ZABRANA I SANKCIONISANJE DOPINGA U SPORTU

SEMINARSKI RAD

Student: Mentor:

Sportsko pravo

Beograd,2017.
SADRŽAJ:

1.UVOD ........................................................................................................................................................ 2
1.1.ISTORIJAT DOPINGA ...................................................................................................................... 2
2.Podela doping sredstava ............................................................................................................................ 3
3.NEGATIVNE POSLEDICE UPOTREBE STIMULANASA KOJE SE ISPOLJAVAJU NA
FIZIČKOM NIVOU ..................................................................................................................................... 4
4.NEGATIVNE POSLEDICE UPOTREBE STIMULANASA KOJE SE ISPOLJAVAJU NA
PSIHIČKOM NIVOU ................................................................................................................................... 5
5.KODEX ..................................................................................................................................................... 6
5.1.Modeli i načini praktične primene Kodex-a...................................................................................... 6
6.ANTIDOPING MERE U EVROPI........................................................................................................... 7
6.1. Obaveze po Konvenciji .................................................................................................................... 7
7.ANTIDOPING U SRBIJI .......................................................................................................................... 9
8.ZAKON O SPREČAVANJU DOPINGA U SPORTU ........................................................................... 10
8.1.Organizacije koje sprovode borbu protiv dopinga ......................................................................... 12
9.ZAKLJUČAK .......................................................................................................................................... 13
LITERATURA: .......................................................................................................................................... 15

1
1.UVOD

1.1.ISTORIJAT DOPINGA

Brže, jače i bolje, osnovni su zakoni modernog sporta. Postizanje krajnjeg cilja,
pobeda i eliminisanje protivnika, primarni su činioci svakog sportskog
nadmetanja.
Pored sportskog duha, koji se u današnje vreme zanemaruje, učesnici sve više, ne
birajući načine, podležu korišćenju zabranjenih stimulativnih sredstava, prevari i
obmani, kako bi stigli do tog krajnjeg cilja, slave, trofeja, medalja, novca, pri tome
svesno rizikujući sopstveni život i budućnost.
Želja za pobedom i nadmetanjem stara je koliko i samo čovečanstvo - ona je
oduvek postojala, ali su se menjali pokretači te želje ( npr. borba za opstanak;
nadmoć; vlast; slava i čast; novac... ).
Kroz istoriju atletičari su koristili specijalnu ishranu i razne napitke kako bi svoja
tela pretvorili u superiorne i moćno podešene mašine. Primera radi: u staroj
Grčkoj rvači su jeli ogromne količine živog mesa, ne bi li uvećali svoju mišićnu
masu; norveški ratnici koji su poznati pod nazivom «divlje horde» jeli su
halucinogene pečurke kako bi se spremili za bitku, kako bi dobili na snazi, smelosti
i hrabrosti.
Možda na prvi pogled poređenje sportiste ( onakvog kakvim ga danas pojmimo ) i
plaćenika nije na mestu, međutim konstantno treba imati na umu da je sportska
aktivnosti imanentna potreba ljudskog bića, bez obzira da li se ona manifestuje u
obliku organizovane, profesionalne aktivnosti ili u obliku kakve svakodnevne
aktivnosti.

2
 2.Podela doping sredstava

Zabranjene vrste supstanci:

1. Stimulansi
2. Narkotici
3. Anabolički agensi
4. Diuretici
5. Peptidni i glikoproteinski hormoni i analozi

Od strihnina, preko kafeina, do kokaina, pa čak i heroina, sportisti su se, ne

oklevajući i težeći ka ostvarenju boljih rezultata, upuštali u upotrebu doping
sredstava, neretko uklizavajući u tešku narkomaniju.
Tokom decenija koje su dolazile stimulativna sredstva su zauzela visoko mesto u
svetu sporta. Iako štetna, tokom godina koje su dolazile medicina i nauka su
umešale svoje prste, i uspele su da kreiraju ono što danas nazivamo savremenim
doping sredstvima. Korišćenje anabolika u modernom sportu je skorijeg datuma.

Testosteron je prvi put sintetizovan u laboratorijama 1930. godine, a uveden je u

sportske arene negde između 1940. i 1950. godine.
Kada je sovjetski tim dizača tegova na Olimpijadi 1952. godine potpuno
dominirao, a zahvaljujući sintetizovanom testosteronu, osvojivši sve medalje,
američki fiziolozi odlučili su da bi se i njihovi takmičari trebali podvrgnuti istom
tretmanu. Do 1958. godine, američka farmaceutska industrija razvila je steroid.

