УВОД У

ИНФОРМАТИКУ
1.1. ПРОТОКОЛ ПОНАШАЊА.
РАЧУНАР И ЗДРАВЉЕ КОРИСНИКА
 Рачунари више нису луксуз, него потреба.
 Рачунари и њихова примјена су укључени у
све аспекте живота.
 Циљ предмета рачунарство и информатика је
стицање основне рачунарске писмености и
оспособљавање за коришћење рачунара у
даљем школовању и касније у раду.
 Рачунарска писменост - познавање техничких
детаља рачунара - хардвера и софтвера, али
и разумјевање принципа и примјена рачунара.
 ЗДРАВЉЕ И БЕЗБЈЕДНОСТ
Наука која се бави везом између предмета и уређаја
(столова, столица, аутомобила, рачунара,
телефона ...) и човјековог здравља зове се
ЕРГОНОМИЈА, а препоруке научника су веома
важне.
Оне се, између осталог, односе и на правилно
сједење за столом на коме је смјештен рачунар,
прављење пауза у раду, правилно коришћење
тастатуре, миша и монитора. Свакодневно
вишечасовно гледање у монитор, коришћење
тастатуре и миша изазива и неке здравствене
проблеме. Врло често се јављају болови у
зглобовима, рукама и леђима.
 НАЈВАЖНИЈА ПРАВИЛА СУ:

 правилно сједење за столом,

 монитор мора да буде 45-60 цм од очију,
 након сваког сата рада на рачунару треба
правити паузе од 10-15 минута,
 заштита монитора од рефлексије и бљеска
свјетла.
 ОВО СУ НЕКЕ ОД НАЈЧЕШЋИХ БОЛЕСТИ
ВЕЗАНЕ ЗА РАД НА РАЧУНАРУ:

 Вид: напрезање, умор и упала очију, иритација,

сувоћа и печење, нејасан вид, сметње у
разликовању боја,
 Слух: оштећење слуха,
 Руке: грчеви у рукама, болови и губљење снаге,
укоченост зглобова, утрнуће зглобова,
 Врат и леђа: пренапетост и болови у врату,
укоченост врата и рамена, притисак у глави и
врату, болови у леђима, оштећење кичме.
 Мишићни састав и крвоток: губитак снаге и
енергије , пренапрезање појединих мишића,
грчење и отеклина мишића, сметње у крвотоку,

 Психа: губљење концентрације, депресија,

стрес, незадовољство, нервоза, раздражљивост,
психички умор, смањење радне способности,

 Остало: осип на кожи и друге алергије, печење и

свраб косе, главобоља, несаница, трбушни
болови.
 ИНТЕРНЕТ ЗАВИСНОСТ КАО НОВА БОЛЕСТ

 Усљед развоја интернета као медија доступног

широкој популацији, 1995. године први пут је
употребљен израз "Интернет зависност", која је по
симптомима, како неки стручњаци сматрају,
идентичан зависности од наркотика, алкохола,
коцке и слично.

 Према подацима истраживања у Енглеској, 76%

Британаца не може да живи без Интернета, 19%
проводи више времена на Интернету него са
својим породицама, 47% вјерује да је Интернет у
људском животу важнији од религије, док 20%
поклања више пажње Интернету него свом
партнеру.
Неопходно је људима указати на опасности од
прекомјерне употребе Интернета, укључујући
све сервисе које ова технологија омогућава.

То није ограничено само на wеб и електронску

пошту. Постоји низ других активности које
доводе до болести зависности.

Никако не треба занемарити много опасније

категорије попут мрежних игара и друштвених
мрежа.
Претерано коришћење компјутера, односно
Интернета, које се често повезује са губљењем
осећаја за вријеме или занемаривањем основних
потреба (спавање, храна, тоалет...),

"Кризирање" осјећај напетости и/или депресије

када је компјутер недоступан,

Стална потреба за што бољом "машином",

напреднијим софтвером или потреба да се више
времена проводи уз компјутер,

Разне врсте негативних посљедица – свадљивост,

лагање, лоши резултати на послу или у школи,
недруштвеност, хронични умор...
 КАТЕГОРИЈЕ ИНТЕРНЕТ ЗАВИСНОСТИ

 Презасићеност информацијама,

 Опседнутост виртуелним пријатељствима ,

 Опседнутост играњем на мрежи,

 Патолошко коришћење форума и електронске

поште.
ЗАВИСНОСТ ОД ФЕЈЗБУКА

 Социолошка истраживања Фејсбука показала су да

његови корисници нису само повучени или
социјално изоловани људи, већ и они који желе да
прошире и пренесу та познанства из виртуелног у
стварни свијет.

 Незгодна ситуација настаје када тај Фејсбук „живот“

постане допадљивији од реалности, јер тада
стварни живот чека, трпи, испашта...
 Први симптоми зависности од Фејсбука су
када човјек не може да контролише време
проведено на овом порталу и почиње да
занемарује своје обавезе.

 Болест „везаности“ за ову социјалну мрежу

рађа се кроз задовољство, касније страст, да
би на крају прерасла у потпуну залуђеност
Фејбуком.

 Школарци престају да уче, избегавају да

излазе са друштвом, док старији кубуре са
пословним обавезама. Из ових разлога у
последње вријеме је је приступ овој интернет-
страници забрањен у већини фирми.
 Свака болест зависности, била то зависност
од алкохола, наркотика, хране или Интернета,
доводи до нарушавања личности,
психофизичког стања и друштвеног живота
индивидуе.

 Употреба било чега у прекомјерној мери је

опасна за конзумента. Стога треба тежити ка
самоконтроли и разумјевању сопствених
грешака.