sticanje znanja, imati nesumnjiv znacaj za drustvo jer je : Nosilac i pokretac drustvenih promena Nacin informisanja o promenama Nacin prihvatanja novih stavova i vrednosti Put ka sticanju znanja Postoje dve grupe shvatanja obrazovanja : Tradicionalno(sistematsko sticanje naucnog znanja o prirodi,drustvu,ljudskom misljenju,sticanje radnih navika- opste obrazovanje) Savremeno(sistem institucionalnog sticanja znanja I osposobljavanj ljudi da steknu znanja,vestine I navike) Savremeno obrazovanje se sa socioloskog stanovista proucava: kao drustveni proces kojim se stice znanje proces znacajan za civilacijske promene na globalnom planu potreba za razvijenom licnoscu koja je osnovni factor znanja obrazovni process institucionalnog sticanja znanja razlicite modele obrazovanja dokumente o pravcima obrazovanja promene u obrazovanju u odnosu na moguce projekcije razvoja drustva Visoko obrazovanje u Evropi karakterisu dva modela obrazovanja: dualni I jedinstveni model. Kod dualnog modela obrazovanja postoje dva segmenta: univerzitetsko(pruza akademsko obrazovanje u oblasti naucno-istrazivakog rada) I neuniverzitetsko(odnosi se na profesinlano usmeravanje u smislu pripreme strucnjaka za odredjeno zanimanje).Neuniverzitetsko se mnogo brze razvijalo jer su na njega uticali brojni faktori: ekonomski (razvoj industrije je zahtevao

kvalifikovanu radnu snagu), finansijski(krace obrazovanje zahteva manje novca za skolovanje) I socijalni(takav oblik je bio dostupan vecini koji su nastavili skolovanje). Jedinstveni model obrazovanja spaja sve visokoskolske ustanove u univerzitet sa prosirenom nadleznoscu. Zbog velikih promena u okruzenju koje su nastale zbog razvoja tehnologije I nauke, obrazovanje je podleglo reformama.Na medjunarodnom planu usvojeno je vise dokumenata o reformama obrazovanja od kojih su najznacajniji: Izvestaj UNESKO-a Obrazovanje skrivena riznica Dokument Evropskog saveta Inovacije u osnovnoj skoli Dokument usvojen na Konferenciji ministarstva Evropske unije- Evropska dimenzija obrazovanja Izvestaj evropskog okruglog stola i i rektora Asocijacije evropskih univerziteta- Obrazovanje za 21.vek Znanje ce sluziti unapredjenju uslova zivota jer ce obrazovanje odredjivati buducnost svake zemlje i buducnost covecanstva. BUDUCNOST OBRAZOVANJA Proces sticanja znanja i prenosenje saznanja pratio je razvoj drustva.U periodu predindustrijskog razvoja tradicionalne vrednosti, znanje i vestine prenosile su se kolena na koleno, sa generacije na generaciju.u periodu industrijskog razvoja sva potrebna znanj nisu se vise mogla nauciti u porodici i prenosnenje znanja je pretvoreno u masovno obrazovanje. U periodu automatizaciije masine sve vise i vise resavaju brojne zadatke a covek sve bolje i bolje obavlja intelektualne poslove.Masine obavljaju fizicke poslove a ljudi se bave intelektualnim poslovima. Tehnologiji sutrasnjice vise ne trebaju polukvalifikovani ljudi vec ljudi kritickog duha koji ce se dobro snalaziti u izmenjenim okolnostima. To novo vreme zahteva novi vid obrazovanja.Obrazovanje ce imati zadatak da poveca prilagodljivost coveka vremenu koje dolazi. Da bi se takvo obrazovanje moglo ostvariti neophodno je predvideti koji poslovi ce se obavljati, kakva zanimanja ce postojati, kakvi ce biti porodicni i medjuljudski odnosi. Sve to ce odrediti inteletualne, psiholoske sposobnosti koje ce ljudima u buducnosti biti potrebne.Covekova buducnost ce zavisiti od obrazovanja.Predvidja se veci intelektualni nivo svetskog stanovnistva i mnogo veci nivo opste kulture. U skladu sa takvim vizijama kao moguci vidovi novog obrazovanja, pominju se : kucno obrazovanje, obrazovanje na daljinu, pokretno skolovanje, dozivotno obrazovanje, virtuelno obrazovanjeUcice se kako da se uci, kako da se nauceno zaboravi i kako da se ponovo uci, doci ce do novih organiziovanja timskog rada gde ce se uciti o uspostavljanju medjuljudskih odnosa MENADZERI I OBRAZOVANJE O obrazovanju menadzera postoje dva suprotstavljena misljenja : Jedni isticu znacaj formalnog obrazovanja menadzera Drugi negiraju .. Ta razilazenja se odnose na nastavne programme koji koji su preobimni i ne pruzaju dovoljno prakticnog znanja koje se moze primeniti odgovarajucem nivou menadzera ili u aktivnostima menazdment processa.Nepohodno je menjati obrazovne programe u skladu sa drustvenim i tehnoloskim promenama, a steceno znanje u skolama i univerzitetima azurirati i obogacivati. Menadzer treba svoje znanje da stice u visokoskolskim intitucijama, da poseduje opste znanje i kulturu, ali i da ima specijalisticko znanje iz oblasti kojom se bavi.Sirina znanja je veoma bitna za menadzerski posao.Menadzer mora da poznaje tehnolgiju,psihologiju,ekonomiju, finansije. Obrazovanje menadzera je islo paralelno sa razvojem nauke i tehnologije..Prvo se vrsila obuka rukovodeceg kadra kroz kratke kurseve i seminare, vremenom je to preraslo u stalne oblike obrazovanja.Sa ubrzanim razvojem tehnologije nametnula se potreba za preciznim definisanjem obrazovanja direktora. Obrazovanje direktora podeljeno je na funkcionalnoi sistemsko.

Obrazovanje menadzera u buducnosti bice primereno novim drustvenim tokovima, novim promenama u poslovima upravljanja. http://www.dizajnzona.com/forums/index.php?showtopic=39775