Bez obzira na to što su na samom početku shvaćene negativne posledice primene

ovih sredstava, prestiž i potreba za dominacijom na sportskim terenima dovela je
do toga da je uvođenje istih u sportske arene postalo apsolutno neizbežno.
Prvi korisnici anabolika bili su uglavnom bodi bilderi, dizači tegova, ragbisti,
biciklisti, i uopšte oni sportisti koju su se izlagali ekstremnim naporima.
Posle nekog vremena, stimulativna sredstva su lagano postala sastavni deo
sportova.

3
3.NEGATIVNE POSLEDICE UPOTREBE
STIMULANASA KOJE SE ISPOLJAVAJU NA
FIZIČKOM NIVOU

Kod žena se dešava niz promena, koje evidentno utiču na razvoj i fizionomiju
ženskog tela. Unutrašnji problemi mogu biti teži po svom karakteru, i izraženiji
nego što je to slučaj kod pripadnika muškog pola. Upotreba testosterona uvećava i
stepen psiholoških poremećaja za najmanje 3% procenata.
Tipični problemi koji se javljaju kod žena su : maljavost, drastične promene u
menstrualnom ciklusu koje se često okončavaju izostankom ciklusa ( naročito u
slučaju primene klimakterona ), enormno uvećanje klitorisa, mutiranje, izostanak
rasta grudi.
Oba pola pogađaju sledeće problemi: pojava kožnih promena, drhtavica, drastično
smanjenje nivoa holesterola u krvi, hipertenzija, teška oštećenja jetre,
endokrinološkog sistema, bubrega, nervnog sistema, rak, razni oblici psihoza,
dezorijentisanost, metabolički i hormonalni poremećaji, asocijalnost.
Dakle, posledice se ne moraju nužno vezivati samo za fizički nivo, i ako je taj
lakše uočljiv. Kada se sve ovo uzme u obzir, nameće se sasvim logično pitanje: da
li je profesionalni sport psihičko, odnosno fizičko stanje ili bolest?
Ukoliko je profesionalni sport stanje svesti, onda faktički govorimo o postojanju
izmenjenog stanja svesti, univerzalnog mentalnog šablona, koji omogućava
manipulaciju zahvaljući fokusu ka slavi, novcu, ili već kom drugom motivatoru.
Ukoliko je profesionalni sport fizičko stanje, onda govorimo o konstantnoj težnji
za korekcijom i usavršavanjem fizičkog izgleda, o jednom specifičnom estetskom
momentu, o onome što se u svojoj krajnjoj liniji naziva estetikom izobličenog i
ružnog, ili bolje rečeno neprirodnog.
Ukoliko je profesionalni sport bolest, onda možemo govoriti o dvema kategorijama
«bolesnika»: o sportistima i njihovim rukovodiocima.
Istina, naravno, nije apsolutna, niti jedna opcija isključuje drugu.
Nezavisno od toga da li se sport posmatra kao jedna fizička i/ili duhovna veština,
ili kao samo jedan u nizu socioloških fenomena, u ovom stanju u kome je sada
može se posmatrati kao jedan oblik patološkog stanja, budući da servira
poremećene vrednosti, pruža negativni uzor/idol generacijama koje teže da
podražavaju svoje ljubimce, i u toj težnji i sami često pribegavaju upotrebi
nedozvoljenih i opasnih stimulanasa. Time se stvara začarani krug.

4
Muškarci koji uzimaju velike doze stimulanasa osećaju često znatne varijacije u
pogledu seksualnih želja. Primena testosterona može inicirati da organizam
korisnika u potpunosti ugasi funkcionisanje reproduktivnog sistema, što je
uslovljeno i gotovo uvek se okončava potpunom sterilnošću. Najčešći nusefekti su:
razvoj grudi, mutacija glasa, ćelavost, smanjenje broja spermatozoida, impotencija
i sl.

4.NEGATIVNE POSLEDICE UPOTREBE

STIMULANASA KOJE SE ISPOLJAVAJU NA
PSIHIČKOM NIVOU

Uticaj bioloških i hemijskih sredstava, kao i metoda, na psihu nije neznatan, i iz

istog razloga često je bio predmet istraživanja brojnih stručnjaka. Mnogi sportisti
su izjavili da su se u periodu korišćenja stimulanasa osećali sigurnije,
zadovoljnijim... Loša strana i neželjeni efekti, prema istraživačima sa univerziteta
Harvard, su široki dijapazoni raznih stanja i drastične promene raspoloženja koje
variraju u deliću sekunde.Skala rangiranja je individualna, i kreće se od perioda
ponašanja i ispoljavanja nasilja, preko suicidnih misli, epizoda gneva, ispoljvanja
besa.
Kada posle nekog vremena kulminira stanjem depresije i kada droga / stimulans
prestane da deluje, studija koju su izvršili stručnjaci sa Harvarda pokazuje da
korisnici stimulanasa mogu doživeti teška psihološka oštećenja prilikom prolaska
kroz jake psihoze, emtoivne padove, paranoidnu ljubomoru, posesivnost,
ekstramnu anksioznost i pesimizam.

5
5.KODEX

Međunarodni kodex borbe protiv dopinga je dokument koji daje preporuke svim
sportovima i drugim zainteresovanim organizacijama kako i na koji način
sprorvoditi antidoping.

Međunarodni kodex uključuje defniciju dopinga, načela načina dokazivanja

dopinga, listu zabranjenih lekova i metoda, analizu uzoraka, postupak sa
uzorcima, sankcije, žalbe i način izveštavanja o rezultatima testiranja.

Dobra edukacija uz pravilnu kontrolu dopinga bitno smanjuje pojavu dopinga

Međunarodni standardi su vrlo razrađeni dokumenti koji određuju:

-listu zabranjenih lekova i metoda

-načini izuzeća primene nekih lekova ili metoda

-primenu postupka antidoping testiranja

-način i postupak laboratorijskog ispitivanja

5.1.Modeli i načini praktične primene Kodex-a

 Dva su pristupa

 a) pravila primene

 B) smernice (postupci) primene

 Pravila primene Kodex-a predviđaju dva modela i to jedan za

međunarodne federacije a drugi za nacionalne antidoping organizacije

 Smernice se zasnivaju na Kodex.u i nisu obavezne ali olakšavaju

primenu aktivnosti kao što je postupak primene i organizacije
antidoping mera

6
6.ANTIDOPING MERE U EVROPI

 Evropska Konferencija ministara nadležnih za sport u Rejkaviku 1988

godine predložila je tekst Evropske konvencije protiv dopingovanja u
sportu.

 SFRJ je ratifikovala ovu Konvenciju još 1991. godine.Raspadom zemlje “

sukcesiju” je preuzela Republika Srbija po svom osnivanju.

 U Konvenciji su date osnovne definicije vezane za doping u sportu. Pod

dopingom ova konvencija podrazumeva “ propisivanje sportistima ili
korišćenje od strane sportista farmakoloških vrsta sredstava ili metoda za
dopingovanje “.

 Prema čl,1 Konvencije države se obavezuju da u okviru svojih ustavnih

odredaba preuzmu odgovarajuće korake u cilju primene Konvencije.

6.1. Obaveze po Konvenciji

 Prema Konvenciji država Srbija je dužna da : usvoji zakonodavstvo, propise,

administrativne mere za ograničenje dostupnosti kao i upotrebu
zabranjenih sredstava i metoda dopingovanja, olakša obavljanje kontrole
dopingovanja od strane sportskih organizacija, da osnuje i olakša rad
jedne ili više laboratorija za kontrolu dopinga prema uslovima za
akreditaciju laboratorija, omogući usavršavanje i obučavanje stručnog
kadra za rad na istraživačkim i razvojnim programima u vezi sredstava i
metoda dopingovanja, da bez odlaganja objavi i distrubuira nove podatke
na osnovu istraživanja , da sprovodi zajedno sa sportskim
organizacijama programe obuke mladih u školama i sportskim klubovima
i njihovih roditelja i sl.

 Država potpisnica obavezna je da razvije adekvatnu antidoping politiku

kojom moraju biti obuhvaćeni sledeći ciljevi:

7
 -stvaranje nacionalnog tela odgovornog za koordinaciju borbe protiv
dopinga

 -ograničavanje trgovine doping sredstvima i upotrebe zabranjenih

sredstava

 -pojačavanje doping kontrole i poboljšanje metoda utvrđivanja

 -podrška vaspitnim programima i edukativnim kampanjama

 -zajednički rad sa sportskim savezima i međunarodna saradnja

 -olakšavanje korišćenja akreditovanih antidoping laboratorija

 Dodatak konveciji je Lista farmakološlih vrsta sredstava i metoda za

dopingovanje

 Organ koji prati primenu konvencije Grupa za praćenje (Monitoring

Gruppe)

8
7.ANTIDOPING U SRBIJI

Upotreba nedozvoljenih stimulanasa ne predstavlja nepoznanicu na našim

prostorima, i slobodno se može reći da ni u kom pogledu ( barem kada je upotreba
doping metoda i sredstava u pitanju ) ne zaostajemo za razvijenim zemljama.
Ono što odlikuje primenu doping metoda i sredstava na našim prostorima jeste
visoka doza amaterizma, što predstavlja bitan faktor rizika. Ovo istovremeno ima
negativan uticaj i na perspektivu srpskog sporta, kao i na ugled istog.
Problem za startovanje ozbiljnih antidoping programa i kampanja ne predstavljaju
samo interesi, niti činjenica da je sport u nas još uvek visokopolitizovana
«delatnost», već i činjenica da u Srbiji još uvek nije precizno zakonom definisana
zabrana upotrebe stimulativnih sredstava ( tek u novom predlogu Zakona o sportu
pominje se, između ostalog, da: « ... su sportisti obavezni da dozvole i omoguće
obavljanje doping kontrole, a onima koji to odbiju ili izbegnu bila bi iztrečena
mera povrede antidoping pravila, ista kao i da su na antidoping testu bili pozitivni»
-time je otvoreno pitanje uvođenja antidoping kontrole, ali to nije dovoljno samo
po sebi, (JER NIJEDAN ANTIDOPING PROGRAM, MA KOLIKO DOBAR BIO
NE VREDI APSOLUTNO NIŠTA BEZ ANGAŽMANA LJUDSKIH
RESURSA! ).
Poseban problem predstavlja i činjenica da ne postoji dovoljan broj stručnih
kadrova, kao i činjenica da nije unapred pripremljen teren za sprovođenje
antidoping kampanja. Posebnu priču predstavlja i činjenica da je sprovođenje
antidoping kampanja i programa veoma skupa, odnosno iziskuje visoke finansijske
izdatke, a u našoj zemlji je još uvek na snazi pravilo da se sredstva iz budžeta koja
su namenjena finansiranju sportskih društava raspodeljuju nenamenski, ili bez
osećaja za potrebe i perspektivu konkretnog sporta. Naravno, vredi spomenuti i da
se u našim klubovima često ne sprovode ni obavezni zdravstveni pregledi, što je
dodatni faktor rizika, i što istovremeno ukazuje na duboku krizu u kojoj se nalazi
naš sport.
Sve napred navedeno sigurno ima veoma loš uticaj na zdravlje sporta kao
aktivnosti na našim terenima, kao i na ugled našeg sporta u svetu.
Novinu na našim prostorima predstavljaju i pripreme za uvođenje obavezne
antidoping kontrole u Meridijan superligi ( ono što je važno imati na umu jeste
činjenica da je procedura za kontrolu koju propisuje UEFA i FIFA veoma stroga, i
primera radi UEFA i FIFA insistiraju na testiranju čak i posle prijateljskih
utakmica! Pitanje je da li će svi naši klubovi, ne samo fudbalski, već i ostali, uspeti
da podnesu tako visoke troškove.

9
8.ZAKON O SPREČAVANJU DOPINGA U SPORTU

 Zakon je donet 2005 godine , mnogo godina posle potpisivanja

Konvencije

 Zakon je usaglašen sa Konvencijom i definiše doping kao povredu

antidiping pravila kao i u Konvenciji.

 Povreda antidoping pravila postoji u sledećim slučajevima:

 1. Prisustvo zabranjene supstance ili njenih metabolita ili markera u

telesnom uzorku sportiste

 Po Konvenciji obaveza svakog sportiste je da se lično uveri da bilo koji

medikament ili preparat ne sadrži zabranjenu supstancu.Njegova je dužnost
da osigura da nijedna zabranjena supstanca ne uđe u njegovo telo. Pod
sportistom podrazumeva svako lice koje učestvuje u sportu na
međunarodnom ili nacionalnom nivou.

 Prema Zakonu o spečavanju dopinga prihvata se pojam sportiste iz

Zakona o sportu.

 Zakon usvaja pravilo “stroge odgovornosti” i prekšaj je učinjen uvek

kada se zabranjena supstanca nađe u telesnom uzorku sportiste.Sportista
je lično odgovoran za prisustvo bilo koje zabranjene supstance ili
njenih metabolita.

 Odgovornost i za uzimanje leka.

 2.Korišćenje ili pokušaj korišćenja zabranjene supstance ili zabranjenog

metoda

 Osnovni antidoping prekršaj.Dokazivanje korišćenja, odnosno pokušaja

dozvoljeno je različitim sredstvima.(priznanje sportiste, svedočenje, drugi
dokazi).Pod pokušajem se podrazumeva namerno obavljanje aktivnosti
koja predstavlja ozbiljan korak ka ponašanju koje će kulminirati u
kršenju antidoping pravila.

10
 3. Odbijanje ili neprihvatanje bez ubedljivog opravdanja, davanja uzorka
posle obaveštavanja o doping kontroli ili izbegavanje davanja uzorka na
drugi način

 U navedenim slučajevima izreći će se mera povrede antidoping pravila

kao da je na testu sportista bio pozitivan

 4.Neispunjavanje obaveza utvrđenih pravilima ovlašćene antidoping

agencije u pogledu dostupnosti sportiste iz registrovane test grupe za
testiranje izvan takmičenja kao i nepružanje podataka o boravištu i
propuštanja testiranja izvan takmičenja

 Nenajavljeno testiranje sportista izvan takmičenja jeste suština

antidopinga i kontrole dopinga.

 5.Neovlašćeno ometanje ili pokušaj ometanja bilo kojeg dela doping

kontrole

 Pod povredom ovog pravila podrazumeva se zloupotreba odnosno

menjanje činjenica sa nečasnim ciljem da se podrije proces kontrole
dopinga.

 6.Nedozvoljeno posedovanje doping sredstava

 Posedovanje može biti na takmičenju ili izvan takmičenja.Posedovanje

može biti nedozvoljeno posedovanje ili konstruktivno nedozvoljeno
posedovanje.Konstruktivno nedozvoljeno posedovanje utvrđuje se samo
ako lice ima isključivu kontrolu nad zabranjenim sredstvima ili ako je
znalo za prisustvo zabranjene suptance i imalo nameru da njome
raspolaže.

 7. Neovlašćenja prodaja , transport, slanje,isporuka ili distrubucija doping

sredstava sportisti, bilo neposredno ili posredstvom trećeg lica

 Ovaj prekršaj poznat još i kao “trgovina” zabranjenim supstancama.

 8. Davanje ili pokušaj davanja doping sredstava sportisti ili

propisivanje,izdavanje, pomaganje,podsticanje,prikrivanje, navođenje,

11
 nalaganje,stvaranje uslova ili bilo koji drugi vid učestvovanja u povredi ili
pokušaju povrede antidoping pravila

 Ovaj prekršaj uglavnom se odnosi na pomoćno osoblje sportiste.Tu

spadaju treneri, menadžeri,agenti,članovi tima,sportski zvaničnici,
medicinsko i paramedicinsko osoblje.

 Lista zabranjenih sredstava sadrži navedene zabranjene supstance.

8.1.Organizacije koje sprovode borbu protiv dopinga

 Antidoping agencija Republike Srbije i međunarodni sportski savez na

međunarodnim takmičenjima za vreme i izvan takmičenja.

 Doping kontrola

 Pod doping kontrolom se podrazumeva celokupan proces utvrđivanja da

li se određeni sportista dopinguje i utvrđuje se odgovornost u slučaju da je
konstatovano korišćenje zabranjenih sredstava.

 Doping kontrola ima sledeće faze:

 -Planiranje rasporeda testova

 -prikupljanje i rukovanje uzorcima

 -laboratorijska analiza

 -vođenje rezultata

 -pretresi

 -žalbe

12
9.ZAKLJUČAK

Iluzorno je govoriti o basnoslovnim sumama koje bi naša zemlja trebala da izdvoji

kako bi se stanje sporta u našoj zemlji, bilo u vezi dopinga ili uopšte, podiglo na
jedan viši, ili bolje rečeno: civilizovaniji nivo - rešenje leži u sferi privatnog
kapitala i zainteresovanih i motivisanih investitora.
Ovakvo stanje proističe iz činjenice da retko kada dolazi do isplate originalne sume
koja je planirana budžetom, a kamoli do isplate nekih dodatnh suma. Redosled
akcija se nameće sam po sebi:

■ čvrsta ( zakonska ) regulativa - precizan Zakon o sportu; podzakonska akta

vezana za upotrebu stimulanasa i metoda; davanje statusa opojnih i po zdravlje
opasnih sredstava svim onim sredstvima koje se koriste radi uvećanja radne i
sportske sposobnosti, a koja vređaju sportski duh; zabrana primene nehumanih i po
zdravlje opasnih metoda usmerenih ka uvećanju sposobnosti; čvrsta interna
regulativa u sportskim savezima, društvima i asocijacijama; visoke i stroge kazne...
koordinacija na svim nivoima - kako sva doneta akta ne bi bila mtrtvo slovo na
papiru ;

■ depolitizacija sporta - prenošenje planiranja sportskih aktivnosti i strategija

vezanih za promociju sporta na ona lica koja su kvalifikovana da donose takve
planove, a ne favorizovanje politčki podobnih «stručnjaka» ( najteža faza, koja se
zahvaljujući menatalitetu ovih prostora može okvalifikovati terminom : utopija! ),
od vitalnog je značaja; često se postavlja pitanje da li bi ovo možda trebao da bude
prvi korak, pa tek onda donošenje zakonske regulative, međutim najbolje rešenje je
doneti pravila, a kasnije će se ista prilagođavati promenama;

■ privatizacija sportskih društava - onda kada se postave okviri, treba ići na

privatizaciju velikih sportskih društava, kako bi se omogućila zdrava evolucija
sporta na ovim prostorima; naravno postavlja se pitanje: a šta sa onim sportskim
društvima koja nisu rentabilna, tj. koja neće moći lako da se «unovče»? Jedno od
rešenja je svakako kreiranje strateškog plana koji bi omogućio da se sredstva
prerutiraju ka slabo razvijenim zonama, kao i konstantna stimulacija za
napredovanje, kako klubovi bez perspektive ne bi parazitirali;

■ stručno usavršavanje na svim nivoima - veoma bitnu ulogu u promociji sporta

kao aktivnosti, i sportskog duha kao kodeksa vrednosti, svakako igra i edukacija;

13
stručnost svih kadrova je presudna - stručna edukacija ne bi trebalo samo da se
odnosi na trenere i kadrove koji su usko povezani sa aktivnostima koje se odvijaju
na nivou klubova, već i na nastavno osoblje u prosveti, kao i na sva lica koja
učestvuju u donošenju planova, kreiranju strategija, donošenju odluka vezanih za
distribuciju sredstava... znanje je ključ donošenja optimalnih rešenja;

■ istraživanje i razvoj - neodvojivi deo strategije, promene su dinamične kako u

sferi proizvodnje i otkrića metoda i supstanci, tako i u sferi iznalaženja načina da
se prikrije upotreba istih...

Svako dobro rešenje počiva na poznavanju psihološkog profila prosečnog

stanovnika područja na kome se rešenje sprovodi, jer neinvazivna rešenja izazivaju
manje otpora.

Naravno, nije jedini metod uvođenja ideje o antidopingu delovanje na sportiste,

klubove, asocijacije i investitore.
Naime, sport je proizvod, i kao takav on ima svoje potrošače , dakle, jedno od
rešenja jeste i edukacija potrošača.
Treba ih stimulisati da prihvataju sport, i samim tim da zahtevaju, kao pobedu
volje, duha, hrabrosti...
U svetu koji karakteriše poremećaj sistema vrednosti to ne predstavlja nimalo lak
zadatak, ali ne i nemoguć: jer iako su potrošači sporta kao proizvoda - masa, to ne
znači da su oni bezumni, i da su njihova volja i ukusi neizmenljivi.

14
LITERATURA:

https://en.wikipedia.org/wiki/Doping_in_sport

http://www.stetoskop.info/Doping-kod-sportista-2974-s13-content.htm

http://savremenisport.com/teorija-sporta/sportska-medicina/12/387/doping-u-modernom-i-
profesionalnom-sportu

Zabrana i sankcionisanje dopinga u sportu u državama Evropske unije prof.dr.Darko Ivanović

http://antidoping.me/docs/UNESCOMNE.pdf

Skripta sportsko pravo dr.Dejan Šuput

15